петак, 29. новембар 2024.

RUTA FESTIVAL U BEOGRADSKOM DRAMSKOM POZORIŠTU

 


Beogradsko dramsko pozorište domaćin je petog po redu RUTA festivala, koji će biti održan od 1. do 6. decembra. Ljubitelji pozorišta imaće priliku da uživaju u programu koji okuplja šest teatarskih kuća iz regiona. Sve predstave igraće se na Velikoj sceni BDP-a od 19:30, osim predstave iz Sarajeva, koja će biti izvedena na Maloj sceni s početkom u 20:00 časova. 


RUTA (Regionalna unija teatara) nastala je 2019. godine na inicijativu Beogradskog dramskog pozorišta, a čine je šest reprezentativnih teatarskih kuća iz regiona: Hrvatska (Kazalište Ulysses), Slovenija (Mestno gledališče Ljubljana), Bosna i Hercegovina (Kamerni teatar 55, Sarajevo), Crna Gora (Gradsko pozorište, Podgorica), Makedonija (Dramski teatar, Skoplje) i Srbija (Beogradsko dramsko pozorište). 

Festival svake godine okuplja publiku i stvaraoce, pružajući priliku za razmenu iskustava i praćenje savremenih trendova u teatru. Jedinstveni model festivala omogućava da se predstave rotiraju među gradovima članovima unije, čime publika u regionu ima priliku da uživa u različitim poetikama i estetici pozorišnih produkcija. 

 

PROGRAM FESTIVALA

1. decembar – premijera predstave „Čarli Čaplin: Svetla velegrada“ (Beograd)




Ovaj neobični mjuzikl, u režiji Amalije Benet i Nikite Milivojevića, rađen u koprodukciji sa Nacionalnim teatrom iz Atine, donosi priču o geniju, „tužnom klovnu“ i heroizmu običnih ljudi. Predstava kombinuje živu muziku, pesme, akciju i energiju stvaralaca kako bi odala počast nadarenom Čaplinu. 

Uloge tumače: Prokopis Agatokleus, Vukašin Jovanović, Stefan Radonjić, Milorad Damjanović, Ivan Zablaćanski, Amar Ćorović/Arsenije Arsić, Stefan Starčević, Miloš Lazarov, Dejan Karlečik, Mina Nenadović, Tamara Šustić, Vesna Čipčić i Staša Nikolić. 

 

2. decembar – „Ljubičasto“ (Sarajevo) 




Režija i tekst: Selma Spahić. Predstava istražuje granice ljubavi, iskrenosti i slobode kroz priču o jednoj porodici koja se suočava sa izazovima tradicije i modernosti. 

Igraju: Tatjana Šojić, Maja Izetbegović, Sabit Sejdinović, Boris Ler, Davor Golubović i Anja Kraljević. Predstava počinje u 20:00 časova na Maloj sceni. 

 

3. decembar – „Prosjačka opera“ (Zagreb)



Režija: Lenka Udovički. Kultna drama Bertolta Brehta donosi društveno angažovanu priču prožetu kritikom društva i epskim teatrom. 

 

4. decembar – „Čas za veselje“ (Ljubljana) 




Režija: Anja Suša. Drama Arnea Ligrea prati lik Akslea, koji pokušava da se oprosti od bliskih osoba pre nego što nestane, dok se priče različitih likova međusobno prepliću. 

 

5. decembar – „Neobičan slučaj sa psom u noći“ (Skoplje)




Režija: Zoja Buzalkovska. Predstava po tekstu Sajmona Stivensa prati priču o Kristoferu, petnaestogodišnjem matematičkom geniju iz spektra autizma, koji pokušava da reši misteriju ubistva psa. 

Uloge: Milivoje Obradović, Vanja Jovićević, Jelena Nenezić, Miloš Pejović, Ivona Čović - Jaćimović i Pavle Popović. 

 

6. decembar – „Ćelava pjevačica“ (Tivat)




Režija: Jagoš Marković. Nova verzija čuvene drame Ežena Joneska, smeštena u Boku Kotorsku, osvežena je mediteranskim duhom i izvedena na bokeškom dijalektu. 

Igraju: Olga Odanović, Branko Vidaković, Dubravka Drakić, Momčilo Otašević, Sandra Bugarski i Branimir Popović. 

