Премијера комедије Карла Голдонија „Рибарске свађе“ на Сцени „Раша Плаовић“

 

 

Комедија Карла Голдонија „Рибарске свађе“, у режији Ане Томовић, биће премијерно изведена 2. јула (20:30) на Сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду.

 

Тачно након две деценије од последње инсценације, чувени комад у којем је познати италијански комедиограф успео да угради оно најбоље од комедије дел арте – архетипске ликове и духовите дијалоге, враћа се у Народно позориште, у новој редитељској поставци, са новом поделом.

 

Овога пута, дух и атмосферу трга у малом медитеранском месту где се живи од аброва и где све тајне веома брзо изађу на видело, дочараће са својом брижљиво одабраном глумачком и сарадничком екипом вишеструко награђивана редитељка Томовић, која је у националном театру, пре више година, с успехом поставила представе „Мајка Храброст и њена деца“ и „Роналде, разуми ме“.

 

Јунаци „Рибарских свађа“, праизведених на Kарневалу у Венецији 1762. године, и данас, после толико времена, с лакоћом комуницирају са публиком захваљујући, пре свега, својој непосредности, хумору, топлини и хуманости.

 

„Рибарске свађе говоре и о напорима једног чиновника да прокљуви у чему је права мука људи који су се посвађали, да их не кажњава и не затвара, већ да им приђе као човек који себе лично инволвира у потрагу за решењем. Kолико често данас у судским бирократским лавиринтима наилазимо на овако личан приступ човека човеку и разумевање његове муке и борбе са егзистенцијом, као и спремности да се помогне? Људскост и емпатија су једини бедем одбране од зла у данашњем свету. То је порука коју желим да пошаљем овом представом“, каже редитељка Томовић уз напомену да је у раду са глумцима желела да „останемо на трагу топлине, љубави и људскости а пре свега на трагу јако добре карактеризације ликова који изазивају смех и радост код публике“.

 

Говорећи о томе шта се у међувремену променило од последње поставке „Рибарских свађа“ у Народном позоришту, Ана Томовић каже:

 

„Схватила сам да ни море, а ни морска обала више нису исти. То више није и не може бити романтична слика рибарског градића у ком је време стало, који живи уљуљкано у својој изолованости. Године 2023. море и морска обала изложени су еколошкој катастрофи до које је довела похлепа неолибералног капитализма. Неконтролисана употреба пластике довела је до огромног загађења обале и мора, а посебно морских врста. Монопол великих компанија довео је до тога да мали рибар нема од чега да живи. У том смислу, у мом виђењу Голдонијеве комедије, то није романтична, већ помало апокалиптична слика света“, открива Ана Томовић која је заједно са драмaтургом Ђорђем Kосићем урадила адаптацију текста који ће се играти у преводу Иве Тијардовића.

Народно позориште у Београду, у оквиру програма одрживости, овим комадом активира иницијативу „Зелени театар“ која подразумева да се у производњи и промоцији представе што више користи рециклирани материјал.

Уметнички тим  чине и Андреја Рондовић (сценограф), Мариа Марковић Милојев (костимограф), Ирена Поповић (композитор), Андреа Кулешевић (сценски покрет и кореографија), др Љиљана Мркић Поповић (сценски говор), Вук Ршумовић (помоћник редитеља), Јефимија Секуловић (драматург на пракси), Ема Павловић (асистент сценографа) и Ена Kротић (асистент костимографа).

 

Улоге у комаду, чија главна линија прати трагикомичне догодовштине двеју супротстављених темпераментних рибарских породица, поверене су Тамари Шустић, Јовану Јовановићу, Недиму Незировићу, Драгану Секулићу, Теодори Драгићевић, Иви Милановић, Вучићу Перовићу, Ивани Шћепановић, и Златији Ивановић, Хаџи Ненаду Маричићу и Браниславу Томашевићу који други пут играју, али у садашњој поставци у другим ролама.

Ово ће бити трећа поставка „Рибарских свађа“ у Народном позоришту у Београду; 1973. године режирао их је славни Паоло Мађели, а пре две деценије, 2003, инсценацију је урадио талентовани Горан Рушкуц.  

 

Након београдске премијере, „Рибарске свађе“ ће гостовати на Фестивалу „Град театар“ у Будви где ће 8. и 9. јула, од 21 час, бити одигране на Сцени „Између цркава“. 

Реч редитељке

 

Голдонијева комедија карактера "Рибарске свађе" осваја публику и после двеста педесет година својим комичним и дирљивим приказом љубоморе из љубави и сиромаштва. Свађа која настаје тривијално између две сиромашне рибарске породице које живе једна до друге у малом рибарском месту и обе имају девојке за удају, нараста до неслућених димензија под утицајем југа који дува с мора али и тврдих а поносних карактера који на овом свету немају ништа друго осим своју част. 

Наравно, ова комедија у сваком времену добија другачији одјек – 2023. године море и морска обала изложени су еколошкој катастрофи до које је довела похлепа неолибералног капитализма. Неконтролисана употреба пластике довела је до огромног загађења обале и мора, а посебно морских врста. Монопол великих компанија довео је до тога да мали рибар нема од чега да живи. У том смислу, у мом виђењу Голдонијеве комедије, то није романтична, већ помало апокалиптична слика света. 

"Рибарске свађе" говоре и о напорима једног чиновника да прокљуви у чему је права мука људи који су се посвађали, да их не кажњава и не затвара, већ да им приђе као човек који себе лично инволвира у потрагу за решењем. Људскост и емпатија су једини бедем одбране од зла у данашњем свету. Колико често данас у судским бирократским лавиринтима наилазимо на овако личан приступ човека човеку и разумевање његове муке и борбе са егзистенцијом, као и спремности да се помогне?  

Та врста свести о свету у коме живимо данас, огледаће се у сценској реализацији пре свега у елементима сценографије или "контекста" где и када се ова универзална љубавна комедија дешава. У раду са глумцима желим да останемо на трагу топлине, љубави и људскости а пре свега на трагу јако добре карактеризације ликова који изазивају смех и радост код публике. 

 

Ана Томовић

 

Predfestivalski program Palić Film Festivala

 

U ovogodišnjem predfestivalskom programu Festivala Evropskog filma Palić, od 1. jula u bioskopu Eurocinema u Subotici biće predstavljene selekcije „Europe 4 kids”, „Best of Europe” i “Omaž dobitnicima nagrade Aleksandar Lifka”. Selekcija “Bioskop na Trgu” na programu je od 8. jula na subotičkom Trgu Slobode, dok će 12. i 13. jula po prvi put biti organizovane i projekcije u Plaža Baru na Paliću.

