недеља, 31. мај 2020.

Skandinavija između korica: Pasi Ilmari Jeskeleinen – Lasica i njih devetoro



KNJIŽEVNA FANTAZIJA FINSKOG „TVIN PIKSA”

Roman Lasica i njih devetoro, Pasi Ilmari Jeskeleinena, jeste knjiga koja je u 21. veku moždanajreprezentativniji izvozni proizvod finske književnosti. Prevedena na brojne jezike, ona danas obuzima maštu miliona čitalaca širom naše planete.
Otkriće postojanja romana Zločin i kazna u kojem Raskoljnikova ubija Sonja, u lokalnoj biblioteci malog finskog mesta, pokreće lanac događaja. Poput zavere finskih štampara, koji menjaju delove knjiga, ovakve stvari se ne zaustavljaju, greške se pojavljuju i u drugim knjigama i osvajaju ih menjajući im sadržinu.


Jozef K. ulazi u Kamijevog Stranca, i pomaže Mersou da pobegne iz zatvora, a sam ostaje da mu se sudi…


Sve ovo otkriva mlada nastavnica Ela, koja i sama nakon više decenija, postaje prva nova članica književne grupe Društvo književnika Zečeva, koju vodi slavna dečja spisateljica Laura Lasica. Članove ovog društva, ona je još pre nekoliko decenija odabrala kao talentovanu decu i svi su u međuvremenu postali poznati pisci, a sama ova grupa postaje književni mit ustrojen po svojim neobičnim pravilima.


U međuvremenu, pod misterioznim okolnostima Laura nestaje u snežnom vihoru, a Ela, poput literarnog ali i stvarnosnog istražitelja, počinje da otkriva tajne ovog gradića koji nalikuje finskom „Tvin Piksu” i tajnog društva koje počiva na zavetnoj pripadnosti danas značajnih pisaca koji su povezani Pravilima igre. Igra koju igraju pisci, ogoljava ih pred Elom, koja u igri različitih književnih diskursa probija zid ćutanja i razotkriva tajnu nestanka desetog člana grupe, navodno najtalentovanijeg dečaka.

Pasi Ilmari Jeskeleinen je rođen 1966. godine i prepoznatljiv je po fantanstičnim i naučnofantastičnim narativima. Dva puta je osvojio nagradu Kuvastaja Fantasy koju dodeljuje Finsko društvo „Tolkin“, a četiri puta nagradu Atorox za fantastiku. Profesor je finskog jezika i književnosti.

субота, 30. мај 2020.

Skandinavija između korica:Jalmar Sederberg – Ozbiljna igra


 

O STRASTI I PRELJUBI, SUDBINE I ŽIVOTNE SREĆE


U Švedskoj, na prelazu vekova, Arvid, ambiciozan i obrazovan mladić, upoznaje Lidiju, ćerku pejzažiste, tokom idiličnog letnjeg odmora i u nju se zaljubljuje. Međutim, Lidija ima i druge udvarače. Zarobljeni u slučajnim brakovima bez ljubavi, u poznim godinama se bore za ponovno ostvarenje svoje romanse koja se tragično završava.

Roman „Ozbiljna igra“ pripoveda o strasti i preljubi, problematizujući pojmove sudbine i životne sreće. Pred čitaocem se raspliću nivoi značenja: iza ljubavne pripovesti krije se vrsna psihologizacija likova u čijem se unutrašnjem životu neprestano odvijaju moralni konflikti. 

Pored toga, jasne su i Sederbergove aluzije na društveno-političku situaciju u Švedskoj na prelazu vekova, što ovom delu daje još jednu nijansu.

„Iako je pripovest o ljubavnoj obmani, prevari i očaju u ovom prekretničkom švedskom romanu prilično jednostavna, Sederbergovo podrobno istraživanje života njegovih junaka je usložnjava. Arvid se zaljubljuje u Lidiju o mladosti, a kada ih ambicije i splet okolnosti udalje jedno od drugog, on i dalje čezne za njom. Nakon što oboje stupe u brakove koji ih ne ispunjavaju, jedino što ostaje jeste njihova nepromenjena ljubav. Njih dvoje ulaze u dužu aferu koja Arvida ostavlja u očaju, a Lidiju zadovoljenu.Sederberg pokazuje oštro slikarsko oko za pozadinu: preljuba Arvida i Lidije odvija se u mirnim stokholmskim parkovima; u gužvi uredničkih kancelarija prepunih novinarima; i u iznajmljenim sobama gde se sastaju – a u svakom od pomenutih lokaliteta, ponuđeni detalji dovoljni su da se stvori svet senzacija.

