Završena XIX Turneja Slobodne zone

 

Projekcijom filma „Maga 1909” u Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović” u Čačku 24. juna zvanično je završena 19. Turneja Slobodne zone.

Tokom tri meseca trajanja, u više od 50 gradova i mesta širom Srbije, preko 20.000 ljudi pogledalo je šest pažljivo odabranih ostvarenja sa prošlogodišnjeg festivala. 

Od Subotice do Surdulice filmovi su besplatno prikazivani u kulturnim i omladinskim centrima, domovima kulture, bioskopima, bibliotekama, galerijama, učionicama... Gledaoci su, nakon svake projekcije, imali priliku da diskutuju o onome što ih je najviše zaintrigiralo i podstaklo na razmišljanje.

Ove godine na programu su bila četiri igrana i dva dokumentarna ostvarenja sa temama koje odvode u najrazličitije svetove: „Mi nemamo drugu zemlju” iz Palestine o sukobu u pojasu Gaze, „Uvek postoji sutra” iz Italije i „Moj najdraži kolač” iz Irana o ženama koje prkose društvenim konvencijama, „Simon s planine” iz Argentine i „Lars je LOL” iz Norveške koji se bave mladima i inkluzijom, kao i „Maga 1909” iz Srbije, dokumentarno-plesni film o Magi Magazinović, pionirki moderne igre na našim prostorima.

– Filmovi sa Slobodne zone vrše dubinsku percepciju i analizu društva bez uticaja komercijalizma i konzumerizma. Iz razgovora sa gledaocima zaključili smo da i ovogodišnja ostvarenja navode pojedince na promišljanje, analiziranje, razbuđivanje i ukazivanje na značajna društvena pitanja. Tokom pet dana prikazivanja filmova naš Kulturni centar je postao zona slobodnog mišljenja i dijaloga – istakao je Branko Božić, urednik programa Kulturnog centra Šabac, dodavši da je turneja veoma značajna u kulturnoj decentralizaciji našeg društva, posebno za publiku u manjim sredinama.

Turneja Slobodne zone jedna je od najposećenijih aktivnosti u Kulturnom centru Kruševac, navodi Andrijana Kocić, programska koordinatorka Alternativnog centra za devojke.

Najjači lični utisak na nju je ostavio dolazak celog odeljenja iz lokalne Gimnazije na film „Moj najdraži kolač”, po preporuci njihove nastavnice. Iako im je to bio prvi susret i sa turnejom i sa angažovanom produkcijom i na narednu projekciju („Simon s planine”) došli su u neočekivano velikom broju, s obzirom na svakodnevne proteste.

 – Turneja ima nit koja beleži univerzalno ljudsko iskustvo bilo da je ono prikazano kroz socijalnu nejednakost, neravnopravnost, kroz odrastanje ili starenje ili različite sukobe. To omogućava publici da šire sagleda društvene i političke okolnosti, kao što ima uticaja i na propitivanje ličnih odnosa – ocenila je Andrijana Kocić.  

Posle duže pauze, turneja se ove godine vratila u Negotin.

– Utisci publike su odlični, a mi kao organizatori zadovoljni što smo joj omogućili da vidi ova vrhunska filmska ostvarenja – kazao je Milan Radosavljević, urednik programa u Negotinu.

Turneja je nastala samo nekoliko meseci nakon prvog izdanja Filmskog festivala Slobodna zona 2005. kao pionirski poduhvat koji promoviše decentralizaciju i dostupnost angažovanog filmskog sadržaja za sve.

– Ponosni smo što smo, u ovim veoma izazovnim vremenima, uspeli da održimo kontinuitet turneje, što ona već 19 godina živi i raste, pre svega, zahvaljujući posvećenosti lokalnih partnera i filmskih entuzijasta – poručio je Rajko Petrović, direktor Slobodne zone.  

„Prado na otvorenom“ u Novom Sadu, Nišu i Beogradu

 

Izložba „Prado na otvorenom“, koju čini 30 reprodukcija najpoznatijih slika iz zbirke čuvenog španskog muzeja, biće otvorena večeras u 20 časova na Trgu galerija u Novom Sadu.

