VIII Dunav Film Fest

Osmo izdanje Međunarodnog festivala Dunav Film Fest biće održano od 19. do 24. avgusta u impresivnom ambijentu Malog grada Smederevske tvrđave. Grad na Dunavu i ove godine postaje centar filmskih susreta, predstavljajući najznačajnija savremena ostvarenja podunavskih zemalja.

Tokom šest festivalskih večeri, publiku očekuje pažljivo odabrani naslovi raspoređenih u četiri programske celine, koji će biti prikazani na četiri atraktivne lokacije u gradu – od istorijskih do savremenih urbanih prostora.

Glavna festivalska pozornica ostaje Mali grad Smederevske tvrđave, dok će projekcije biti organizovane i u Dunavskom parku, na Platou kod Karađorđevog duda i u Centru za kulturu Smederevo.

U programu će se naći filmovi koji su osvojili priznanja na velikim međunarodnim festivalima, dela etabliranih autora, ali i ostvarenja novih glasova regionalne i evropske kinematografije.

Dunav Film Fest zadržava takmičarski karakter – nagradu Dunavska lađa za najbolji film u zvaničnoj selekciji dodeljuje stručni žiri sastavljen od uglednih filmskih stvaralaca.

Više informacija o programu, gostima i rasporedu projekcija dostupno je na zvaničnom sajtu festivala.

XII FESTIVAL NOVI TVRĐAVA TEATAR- NE UĆUTKUJTE SOKARATA

Tim Festivala NOVI TVRĐAVA TEATAR poziva publiku da kao i prethodnih godina sačuva datume - od 27. avgusta do 2. septembra kad će glumci naseliti pitome obronke šume ispred VILE STANKOVIĆ i izvesti šest predstava u selekciji umetničke direktorke Vide Ognjenović. Pet predstava čine takmičarski program, dok će završna, šesta predstava biti izvedena u čast nagrađenih u okviru svečanog programa.

Festival se održava pod sloganom: NE UĆUTKUJTE SOKARATA. Posvećen je studentima. Dve studentske predstave su uvrštene u takmičarski program, iako ih je bilo za celokupni repertoar, zbog organizacionih i tehničkih poteškoća nisu ove godine mogle da budu programski deo festivala.

Ovogodišnji repertoar sastavljen je od predstava po tekstovima iz dramske klasike Čehova i Dostojevskog, pa do naših savremenika, od Hauarda Brentona, Duška Kovačevića i Vide Ognjenović, do Mine Milošević. Predstave nam dolaze iz Srbije i regiona. 

Otvara ga produkcija Bitef Teatra predstavom Ućutkivanje Sokrata, Hauarda Brentona u režiji Nebojše Bradića, pozorištE Duško Radović dolazi sa predstavom Tesla, po tekstu Mine Milošević, u režiji Ivana Baletića. 

Sledi predstavu Play Čehov, Pozorišta Portal, Fakulteta Savremenih Umetnosti, Beograd, u kolektivnoj režiji studenata. 

Predstava Profesionalac, po drami Duška Kovačevića , u režiji studenta Novaka Puletića je produkcija Pozorišta Ulica, iz Beograda. 

Iz Crne Gore predstaviće se koprodukcija Gradskog Pozorišta iz Podgorice i Budva Grad Teatra sa predstavom: Nadpop Kojović, Vide Ognjenović u režiji autorke. 

Završna predstava , u čast nagrađenih je predstava Bezimeni, F.M Dostojevskog, u briljantnoj režiji i izvođenju glumca Nikole Ugrinovića.

Biće to Festival glumaca svih generacija, od prvaka Nebojše Dugalića, Jugoslava Krajnova, Sanje Ristić-Krajnov, Bojana Dimitrijevića, Jelene Stupljanin i Bojana Žirovića, Miša Obradovića, Branke Femić-Šćekić, Pavla Popovića, Danila Čelebića, Pavla Ilića, do mladih glumaca, Novaka Puletića, Aleksandra Radovića, Vukašina Popovića, Petra Stanišića , Lare Dragojević, Ognjena Sekulića, i njihovih kolega koji robusno kucaju na vrata scenske javnosti.

Završena XIX Turneja Slobodne zone

 

Projekcijom filma „Maga 1909” u Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović” u Čačku 24. juna zvanično je završena 19. Turneja Slobodne zone.

Tokom tri meseca trajanja, u više od 50 gradova i mesta širom Srbije, preko 20.000 ljudi pogledalo je šest pažljivo odabranih ostvarenja sa prošlogodišnjeg festivala. 

