Комедија Карла Голдонија „Рибарске свађе“, у
режији Ане Томовић, биће премијерно изведена 2. јула (20:30) на Сцени „Раша
Плаовић“ Народног позоришта у Београду.
Тачно након две
деценије од
последње инсценације, чувени комад у којем је познати италијански комедиограф успео да угради оно најбоље од комедије дел арте – архетипске
ликове и духовите дијалоге, враћа се у Народно позориште, у новој редитељској
поставци, са новом поделом.
Овога пута, дух и атмосферу трга у малом медитеранском месту где се
живи од аброва и где све тајне веома брзо изађу на видело, дочараће са својом брижљиво одабраном глумачком и
сарадничком екипом вишеструко награђивана редитељка Томовић, која је у националном театру, пре више година, с
успехом поставила представе „Мајка Храброст и њена деца“ и
„Роналде, разуми ме“.
Јунаци „Рибарских свађа“, праизведених на
Kарневалу у Венецији 1762. године, и данас, после толико времена, с лакоћом
комуницирају са публиком захваљујући, пре свега, својој непосредности, хумору,
топлини и хуманости.
„Рибарске свађе говоре и о напорима
једног чиновника да прокљуви у чему је права мука људи који су се посвађали, да
их не кажњава и не затвара, већ да им приђе као човек који себе лично инволвира
у потрагу за решењем. Kолико често данас у судским бирократским лавиринтима
наилазимо на овако личан приступ човека човеку и разумевање његове муке и борбе
са егзистенцијом, као и спремности да се помогне? Људскост и емпатија су једини
бедем одбране од зла у данашњем свету. То је порука коју желим да пошаљем овом
представом“, каже редитељка Томовић уз напомену да је у раду са глумцима желела да „останемо на трагу
топлине, љубави и људскости а пре свега на трагу јако добре карактеризације
ликова који изазивају смех и радост код публике“.
Говорећи
о томе шта се у међувремену променило од последње поставке „Рибарских свађа“ у Народном позоришту,
Ана Томовић каже:
„Схватила сам да ни
море, а ни морска обала више нису исти. То више није и не може бити романтична
слика рибарског градића у ком је време стало, који живи уљуљкано у својој
изолованости. Године 2023. море и морска обала изложени су еколошкој катастрофи
до које је довела похлепа неолибералног капитализма. Неконтролисана употреба
пластике довела је до огромног загађења обале и мора, а посебно морских врста.
Монопол великих компанија довео је до тога да мали рибар нема од чега да живи.
У том смислу, у мом виђењу Голдонијеве комедије, то није романтична, већ помало
апокалиптична слика света“, открива Ана Томовић која је
заједно са драмaтургом
Ђорђем Kосићем урадила адаптацију текста који ће се играти у преводу Иве
Тијардовића.
Народно
позориште у Београду, у оквиру програма одрживости, овим комадом активира
иницијативу „Зелени
театар“
која подразумева да се у производњи и промоцији представе што више користи
рециклирани материјал.
Уметнички тим чине и Андреја
Рондовић (сценограф), Мариа Марковић Милојев (костимограф), Ирена Поповић
(композитор), Андреа
Кулешевић (сценски
покрет и кореографија), др Љиљана Мркић Поповић (сценски говор), Вук Ршумовић
(помоћник редитеља), Јефимија Секуловић (драматург на пракси), Ема Павловић (асистент сценографа) и Ена Kротић (асистент
костимографа).
Улоге
у комаду, чија главна линија прати трагикомичне догодовштине двеју
супротстављених темпераментних рибарских породица, поверене
су Тамари Шустић, Јовану Јовановићу, Недиму Незировићу, Драгану Секулићу,
Теодори Драгићевић, Иви Милановић, Вучићу Перовићу, Ивани Шћепановић, и Златији Ивановић, Хаџи Ненаду Маричићу и Браниславу Томашевићу
који
други пут играју, али у садашњој поставци у другим ролама.
Ово ће бити трећа поставка „Рибарских свађа“ у Народном позоришту у
Београду; 1973. године режирао их је славни Паоло Мађели, а пре две деценије, 2003, инсценацију је
урадио талентовани Горан Рушкуц.
Након београдске премијере, „Рибарске свађе“ ће
гостовати на Фестивалу „Град театар“
у Будви где ће 8. и 9. јула, од 21 час, бити одигране
на Сцени „Између цркава“.
Реч редитељке
Голдонијева комедија карактера "Рибарске
свађе" осваја публику и после двеста педесет година својим комичним и
дирљивим приказом љубоморе из љубави и сиромаштва. Свађа која настаје
тривијално између две сиромашне рибарске породице које живе једна до друге у
малом рибарском месту и обе имају девојке за удају, нараста до неслућених
димензија под утицајем југа који дува с мора али и тврдих а поносних карактера
који на овом свету немају ништа друго осим своју част.
Наравно, ова комедија у сваком времену добија
другачији одјек – 2023. године море и морска обала изложени су еколошкој
катастрофи до које је довела похлепа неолибералног капитализма. Неконтролисана
употреба пластике довела је до огромног загађења обале и мора, а посебно
морских врста. Монопол великих компанија довео је до тога да мали рибар нема од
чега да живи. У том смислу, у мом виђењу Голдонијеве комедије, то није
романтична, већ помало апокалиптична слика света.
"Рибарске свађе" говоре и о напорима
једног чиновника да прокљуви у чему је права мука људи који су се посвађали, да
их не кажњава и не затвара, већ да им приђе као човек који себе лично инволвира
у потрагу за решењем. Људскост и емпатија су једини бедем одбране од зла у
данашњем свету. Колико често данас у судским бирократским лавиринтима наилазимо
на овако личан приступ човека човеку и разумевање његове муке и борбе са
егзистенцијом, као и спремности да се помогне?
Та врста свести о свету у коме живимо данас,
огледаће се у сценској реализацији пре свега у елементима сценографије или
"контекста" где и када се ова универзална љубавна комедија дешава. У
раду са глумцима желим да останемо на трагу топлине, љубави и људскости а пре
свега на трагу јако добре карактеризације ликова који изазивају смех и радост
код публике.
Ана
Томовић