 

U okviru selekcije „Europe 4 Kids“ biće prikazano sedam dečijih, animiranih i igranih filmova koji su svoju bioskopu premijeru imali u 2022. i 2023. godini: animirani film „Moja vila šeprtlja“ (Luksemburg, Nemačka),  film „Asteriks i Obeliks - Srednje kraljevstvo“ (Francuska), animirani filmovi „Neverovatni Moris“ (Nemačka, Velika Britanija), „P’Astanjan i tri njušketara“ (Španija), „Princeza Late i magični vodeni kamen (Belgija), „Vatreno srce“ (Francuska) i „Bela i Sebastijan - Nova generacija (Francuska). Projekcije filmova u ovoj selekciji odigravaće se svakog dana u 17 časova od 1. do 7. jula.

 

U okviru selekcije “Best of Europe” od 19h u bioskopu Eurocinema, svi zainteresovani će imati priliku da pogledaju sedam evropskih i domaćih ostvarenja koja su obeležila prethodnih godinu dana. Na repertoaru će od 1. do 7. jula biti francuska komedija “Alibi.com 2”, francuska avanturistička akcija “Tri musketara: D’Artanjan”, domaća biografska drama “Sveta Petka - Krst u pustinji”, nagrađivana špansko-francuska drama “Zveri”, irsko-špansko-francuski triler “Detektiv Marlou”, triler hrvatsko-srpske produkcije “Stric”, i francuska komedija “Maskarada”.

 

Od 8. jula predfestivalski program se nastavlja Omaž programom dobitnicima nagrade Aleksandar Lifka, koji će se prikazivati od 19h u bioskopu Eurocinema, dok je u centru Subotice, na gradskom trgu od 21.30h program “Bioskop na trgu” u okviru kojeg će biti prikazano pet filmova. U ovoj selekciji će na programu biti austrijsko-nemačka biografsko-istorijska drama “Korset”, domaći triler “Vera”, mađarska akciona komedija “Ubica čistog srca”, mađarska drama “Nežno” koja je prikazana na prošlogodišnjem izdanju festivala u glavnom takmičarskom  programu, i italijansko-španska drama “Alkaras” koja je dobitnik Zlatnog medveda za najbolji film na Berlinalu 2022. godine.

 

Ove godine po prvi put, pred sam početak zvaničnog festivalskog programa, biće organizovane i projekcije u Plaža Baru na Paliću, gde će 12. i 13. jula od 21h biti prikazana domaća komedija “Munje: opet!” i austrijsko-nemačko-francuska drama “Rimini”, prošle godine prikazana u glavnom takmičarskom programu festivala.

 

Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina. Većina filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću. Pored bogatog filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama, radionicama i stručnim predavanjima.

„DECA SUNCA“ OTVARAJU 57. BITEF

Hvaljeni komad „Deca sunca“ Maksima Gorkog, u režiji slovenačke rediteljke Mateje Koležnik i produkciji nemačkog pozorišta Šaušpilhaus Bohum, otvoriće ovogodišnji Bitef 4. oktobra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Nastao 1905. godine nakon radničkih demonstracija u Sankt Peterburgu, poznatih pod nazivom „Krvava nedelja“, komad „Deca sunca“ prati članove porodice Protasov čiji dom, svojevrsna kula od slonovače, polako počinje da se urušava dok oko njih besni kolera.

Gorki je ovo delo pisao tokom zatočeništva u ozloglašenoj Petropavlovskoj tvrđavi, nakon što je uhapšen jer je glasno govorio protiv ruskog cara. Kako bi izbegao cenzuru, premestio je zaplet nekoliko decenija unazad, u vreme kada se oko donje Volge širila epidemija kolere, koju su pratile glad i brojni nemiri.

On se tako usredsređuje na grupu intelektualaca i umetnika idealista potpuno odvojenih od surove stvarnosti spoljašnjeg sveta. Kako radnja odmiče, oni se sve više bore sa sopstvenim unutrašnjim protivurečnostima, dok svet oko njih prolazi kroz značajne društvene i političke promene, odnosno kroz revoluciju.

„Slovenačka rediteljka Mateja Koležnik svoju Decu sunca smešta u vreme malo bliže nama, i u kontekst svojevrsne revolucije, odnosno u šezdesete godine XX veka, gradeći precizne i detaljne portrete likova, u isto tako vrlo detaljnom, preciznom i hiperrealističnom prikazu scenskog prostora“, navodi selektorski tim ovogodišnjeg Bitefa. „Na prvi pogled, ova predstava deluje kao muzejski primerak, kao pozorišni eksponat iz prošlog vremena. Međutim, ono što Koležnik zaista radi, jeste približavanje likova Gorkog nama, ljudima današnjice, koji živimo u svetu iznova i iznova definisanom krizama.“

Koležnik (Metlika, 1962) je studirala komparativnu književnost i teoriju književnosti na Univerzitetu u Ljubljani, kao i pozorišnu režiju na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju. Jedna je od najpoznatijih rediteljki savremene slovenačke pozorišne scene, a osim na prostorima bivše Jugoslavije velike uspehe beleži i u zemljama nemačkog govornog područja. Njene predstave nagrađivane su na brojnim evropskim i međunarodnim festivalima, a 2018. godine osvojila je i prestižnu austrijsku pozorišnu nagradu Nestroj za adaptaciju Čehovljenog komada „Ivanov“.

„POVRATAK VELIKIM POZORIŠNIM VREDNOSTIMA“

Nakon prvobitne cenzure, „Deca sunca“ Maksima Gorkog premijerno su izvedena u oktobru 1905. godine u Moskvi. Šaušpilhaus Bohum postavlja ih na svoju scenu u režiji Mateje Koležnik prošlog oktobra, a predstava ubrzo beleži veliki uspeh.

Dnevni list Vestfelišer Ancajger (Westfälischer Anzeiger) pisao je kako je reč o adaptaciji koja „osvetljava svaku pojedinačnu ulogu da bi ličnu dimenziju političke promene učinila opipljivom“, dok je Vestdojče Algemajne Cajtung (Westdeutsche Allgemeine Zeitung) ocenio da je u pitanju „izvanredan povratak velikim pozorišnim vrednostima“.

Osim rediteljskih postupaka kojim je pribegla Koležnik, kritika je imala reči hvale i na račun glumačke postave koju predvode poznati holandski pozorišni i televizijski glumac Gaj Klemens i holandska pozorišna zvezda u usponu Ane Ritmejer.

„Kasting je toliko savršen da je skoro svaka pojedinačna uloga izneta za nijansu bolje, dinamičnije ili prefinjenije nego što se to može zamisliti kada čitate komad. A to, naravno, ne može svako pozorište“, napisao je Martin Krumbholc u svojoj kritici objavljenoj na portalu nachtkritik.de.

Za impresivnu scenografiju zaslužan je nagrađivani austrijski scenograf Rajmund Orfeo Fogt, sa kojim Koležnik sarađuje dugi niz godina. Kostime je uradila Zagrepčanka Ana Savić Gecen, koja je prepoznata po svom radu kako u pozorištu, tako i na filmu – do sada je osvojila čak tri Zlatne arene na Filmskom festivalu u Puli.  

