VII RUTA festival u Beogradskom dramskom pozorištu

 

Beogradsko dramsko pozorište i ove godine, sedmi put zaredom, biće domaćin RUTA festivala, koji će tradicionalno biti održan od 1. do 6. decembra. Tokom šest festivalskih dana, publika će imati priliku da uživa u najnovijoj i najkvalitetnijoj produkciji vodećih pozorišnih kuća iz regiona. Festival će biti otvoren premijerom predstave “Život provincijskih plejboja posle drugog svetkog rata” Beogradskog dramskog pozorišta.

Ovogodišnji novitet je uvođenje posebnog programa MonoRUTA, u okviru kojeg će biti izvedene četiri monodrame gostujućih teatara, kao i serija masterklasova koje vode istaknuti pozorišni umetnici iz regiona.

Cena ulaznica za sve predstave (glavni program i MonoRUTA) iznosi 500 dinara. Kupovina je moguća online i na blagajni pozorišta.

 

GLAVNI PROGRAM RUTA FESTIVALA/ Sve predstave igraju se na Velikoj sceni BDP-a u 19.30.

 

01.12. – ŽIVOT PROVINCIJSKIH PLEJBOJA POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA (BDP)

Komedija “Život provincijskih plejboja” ili “Hoćemo ono što je naše”, autora Dušana Jovanovića u režiji Ivana Penovića, donosi duh seksualne revolucije i proleća ’68, kao i reakciju tadašnje najmlađe umetničke generacije na društvene prilike u Jugoslaviji. U duhu ludizma, komad odbacuje potragu za smislom i postavlja igru ispred racionalnog rešenja. Iza vrtloga mladosti, erotike i nezasite strasti provlače se teme praznine, sujetne težnje ka užitku i straha od egzistencije — teme koje su i danas jednako snažne.

Koprodukcija: MGL Ljubljana, Grad teatar Budva, Dramski teatar Skoplje i BDP.

Uloge: Marjan Naumov, Jovana Spasić, Lazar Hristov, Marko Gvero, Vukašin Jovanović, Sonja Stamboldžioska, Nejc Jezernik, Julita Kropec, Lazar Nikolić

 

02.12. – PODROOM  (SARTR, Sarajevo)

 

Predstava “Podroom”, autora Armina Behrama, u režiji Ajle Bešić, istražuje ljubav, strah i lomljivost savremenih odnosa. Kroz noćni život, klupsku atmosferu i mali stan koji likovima predstavljaju privremena utočišta, prelamaju se isprepletene epizode njihove intime. Tehno ritam prati dijalog koji se prekida, ponavlja i fragmentira, dok se likovi bore da rekonstruišu istinu iz svojih iskrivljenih sećanja i emocija

Uloge: Faruk Hajdarević, Anastasija Dunjić, Dino Sarija, Edin Koja Avdagić

 

 

03.12. – PUCNJI NA BRODVEJU (Dramski teatar Skoplje)

 Karakteristično za dela Vudija Alena i ovu adptaciju filma iz iz 1994. je to što kroz zabavu komediju dovodi do najdubljih filozofskih tema. Predstava istražuje moral mladog umetnika, inspirisanog ničeanskim moralom, u kojem volja za stvaranjem umetničkog dela ne priznaje kompromise i konvencionalna ograničenja. Već na početku, grupa umetnika, u svojim susretima i razgovorima o umetnosti, postavlja ključno pitanje:

„U zgradi koja gori možete spasiti samo jednu stvar – obično ljudsko biće ili jedini primerak sabranih dela Šekspira?“

Radi se o crnoj komediji smeštenoj u Njujork 1920-ih, koja prati mladog idealističkog dramaturga Davida Šejna, koji očajnički pokušava da postavi svoju ozbiljnu dramu na Brodveju. Da bi obezbedio finansije, prinuđen je da prihvati novac od gangstera koji za uzvrat traži glavnu ulogu za svoju potpuno netalentovanu devojku. Nastaje haos pun kriminalnih zapleta, pozorišnih ega, ljubavnih peripetija i neočekivanih lekcija o umetnosti – sve u tipičnom alenovskom stilu punom ironije, brzog dijaloga i satiričnog pogleda na šou-biznis.