 

Muzej Prado najpoznatiji je španski i jedan od najvažnijih evropskih muzeja, a svake godine njegovu raskošnu kolekciju poseti više od tri miliona ljubitelja umetnosti. Reprodukcije dela velikana kao što su Dijego Velaskez, Fransisko de Goja, El Greko, Peter Paul Rubens, Hijeronimus Boš i drugi ovog leta biće predstavljene srpskoj publici kroz zanimljiv format izložbe „Prado na otvorenom“.

O ovoj izložbi, kao i o saradnji španskih i srpskih institucija kulture, na konferenciji za medije održanoj danas u Institutu Servantes, govorili su: upravnica Galerije Matice srpske dr Tijana Palkovljević Bugarski, zamenik direktora Muzeja Prado Alfonso Palasio Alvares i ambasador Kraljevine Španije u Republici Srbiji Nj. E. gospodin Huan Hose Sans Aparisio.

 

Galerija Matice srpske ovog leta postaje mesto susreta srpske i španske umetnosti, a dr Tijana Palkovljević Bugarski podsetila je prisutne da pored izložbe „Prado na otvorenom“ novosadskoj publici nedavno je predstavljena i izložba „Ateljei umetnika: Pogled iz fotografske arhive Instituta za kulturno nasleđe Španije“.

 

„Presrećni smo što smo dobili priliku da u prostoru Galerije prikažemo dve izuzetne izložbe koje nam daju uvid u bogato nasleđe španske likovne umetnosti kroz fotografije ateljea španskih umetnika i reprodukcije remek-dela najznačajnijeg madridskog Muzeja Prado. Veliku pomoć u tome pružila nam je Ambasada Kraljevine Španije u Srbiji koja je prepoznala potrebu da bogatstvo španske kulture predstavimo publici u Srbiji, ali i važnost ovakve saradnje između naših država“,  izjavila je dr Palkovljević Bugarski. „Zahvaljujući njima Novosađani će ovog leta imati priliku da osete dah španskog leta i uživaju u umetničkim delima. Veliki doprinos tome daće i naša tradicionalna manifestacija Leto na Trgu galerija koja će u biti posvećena raznovrsnim temama koje će predstaviti špansku kulturu kroz izložbe, muziku, predavanja, putopisne priče, filmove i kvizove.“

 

Zamenik direktora Muzeja Prado Alfonso Palasio Alvares objasnio je da je inicijativa za ovakvu izložbu proistekla iz želje da se kolekcija ovog muzeja predstavi i ljubiteljima umetnosti svih generacija koji nisu u mogućnosti da posete Madrid.

 

„Kroz ovih trideset dela, odnosno njihovih reprodukcija, publika šira od tradicionalnih posetilaca muzeja, građani koji svakodnevno prolaze tuda, mogu da se upoznaju sa neverovatnim kulturnim nasleđem koje smo uspeli da sačuvamo, da uživaju u njemu, da nauče nešto o našoj istoriji, ali i o istoriji umetnosti, kao i o našem društvu i zajedničkim vrednostima i izazovima. Tome nas uči umetnost“, kazao je Palasio Alvares. „Ovo je ujedno i poziv za sve one koji još uvek nisu posetili Muzej Prado da pobegnu na nekoliko dana u Madrid, gde ćemo vas čekati.“

 

Inicijativu za dolazak izložbe „Prado na otvorenom“ u Novi Sad, Niš i Beograd preduzela je Ambasada Kraljevine Španije u nadi da će ona biti mesto susreta dve temperamentom slične kulture – španske i srpske. Ambasador Kraljevine Španije u Republici Srbiji Nj. E. gospodin Huan Hose Sans Aparisio objasnio je da se ove godine ambasada posebno aktivirala kako bi kulturu Španije približila srpskoj publici.

 

„Moglo bi se reći da je to relativno jednostavan zadatak“, smatra on. „Prvo, zato što postoji posebna veza između Srbije i Španije, i sve što je vezano za Španiju srpska javnost prihvata sa naklonošću i entuzijazmom. Drugo, zato što španska kultura predstavlja živopisan mozaik tradicija, jezika, umetnosti i običaja koji odražavaju istorijsko bogatstvo i regionalnu raznolikost Španije, nešto što srpska javnost može da razume i deli sa nama.“

 

Izložba „Prado na otvorenom“ biće otvorena u Novom Sadu do 31. jula, nakon čega će u avgustu posetiti Niš, a u septembru i Beograd.