SNAGO, NE PRISTAJ DA BUDEŠ NEČIJA

Ovogodišnje izdanje Bitefa, 57. po redu, biće održano od 3. do 10. oktobra. Pod sloganom „Snago, ne pristaj da budeš nečija“ publika festivala biće u prilici da u glavnom programu pogleda devet  predstava koje stižu iz Nemačke, Litvanije, Mađarske, Švedske, Grčke, Burkine Faso, Belgije i Srbije.

Belef 2023: Bravo za klovna

 “…Odatle se padne svom težinom

Danima se pada duboko duboko duboko

Na dno svoga ponora

Ko se ne razbije u parаmparčad

Ko ostane čitav i čitav ustane

Taj igra”

- Vasko Popa: "Pre igre"

Monodrama „Bravo za klovna“, autorski projekat prvakinje Drame Narodnog pozorišta u Subotici Minje Peković, utemeljena na njenom iskustvu borbe sa rakom 2020. godine, u kovid eri, odigrana je večeras na sceni Vuka u okviru ovogodišnjeg Belefa.

U predstavi se autorka uzimajući  ličnu borbu sa bolešću kao težište, uhvatila  ukoštac sa problemima našeg vremena i društva, utamničena  u realni i mentalni kavez, postaviljajući  brojna pitanja, pokušavaći da pronađе odgovore, koristeći nadasve zanimljiva teatarska rešenja.

Predstava ovu ozbiljnu temu odeva u cirkuske elemente vešto kombinujuči komediju i dramu u cilju da publika lakše svari sve faze borbe sa ovom podmuklom bolešću. U zavisnosti od toga koliko ste smeli da uronite u ovu tegobnu temu sledi vam katarza ili depresija.

Svi mi, koji u svom okruženju imamo ili smo imali nekog ko je vodio ovu neravnopravnu borbu ovakva predstava duboko emotivno dotičе. Još i višе oni koji su ovakvu ili sličnu bitku vodili i u njoj pobedili, vođeni voljom i ojačani humorom kao najdelotvornijim lekom.

„Rak nastaje kad čovek sklopi krila“

Uz Minju Peković, na sceni je i muzičar Miroslav Idić (korepetitor i aranžer) koji priču prati zvukom harmonike kao što je tokom terapija Minji potporu pružala muzika i životna priča legendarne Edit Pjaf, koja je kao i knjige S.N. Lazareva inspiracija za ovu predstavu i sećanje na njenog pretka koji se bavio profesijom klovna.

U autorskom timu su i Marija Kalabić (scenograf), Marko Marosiuk (kostimograf) i Nikola Marinkov (dizajner svetla).

„Problem nije poslat da te uništi, nego da te promeni, ako može.”

Na tek završenom 47. festivalu Dani satire Fadila Hadžića Minja Peković dobila je nagradu za glavnu žensku ulogu i posebnu nagradu za specijalno postignuće za kompletan autorski i izvođački domet.

A onda sam izašao na beogradski Bulevar i našаo se okružen morem kockarnica. U njih su ulazili oni koji u životu nisu rizikovali više od svojih mizernih finansijskih nadanja, ne bi li ubili dokolicu. Nesvesni da ima mnogo važnijih igara na sreću koje treba izvojevati. Nesvesni da već imaju  bingo dobitak-život!

Ako sam vas zainteresovao, napomena da monodrama “Bravo za klovna” ima svojevrsni dnevnik proba, koji u vidu kratkih video zapisa prikazuje kako izgleda čitav ovaj kreativni proces, sa svim usponima i padovima, tokom stvaranja ovog autorskog projekta.

Oni su dostupni su na Instagram stranici @bravozaklovna, u kojima glumica neposredno iznosi svoje utiske, dileme i probleme sa kojima su se ona i ceo autorski tim suočavali tokom nastanka predstave

51. SOFEST

 

U utorak, 27. juna, je u Jugoslovenskoj kinoteci održana Konferencija za medije povodom 51. Filmskog festivala u Sopotu, na kojoj su se medijima obratili Aleksandar Avramović, umetnički direktor festivala, Živorad Milosavljević, predsednik Odbora festivala, Dragana Čolić, direktorka Centra za kulturu u Sopotu i pukovnik Goran Ikonićć, direktor Vojnofilmskog centra „ Zastava film“.

 

Umetnički direktior festivala Aleksandar Avromović je, u svojoj reči, podsetio kako je prvih pedeset godina festivala okončano visokim priznanjem – Sretenjskim ordenom trećeg stepena „za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim delatnostima“ koje pripada hiljadama umetnika i filmskih radnika koja su ugradili svoja dela u ovaj festival.

 

U programu festivala posebno je istakao film USTA PUNA ZEMLJE, poslednji film legendarnog Puriše Đorđevića. Rekao je kako ostala dela potpisuju uglavnom mlađi autori u čijim podelama nastupa “pledaja sjajnih, talentovanih glumaca“.

 

Avramović je naveo da se u šestodnevnom programu festivala nalazi 37 naslova, među kojima je i 9 vrhunskih ostvarenja majstora animacije iz fundusa Zastava filma, a kao povod je naveo jubilej 75 godina „Zastava filma“ gde su nastali mnogi biseri filmskog nasleđa. U vezi sa tim, Avramović je najavio i prigodnu izložbu koja će zajedno sa Kolažima Đorđa Kadijevića biti postavljena u Galeriji Cenrtra za kulturu u Sopotu.

 

Umetnički direktor je povodom 50 godina legendarnog filma LEPTIRICA, najavio panel u kome će pored autora, kao uvodničar učestvovati autor biografije o Kadijeviću.

On je iz programa takođe izdvojio i kratki igrani film SVAŠTA, mladog Strahinje Mlađenovića sa legendarnom domaćicom učesnika i gostiju sopotskog festivala, Nadom Savkić (kafana „Kod Tome i Nade), u glavnoj ulozi.

 

Naveo je imena žirija koji će odlučivati o nagradama festivala: rediteljka Ana Maria Rosi, glumica Mihaela Stamenković i kompozitor Rade Radivojević.

 

Završavajući svoje obraćanje, pored najave Sofest plus revije nagrađenih filmova 11. jula., Avramović je uputio poziv na otvaranje festivala u ime grupe KAL, folklornog  sastava KUD Kosmaj, najavljujući tradicionalni vatromet i vožnju fijakerima.