Predstavu je režirao makedonski reditelj Nenad Vitanov, poznat po energičnim i dinamičnim postavkama u Dramskom teatru Skoplje. Nudi nam laganu, duhovitu i zaraznu predstavu, koja traje 2 sata i 15 minuta (sa pauzom),  idealnu za poklonike crne komedije. Glumački ansambl u odličnoj podeli, nema slabih karika. Scenografija i kostimi evociraju džez eru sa stilom, a muzika (džez i ragtajm) dodatno podiže energiju. 

Po scenariju: Vudi Alen i Daglas Mekgrat

Reditelj i adaptacija: Nenad Vitanov

Scenograf: Valentin Svetozarev

Kostimograf: Elena Vangelovska

Koreograf: Maja Karevski

Uloge: Igor Stojčevski, Jovana Spasić, Sašo Tasevski, Jelena Žugić, Aleksandra Pavlova-Bubanja, Robert Veljanovski, Aleksandar Stepanuleski, Predrag Pavlovski, Kalina Naumovska, Zlatko Mitreski, Deniz Abdula, Anja Mitić, Igor Georgiev, Martin Maznev (k.g.), Enis Bilalović (k.g.)

 

04.12. – MAJKE (Kolektiv Igralke / Ulysses Zagreb)

 

Predstava MAJKE, u režiji Rajne Rac, istražuje odluku o materinstvu iz ugla prve generacije žena koje zaista imaju slobodu izbora. Autorke, oslanjajući se na sopstveno iskustvo i intervjue sa ženama različitih generacija, otvaraju pitanja identiteta, straha, pritisaka i nasleđa.

Koprodukcija: Kolektiv Igralke, Kazalište Ulysses, Kuća Nahero i Maska Ljubljana.

Uloge: Ana Marija Brđanović/Marina Deželjin, Anja Sabol, Sendi Sotlar/Klara Kovačić, Vanda Velagić

 

05.12. – TRI MILIONA MINUTA (MGL Ljubljana)

 

Adaptacija drame “7 godina” postavlja šest žena u fokus – za razliku od originala, gde dominira muška postava. Četiri prijateljice, poslovne partnerke i direktorice uspešne firme, kriju zajedničku tajnu: utaju poreza kroz dvostruko knjigovodstvo. Kada saznaju da ih prati finansijska policija, suočavaju se sa mogućim slomom ličnog i profesionalnog života. Autor Hose Kabeza, u režiji Barbare Hieng Samobor.

Uloge: Judita Zidar, Tjaša Železnik, Mojca Funkl, Ana Pavlin/Diana Kolenc, Klara Kuk, Jana Zupančič

 

 

06.12. – CONTRA MUNDUM (CZK Tivat)

Predstava nije biografski portret Salvadora Dalija, već scenski dijalog sa idejom umetnosti, ekscentričnosti i lične mitologije. Dali se pojavljuje kao enigma — između genija i šarlatana — a predstava ispituje njegov odnos prema stvarnosti, pravilima i savremenom svetu. Dramaturg je Slobodan Obradović, dok je režija poverena Veljku Mićunoviću.

Reditelj: Veljko Mićunović

Dramaturg: Slobodan Obradović

Kompozitor: Nevena Glušica

Scenografi: Sven i Ivana Jonke

Kostimograf: Marija Marković Milojev

Igra: Ozren Grabarić

Muzičari: Aljoša Zakić (truba), Đorđe Kujundžić (saksofon), Kosta Vukašinović (trombon), Anja Riđešić (klavir), Marko Ćurčić (kontrabas), Nemanja Tasić (bubanj)

 

 

 

 

MONORUTA – PROGRAM MONODRAMA/ Sve monodrame se izvode na Maloj sceni „Predrag Pepi Laković“ u 18h.

 

02.12. – MILUNKA (Srbija)

Monodrama je ispovest heroine Milunke Savić — žene borca, nosioca najviših domaćih i međunarodnih odlikovanja, među kojima su i Francuski Ratni krst sa palmom i dva ordena Legije časti.

 

Tekst: Vesna Stanković

Reditelj: Petar Stanojlović

Igra: Vesna Stanković

 

03.12. – KARMEN (Makedonija)

Kultno delo Delibesa, objavljeno 1966. godine i uvršteno među sto najznačajnijih romana 20. veka, donosi snažnu žensku priču u interpretaciji istaknute makedonske glumice Biljane Dragićević Projkovske.