Čitaoci feminističkih ubeđenja mogli bi biti skloni kritici muške dominacije Arvidovog miljea – gde žene imaju malo ili nimalo mesta, iako se naoko čini da usmeravaju radnju romana. Iznad svega, Sederberg ispisuje psihološku napetost dostojnu Dostojevskog, dok Arvidovi unutrašnji etički konflikti prerastaju u fizičku bol.“ Pablišers Vikli

Jalmar Sederberg je rođen u Stokholmu, 1869. godine i jedan je od najznačajnijih skandinavskih modernih pisaca. Ozbiljna igra je proslavljena i trajna švedska ljubavna priča po kojoj su snimljena čak tri filma. Na srpskom jeziku je prošle godine objavljeno i drugo klasično delo ovog pisca, roman Doktor Glas koji je imao zapažen uspeh kod čitalačke publike.

Onlajn ,,Nedelja kineskih filmova za decu”




U ovoj sezoni procvalog cveća, Ambasada Narodne Republike Kine u Republici Srbiji održaće onlajn ,,Nedelju kineskih filmova za decu” i upoznati vas sa dečijim filmovima snimanim poslednjih godina. Biće prikazano osam filmova, među kojima su: Dobar dečak i kung fu, Putovanje za pamćenje, Odred za spasavanje životinja i drugi.

Gledanje filmova omogućila je kineska web stranica za gledanje filmova www.1905.com. Svi filmovi mogu se gledati besplatno onlajn, sa vremenskim ograničenjem od 1. do 7. juna. U nastavku je spisak dostupnih filmova i linkovi koji vode ka njima:

Dobar dečak i kung fu (2019)



Film prati Li Lea, dečaka zaljubljenog u kineske borilačke veštine, koji ih još od malih nogu uči od svog dede. Pokušava da pobedi na takmičenju borilačkih veština kako bi dobio besplatno porodično putovanje u Makao, da bi spojio svoje razvedene roditelje. Njegov deda otkriva plan i pokušava da ubedi unuka da ovaj napusti takmičenje, ali biva ubeđen u suprotno. Oni onda pokušavaju da lažiraju „otmicu“, ali posledice su daleko veće nego što je prvobitno planirano.



Putovanje za pamćenje (2019)

Vozač Šen Tong, kojeg glumi glumac Ša Ji, dobija naređenje da osmogodišnjeg dečaka i njegovog psa pošalje iz Pekinga u Džoušan (provincija Džeđijang). Šen nerado prihvata naređenje samo zbog isplate. Na putu, on i dečak doživljavaju mnoge stvari zajedno, što menja njihove stavove. Na kraju putovanja, Šen shvata da bi on i dečak mogli biti u srodstvu. Ovo je putovanje koje leči dva usamljena srca – srce odraslog čoveka i srce deteta.


Mali tigrovi (2013)


Film je dobitnik mnogih nagrada i prikazuje decu koja pomažu u prenošenju važnih poruka tokom Rata protiv Japana (Drugi japansko-kineski rat, 1931-1945). Glavni glumci, izabrani između 30.000 dece sa audicija, imali su malo glumačkog iskustva, ali uspešno dočaravaju svoje uloge prirodnom i živopisnom glumom.


Odred za spasavanje životinja (2019)

Pirati opljačkaju brod koji prevozi vrlo toksične sirovine. Sem papagaja, svi članovi posade misteriozno su umrli. Uprkos svemu ovome, brod se i dalje kreće ka luci punom brzinom, što će izazvati veliku katastrofu. Devojčica koja ume da razgovara sa životinjama slučajno saznaje za nesreću i zajedno sa svojim prijateljima životinjama pokušava spasiti more, luku i ljude.



Brze kao vetar (2017)

Nastao na osnovu istinite priče, ovaj inspirativni film govori o grupi devojaka iz etničke grupe Li (narod Li), koja nikada ranije nije došla u kontakt sa fudbalom, ali koja uspeva da ostvari fudbalski san suzama i smehom nakon savladavanja svakakvih poteškoća.

Film je prepun sukoba između tradicije i modernosti, i osim prikazivanja sportskog i mladalačkog duha, naglašava i značaj prijateljstva i srodstva.