 



четвртак, 28. новембар 2024.

Otvoren 49. Festival monodrame i pantomime

 


49. Festival monodrame i pantomime  svečano je otvoren 27.11.2024. u Pozorištu lutaka Pinokio.  Festival je otvorio selektor Predrag Miletić, koji je istakao da je od 53 predstave izabrao 11 najboljih za takmičarski deo, osam monodrama i tri pantomime. Otvaranju je prisustvovao i sekretar Skupštine GO Zemun Marko Janković.

Programski deo festivala otvorila je Olga Skerletović Đorđević, koja je izvela monodrama “Pjaf” zasnovanu na životu čuvene francuske šansonjerke. U nastavku programa nastupio je Aleksandar Acev u monodramsko-pantomimskoj igri “Lusi nije bila tako davno”, a prvo veče festivala zatvorila je Nataša Lasica monodramom “Glorija”.



Poslednjeg dana festivala, 30.11.2024, biće dodeljene nagrada Zlatna kolajna “Maja Dimitrijević” za najbolju monodrama, Zlatna kolajna za najbolju pantomimu, nagrada “Miodrag Andrić - Ljuba Moljac” za najboljeg mladog glumca i  Zlatna kolajna  “Siniša Dašić” za najbolju predstavu po oceni publike. Nakon  svakog izvođenja publika ima mogučnost da glasa za odgledanu predstavu, dajući ocenu od 1 do 10.

49. Festival monodrame i pantomime održava se od 27. do 30. novembra 2024. u Pozorištu lutaka Pinokio, program počinje svakog dana u 19:30. Ulaznice za Festival monodrame i pantomime mogu se nabaviti na blagajni Pozorišta Pinokio, na svim Ticket Vision prodajnim mestima i onlajn na tickets.rs.



Festival monodrame i pantomime podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Gradska opština Zemun. Festival su pomogli Lutkarsko pozorište Pinokio i Štamparija Birograf Zemun.



Prvi Festival monodrame i pantomime održan je 1973. godine. Idejni tvorac bio je Ljubiša Ružić, svestrana pozorišna ličnost. U monodramskom delu programa učestvovali su najznačajniji glumci sa naših prostora.

Foto: Sanja Veljković

Film “Tok” Gintsa Zilbalodisa dobitnik Nagrade publike Mreže festivala Jadranske regije



Film „Tok“ reditelja Gintsa Zilbalodisa osvojio je Nagradu publike za najbolji film Mreže festivala Jadranske regije - Adriatic Audience Award, koja je svečano dodeljena na jubilarnom 30. Festivalu autorskog filma.

Film “Tok” osvojio je najviše glasova publike zbrajanjem rezultata sa svih festivala članica Mreže festivala Jadranske regije, uključujući Sarajevo Film Festival (BiH), Filmski festival u Herceg Novom (Crna Gora), Ljubljanski međunarodni filmski festival (Slovenija), Festival autorskog filma (Beograd), Zagreb Film Festival (Hrvatska) i Manaki Brothers (Severna Makedonija).

Radnja filma “Tok” prati mačku koja, kada njen dom bude uništen velikom poplavom, pronalazi utočište na čamcu naseljenom raznim vrstama sa kojima će morati da se udruži uprkos razlikama. 

Gints Zilbalodis je letonski filmski reditelj. Nakon niza animiranih kratkometražnih filmova, Zilbalodisov dugometražni debi, Away, premijerno je prikazan na Međunarodnom festivalu animiranog filma u Anesiju 2019. godine gde je osvojio nagradu Contrechamps. Scenario, režiju i muziku za Away potpisuje sam Zilbalodis, a film je nominovan i za nagradu Eni. Zilbalodisov drugi dugometražni film, Flow (Tok), prikazan je u okviru selekcije Izvestan pogled na Filmskom festivalu u Kanu 2024. godine, a u trci je i za nagradu European Film Academy u kategoriji “Evropski dugometražni animirani film”. 



Gost festivala je i reditelj Albert Sera, koji se ističe kao jedan od najznačajnijih avangardnih autora savremene evropske kinematografije. Njegov film "Popodneva samoće" biće prikazan večeras u 20.30h u sali 6 mts Dvorane (još jedna projekcija biće održana sutra u DKC-u u 16h): 

🎥 XI Japansko-srpski festival filma (JSFF) ✨


XI Japansko-srpski festival filma  (JSFF) održaće se od 2. do 6. decembra 2024.