Autor: Nenad Velkovski

Reditelj: Dejan Projkovski

Igra: Biljana Dragićević Projkovska

 

04.12. – VIRDŽINA (Crna Gora)

Monodrama govori o identitetu, snazi i otporu ženskog deteta u tradicionalnom crnogorskom društvu u istorijskom periodu kada je institucija “virdžine” oblikovala sudbine mnogih žena.

Autor: Dušan Janković

Reditelj: Marta Ćeranić

Igra: Marta Ćeranić

 

05.12. – SMRTNO OZBILJNO (Slovenija)

U nizu od 35 scenskih slika, drama promišlja tajne života i konačnosti, vodeći publiku kroz poetiku rađanja, odrastanja i susreta sa poslednjim stvarima čovekovog postojanja .

Autor: Niklas Radstrom

Reditelj: Boris Ostan

Igra: Boris Ostan

 

MASTERKLASOVI (12h, Mala scena „Predrag Pepi Laković“)

 

•             02.12. – Boris Liješević, masterklas pozorišne režije

•             04.12. – Duško Ljutina, masterklas pozorišne produkcije

•             06.12. – Ozren Grabarić, masterklas glume

Počinje XXXI FAF: Objavljen kompletan program festivala

 

XXXI Festival autorskog filma biće održan od 21. do 28. novembra. U okviru programa festivala biće prikazano 80 filmova podeljenih u 8 selekcija.

Na konferenciji za medije na kojoj je predstavljen program festivala prisutnima su se obratili Stefan Ivančić, selektor festivala, Zlata Lukić, senior specijalistkinja za eksterne komunikacije Erste Banke — ovogodišnjeg partnera festivala, Leticija Kilik, regionalna ataše za audiovizuelne delatnosti Ambasade Francuske, kao i Branislav Glumac iz Francuskog instituta.

 Na konferenciji za medije održanoj uoči otvaranja festivala, prisutnima se obratio selektor Stefan Ivančić, koji je predstavio ovogodišnji program. Kako je istakao, takmičarski program je već dugi niz godina definisan tako da predstavlja mlađe autore i autore manje poznate domaćoj publici, a ne isključivo debitantske filmove. Reč je o stvaraocima za koje selektori festivala veruju da će u budućnosti biti vodeći glasovi savremene kinematografije.

 

U takmičarskoj selekciji biće prikazano 12 filmova, od čega polovinu čine naslovi domaćih autora i autorki iz regiona. Među njima su „Linije želje” Daneta Komljena, „Sorella di Clausura“ Ivane Mladenović, „Vetre, pričaj sa mnom“ Stefana Đorđevića, „Bog neće pomoći“ Hane Jušić, „Otapanje vladara“ Ivana Salatića, „DJ Ahmet“ Georgija M. Unkovskog. Deo ove selekcije su i filmovi „Putovanja i dani“ Šo Mijakea, „Pesnik“ Simona Mesa Sotoa, „Fantomi jula“ Julijana Radlmajera, „Senka mog oca“ Akinole Dejvis mlađeg, „Čudesna reka“ Đaumea Klaret Mušarta. 

 Ivančić je najavio i selekciju Hrabri Balkan, u okviru koje će biti prikazano 14 ostvarenja. Među njima su četiri dugometražna filma, „Drakula“ Radu Žudea, „Fantasy“ rediteljke Kukla, „Ne dozvoli da umrem“ Andreja Epurea i dokumentarni film „Mirotvorac“ Ivana Ramljaka. U programu će biti prikazan i niz kratkih filmova, među kojima su „Slet 1988“, Marte Popivode, „Histerični napad smeha“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića, „Podeljeni grad Kosovska Mitrovica“ Marka Grbe Singha, „Tarik“ Adema Tutića, „Egzistencija je koincidencija“ Veljka Petrovića, „Bazen-rupa“ Ane Vučićević, „Poluotok“ Davida Gaša, „Poslednji tropi“ Tanasisa Trobukisa, „Performans“ Balinta Kenjereša i „Glava za brisanje u pletenom cegeru“ Lili Kos.