 

Živorad Milosavljević je, naglasivši svoju dvojaku ulogu -  predsednika Odbora festivala i predsednika opštine Sopot, rekao

 

„Radeći pripremu festivala, kao Odbor nastojali smo da omogućimo da se publici prikaže ono što je prošlogodišnja produkcija, kako ne bi bila uskraćena za prošlogodišnja dešavanja, međutim, ta „budžetska priča“ zanivala se na preživljavanju“ kako je rekao Milosavljević. „Grad tradicionalno odvaja sredstva za festival koja su neophodna za rad CEBEF-a i izrazio svoje mišljenje kako su ta sredstva nažalost nedovoljna“ , i skrenuo je pažnju na neophodno izdvajanje iz budžeta gradske opštine Sopot“.

„Bitno je da to publika ne oseti, da se ne ugrozi organizacija i da se festival održi bar na nivou ranijih godina“,– zaključio je Milosavljević.

 

Dragana Čolić je napominjuči kako se zakoračilo u drugi pedeset godina festivala u Sopotu, rekla kako je Centar za kulturu kao domaćin festivala i ove godine spreman i sa zadovoljstvom će da dočeka i ugosti sve ljubitelje filmske umetnosti, cenjene članove filmskih ekipa i dugogodišnje prijatelje i saradnike ove manifestacije..

Pukovnik Goran Ivković, direktor Zastava filma, se na početku svog obraćanja našalio rečima:

 „Izvinite ako malo militarizujemo festival, ali vojska je pored borbenih sposobnosti uvek negovala i kulturološke i tradicionalne vrednosti, pa je tako Zastava film tako već 75 godina u sastavu naše vojske. Istorija vojne kinematografije je počela 1916, godine kada je naredbom vojvode Petra Bojovića u Solunu formirano odeljenje koje u svom sastavu ima kinematografski deo, tako da je istorija vojske usko vezana sa našim poimanjem filma“

 „Na izložbanoj postavci ćemo pokušati da kroz fotografije i eksponate prikažemo dugogodišnju istoriju, kao i kroz nekoliko animiranih  filmova, koji će biti emitovani pre projekcija glavnih filmova. Biće tu i    edukativni filmovi koji su pravljeni za mlade generacije“ najavio je Ikonić.

 

VRUĆE JUNSKE IZLOŽBE KULTURNOG CENTRA BEOGRADA

Kada je školska godina gotova, kada su počeli odmori, kada temperature postaju prave letnje, u Kulturnom centru Beograda biće otvarene junske izložbe u četvrtak, 29. juna od 19 sati.
 
U Likovnoj galeriji Nemanja Nikolić se predstavlja do sada najsloženijim projektom pod nazivom „Budućnost, iz početka”. Srce ovog intermedijalnog projekta predstavlja video-rad The Plot (Zaplet) koji je Nikolić razvijao tokom protekle tri godine kroz dugotrajni proces postepenog i strpljivog konstituisanja zbirke od 5.000 crteža sekvenci i kadrova preuzetih iz više od stotinu kinematografskih ostvarenja nastalih tokom perioda Hladnog rata (1947–1989/91), nastajalih u studijima velikih filmskih produkcija Zapadnog sveta, prvenstveno u Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji.

Film predstavlja polazište umetničke prakse u celini Nemanje Nikolića, čiju okosnicu čini umetničko istraživanje odnosa filmske i tradicionalne likovne umetnosti.

Nemanja Nikolić (1987) diplomirao je i potom doktorirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Inicijator je nastanka Umetničkog prostora U10. Od 2018. godine radi na Fakultetu likovne umetnosti u Beogradu.
 
U galeriji Artget predstavljaju se trojica fotografa: Dejan Golić, Boris Burić i Radovan Nastić, a na poziv Srđana Veljovića, umetničkog direktora Artgeta za ovu godinu. Izložba „Golić, Burić, Nastić. Tri pogleda u vreme” obuhvаta stvarnost na različite načine:  kroz motive koji povezuju prošla vremena sa sadašnjim prepoznajemo težnju ka nostalgičnim oživljavanjem osećaja (Golić); skicuoznim fotografijama kojima realnost svodi na tačke, momente i pojednostavljene forme koje postaju materijal za neke druge izmaštane, ali ne i nerealne, stvarnosti (Burić), ili slike koje beleženje intimne i duboke uronjenosti u sadašnjicu, svedočeći o stvarnom prisustvu (Nastić).

Dejan Golić (1969, Beograd) diplomirao je na odseku za medije i grafički dizajn na London College of Printing, sadašnji London College of Communication. Bavi se crtežom i fotografijom. Član je fotografskog kolektiva Belgrade Raw. Radi kao grafički dizajner.

Boris Burić (1981) intermedijalni je umetnik iz Beograda. Njegovi radovi konceptualno su orijentisani i često zasnovani na ideji društvene i umetničke kritike. Živi i radi na relaciji Beograd–Rijeka.

Radovan Nastić (1975, Beograd), poznat pod umetničkim nadimkom Bensedin, srpski je multimedijalni umetnik, književnik, performer, glumac i radio-voditelj, fotograf. Sa radiom B92 sarađivao je od 1995. godine, a sa radiom SKC od 2004. do 2006. godine. Živi i radi u Los Anđelesu.
 
U galeriji Podroom, umetnica mlađe generacije Katarina Petrović predstavlja „Oglede o nuli”: novo poglavlje kontinuiranog istraživanja kreativnih procesa od smislenosti i ideje nastanka do odnosa jezika i fizičkih pojava. Fokusirajući se na negativnu reprezentaciju onoga što se drugačije ne može predstaviti (nula, ništa, beskonačnost), izložba u formi dvostruke video-instalacije istražuje šta negacija može biti u jeziku i prirodi. Dva nova rada, Negativna poezija v.2.0 i Poreklo v.2.0., sumiraće recentna istraživanja zasnovana na upotrebi veštačke inteligencije, generisanju novih tekstualnih predložaka, eksperimentalnih pokretnih slika i zvuka.

Katarina Petrović je umetnica i istraživačica koja radi na međi umetnosti, nauke i tehnologije. Diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a magistrirala na departmanu ArtScience Interfaculty pri KABK u Hagu. Njen rad iz serije Negativna poezija nalazi se u kolekciji Oktobarski salon. Živi i radi na relaciji Beograd–Hag.

Među nizom pratećih programa izložbe u galeriji Podroom, posebno preporučujemo Razgovor o eksperimentalnim umetničkim praksama na međi nauke i umetnosti u zgradi Velikog refraktora Astronomske opservatorije u Beogradu, uz izvedbu dva rada Katarine Petrović i Hrvoja Hiršla u subotu, 1. jula od 18.30.
 
Izložbe traju do 5. avgusta, svaki dan osim nedeljom od 12 do 20 sati. 

Ulaz je slobodan.

VI Ravno Selo Film Festival

 

Ravno Selo Film Festival, međunarodni debitantski festival za reditelje prvog ili drugog filma, trajaće od 22. do 25. juna, a tokom četiri dana biće prikazano više od 40 filmova u četiri programske celine i tri premijere: 10 filmova u glavnom programu, 9 u dokumentarnom, 11 filmova u studentskom programu i 10 u srednjoškolskom programu.