Moj fudbalski san (2016)

Jingčaov otac je veliki ljubitelj fudbala, ali je zadobio povredu na jednoj utakmici. Sva svoja očekivanja prenosi na svog sina, kome fudbal nije samo sport, već i način da stekne uvid u veliki svet. Još jedan bitan lik je upravnik, gospodin Ding, koji namerava da kombinuje njegov akademski put sa fudbalskim treninzima. Konačno je u školi osnovan fudbalski tim u koji se polažu nade za budućnost kineskog fudbala.



Mai Mai Tijeva 2008. (2008)

Mai Mai Tijeva 2008. je promotivni film nastao za vreme Olimpijskih igara o dečijem fudbalskom timu sa severa Kine. Selo Šavei nalazi se blizu pustinje Taklamakan; ljudi odatle su fascinirani fudbalom i veoma talentovani.

Glavni junak Mai Mai Ti, kome je slučajno dodeljeno da bude nastavnik fizičkog vaspitanja u lokalnoj školi, zapravo sanja da izvede Davaci (tradicionalnu akrobatsku veštinu hodanja po žici) na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine. Ali da bi se vratio u grad i sastavio sopstvenu umetničku trupu, mora da pomogne selu da dobije lokalnu fudbalsku utakmicu. Zato on osniva dečiji fudbalski tim u selu i trenira decu do pobede.


Kung fu dečaci (2016)

Kineski dečak rođen u SAD-u vraća se u Kinu da živi sa ujakom. Dečak poseduje odlične kung fu veštine i oduvek sanja da postane veliki junak, ali u Kini sve vreme upada u nezgodne situacije i stvara mnogo problema sebi i ujaku, do te mere da postaje umešan u međunarodni zločin.

петак, 29. мај 2020.

Genius loci у Галерији ФЛУ



Изложбу радова Ђурђе Сивачки, асистента ФЛУ под називом Genius loci,можете погледати  у Галерији ФЛУ од 2. јуна до 18. јуна 2020. године.



                  
                     

На овој изложби представљена је серија цртежа који пружају поглед на просторе ентеријера и екстеријера. Њихова огољеност и базичност онемогућавају нам прецизно позиционирање у времену, као и одређивање њихове тренутне намене.

Градови данас представљају хаотично нагомилавање најразличитијих ентеријера у простору. Синтагмом Genius loci[1] проблематизује се јединственост ових грађевина и, најзад, њихово постојање, као и проблем идентитета индивидуе у таквом окружењу. Налик  Пекићевом јунаку[2] који негира постојање архитектуре, већ тврди да је оно што егзистира само њен изглед: „никада пуки облик неће бити суштина архитектуре, архитектура ће увек бити сакривена у садржини тих облика“[3], ми се питамо постоји ли joш увек genius loci у нашем времену.

Ова тема инспирисала ме је да на цртачки начин промислим и представим град и његову архитектуру. Сива гама градског окружења представљала ми је колористички изазов, а њена геометрија подстакла да налазим занимљиве композиције унутар ње.Предлошци за настале цртеже су различити: незавршене грађевине обрасле маховином, призор Сарајева у магли, разрушена кућа у Израелу, поглед на панораму индустријског дела града кроз прозор напуштеног стана, рефлексија једне зграде на другој. Ту су и кадрови из филмова шведског редитеља Роја Андерсона, чија кинематографија представља приказ града сачињеног од кулиса- сивомаслинастих кутијастих грађевина. Самотност и непокретност ових призора нуде посматрачу медитативну атмосферу и простор запитаности над опстанком идентитета јединке у савременом свету.

Ђурђа Сивачки



[1] Лат.заштитнички дух места; појам настао у грчкој архитектури, одакле је пренет у римски архитектонски урбанизам, затим пренет даље. У савременом значењу: дух неког места, његова специфична атмосфера
[2] Исидор, Борислав Пекић „Ходочашће Арсенија Његована“, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002.
[3] Исто, стр.257.








ЂУРЂА СИВАЧКИ je рођена  1983. у Београду. Завршила основне и мастер студије на Филолошком факултету у Београду. Основне и мастер студије завршила на Факултету ликовних уметности у Београду у класи професора Гордана Николића.  Докторанд на истом факултету. Асистент на Факултету ликовних уметности од 2017. Члан УЛУС-а.