Zlata Lukić, senior specijalistkinja za eksterne komunikacije Erste Banke, istakla je značaj partnerstva sa FAF-om: „Veliko nam je zadovoljstvo što i ove godine, po drugi put, podržavamo Festival autorskog filma. Za nas je ovo partnerstvo preraslo u nešto više — u prijateljstvo i priliku da zajedno promovišemo kulturu i autorski filmski izraz. Erste Banka strateški ulaže u kulturu i umetnost jer verujemo da su one temelj svakog društva.“

 Nagrada „Veruj u sebe“, koja će biti uručena na zatvaranju festivala, posvećena je mladim autorima i umetnicima. „Ona odražava našu želju da dodatno osnažimo kreativnost, afirmišemo mlade stvaraoce i podržimo njihov dalji razvoj. Kroz zajedničko umrežavanje stvaramo prostor da autorski film živi, raste i inspiriše. Radujemo se ovogodišnjoj selekciji i sigurni smo da ćemo svi uživati“, dodala je Lukić.

Selektor programa predstavio je filmove koji će biti prikazani i u okviru selekcija Sirovo i Bande a part. 

U okviru programa XXXI FAF-a biće održani i jubilarni 10. Francusko-srpski filmski susreti. Susrete je najavio Branislav Glumac, ispred Francuskog instituta: „Susreti su jedna od aktivnosti koja je organizovana u sklopu obnavljanja sporazuma o koprodukcijama između Francuske i Srbije. Cilj ovih susreta jeste jačanje veza i otvaranje vrata za mogućnost koprodukcija između naše dve zemlje. Ove godine ćemo ugostiti osam francuskih producenata koji će imati priliku da, između ostalog, istražiti moguće lokacije za snimanje filmova. Organizovaćemo i b2b sastanke, kao i panel koji će moderirati Leticija Kilik na temu koje su dobrobiti koprodukcija sa Francuskom“. 

 Leticija Kilik, regionalna ataše za audiovizuelnu delatnost, objasnila je na koji način Ambasada Francuske učestvuje u ovogodišnjem programu FAF-a. Ona je istakla: „Program je koncipiran tako da francuski producenti, koji dolaze kao gosti, budu upoznati sa projektima autora iz regiona. Ovaj događaj je deo šire inicijative koja ima za cilj razvoj i jačanje saradnje, kao i otvaranje mogućnosti za koprodukcije između francuskih i regionalnih producenata. Francusko-srpski filmski susreti biće održani od 26. do 28. novembra u mts Dvorani.“

XXXI Festival autorskog filma podržali su: Potprogram MEDIA programa Kreativne Evrope, Mreža festivala Jadranske regije, Erste Banka, Ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji.

 Ulaznice za filmove mogu se nabaviti na blagajnama bioskopa, i preko sajta mts Dvorane

Program XXXI FAF-a je dostupan na sajtu i društvenim mrežama festivala

 

XXXI FAF biće svečano otvoren u petak, 21. novembra u 19 časova u mts Dvorani, srpskom premijerom filma „Kako je ovde tako zeleno“ Nikole Ležaića. Projekcije filma otvaranja i filma zatvaranja su rasprodate.

 

FILM "KAKO JE OVDE TAKO ZELENO" NIKOLE LEŽAIĆA PREMIJERNO NA OTVARANJU XXXI FESTIVALA AUTORSKOG FILMA

Juče je za medije održana konferencija povodom svečane premijere domaćeg filma "Kako je ovde tako zeleno" Nikole Ležaića koja će 21. novembra održati na samom otvaranju renomiranog, XXXI Festivala autorskog filma, a odmah nakon toga naći će se i na redovnom bioskopskom reperotaru. 

 

 

Autobiografski naslov reditelj i scenarista poznatog po svom prvom dugometražnom filmu "Tilva Roš" donosi priču o Nikoli koji kao filmski reditelj zaglavljen u svetu reklama, kupuje stari kombi kako bi ga preuredio u kamper i sanja o porodičnim putovanjima sa suprugom i ćerkom koja uskoro treba da se rodi.

Kada sazna da bi posmrtni ostaci njegove pokojne bake, izbeglice iz rata, mogli da budu vraćeni u njeno rodno selo u Dalmaciji, kreće na put sa ocem, Mirkom (74), koji se nakon 25 godina vraća u porodičnu kuću.

Tokom putovanja, Nikola stiče neočekivane uvide o roditeljstvu, porodici, prolaznosti vremena i maglovitoj prirodi sećanja.