 

„Ovim će se završiti turneja čiji je glavni cilj da približi srpskoj javnosti naš muzej i njegovo vredno nasleđe, ali i da istakne univerzalnost umetnosti i kulture kao alata za mir i razumevanje, u saradnji sa UNESCO-om“, dodao je ambasador.

 

Realizaciju izložbe i kataloga omogućili su Ministarstvo kulture Kraljevine Španije, Ambasada Kraljevine Španije u Republici Srbiji, Muzej Prado, UNESCO, Eptisa, Ministarstvo kulture Republike Srbije i Gradska uprava za kulturu Novi Sad.

Predstavljamo program VII Festivala francuskog filma

Filmske projekcije na otvorenom u Beogradu i širom Srbije

Od Pariza s kraja XIX veka do savremenih tema, od legendi francuske umetnosti do novih glasova autorki i autora, VII Festival francuskog filma donosi raskošan izbor filmova – od naslova prikazanih na ovogodišnjem Kanskom festivalu do ostvarenja koja na jedinstven način slave istoriju, kulturu i duh francuske kinematografije.

Festival će svečano biti otvoren u sredu, 25. juna u 21 čas na Kosančićevom vencu, projekcijom filma „Reparacija“ u režiji dobitnika Oskara Režisa Varnjijea, koji će tom prilikom biti i specijalni gost festivala.

Publiku širom Srbije očekuju besplatne filmske projekcije na brojnim atraktivnim lokacijama pod vedrim nebom, osim u Nišu gde se ulaz naplaćuje. U Beogradu filmovi će se prikazivati na Kosančićevom vencu, Beograd Bašti, Gardošu, Ciglani i Beeztrgu (plato između poslovnih kula Ušće), dok će se u slučaju kiše program preseliti u mts Dvoranu. Festival gostuje i u više gradova: Zrenjaninu, Novom Sadu (KS Barka, KS Svilara, KS Eđšeg), Užicu (GKC), Nišu (Vilin grad) i Gornjem Milanovcu (KC Mija Aleksić).

Kuma ovogodišnjeg izdanja festivala je istaknuta glumica i rediteljka Mirjana Karanović.

Festival organizuju Francuski institut u Srbiji, MegaCom Film i mts Dvorana, uz podršku brojnih partnera i pokrovitelja. Glavni partneri festivala su: Telekom Srbija, Mlekoprodukt – Ile-de-France, 1664 Blanc, L’Oréal Balkan i MPC Properties.

Detaljan program i satnice dostupni su na: www.institutfrancais.rs i  www.festivalfrancuskogfilma.rs

Svečano otvaranje –  „Reparacija“ uz prisustvo Režisa Varnjijea

Festival svečano otvara film „Reparacija“ (La Réparation), najnovije ostvarenje dobitnika Oskara Režisa Varnjijea (Indokina), koje donosi priču o misterioznom nestanku slavnog kuvara nakon dobijanja treće Mišelinove zvezdice.

Od Sent-Egziperija do Niki de Sen Fal: junaci prošlosti na filmskom platnu

Biografski filmovi zauzimaju posebno mesto u programu: „Sent-Egziperi“ donosi priču o čuvenom piscu i pilotu, a ulogu Antoana tumači šarmantni Luj Garel, uz Dijanu Kriger i Vensana Kasela. „Božanstvena Sara Bernar“ sa Sandrin Kiberlen u glavnoj ulozi oživljava najznačajniju francusku glumica kasnog XIX i ranog XX veka. 

Glumicu Charlotte Le Bon, koju publika poznaje iz serije The White Lotus, gledamo u ulozi poznate francusko-američke umetnice Niki de Saint Phalle u filmu „Niki“. Šarlot Le Bon režira svoj upečatljiv debi na velikom platnu, donoseći neuobičajeno živ i suptilan portret ikone francuske umetnosti iz pedesetih godina.

Filmske heroine – između svakodnevice i apsurda

U drami „Otići jednog dana“ rediteljke Ameli Bonen, Žilijet Armane tumači ženu koja se vraća korenima i suočava sa sopstvenim snovima. 