Od Subotice do Surdulice filmovi su besplatno prikazivani u kulturnim i omladinskim centrima, domovima kulture, bioskopima, bibliotekama, galerijama, učionicama... Gledaoci su, nakon svake projekcije, imali priliku da diskutuju o onome što ih je najviše zaintrigiralo i podstaklo na razmišljanje.

Ove godine na programu su bila četiri igrana i dva dokumentarna ostvarenja sa temama koje odvode u najrazličitije svetove: „Mi nemamo drugu zemlju” iz Palestine o sukobu u pojasu Gaze, „Uvek postoji sutra” iz Italije i „Moj najdraži kolač” iz Irana o ženama koje prkose društvenim konvencijama, „Simon s planine” iz Argentine i „Lars je LOL” iz Norveške koji se bave mladima i inkluzijom, kao i „Maga 1909” iz Srbije, dokumentarno-plesni film o Magi Magazinović, pionirki moderne igre na našim prostorima.

– Filmovi sa Slobodne zone vrše dubinsku percepciju i analizu društva bez uticaja komercijalizma i konzumerizma. Iz razgovora sa gledaocima zaključili smo da i ovogodišnja ostvarenja navode pojedince na promišljanje, analiziranje, razbuđivanje i ukazivanje na značajna društvena pitanja. Tokom pet dana prikazivanja filmova naš Kulturni centar je postao zona slobodnog mišljenja i dijaloga – istakao je Branko Božić, urednik programa Kulturnog centra Šabac, dodavši da je turneja veoma značajna u kulturnoj decentralizaciji našeg društva, posebno za publiku u manjim sredinama.

Turneja Slobodne zone jedna je od najposećenijih aktivnosti u Kulturnom centru Kruševac, navodi Andrijana Kocić, programska koordinatorka Alternativnog centra za devojke.

Najjači lični utisak na nju je ostavio dolazak celog odeljenja iz lokalne Gimnazije na film „Moj najdraži kolač”, po preporuci njihove nastavnice. Iako im je to bio prvi susret i sa turnejom i sa angažovanom produkcijom i na narednu projekciju („Simon s planine”) došli su u neočekivano velikom broju, s obzirom na svakodnevne proteste.

 – Turneja ima nit koja beleži univerzalno ljudsko iskustvo bilo da je ono prikazano kroz socijalnu nejednakost, neravnopravnost, kroz odrastanje ili starenje ili različite sukobe. To omogućava publici da šire sagleda društvene i političke okolnosti, kao što ima uticaja i na propitivanje ličnih odnosa – ocenila je Andrijana Kocić.  

Posle duže pauze, turneja se ove godine vratila u Negotin.

– Utisci publike su odlični, a mi kao organizatori zadovoljni što smo joj omogućili da vidi ova vrhunska filmska ostvarenja – kazao je Milan Radosavljević, urednik programa u Negotinu.

Turneja je nastala samo nekoliko meseci nakon prvog izdanja Filmskog festivala Slobodna zona 2005. kao pionirski poduhvat koji promoviše decentralizaciju i dostupnost angažovanog filmskog sadržaja za sve.

– Ponosni smo što smo, u ovim veoma izazovnim vremenima, uspeli da održimo kontinuitet turneje, što ona već 19 godina živi i raste, pre svega, zahvaljujući posvećenosti lokalnih partnera i filmskih entuzijasta – poručio je Rajko Petrović, direktor Slobodne zone.  

„Prado na otvorenom“ u Novom Sadu, Nišu i Beogradu

 

Izložba „Prado na otvorenom“, koju čini 30 reprodukcija najpoznatijih slika iz zbirke čuvenog španskog muzeja, biće otvorena večeras u 20 časova na Trgu galerija u Novom Sadu.

 

Muzej Prado najpoznatiji je španski i jedan od najvažnijih evropskih muzeja, a svake godine njegovu raskošnu kolekciju poseti više od tri miliona ljubitelja umetnosti. Reprodukcije dela velikana kao što su Dijego Velaskez, Fransisko de Goja, El Greko, Peter Paul Rubens, Hijeronimus Boš i drugi ovog leta biće predstavljene srpskoj publici kroz zanimljiv format izložbe „Prado na otvorenom“.