Program donosi premijere filmova iz Japana i nagrađivane naslove talentovanih srpskih autora 🎬.

 Festival će svečano biti otvoren u Jugoslovenskoj kinoteci, Uzun Mirkova 1, u utorak, 2. decembra u 18:30 časova, uz besplatan ulaz. Posetioci će pet dana imati priliku da uživaju u bogatom programu koji će se održati u Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova 1) i Cineplexx Galerija bioskopu, uz prisustvo brojnih gostiju iz Japana i sveta.



Među najzapaženijim naslovima je nagrađivani dokumentarac „Johatsu: Into Thin Air“ reditelja Andreasa Hartmana i Arata Morija, koji prati rad kompanije specijalizovane za omogućavanje „brisanja“ identiteta osobama u potrazi za novim početkom.



Još jedan zanimljiv naslov je film „Matter of Sharing,“ u kojem se pojavljuje glumica filma „Minamata“ (u kojem glavnu ulogu tumači Johnny Depp), a koji istražuje plemenitu stranu kolektivnog stanovanja i zajedničkog prevazilaženja životnih poteškoća.

Kuriozitet JSFF-a je takmičarski sistem u kojem japanski žiri bira najbolji srpski kratki film, dok srpski žiri bira najbolji japanski kratki film. U dugometražnoj selekciji dodeljuju se Grand Prix festivala, kao i nagrade za najbolji srpski i japanski film koji su na najkreativniji način odgovorili na ovogodišnju festivalsku temu. Posebna nagrada „Nikola Stojanović Legacy Award“ dodeljuje se u čast jednog od najvećih poznavalaca japanske kinematografije.



 



Više od 120 Ambasadora nauke iz cele Srbije u Ekspertinejdžeri zoni XVII Festivala nauke


 
Ekspertinejdžeri zoni XVII Festivala nauke, koji se održava od 12. do 14. decembra 2024. na Beogradskom sajmu, ove godine učestvuje više od 120 tinejdžera iz 13 škola, u 10 različitih postavki. Ovi mladi naučnici i svojevrsni ambasadori nauke će izazvati posetioce na niz naučnih izazova, pokazaće šta je sve moguće uz malo nauke i tinejdžerskog entuzijazma, i pokrenuće niz revoucionarnih ideja da se poigraju sa vašim moždanim vijugama.  Mlade ambasadore nauke su za nastup na Festivalu nauke pripremili njihovi entuzijastični nastavnici, koji su uložili lično vreme i energiju kako bi ovi talentovani ljudi bili spremni da svoja znanja prenesu na zabavan i komunikativan način.




Gimnazija „Sveti Sava” iz Požege predstaviće se postavkom „Čovek i priroda – ko je sluga, a ko gospodar?“, u okviru kojeg će ekspertinejdžeri vratiti posetioce u drevni Egipat i pokušati da izvuku nekoliko važnih lekcija od te drevne civilizacije na obali Nila – a prošetaće nas i do Venecije, istražiti vijadukt u Segoviji, i zajedno s publikom se baviti prirodnim fenomenima i večitom ljudskom potrebom da ovlada neminovnostima.

Postavka „Lako je vezati kecelju, ali je teško biti kuvar“ Osnovne škole „Siniša Janjić“ iz Vlasotinca pokazaće kako kulinarstvo može da se podigne na viši nivo, a kroz zanimljive recepte ćemo upoznati neka sasvim nova, lagana edukativna jela za celoživotno učenje. Iz istog grada predstaviće se i ekspertinejdžeri osnovne škole „8. oktobar“ koji su spremili program „Semiramidini zvučni vrtovi“. Legenda kaže da su Viseći vrtovi Vavilona bili izgrađeni za kraljicu Semiramidu po naređenju kralja Nabukodonozora, koji je želeo da svojoj ženi pokaže ljubav, a posetioci Festivala nauke saznače kako je sve to bilo moguće ako u Vavilonu nije bilo ničega osim peska i vrućine..

Osnovna škola „Svetozar Miletić“ iz Zemuna kroz postavku „Eko svest“ se pita koliki je naš ekološki otisak i ukazuje da je pravo vreme da saznamo koliki pritisak stvaramo na ekosistem naše planete. Kroz ovaj program udahnućemo novi život otpadu i potruditi se da što manje novog ostavimo za sobom.