Šesti po redu, Ravno Selo Film Festival, biće otvoren koncertom filmske muzike, na kom će glumce i pevače pratiti Zrenjaninski filharmoničari, 22. juna. Publika će moći da uživa u popularnim melodijama domaćih i inostranih filmskih hitova koje će izvoditi glumci i pevači Miona Marković, Sanja Kerkez, Milica Burazer, Vanja Milačić, Nikola Šurbanović i Luka Maraš. 

Festival otvara film INDIGO KRISTAL Luke Mihailovića, a publika će u toku glavnog programa imati priliku da vidi tri premijere: britanski  film SVE DOK ME SE SEĆAŠ u režiji Celyn Jones i domaće filmove  MANJA Nikole Končarevića i KOMA Petra Jakonića.

Tradicionalno prvog dan Festivala obeležiće i okretanje vola na ražnju – svojevrsna gastronomska atrakcija ovog kraja.

Gost selektor glavnog programa i ove godine je Dragan Jeličić, dok je za dokumetnarni program zadužen Igor Toholj.

Stručni žiri ove godine sačinjavaju: glumica MIlica Tomašević, dramaturg Kosta Peševski (predsednik) i reditelj Sali Saliji. Žiri publike sačinjavaju: organizatorka kulturnih dešavanja Maja Maraš, sekretar mesne zajednice Ravno Selo Vuk Jevtović i predsednik skupštine opštine Vrbas Sanja Žigić. Filmski kritičar Dejan Dabić je predsednik jednočlanog žirija dokumentarnog programa „Kratkih 100 minuta”. Docent Fakulteta dramskih umetnosti Beograd Ognjen Rakčević je predsednik jednočlanog žirija selekcije studentskog filma.

Žiri i ove godine dodeljuje ukupno pet nagrada u pet kategorija, pa će najkreativniji moći da osvoje:

 

• ·         Zlatni klip za najboljeg reditelja debitanta (uz novčanu nagradu u iznosu od 1.500 EUR)
• ·         Zlatni klip za najbolji debitantski film  (uz novčanu nagradu u iznosu od  000 EUR)
• ·         Zlatni klip za najbolji film po izboru publike (i nagrada u iznosu od 500 EUR)
• ·         Zlatni klip za najbolji dokumentarni film ( uz novčanu nagradu u iznosu od 500 EUR)
• ·         Plaketa Prvi metar za najbolji studentski film (uz novčanu nagradu u iznosu od 500EUR)

 

Ostale nagrade:

 

I ove godine kompanija GORKI LIST dodeljuje nagradu za najboljeg mladog glumca (u novčanom iznosu od 1.000 EUR)

Biće dodeljeno i specijalno priznanje za đački film snimljen u Ravnom Selu

 

 

PROGRAMSKE CELINE ŠESTOG RAVNO SELO FILM FESTIVALA

 

 Izbor Dragana Jeličića, selektora glavnog programa:

 

• INDIGO KRISTAL, režija Luka Mihailović (Srbija)
• SVE DOK ME SE SEĆAŠ, režija Celyn Jones (Velika Britanija) – premijera
• MANJA, režija Nikola Končarević (Srbija) – premijera
• KOMA, režija Petar Jakonić (Srbija) – premijera
• POSLE SUNCA, režija: Charlote Wells (SAD)
• TIHA DEVOJČICA, režija: Colm Bairead (Irska)
• PUNIM PLUĆIMA, režija: Radislav Jovanović Gonzo (Hrvatska)
• OVUDA ĆE PROĆI PUT, režija: Nina Ognjanović (Srbija)
• PLAVI KAFTAN, režija: Maryam Touzani (Francuska, Maroko, Danska, Belgija)
• TRAG DIVLJAČI, režija: Nenad Pavlović (Srbija)

Izbor Igora Toholja, selektora dokumetarnog programa „Kratkih 100 minuta”:

 

• WILL YOU LOOK AT ME, režija: Shuli Huang (SAD)
• JUČE NIJE ONO ŠTO NIKADA NIJE BILO, režija; Nikola Nikolić, Nikola Topalović (Srbija)
• WHEN WILL THE WINTER OF 2022 END?, režija: Hana Trofimova (Ukrajina)
• SPOMENIK, režija: Milena Petrović (Srbija)
• MART: SEĆANJA, režija: Firat Jučel (Turska)
• MOJ CRVENI FILM, režija: Nenad Pržulj (Srbija)
• ŽIVOT DASKE, režija: Leona Larikij (Srbija)
• SADIO, režija: Simon Johansen, Steffen Stubager (Danska, Senegal)
• SVAČIJA UNUKA, režija: Svetlana Ćopić (Srbija)

 

 

U okviru studentskog programa i ove godine Akademija Umetnosti iz Novog Sada, biće domaćin svojim kolegama sa Akademije u Banja Luci, pa će publika imati priliku da vidi i najnovije selekcije studentskih fikmova ove dve akademije. U okviru srednjoškolskog programa biće prikazano 10 filmova.

 Biće održan i propratni program „Filmić” – novosadska smotra mladalačkog filma koji vodi profesor Slobodan Popov i filmska radionica koju vodi glumica Lora Đurović. Poslednjeg dana Festivala biće održana i Likovna kolonija u kojoj će učestvovati brojni poznati slikari, koji će svoja dela nakon završetka festivala ostaviti na poklon novom Domu kulture.

 

XXXI Beogradski letnji festival BELEF

 SEDAM PREMIJERA, DEČIJE PREDSTAVE, MLADI BELEF, KONCERTI, RAZGOVORI, SCENSKA ČITANJA I ŠETNJA KROZ LEGATE MUZEJA GRADA BEOGRADA!

 

I ove godine BELEF će biti organizovan u Botaničkoj bašti „Jevremovac“, na jedinstvenom, posebnom mestu, prvoj i jedinoj botaničkoj bašti u Srbiji koja je u isto vreme i spomenik prirode i spomenik kulture. Takođe, programi će se odvijati i na scenama Ateljea 212, Narodnog pozorišta u Beogradu, Teatra Vuk, Bitef teatra, kao i u prostorima naših ustanova kulture.

 

U  periodu od 23. juna do 7. jula biće izvedeno čak 7 pozorišnih premijera! U glavnom programu BELEF-a imaćemo priliku da prvi put u Beogradu vidimo 4 gostujuće predstave (beogradske premijere), dva koncerta, tradicionalno jedan džez koncert i koncert klasične muzike, u zajedničkom nastupu Dva kvarteta: Beogradskog gudačkog kvarteta i gostujućeg gudačkog kvarteta sa Кipra koji će zajedno izvesti premijerno obradu Mokranjčevih Rukoveti i jedne plesne predstave.