U drami „Priča o mojoj majci“ Lejla Bekti igra majku odlučnu da svom sinu omogući život uprkos svemu. A u trilerskoj drami „Dalovej“ Sesil de Frans igra spisateljicu uhvaćenu između stvarnosti i virtuelnog sveta.

Ljubav, film i prošlost: povratak Braće Limijer

„Limijer, avantura se nastavlja“ je film koji prikazuje nikad viđene kadrove prve braće filma – Ogista i Luja Limijera – uz komentar i selekciju Tjerija Fremoa, direktora Kanskog festivala. Film je restauratorski dragulj i prava poslastica za filmske zaljubljenike.

Mladi, bunt i sloboda: „Posle njih“ i „Dolina budala“

„Posle njih“ je adaptacija nagrađivanog romana Nikolasa Matjea, coming-of-age dramu o tinejdžerskoj zaljubljenosti i sazrevanju, dok „Dolina budala“ nudi toplo i duhovito putovanje jednog čoveka koji pokušava da pobegne od života – na virtuelnoj regati u sopstvenoj bašti.

VIII Oboa Fest

 

Osmo izdanje Oboa Festa, festivala posvećenog umetnosti oboe, održava se od 30. juna do 2. jula 2025. godine u prestižnoj sali Beogradske filharmonije pod nazivom “Oboa u centru muzičke scene”. Festival donosi bogat program koji objedinjuje edukaciju, umetnički izraz i promociju ovog fascinantnog instrumenta, čime potvrđuje svoj značaj na domaćoj i regionalnoj muzičkoj sceni. Biće održana tri koncerta, izložba instrumenata i majstorski kursevi. Svi koncerti počinju u 20h u Beogradskoj filharmoniji  - ulaz je slobodan.

Ovogodišnji program obuhvata obrazovni segment, izložbu instrumenata i koncerte uz goste iz inostranstva. Oboa Fest je mnogo više od festivala – to je platforma za umetnički razvoj, saradnju i inovaciju u domenu klasične muzike, sa oboom u njenom središtu.

Biće održane tri koncertne večeri, sve sa početkom u 20 časova u sali Beogradske filharmonije uz slobodan ulaz: 30. jun – koncert dobitnica nagrade "Ljubiša Petruševski", Irine Klakor i Lane Đurić, koje će se predstaviti pažljivo odabranim solističkim i kamernim repertoarom; 1. jul – Resital Fabiena Tuana, istaknutog francuskog oboiste, uz klavirsku pratnju Marka Bogdanovića. Program uključuje dela koja će po prvi put biti izvedena u Srbiji; 2. jul – Završni koncert polaznika festivala, sa premijernim izvođenjem kompozicije "Za 6 oboa", dela napisanog posebno za ovo izdanje festivala od strane istaknutog kompozitora Miloša Raičkovića.

Obrazovni segment obuhvata majstorske kurseve pod mentorstvom Fabiena Tuana, poznatog po svojim interpretacijama savremenog repertoara i bogatom pedagoškom radu.

Tokom trajanja festivala održava se izložba instrumenata – prezentacija renomirane italijanske marke Bulgheroni, otvorena za sve posetioce i učesnike festivala. Posetioci će imati priliku da testiraju instrumente i konsultuju se sa stručnjacima.

Oboa Fest ima za cilj promociju oboe kao solističkog, kamernog i orkestarskog instrumenta. Kroz podršku mladim umetnicima, razmenu znanja sa renomiranim muzičarima, kao i prezentaciju najkvalitetnijih instrumenata svetske izrade, festival postaje važna tačka susreta oboista iz čitavog regiona i šire. To je prostor gde se neguje umetnička izvrsnost, istražuje savremeni repertoar i inspirišu nove generacije izvođača.

Festival ima otvoren i nalog za donacije: https://www.donacije.rs/projekat/podrzi-8-oboafest/

Svi koncerti i majstorski kursevi održaće se u prostorijama Beogradske filharmonije, dodatno naglašavajući važnost festivala u okviru nacionalne kulturne ponude.

Pokrovitelji festivala su  SOKOJ i Ministarstvo kulture Republike Srbije.