Mitrovačka gimnazija iz Sremske mitrovice predstavlja se programom „Biologija za poneti“ u kome postavlja pitanja koliko često imamo priliku da izolujemo sopstvenu DNK, Ili pak hlorofil iz lista biljaka, Ii da li nam je palo na pamet da ispitamo  koliko skroba ima u svakodnevnim namirnicama. Ovaj program nas poziva da saznamo kako od svoje sobe možemo da napravimo laboratoriju i steknemo nova saznanja.



Osnovna škola „Stevan Sinđelić” i Šesta beogradska gimnazija iz Beograda zajedničkim snagama osmislili su postavku „Od deteta do čoveka“, koji će preispitati različite metode računanja, sprovesti zanimljive oglede i eksperimente kroz koje će predstaviti prirodne fenomene. Ekspertinejdžeri iz ove dve škole baviće se geometrijom, algebrom, ali i mehanikom i akustikom.

Program „Nauka u akciji“ novosadske gimnazije „Svetozar Marković” i osnovne škole „Miroslav Antić“ iz Futoga predstaviće nekoliko zanimljivih aplikacija koje će svakodnevni život učiniti mnogo lakšim.Eko latica prati uslove u prostoriji, poput temperature, vlažnosti vazduha i nivoa svetlosti i brine se da biljke žive duže; digitalni merač broja otkucaja srca može da se postavi na prst ili zglob, gde detektuje ritam otkucaja srca i prikazuje rezultat na ekranu, itd.

Sekcija primenjene fizike i elektronike, Matematičke gimnazije iz Beograda, kroz postavku „Od evolucije do tehnološke revolucije“, kroz svoje projekte prate evoluciju ideja koje su dovele do savremenih tehničkih dostignuća. Povezuju savremenu tehnologiju i uzgajanje bilja, mašinsko učenje i emocije, klasičnu mehaniku i robotiku.

Osnovna škola „Dule Karaklajić” Lazarevac je u postavci A.K. Odiseja 2024.” spremila beskrajan plavi podijum, a na posetiocima je samo da se pridruže u „najzabavnijem svemirskom plesu“, u kome će biti predstavljene astronomske lekcije o kretanju koje se dešava oko nas i sa kojim, već duže vreme, nauka ide u korak.

Postavka „Proširi pogled – izvedi ogled“ Osnovne škole „Sava Kerković“ iz Ljiga podeliće sa posetiocima male tajne velike fizike. Kroz ovu radionicu moći ćemo da saznamo kako se svetlost kreće kroz sočivo i da li je svetlost zaista bela; veseli pirinač pokazaće  kako izgleda zvuk; saznaćemo zašto voda ne izlazi kroz otvor na flaši i kolika je snaga atmosferskog pritiska, i još mnogo toga.




Gimnazija iz Tutina kroz postavku „Merimo danas, čuvamo sutra“ objasniće zašto su lišajevi i četinari bitni u našoj sredini i kako nam mogu pomoći u proceni kvaliteta vazduha, kako se meri zagađenje vazduha i u kojoj meri to utiče na stepen oštećenja životne sredine, kako tehnologija može pomoći u efikasnom korišćenju resursa, poput vode, i održivoj brizi o biljkama.

Veliku podršku realizaciji Ekspertinejdžer zone su dali Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), Mc Donald’s Srbija i Nutrino Lab Junior.

Festival nauke, u saradnji sa kompanijom Ball Corporation i projektom Svaka limenka se računa, radiće na promociji reciklaže aluminijumskih limenki za piće u cilju zaštite životne sredine tokom trajanja Festivala, kako bi se mladi inspirisali i motivisali da se odgovorno odnose prema svom okruženju. Tradicionalni sponzor je Erste banka. Sponzor Zone ideja i inovacije je  National Geographic.

Festival nauke i ove godine podržavaju Ministarstvo prosvete, Sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu grada Beograda, i rektorat Univerziteta u Beogradu.

Zahvaljujući ambasadama Poljske, Australije, i Slovenije, i Češkom Centru Beograd, nastao je međunarodni program ovogodišnjeg Festivala nauke.

Foto: Marko Đoković.