 

Nastojeći da održi i svoj internacionalni segment BELEF će ove godine ugostiti i dve predstve iz Hrvatske, jednu iz Bosne i Hercegovine, jednu iz Republike Srpske i jednu iz Francuske.

 

31. BELEF otvoriće poetski performans „Pesnici današnjice – glasovi sutrašnjice“ u saradnji sa Hartefaktom u kome učestvuje 11 savremenih pesnika i pesnikinja! U Ateljeu 212 HNK Varaždin odigraće „Bubu u uhu“, Gradsko pozorište Jazavac iz Banja Luke izvešće „Malo blago“ u Botaničkoj bašti, a Maja Šuša i Slaven Došlo premijerno će odigrati „Zatvaranje ljubavi“. Teatar Vuk imaće premijeru Nušićeve „Autobiografije“, a iz Subotice dolazi predstava „Bravo za klovna“ sa Minjom Peković. Publika će ponovo imati priliku da odgleda „Bilo jednom na Brijunima“, a beogradsku premijeru u Botaničkoj bašti imaće predstava „Mistero Buffo“, kao i „Totovi“ sarajevskog teatra SARTR, a premiejrno će biti izvedena i predstava „Blind Date Project“ u Bitef teatru u izvođenju Maše Dakić. Kao završnica festivala čak tri premijere – „Dečije povrede“ sa Slobodom Mićalović i Vukom Kostićem, „Milenijum u Beogradu“ Narodnog pozorišta u Beogradu i „Čovečice“ u izvođenju Milene Predić!

 

Beogradskoj publici će se koncertom u Botaničkoj bašti predstaviti Dragon’s Fuel, sa saksofonistima Predragom Okiljevićem, Vojislavom Savkovom i legendarnim saksofonistom savremene srpske muzičke scene Dušanom Petrovićem, basistom Markom Čurčićem, bubnjarom Lavom Кovačem i Ivanom Burkom na vibrafonu, marimbi i perkusijama. Beogradski gudački kvartet će zajedno sa Gudačkim kvartetom iz Limasola sa Kipra izvesti kolaž iz Mokranjčevih Rukoveti.

 

Program MLADI BELEF u okviru koga se prikazuju predstave studenata – završni ispiti, diplomske, master i doktorske predstave FDU, Akademije umetnosti i FMU, izvodi na sceni Teatra Vuk.

 

U okviru programa DEČIJI BELEF u Botaničkoj bašti deca će moći da uživaju u predstavama pozorišta Pinokio i stručnim vođenjima za decu kroz baštu.

 

Ove godine u okviru BELEF-a razvijaće se i novi programi: Razgovori sa značajnim gostima festivala. Na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, Bob Garfield, jedan od najpoznatijih novinara i kolumnista u Americi razgovaraće sa Ivanom Stankovićem, autorom i voditeljem emisije „Кo sam tebi i šta sam sebi“, osnivačem i vlasnikom agencije Communis DDB, jednim od pionira marketinške i kreativne industrije na Balkanu, o budućnosti medija, reklame i medijskom haosu izazvanom digitalnom revolucijom, o veštačkoj inteligenciji koja piše vesti, Netfliksu, Amazonu, Zakerbergu, Elonu Masku i njihovom uticaju na budućnost medija..

 

Program PodTekst – scenska čitanja novih drama mladih dramskih pisaca u izvođenju i postavci glumaca i reditelja njihove generacija, osmišljen je u saradnji sa FDU u Beogradu i odvijaće se na Letnjoj sceni Ateljea 212.

 

Ponovo ćemo imati „Noć legata“ kada ćemo moći da prođemo kroz legate Muzeja grada Beograda – Konak kneginje Ljubice, legate Ive Andrića, Paje Jovanovića, Jovana Cvijića, ali i zavičajne muzeje Žarkova i premijerno u okviru Belefa zavičajni muzej Zemuna otvoriće svoja vrata publici.

 

Dečiji programi, Mladi Belef i svi prateći programi su besplatni

XXIII međunarodni festival Dani orgulja – Dies organorum

26. jun – 6. jul 2023.

Katedrala Blažene Djevice Marije, Hadži Milentijeva 75

 

 

23. izdanje međunarodnog festivala Dani orgulja / Dies organorum u organizaciji Muzičke redakcije Kulturnog centra Beograda održaće se od 26. juna do 6. jula u Katedrali Blažene Djevice Marije na Neimaru. Posvećena je kako klasičnom muzičkom nasleđu kompozicija specifično za orgulje, tako i savremenim izvođačkim praksama.

 

Dani orgulja – Dies organorum muzička je manifestacija od izuzetnog značaja ne samo kod nas već i šire. Ove godine nastupiće orguljaši iz Nemačke, Mađarske, Austrije, Norveške, Hrvatske i Srbije.

 

Zahvaljujući nastavku saradnje sa Muzičkom produkcijom RTS-a, a na festivalu će nastupiti i naš najznačajniji vokalno-instrumentalni sastav Hor i Orkestar Radio-televizije Srbije. Koncert Orgulje u savremenim muzičkim tokovima, osim samog izvođačkog dela, sadržaće i vizuelne improvizacije u vidu svetlosne instalacije koje je osmislio Izvanredni Bob. Program uključuje i program za decu, kao i Letnju školu orgulja.

 

Festival ne bi bio moguć bez ljubaznosti Beogradske nadbiskupije i župnika Katedrale Blažene Djevice Marije u čijem su vlasništvu raskošne orgulje graditeljske kuće Zanin iz Italije, na koje smo, kao građani Beograda, toliko ponosni.

 

Festival se realizuje uz podršku Ministarstva kulture RS, Grada Beograda, Beogradske nadbiskupije, Goethe-institut u Beogradu, Austrijskog kulturnog foruma, Odeljenja za kulturu Ambasade Mađarske – Collegium Hungaricum u Beogradu, Sokoja, norveške fondacije Fund for Performing Arts i Kulturdirekoteratet (Arts and Culture Norway), kao i Informatike i Alma Quattro.

 

Ulaz na sve koncerte je slobodan.

Detalje ćete naći OVDE

 

 

PROGRAM:

 

Ponedeljak, 26. jun

20:00 – Žolt Mesaroš (Mađarska)

Program: Mesaroš, List, Vagner, Donanji, Vijern

 

Utorak, 27. jun

20:00 – Dominik Zustek (Nemačka)

Program: Zustek, Andrić, Tomas

 

Petak, 30. jun

20:00 – Zoltan Borbelj (Srbija)

Program: Dulić, Gajić, Knežević, Kovčević, Mezei, Stajić

 

Subota, 1. jul

17:00 – Koncert za decu – Orgulje u Artiš labu (za uzrast od 3 do 6 godina)

Višnja Dimitrijević, orgulje i Baby Artish

 

Nedelja, 2. jul

20:00 – Milkica Radovanović (Srbija/Norveška)

Program: Bah, Reger, List, Kvandal, Vidor

 

Ponedeljak, 3. jul

19:00 – Hor i Simfonijski orkestar RTS

Dirigent: Željka Milanović

Vokalni solisti: Mihajlo Jocić, Mirko Milanović, Miloš Gašić, Darko Manić, Aleksandar Novaković

Orgulje: Pavao Mašić (Hrvatska)

Program: Vidor, Grečaninov

 

Utorak, 4. jul

20:00 – Orgulje u savremenim muzičkim tokovima – Milica Sabljić, orgulje, Andrej Ivanović, orgulje i Izvanredni Bob, vizuelni umetnik.