 

"Ovaj film, desio se iz nužde više nego iz neke želje zapravo za filmom, pošto sam ga pisao dok sam sedeo u koroni dve nedelje, nakon što mi je tata umro od korone, a ja nisam mogao da mu odem na sahranu i onda sam rekao sebi, okej, ajde da napravimo neku kompenzaciju," naveo je reditelj Nikola Ležaić koji ističe da je proces odabira glumaca koji će tumačiti u filmu njegove bližnje bio zanimljiv. "Raspitivao sam se ko bi to mogao da bude, gledao filmove iz regiona. Srećom imamo mnogo više saradnje nego ranije."

U filnu igraju Izudin Bajrović kao Nikolin otac, Branka Katić kao Nikolina sestra, Snježana Sinovčić, Leon Lučev, Stojan Matavulj i drugi, a u ulozi samog Nikole našao se Filip Đurić, glumac koga smo nedavno gledali u upečatljivoj ulozi u filmu "Za danas toliko".

"Interesantna perspektiva da baš tumačite reditelja koji režira film," naveo je glumac dodajući da iako je jedan od predhodnih uslova bio da ne snima filmove čiji lik podrazumeva provođenje vremena u kolima, ulogu Nikole rado je prihvatio "Meni govori da je ta emotivnost koja se pojavljuje u scenariju prevagnula da snimim taj film iako se većinski snima u kolima" dodao je kroz šalu. 

Na pitanje o sećanjima na taj neki period mladosti koji je takođe u filmu istaknut, Đurić dodaje da  osim nostalgije kroz ulogu, postoje i drugi slojevi koji su takođe emotivni "Arhetipski odnos koji su upisani u tom scenariju, relacije u tim porodičnom odnosima," dodao je on. 

Glumica Dobrila Stojnić koja tumači lik Miljke, rođake iz Dalmacije, rekla je tokom konferencije da joj je za pripremu uloge mnogo pomogla fotografija na kojoj je lik koji tumači, a sam dijalekt za glumicu nije predstavljao porblem, jer joj je baka iz Dalmacije i sama se kroz film setila svog detinjstva. 

"Shvatila sa, koliko je univerzalna ta tema, jer imamo raspoloženja, osećanja koja mi ne umemo da definišemo neki put. Zašto si neki put tužan i zašto osećaš neke mirise i nešto drugo. Ponekad ne znamo tačno odakle su nam koreni i koja su nam sve daleka porekla. I onda se pojavi jedno samo jedno najzelenije mesto na svetu. Ne znaš šta ti fali, a fali ti to, tako jedno zeleno mesto."

Film je snimljen u koprodukciji Srbije, Hrvatske i Bugarske, a producentkinja Maša Lero navodi da se film snimalo dve nedelje u Beogradu, dve nedjelje u Dalmaciji, i da je bilo zabavno:
 
"Koprodukcije znaju da budu komplikovane zato što postoje razni uslovi. Vrlo često smo prinuđeni da radimo s ljudima sa kojima nikada nismo imali prilike da radimo, da bismo ispoštovali koprodukciju. Međutim, ovde je to bilo toliko prirodno, imamo veliki broj hrvatskih glumaca, zatim što se tiče Bugarske ekipe, sve je bilo vrlo spontano i oni razumeju mentalitet i svi smo se poklopili."

Film "Kako je ovde tako zeleno" imao je svetsku premijeru na filmskom festivalu u Karlovim Varima. Ovenčan je sa tri nagrade na prestižnom festivalu u Puli, od kojih i nagrada za najboljeg glumca. Na festivalu u Herceg Novom Ležaićev film osvojo je Zlatnu mimozu za najbolju režiju.
 
Nakon srpske premijere na XXXI FAF-u film će se od 27. novembra naći na redovnom bioskopskom repertoaru.

Fotografije: Zoran Stanković

🎸 Leni Kravic dolazi u Beograd 2026. godine! ⚡

Danas (18. novembra 2025.) zvanično je najavljen veliki koncert Lennyja Kravitza u Beogradu – 17. juna 2026. na Ušću, u okviru njegove turneje Lenny Kravitz Live 2026.

• Rođen: 26. maj 1964. u Njujorku (majka Roxie Roker – glumica iz serije „The Jeffersons“, otac Sy Kravitz – TV producent)
• Žanr: rock, funk, soul, reggae, psychedelic rock – sve u jednom
• Nadimak: „Retro kralj“ – jer od 1989. godine izgleda i zvuči kao da je iz 1969.