Самосталне изложбе


  • 2019. Genius loci, цртежи, Галерија 73, Београд
  • 2017. Простори, цртежи,  Модерна Галерија Лазаревац, Лазаревац
  • 2017. Микрокосмос на мом столу, цртежи,  Галерија Мостови Балкана, Крагујевац
  • 2016. Слике и цртежи,  Галерија Задужбине Илије М. Коларца, Београд
  • 2016. Цртежи, Галерија ФЛУ, Београд
  • 2013. Цртежи,  Дом  културе Студентски град, Београд


Групне изложбе


  • 2019. Јесења изложба 2019, Павиљон Цвијета Зузорић, Београд
  • 2018. Међународно бијенале радова на папиру и од папира АРТиЈА, Галерија  Мостови Балкана, Крагујевац
  • 2018. Млади 2018, Ниш арт фондација, Галерија Филип Морис, Ниш, Галерија Куће легата, Београд
  • 2017. Kunstpunkte 2017, Диселдорф, Немачка
  • 2017. Цртеж и његова сенка, изложба цртежа наставника ФЛУ поводом 80 година Факултета ликовних уметности, Галерија  УЛУС, Београд
  • 2017. Нови чланови УЛУС-а, Павиљон Цвијета Зузорић, Београд
  • 2015. 15.годишња изложба ручно прављене и комерцијално штампане књиге, Overbooked, Arizona State University, Аризона, Сједињене Америчке Државе
  • 2015. Изложба радова награђених студената ФЛУ, Галерија ФЛУ, Београд
  • 2015. Почетак на крају, изложба цртежа студената друге године мастер академских студија ФЛУ, Галерија ФЛУ, Београд
  • 2014. Изложба радова студената 1.године мастер студија, класа професора Гордана Николића, Дом културе Студентски град, Београд
  • 2014. Изложба радова студената ФЛУ Београд-град који памти, пројекат проф.  Јелене Тодоровић, Галерија ФЛУ, Београд
  • 2013. Изложба радова награђених студената ФЛУ, Галерија ФЛУ, Београд
  • 2012-2015. Изложбе цртежа и скулптура малог формата студената ФЛУ, Галерија Дома омладине, Београд
  • 2011. Изложба цртежа студената ФЛУ-вечерњи акт, Галерија Дома омладине, Београд

 


Награде 


  • Награда на 15.ој годишњој изложби ручно прављене и комерцијално штампане књиге, Overbooked, Arizona State University, 2015.
  • Велика награда Бета и Риста Вукановић, сликари за школску 2014/15. годину
  • Награда Стеван Кнежевић за цртеж од 3. године основних и 1. И 2. године мастер студија за школску 2012/13. годину

 Резиденцијални боравци

Диселдорф, септембар 2017.

ЗА НОВИ ПОЧЕТАК НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ





Народно позориште у Београду наставља са радом, после тромесечне паузе изазване епидемијим вируса КОВИД-19.

У току је наставак проба драмске представе „Васа Жалезнова“ Максима Горког, у режији Златка Свибена, Опера је започела са индивидуалним пробама солиста и корепетитора, Балет са индивидуалним вежбама, а у припреми је и коцерт који ће бити одржан 9. јула на Београдској летњој сцени – позориште на Ташмајдану.

Благајна Народног позоришта ће почети са радом у понедељак, 1. јуна 2020. године у терминима у којима је и до сада радила, пре подне од 11-15 часова и поподе од 17-20 часова.

Купљене улазнице које нису искоришћене, моћи ће да се рефундирају на више начина:
·         Једна купљена улазница пре пандемије, моћи ће да се замени за две улазнице за представе које ће бити приказане на Београдској летњој сцени – Позоришту на Ташмајдану, (9. јула Музичко сценско дело СВЕТЛОСТ, у коме ће наступити солисти Опере и Балета Народног позоришта, 10. јула 2020. године, представа БЕЛА КАФА Алексадра Поповића, у режији Милана Нешковића).

·         Улазнице ће моћи да се искористе за представе Народног позоришта које ће бити на репертоару у наредном периоду;

·         Улазнице ће моћи и да се новчано рефундирају;


На отвореној летњој сцени у Суботици, 14. јула 2020. године биће приказана представа БАЛКАНСКИ ШПИЈУН Душана Ковачевића, у режији Тање Мандић Ригонат.