O ovoj izložbi, kao i o saradnji španskih i srpskih institucija kulture, na konferenciji za medije održanoj danas u Institutu Servantes, govorili su: upravnica Galerije Matice srpske dr Tijana Palkovljević Bugarski, zamenik direktora Muzeja Prado Alfonso Palasio Alvares i ambasador Kraljevine Španije u Republici Srbiji Nj. E. gospodin Huan Hose Sans Aparisio.

 

Galerija Matice srpske ovog leta postaje mesto susreta srpske i španske umetnosti, a dr Tijana Palkovljević Bugarski podsetila je prisutne da pored izložbe „Prado na otvorenom“ novosadskoj publici nedavno je predstavljena i izložba „Ateljei umetnika: Pogled iz fotografske arhive Instituta za kulturno nasleđe Španije“.

 

„Presrećni smo što smo dobili priliku da u prostoru Galerije prikažemo dve izuzetne izložbe koje nam daju uvid u bogato nasleđe španske likovne umetnosti kroz fotografije ateljea španskih umetnika i reprodukcije remek-dela najznačajnijeg madridskog Muzeja Prado. Veliku pomoć u tome pružila nam je Ambasada Kraljevine Španije u Srbiji koja je prepoznala potrebu da bogatstvo španske kulture predstavimo publici u Srbiji, ali i važnost ovakve saradnje između naših država“,  izjavila je dr Palkovljević Bugarski. „Zahvaljujući njima Novosađani će ovog leta imati priliku da osete dah španskog leta i uživaju u umetničkim delima. Veliki doprinos tome daće i naša tradicionalna manifestacija Leto na Trgu galerija koja će u biti posvećena raznovrsnim temama koje će predstaviti špansku kulturu kroz izložbe, muziku, predavanja, putopisne priče, filmove i kvizove.“

 

Zamenik direktora Muzeja Prado Alfonso Palasio Alvares objasnio je da je inicijativa za ovakvu izložbu proistekla iz želje da se kolekcija ovog muzeja predstavi i ljubiteljima umetnosti svih generacija koji nisu u mogućnosti da posete Madrid.

 

„Kroz ovih trideset dela, odnosno njihovih reprodukcija, publika šira od tradicionalnih posetilaca muzeja, građani koji svakodnevno prolaze tuda, mogu da se upoznaju sa neverovatnim kulturnim nasleđem koje smo uspeli da sačuvamo, da uživaju u njemu, da nauče nešto o našoj istoriji, ali i o istoriji umetnosti, kao i o našem društvu i zajedničkim vrednostima i izazovima. Tome nas uči umetnost“, kazao je Palasio Alvares. „Ovo je ujedno i poziv za sve one koji još uvek nisu posetili Muzej Prado da pobegnu na nekoliko dana u Madrid, gde ćemo vas čekati.“

 

Inicijativu za dolazak izložbe „Prado na otvorenom“ u Novi Sad, Niš i Beograd preduzela je Ambasada Kraljevine Španije u nadi da će ona biti mesto susreta dve temperamentom slične kulture – španske i srpske. Ambasador Kraljevine Španije u Republici Srbiji Nj. E. gospodin Huan Hose Sans Aparisio objasnio je da se ove godine ambasada posebno aktivirala kako bi kulturu Španije približila srpskoj publici.

 

„Moglo bi se reći da je to relativno jednostavan zadatak“, smatra on. „Prvo, zato što postoji posebna veza između Srbije i Španije, i sve što je vezano za Španiju srpska javnost prihvata sa naklonošću i entuzijazmom. Drugo, zato što španska kultura predstavlja živopisan mozaik tradicija, jezika, umetnosti i običaja koji odražavaju istorijsko bogatstvo i regionalnu raznolikost Španije, nešto što srpska javnost može da razume i deli sa nama.“

 

Izložba „Prado na otvorenom“ biće otvorena u Novom Sadu do 31. jula, nakon čega će u avgustu posetiti Niš, a u septembru i Beograd.

 

„Ovim će se završiti turneja čiji je glavni cilj da približi srpskoj javnosti naš muzej i njegovo vredno nasleđe, ali i da istakne univerzalnost umetnosti i kulture kao alata za mir i razumevanje, u saradnji sa UNESCO-om“, dodao je ambasador.

 

Realizaciju izložbe i kataloga omogućili su Ministarstvo kulture Kraljevine Španije, Ambasada Kraljevine Španije u Republici Srbiji, Muzej Prado, UNESCO, Eptisa, Ministarstvo kulture Republike Srbije i Gradska uprava za kulturu Novi Sad.