Karijera po dekadama

1989–1993: Početak i proboj

• Debitantski album Let Love Rule (1989) – odmah hitovi „Let Love Rule“ i „Mr. Cab Driver“
• Mama Said (1991) – njegov najveći komercijalni album: „It Ain’t Over ’til It’s Over“ (#2 na Billboardu), „Always on the Run“ (sa Slashom), „Fields of Joy“
• U to vreme se razvodi od Lise Bonet (majke njegove ćerke Zoë Kravitz)

1993–2001: Svetska mega-zvezda

• Are You Gonna Go My Way (1993) – naslovna numera je i danas njegov zaštitni znak, Grammy za najbolju mušku rock vokalnu izvedbu
• Circus (1995) i 5 (1998) – album „5“ donosi najveći hit „Fly Away“ (Grammy 1999) i „American Woman“ (za film Austin Powers)
• Ukupno 4 uzastopna Grammyja za Best Male Rock Vocal Performance (1999–2002) – rekord koji još niko nije oborio

2001–2010: Eksperimentisanje i „sporiji“ period

• Albumi Lenny (2001), Baptism (2004), It Is Time for a Love Revolution (2008)
• I dalje puni arene, ali manje radio hitova

2011–danas: Renesansa („Lennaissance“)

• Black and White America (2011)
• Strut (2014)
• Raise Vibration (2018) – veliki povratak na top liste
• Blue Electric Light (2024) – njegov 12. studijski album, kritičari ga proglašavaju najboljim od 90-ih
• 2025. godina: turneja „Blue Electric Light Tour“ – rasprodate arene širom Evrope i Amerike
• 2026: nastavak turneje „Lenny Kravitz Live 2026“ – uključujući Beograd 17. juna na Ušću!

Zanimljivosti

• Prodao preko 40 miliona albuma
• 4 Grammyja zaredom (1999–2002) – jedini muškarac u istoriji sa tim rekordom
• Glumio u filmovima „Precious“, „The Hunger Games“ (Cinna), „The Butler“
• Dizajnirao nameštaj i cipele (linija Kravitz Design)
• Vegetarijanac/vegan duže od 30 godina, ima svoju farmu na Bahamima
• Nikad ne koristi sempler ili auto-tune – sve uživo i analogno

Ovo je povratak posle dugo vremena (poslednji koncert u Beogradu održao je davno, u Areni i ranije). Posle izuzetno uspešne Blue Electric Light Tour 2024/2025 (preko 70 rasprodatih arena širom sveta), Lenny je najavio novu veliku turneju za 2026. godinu pod jednostavnim nazivom Lenny Kravitz Live 2026.

To je zapravo nastavak/proširenje „Lennaissance“ ere, ali sada sa još većim produkcijskim spektaklom i fokusom na open-air stadione i velike prostore (kao što je beogradsko Ušće).

Potvrđeni datumi za 2026. (do sad, stalno se dodaju novi):

• 10. jun – Zagreb, Arena → rasprodato za 3 dana
• 13. jun – Ljubljana, Stožice
• 17. jun – Beograd, Ušće ← ovo je najavljen danas!
• 20. jun – Bukurešt
• 23. jun – Sofija
• 27. jun – Istanbul
• 1. jul – Atina
• 4–5. jul – Tel Aviv (dva datuma)
• jul–avgust: velika Latinska Amerika (Brazil, Argentina, Čile…)
• septembar–oktobar: povratak u SAD (stadioni)

Šta očekivati od koncerta u Beogradu 17. juna 2026.?

• Open-air na Ušću – kapacitet preko 60.000 ljudi
• Nova produkcija: ogroman LED ekran u obliku kruga (prečnika 30 m), pokretna bina, laseri, pirotehnika
• Setlista ≈ 2 sata i 15–20 minuta, miks najvećih hitova + novi album Primer setliste sa evropskih koncerata 2025. (malo će se menjati 2026.):

1. Are You Gonna Go My Way
2. Minister of Rock ’n’ Roll
3. American Woman
4. It Ain’t Over ’til It’s Over
5. Let Love Rule
6. Always on the Run
7. Believe
8. Fly Away
9. Fields of Joy / Freedom Train medley 10–12. nove pesme sa Blue Electric Light (npr. „Human“, „Paralyzed“, „Bundle of Joy“)
10. Again (retko izvodi uživo, ali vratio je na turneji) ... Završnica uvek: Let Love Rule (20-minutni jam sa publikom) + Are You Gonna Go My Way (bis)

Lenny u 2025/2026. ima 61–62 godine, a energija mu je kao da ima 30 – trči po bini, skače sa pojačala, svira solo na gitari iza glave… publika luduje.