 

 

Foto: Petar Vučelić (sve osim za Fabiena Tuana, tu je fotograf Ernesto Casaretto)

 

Sedmi Somborski filmski festival

 

Bogdan Diklić dobitnik nagrade „Specijalni Ernest“ za doprinos dobrim filmovima

 

 

Pod sloganom „Ukrštaj stvarnosti i snova“ sedmi Somborski filmski festival biće održan od 4. do 6. jula u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić“.

 

Svečano otvaranje festivala biće održano u petak, 4. jula, a program započinje u 19:30 časova otvaranjem izložbe „Milena i magija filma“, posvećene Mileni Pavlović Barili, u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“.  Svečano festivalsko veče nastavlja se u 20:30 časova u atrijumu Gradske kuće, uz dodelu nagrade „Specijalni Ernest“ i projekciju filma „Mali svet“ reditelja Miloša Radovića.

 

Ovogodišnji dobitnik nagrade „Specijalni Ernest“, koja se dodeljuje za doprinos dobrim filmovima, je istaknuti glumac Bogdan Diklić. Nagradu dodeljuje Direkcija festivala u sastavu Ksenija Janković, Milivoje Mlađenović i Mihajlo Nestorović, a biće uručena na otvaranju festivala.

 

Predfestivalski program počinje dan ranije, u četvrtak, 3. jula, kada će u 20.30 časova biti prikazan film „Planeta 7693“ reditelja Gojka Berkuljana, čime će festival, po tradiciji, simbolično otvoriti vrata najmlađima.

 

U subotu, 5. jula, program „Espresso u 11“ u bašti Cafe Des Arts ugostiće laureata festivala Bogdana Diklića, sa kojim će razgovor voditi Dejan Dabić. Uveče, od 21 čas, publika će imati priliku da pogleda film „Paun“ austrijskog reditelja Bernharda Vengera, u atrijumu Gradske kuće. U nedelju, 6. jula, u okviru istog matine formata, biće predstavljena najnovija filmska izdanja iz 2024/25. godine, dok će festival biti svečano zatvoren u 20:30 časova projekcijom filma „Granica“ reditelja Zorana Maširevića, koji se prikazuje u okviru programa „Kad bi Sombor bio Holivud“. Program zatvaranja upotpuniće nastup benda Šlagvort.

 

Ksenija Janković, direktorka Somborskog filmskog festivala i KC „Laza Kostić“ povodom sedmog izdanja festivala je izjavila: 

„U ovoj eri neizvesnosti, umetnost je zvezda vodilja, koja nas obasjava, oplemenjuje i treperi žižom radosti, ujedinjujući nas i vodeći sve zajedno napred u optmističnu realnost. Nastojali smo da taj plamen učinimo održivim, neprikosnoveno ukazujući koliko je Sombor plodna sredina razvoja filmske umetnosti, ostajući pri ideji festivala panonske i podunavske regije. Ovogodišnje izdanje festivala je revijalnog karaktera i predstavlja osvrt na sve što smo do sada postigli”.

 

Govoreći o programu Janković je istakla: 

„Predfestivalski dan posvećen je i ove godine deci, kao najčistijoj i nepresušnoj inspiraciji. Najuzvišenija tačka biće dodela nagrade Specijalni Ernest našem slavnom glumcu Bogdanu Dikliću propraćena filmom Mali svet u kojem se ističe upravo uloga ovogodišnjeg laureata. Filmom Granica Zorana Maširevića nastavljamo s promocijom Sombora kao staništa stecišta filmskih stvaralaca ili somborske regije kao idealne filmske scenografije u okviru programa Kad bi Sombor bio Holivud. Ovogodišnja filmska revija upriličena je tako da bude most ka novim izdanjima festivala novih filmskih ostvarenja, kao i onih filmova koji još čekaju svoj čas potpunog osvetljenja”.

 

Nagrada „Ernest“ Somborskog filmskog festivala nosi ime po pioniru srpskog i jugoslovenskog filma, Somborcu Ernestu Bošnjaku, prvom jugoslovenskom snimatelju, reditelju i producentu koji je još 1906. godine doneo kino-projektor u svoj rodni grad i otvorio bioskop.