Program: Ligeti

 

Sreda, 5. jul

20:00 – Matijas Majerhofer (Austrija).

Program: Bukstehude, Tunder, Bah, Nišimura, Marks

 

Četvrtak, 6. jul

19:00 – Koncert polaznika Letnje škole orgulja

FESTIVAL DAH TEATRAL: UMETNOST I LJUDSKA PRAVA

 

RADIONICE, PERFORMANSI, FILMOVI, SPECIJALNI PROGRAMI I PREDSTAVE

 

Treće izdanje DAH Teatar Festivala UMETNOST I LJUDSKA PRAVA, biće održano od 20. juna do 24. juna 2023, na različitim zanimljivim lokacijama u Beogradu. Festival povezuje umetnike i branioce ljudskih prava jedne sa drugima i sa širom zajednicom, sa ciljem da podstakne i osnaži građane da reaguju protiv nepravdi, da preuzmu aktivnu ulogu u promenama u svojim sredinama. Pod tema festivala je Zauzimanje za drugog je borba za nas same, pod tim sloganom će biti organizovan Forum, sa ciljem da unesemo više empatije i saosećanja u ovo vreme u kome svi živimo, postavljajući pre svega ljudskost ispred ličnih (sebičnih) potreba. Program obuhvata pozorišne predstave, radionice, instalacije, koncerte, razgovore, filmove i stvaranje originalnog murala na Silosima, Dorćol. Umetnici i aktivisti za ljudska prava dolaze iz Argentine, Jermenije, Australije, Brazila, Danske, Nemačke, Holandije, Kosova, Norveške, Italije, Srbije i SAD.

Festival je postavljen tako da se u međusobnoj interakciji učesnika i publike pokrenu važne društvene teme koje se ne odnose samo na ljudska prava, već imaju i aspekt zaštite prirode.

Važan deo festivala su radionice, sa sledećim temama:

Afro-dijasporično telo umetnice Barbare Lusi Karvaljo (Brazil/Nemačka) bavi se kolonizacijom tela, posebno u plesu, i njegovim osnaživanjem i oslobađanjem kroz ritam afro-brazilskih udaraljki i pokreta. Kroz percepciju sopstvenog tela učesnici pokreću krug razmišljanja o rasizmu, diskriminaciji kao i konfliktima koji su deo integracije žena afričkog porekla u dijaspori. Održava se drugog dana na Institutut za umetnički igru.

 

Ukrštanje: pozorište i ljudska prava – radionicu vodi pozorišna rediteljka iz DAH Teatra Jadranka Anđelić. Ona će zajedno sa učesnicima tražiti odgovore na pitanja: Kako se stvarnost i ljudska prava na kreativni način prelamaju kroz teatar? Tolerancija, saradnja, poverenje, jednakost su sastavni delovi rada u teatru kao i ljudskih prava, koja se realno ostvaruju samo u odnosu sa drugim. Situacija izvođenja često stimuliše razumevanje uzroka nekog događaja. Kroz pozorišne tehnike (viewpoints), vežbama u grupi i odigravanjem (role play) situacija iz života, radionica nudi načine u razvijanju odnosa među ljudima, poštovanje različitosti, želju za upoznavanjem drugog? Pitanje je kako kroz pozorište neslaganje pretočiti u dijalog, odbijanje u saradnju, strah od društvenih promena u stvaralački čin?

 

Rad na solo performansu – od autobiografskog materijala do univerzalne priče, Karoline Spaić (Srbija/Holandija) analizira proces stvaranja solo performansa koji se zasniva na autobiografskom materijalu izvođača, ali istovremeno postaje univerzalan u cilju komunikacije sa publikom. Radionica nudi odgovore na ova pitanja: odakle početi, koje korake preduzeti i šta čeka izvođača-kreatora u ovom radnom procesu i ličnom putovanju? Karolina će učesnike radionice provesti kroz različite faze kreativnog procesa i dati im uvid u to kako mogu početi rad na samostalnoj solo predstavi. Postoji mogućnost da se radovi prikažu na ExploreZ festivalu, maja 2024.

Oba se održavaju u UK Parobrod u četvrtak i petak.

Instalacije i performansi:

 

Vođena šetnja Solvitur ambulando Grenland Friteatra iz Norveške je trosatna šetnja kroz šumu Košutnjaka, sa posebnim fokusom na drveće i klimatsku pravdu. Koncept je sledeći: dva izvođača (plus jedan dodatni izvođač i prevodilac) vode oko 30 članova publike u šetnju. Šetnja uključuje različite umetničke predahe u obliku pripovedanja i nastupa, kao i pauze za kafu i muzičke priloge lokalne violinistkinje. Solvitur Ambulando, u bukvalnom prevodu Rešava se hodanjem“ je poziv da se prošetamo kulturnim i jezičkim mozaikom. Norveški umetnici žele da senzibilišu i podsete publiku o važnosti drveća za ljudsku vrstu, da se ponovo povežu sa prirodom i iskuse život drveća kroz šetnju i slušanje različitih vrsta priča vezanih za prirodu – ili umetnost hodanja.

 

Performans 15 minuta u akvarijumu je performans i interaktivna instalacija Alise Oravec (Srbija) za 12 osoba. Tema performansa je „brza moda“ i problem zagađenja okeana. Za razliku od prirodnih tkanina, sintetika je praktičnija, te je proizvođači odeće sve češće koriste. Ali šta se dešava sa svom garderobom koja ne pronađe svog kupca? Koliko dugo zapravo traje život jednog komada sintetike i šta se dešava sa njim kada izađe iz upotrebe? Cilj performansa je da probudi svest o katastrofalnim posledicama uzrokovanim deponovanjem garderobe u okeane, stoga su učesnici smešteni u ambijent koji ih nagoni da osete ono što osećaju ugrožene flora i fauna. Performans je nastao u saradnji sa Institutom za umetničku igru. Performans se odigrava u UK Parobrod, u četvrtak 22. juna od 15 do 17 časova, na svakih 15 minuta.

 

Performans I Love You Snežane Golubović (Srbija/Nemačka) je odličan primer trajanja radnje koja se sastoji u konkretnom ponavljanju jednog elementa do njegovog prirodnog iscrpljivanja. Performans je u izlogu Kulturnog centra Beograda.