Ulaznice za Beograd

• Pretprodaja za fan-klub i SuperGrok/Premium korisnike: već počela
• Javna prodaja: 21. novembar 2025. u 10:00 preko tickets.rs, Eventim i GigsTix
• Cene (očekivane): – Parter: 4.900–7.900 RSD – Tribine: 5.900–9.900 RSD – Golden circle / Fan pit: 12–15.000 RSD – VIP paketi: 25–40.000 RSD

Ulaznice kreću u prodaju od 21. novembra 2025. (petak).

XIV GoetheFEST-Previranja iznutra – šumovi spolja

🎬 Četrnaesto izdanje filmskog festivala GoetheFEST, u organizaciji Goethe-Institut Belgrad, održaće se u decembru u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Na ovogodišnjem festivalu pod motom „Previranja iznutra – šumovi spolja / Innere Tubulenzen – äußerer Lärm” publika će moći da pogleda sedam savremenih nemačkih igranih filmova, od kojih će šest premijerno biti prikazano u Srbiji.


🎞️ Beogradski program XIV GoetheFEST-a održava se od 4. do 7. decembra u Kulturni centar Beograda, dok će od 11. do 14. decembra biti održan novosadski program u Kulturni Centar Novog Sada, kao i niški program u sali 5 bioskopa Cineplexx Niš, u saradnji sa Niški kulturni centar.

PROGRAM FESTIVALA JE OVDE.

VIŠE O FILMOVIMA NA OVOGDIŠNJEM GETEFESTU

„Köln ’75.“ pripoveda istinitu priču koja se krije iza jedne od najprodavanijih džez ploča svih vremena – iza živog albuma „Köln Concert“ Kejta Džereta iz 1975. godine. Malo je nedostajalo da se koncert na kome je snimljen taj živi album uopšte ne održi, ali je jedna odlučna nemačka tinejdžerka, po imenu Vera Brandes, koja je u tom trenutku imala svega 18 godina, učinila sve što je bilo u njenoj moći, ne bi obezbedila uslove za nastanak jednog remek-dela. 

„POBEDNICE“ govori o izazovima novog početka i o ujedinjujućoj snazi sporta i prijateljstva. Režiserka Solen Jusef u ovaj film unosi iskustva iz vlastitog detinjstva. 

Film počiva na uverljivoj glumi, a odiše izvornom gradskom atmosferom, kojoj doprinose autentični omladinski žargon sa prepoznatljivim migranskim pečatom i muzika koja se savršeno uklapa u kontekst.

"KARLA"- Nemačka 1962. godine: dvanaestogodišnja Karla odlučuje se na nešto nečuveno – prijavljuje svog oca zbog višegodišnjeg seksualnog zlostavljanja. U društvu u kome su ćutanje i stid norma, ona se na sudu bori za pravdu i za sopstveni život. 

Istražni sudija Lemi pokušava da joj obezbedi neophodnu pažnju stručne i šire javnosti, ali Karla insistira na tome da svoju priču ispriča na vlastiti način, uključujući i sve ono što ostaje neizgovoreno. Na osnovu istinite priče, film govori o hrabrosti, dostojanstvu i o borbi za to da se nađu reči i za ono što je neizrecivo.

"NESTRPLJIVO SRCE" -  Lauro Kres radnju psihološkog romana Štefana Cvajga iz 1939. godine, pod istim naslovom (Ungeduld des Herzens), prenosi u sadašnjost, ostajući pri tome vrlo veran originalu. U brandenburškoj provinciji sudaraju se dva sveta: Centar za obuku Bundesvera i bogata porodica koja živi u obližnjoj vili. Mladi vojnik Isak upoznaje paralizovanu devojku Edit. U mreži satkanoj od sažaljenja, naklonosti i sopstvenih projekcija, razvija se odnos koji ubrzo postaje opasan. 