Predstavljamo program VII Festivala francuskog filma

Filmske projekcije na otvorenom u Beogradu i širom Srbije

Od Pariza s kraja XIX veka do savremenih tema, od legendi francuske umetnosti do novih glasova autorki i autora, VII Festival francuskog filma donosi raskošan izbor filmova – od naslova prikazanih na ovogodišnjem Kanskom festivalu do ostvarenja koja na jedinstven način slave istoriju, kulturu i duh francuske kinematografije.

Festival će svečano biti otvoren u sredu, 25. juna u 21 čas na Kosančićevom vencu, projekcijom filma „Reparacija“ u režiji dobitnika Oskara Režisa Varnjijea, koji će tom prilikom biti i specijalni gost festivala.

Publiku širom Srbije očekuju besplatne filmske projekcije na brojnim atraktivnim lokacijama pod vedrim nebom, osim u Nišu gde se ulaz naplaćuje. U Beogradu filmovi će se prikazivati na Kosančićevom vencu, Beograd Bašti, Gardošu, Ciglani i Beeztrgu (plato između poslovnih kula Ušće), dok će se u slučaju kiše program preseliti u mts Dvoranu. Festival gostuje i u više gradova: Zrenjaninu, Novom Sadu (KS Barka, KS Svilara, KS Eđšeg), Užicu (GKC), Nišu (Vilin grad) i Gornjem Milanovcu (KC Mija Aleksić).

Kuma ovogodišnjeg izdanja festivala je istaknuta glumica i rediteljka Mirjana Karanović.

Festival organizuju Francuski institut u Srbiji, MegaCom Film i mts Dvorana, uz podršku brojnih partnera i pokrovitelja. Glavni partneri festivala su: Telekom Srbija, Mlekoprodukt – Ile-de-France, 1664 Blanc, L’Oréal Balkan i MPC Properties.

Detaljan program i satnice dostupni su na: www.institutfrancais.rs i  www.festivalfrancuskogfilma.rs

Svečano otvaranje –  „Reparacija“ uz prisustvo Režisa Varnjijea

Festival svečano otvara film „Reparacija“ (La Réparation), najnovije ostvarenje dobitnika Oskara Režisa Varnjijea (Indokina), koje donosi priču o misterioznom nestanku slavnog kuvara nakon dobijanja treće Mišelinove zvezdice.

Od Sent-Egziperija do Niki de Sen Fal: junaci prošlosti na filmskom platnu

Biografski filmovi zauzimaju posebno mesto u programu: „Sent-Egziperi“ donosi priču o čuvenom piscu i pilotu, a ulogu Antoana tumači šarmantni Luj Garel, uz Dijanu Kriger i Vensana Kasela. „Božanstvena Sara Bernar“ sa Sandrin Kiberlen u glavnoj ulozi oživljava najznačajniju francusku glumica kasnog XIX i ranog XX veka. 

Glumicu Charlotte Le Bon, koju publika poznaje iz serije The White Lotus, gledamo u ulozi poznate francusko-američke umetnice Niki de Saint Phalle u filmu „Niki“. Šarlot Le Bon režira svoj upečatljiv debi na velikom platnu, donoseći neuobičajeno živ i suptilan portret ikone francuske umetnosti iz pedesetih godina.

Filmske heroine – između svakodnevice i apsurda

U drami „Otići jednog dana“ rediteljke Ameli Bonen, Žilijet Armane tumači ženu koja se vraća korenima i suočava sa sopstvenim snovima. 

U drami „Priča o mojoj majci“ Lejla Bekti igra majku odlučnu da svom sinu omogući život uprkos svemu. A u trilerskoj drami „Dalovej“ Sesil de Frans igra spisateljicu uhvaćenu između stvarnosti i virtuelnog sveta.

Ljubav, film i prošlost: povratak Braće Limijer

„Limijer, avantura se nastavlja“ je film koji prikazuje nikad viđene kadrove prve braće filma – Ogista i Luja Limijera – uz komentar i selekciju Tjerija Fremoa, direktora Kanskog festivala. Film je restauratorski dragulj i prava poslastica za filmske zaljubljenike.

Mladi, bunt i sloboda: „Posle njih“ i „Dolina budala“

„Posle njih“ je adaptacija nagrađivanog romana Nikolasa Matjea, coming-of-age dramu o tinejdžerskoj zaljubljenosti i sazrevanju, dok „Dolina budala“ nudi toplo i duhovito putovanje jednog čoveka koji pokušava da pobegne od života – na virtuelnoj regati u sopstvenoj bašti.