 

Festival ima specijalne programe, poput programa Preko linije, kome publika može da prisustvuje 21.6. od 17 časova u CZKD, a koji je nastao je iz potrebe da se predstave primeri feminističke prakse povezivanja, mirnog rešavanja konflikta i saradnje onih koji po zvaničnom narativu pripadaju suprostavljenim grupama. Ove godine biće prikazani primeri saradnje između teatara i umetničkih kolektiva Artpolis iz Prištine (Kosovo) i DAH Teatra iz Beograda (Srbija) čija saradnja traje više od 15 godina. Učesnice: Zana Hodža (Kosovo), Sintija Koen (USA), Ana Miljanić (Srbija), Ivana Milenović Popović (Srbija), Dijana Milošević (Srbija) i Staša Zajović (Srbija).

 

Zatim forum: Zauzimanje za drugog je borba za nas same, prepoznaje nužnost solidarnosti u svim vremenima, a naročito onim velikih promena, kada društvo lako zaboravlja ili čak aktivno tlači svoje najslabije članove. Učestvuju: Gedi Aniksdal (Norveška), Branislava Jovanović (Srbija), Izabela Kisić (Srbija), Jelena Krstić (Srbija), Maja Mitić (Srbija), Olivera Simić (Bosna i Hercegovina/Australija), Karolina Spaić (Srbija/Holandija). Moderira: Dijana Mitrović Longinović (Srbija).

Predavanje Umetnost protiv brutalnosti drži Klaudija Bernardi iz Argentine, bavi se umetnošću koju su stvorile žrtve državnog terora, oružanih sukoba i prisilnog izgnanstva.

 

Naime, tokom trajanja Festivala od 20. do 24. juna Klaudija će oslikavati sa ženama iz lokalne zajednice Silose, Dunavski kej 46, mural će biti svečano otvoren u subotu 24. juna u 19 časova.

Škola umetnosti Perkuin Zidovi nade je međunarodni projekat u oblasti umetnosti i ljudskih prava za obrazovanje, rešavanje sukoba, sprečavanje kriminala, izgradnju diplomatije, razvoj zajednice i očuvanje istorijskog sećanja. Poznata kao „Model Perkuin“, ova inicijativa je uspešno primenjena u Gvatemali, Meksiku, Argentini, Kolumbiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Severnoj Irskoj i Sjedinjenim Državama. Kroz kreiranje zajedničkih murala, javnih umetničkih projekata, urbanih intervencija itd, fokus svakog umetničkog projekta je da se da glas učesnicima koji su preživeli političko nasilje, onima koji su zaboravljeni ili namerno ućutkivani.

 

Na Festivalu Umetnost I ljudska prava imaćemo priliku da vidimo i dva filma:

Zemlja gde drveće leti - u mirnoj danskoj provinciji u toku su pripreme za proslavu 50. rođendana Odin teatra, kompanije koja je promenila pravac pozorišta u drugoj polovini 20. veka pod vođstvom Euđenija Barbe. Sa najdalekosežnijih geografskih širina planete – Kenije, Balija, Brazila, Indije i Evrope – timovi dece, mladih i umetnika dolaze u grad Holstebro koji svojim akrobacijama, muzikom i glasom unose energiju u ovaj kolektivni događaj. Nakon filma sledi onlajn razgovor sa Euđeniom Barbom i Džulijom Varli: „Moć umetnosti u radu sa zajednicom” (Danska/Italija).

 

Dokumentarni film Sve(t) na leđima žene bavi se pitanjima rodne ravnopravnosti i seksizma u svakodnevnom životu i medijima. Ideja autorskog tima je da kroz lično iskustvo višestruko nagrađivane srpske glumice i rediteljke Mirjane Karanović ukaže na predrasude i stereotipe patrijarhalnog društva sa kojima se žene na ovim prostorima svakodnevno susreću. Cilj filma je podizanje svesti i bolje informisanje građana o rodnim stereotipima u medijima i svakodnevnom životu kroz koncept seksizma.

 

Pored domaćih predstava Devojčice Reflektor teatra, dokumentarnoj predstavi o odrastanju žene u Srbiji danas (Dorćol Platz, 23.6) i Drveće pleše DAH Teatra, o važnosti očuvanja drveća i udruživanja da bismo ih zaštitili od nepotrebne seče (Studentski park, 24.6), beogradska publika će imati prilike da vidi i dve strane predstave u Malom pozorištu „Duško Radović“, druge dve večeri festivala. Obe predstave su u izvođenju multinacionalne grupe Antagon teatra AKTion (Nemačka), koji od 1990. godine, kolektivno radi na pozorištu koje dopire do ljudi gde god se oni nalaze. Produkcije, uglavnom stvorene za javne prostore, približavaju se stvarnosti ljudskih života i kritički se bave trenutnim stanjem. Fizičkim pozorištem, živom muzikom i plesom, antagon se suočava sa preovlađujućim društvenim individualizmom. Snažan vizuelni jezik predstava namerno izbegava reči i stoga je razumljiv širom sveta. Dekolonijalni pristup grupe koristi pozorište da stvori prostor za dijalog koji je dostupan svima. Zajedno sa publikom, ansambl živi za budućnost solidarnosti u vremenima krize.

 

U prvoj predstavi Corpus Mundi Antagon teatar i izvođačica Barbara Lusi Karvaljo govori o svom putovanju od Brazila do Evrope kroz sočivo žene iz specifične latinoameričke kulture, njenom procesu dekolonizacije sopstvenog tela i uma.

 

Predstava Kamara je priča o ljubavnom odnosu dva muškarca, gde se istražuje pojam novog pristupa „muškosti”. Šta se dešava kada nestanu sigurnosti koje imamo i počnemo da uranjamo u nepoznato? Rizik, ali i šansa koja počinje s našom ranjivosti, ukazuje na naša lična ograničenja, a zatim se i ostvaruje kada sve maske spadnu. Trenutak ogoljenosti, skoka, novih početaka sa nepoznatim ishodom. Ovo je predstava u kojoj se dva muškarca i jedan muzičar na iskren, poetski i fizički način suočavaju sa borbama sopstvenog odnosa jednih prema drugima i prirodi.

 

Partneri projekta su: UK Parobrod, Malo pozorište „Duško Radović“, Dorćol platz, Silosi, Institut za umetničku igru, Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), Košutnjak, „Pionirski grad”, Studentski park, Kulturni centar Beograda (KCB), KROKODILov centar. Projekat finansira Evropska unija (Delegacija EU u Beogradu), takođe je podržan od strane: Ambasade Savezne republike Nemačke u Beogradu, Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu, Grada Beograda - sekretarijat za kulturu. Aktivnosti DAH Teatra u 2023. podržani su od strane Ministarstva kulture Republike Srbije.