Isak će svoju potrebu za priznanjem pomešati sa ljubavlju, dok će se Edit grčevito držati iluzije istinske bliskosti. Film izuzetno senzibilno i sa izraženim osećajem za društvene razlike govori o neutoljivoj čežnji, o strahu da nikada nećeš postati neko, i o snazi da se vratiš samome sebi. Glumačka ekipa je izvanredna, scenario suptilan, a režija razbija navike gledalaca. Sve to zajedno ovo debitantsko ostvarenje svrstava među najupečatljivije filmove 2025. godine.

"NOĆNA SMENA"-Medicinska sestra Florija veoma profesionalno i predano radi na hirurškom odeljenju u jednoj bolnici u Švajcarskoj. Svaki korak joj je na mestu, a čak i u stresnim situacijama uvek ima vremena da sasluša pacijente. U hitnim slučajevima reaguje bez oklevanja, bar u idealnom slučaju. Ali u surovoj realnosti svakodnevice, koja je često potpuno nepredvidiva, događaji mogu krenuti i drugačijim tokom. 

Kada Florija jednog dana dođe u drugu smenu na prepunom odeljenju sa hroničnim manjkom osoblja, shvata da jedna od koleginica nije došla na posao. Uprkos velikoj gužvi, ona se brine o jednoj teško bolesnoj majci i o starom čoveku kome je hitno potrebna dijagnoza, podjednako brižno i profesionalno kao o pacijentu koji ima privatno zdravstveno osiguranje, pa može sebi da dozvoli razne posebne prohteve. Ali onda Florija pravi kobnu grešku, pa njena smena preti da potpuno izmakne kontroli. I tako počinje napeta trka s vremenom.

"DVE ZA JEDNU"- Istinitu priču koja se odvija u leto 1990. godine, između pada Berlinskog zida i ponovnog ujedinjenja Nemačke, Natja Brunkhorst pripoveda kao šarmantnu komediju o poslednjim danima Istočne Nemačke. 

U jednoj betonskoj višespratnici u Halberštatu grupa komšija, koje predvode Maren (Zandra Hiler), njen muž Robert i njen bivši ljubavnik Folker, koji se vratio nakon dužeg odsustva, otkriva tajni istočnonemački trezor, pun novca. Monetarna reforma kuca na vrata. 

U Istočnu Nemačku uskoro će se uvesti zapadnonemačka marka, istočnonemačka valuta gubi svaku vrednost, a iskušenje je veliko. Protagonisti mu podležu, i kradu, menjaju i trguju koliko god mogu. Njihova spontana akcija razvija se u kolektivni poduhvat, u koji se uključuje čitav komšiluk. 

Među mikrotalasnim pećnicama, vinskim čašama i zapadnom robu odvija se anarhična letnja avantura, o kojoj nam Natja Brunkhorst pripoveda izuzetno duhovito, delikatno i sa suptilnom melanholijom. Sa briljantnom glumačkom ekipom i istančanim osećajem za nijanse u društvenim i međuljudskim odnosima, Natja Brunkhorst kreira izvrsnu komediju, koja ne samo da će vas zabaviti, nego će pred vašim očima i oživeti jedno poglavlje istorije. Ovaj film podseća na crash course kapitalizma, ali sa srcem i humorom.

"FANTOMI JULA" - Julijan Radlmajer nam, među ružičnjacima i ruševinma, nudi nadrealnu letnju komediju o čežnji i o potrazi za bliskošću. U Zangerhauzenu, istočnonemačkom gradiću sa najvećom zbirkom ruža na svetu, ukrštaju se putevi jedne konobarice slomljenog srca po imenu Ursula, i iranske jutjuberke slomljene ruke Nede. 

Ono što počinje kao slučajan susret prerasta u poetsko putovanje kroz usamljenost, prelomne političke trenutke i utopijske snove. Dok se Ursula zaljubljuje u tajanstvenog muzičara, Neda veruje da u jednoj uličnoj čistačici prepoznaje staru prijateljicu iz Teherana. Sa prefinjenom ironijom, romantičnom melanholijom i istančanim osećajem za društvene nijanse, Radlmajer govori o svetu koji je istovremeno stvaran i zamišljen – o mestu na kome se humor i nada suprotstavljaju težini sadašnjice. Sniman na traci od 16 mm, ovaj film spaja senzualan vizuelni jezik sa preciznom kompozicijom i neočekivanim trenucima poetske slučajnosti.