Film „Bauk“ Gorana Radovanovića otvara VII Dunav Film Fest

Sedmo izdanje međunarodnog filmskog festivala Dunav Film Fest biće održano od 20. do 25. avgusta u Malom gradu Smederevske tvrđave.

Festival će u utorak, 20. avgusta u 20 časova biti svečano otvoren projekcijom filma „Bauk“ autora Gorana Radovanovića. Radnja filma prati osmogodišnjeg dečaka Savu koji sa svojom majkom prolazi strahote NATO bombardovanja Srbije 1999, pokušavajući da zadrži svoj neiskvareni, dečiji pogled na svet. Nakon projekcije publici će se pokloniti ekipa filma.

Goran Radovanović, reditelj i scenarista filma je o projekciji na Dunav Film Festu izjavio: 

„Posle svetske premijere Bauka na Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi, kao i desetak festivalskih prikazivanja širom sveta, od Urugvaja i Brazila do Portugala i Italije, sa nestrpljenjem očekujem susret sa domaćom publikom. Dunav Fest biće prava prilika da se glumci, autorska ekipa i ja susretnemo sa nepatvorenim doživljajem našeg filma od strane publike koja je doživela bombardovanje 1999. Biće uzbudljivo“.

Uloge u filmu tumače Jakša Prpić, Sara Klimoska, Vojin Ćetković, Miloš Biković, Anđelija Filipović, Gordana Gadžić, Kalina Kovačevič, Branka Šelić, Milena Jakšić.

 

Sedmo izdanje Dunav Film Festa obeležiće zapažena ostvarenja prestižnih festivala, veliki broj domaćih i regionalnih premijera, nagrađivani i filmovi priznatih reditelja, kao i filmovi mladih autora i autorki čije karijere su tek na početku. Dunav Film Fest je takmičarskog karaktera, a nagradu Dunavska lađa za najbolji film u takmičarskoj selekciji dodeljuje stručni žiri sastavljen od renomiranih filmskih profesionalaca.

Glavna lokacija festivala je Mali grad Smederevske tvrđave, dok će publika i dalje uživati na lokacijama poput Dunavskog parka, Platoa kod Кarađorđevog duda i u Centru za kulturu Smederevo.

Program festivala biće uskoro dostupan na sajtu dunavfilmfest.rs

Zatvaranje XXXI Palić Film Festivala- “Drugi čin” Kventina Dipijoa i dodela nagrada najboljim filmovima

Sedmog, poslednjeg festivalskog dana, u petak 26. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u 21h biće dodeljena festivalska priznanja najboljim evropskim ostvarenjima, nakon čega će u Glavnom takmičarskom programu van konkurencije biti prikazan “Drugi čin” Kventina Dipijoa.

U ovom filmu Florens želi da upozna Davida, čoveka u koga je ludo zaljubljena, sa svojim ocem. Ali David nije toliko zainteresovan za nju, te odlučuje da je baci u zagrljaj svom prijatelju, Viliju. Likovi se sreću u restoranu usred ničega.

U programu Specijalne projekcije, u Bioskopu Abazija od 18 časova biće prikazano dokumentarno ostvarenje “Topli film” reditelja Dragana Jovićevića. Nakon burne reakcije tabloida povodom snimanja jednog srpskog filma sa gej tematikom, dvojica mladih glumaca započinju istraživanje na temu predstavljanja LGBTIQ osoba kroz istoriju jugoslovenske kinematografije, ali i svih društvenih okolnosti koje su uticale na različite tretmane ovih likova.

U selekciji “Novi mađarski film” u Bioskopu Eurocinema u Subotici, od 19 časova na programu je film “Zemelvajs”. Godine 1847. misteriozna epidemija besni u porodilištu u Beču, dok doktor Ignac Zemelvajs pokušava da pobedi porodiljsku groznicu tako protiveći se svim tradicionalnim teorijama.

U selekciji “Eco Dox” u Art Bioskopu “Lifka” u Subotici od 17 časova na programu je film “Svet po mom tati” Marte Kovarove koji prikazuje zajednički san jednog fizičara i njegove ćerke umetnice o efikasnom rešenju za spas planete. Zajedno, uz humor, odlaze na mnogo različitih mesta gde ih niko ne očekuje niti im želi dobrodošlicu. Na svom putovanju pokušavaju da nađu ne samo put kroz svet klimatske politike i moći iza nje, već i način da međusobno sarađuju.

Film “Rikardo i slikarstvo” Barbeta Šredera biće prikazan u istom prostoru od 19 časova u okviru selekcije “Novi evropski dokumentarni film”. Ovaj film je portret slikara Rikarda Kavala koji je svoj život posvetio slikarstvu. Od Buenos Ajresa do Bretanje, preko Pariza i Perua, ovaj film je poziv da se udubimo u istoriju slikarstva, ali i da otkrijemo život jednog izuzetnog čoveka koji je, uz jednostavnost i poniznost, uvek bio potpuno posvećen, pa čak i preneo svoju strast na decu svog sela.

U selekciji “EFA Shorts”, u Maloj sali “Mira Banjac” bioskopa Abazija, od 17 časova na programu su filmovi “27” (Flora Ana Buda), ”Seti se kako sam jahala belog konja” (Ivana Bošnjak Volda, Thomas Johnson Volda), “Enrikov rođendan” (Francesco Sossai), “U šumi su ljudi” (Szymon Ruczyński) i “Zun” (Jonatan Schwenk).

U 23h časova u Bioskopu Abazija biće održana i završna festivalska žurka.

Cena ulaznice za Glavni takmičarski program je 300 dinara. Ulaznice za ovaj program mogu se kupiti na blagajni Letnje pozornice od 20.00 časova.

U slučaju loših vremenskih uslova, film takmičarskog programa će biti prikazan u bioskopu Eurocinema (Otvoreni univerzitet Subotica, Trg cara Jovana Nenada 15) u predviđenom terminu.

Ulaz na sve ostale festivalske projekcije je besplatan!

Komedi fransez prvi put u Srbiji – na 58. Bitefu

 

Čuveno francusko pozorište Komedi fransez prvi put će se predstaviti regionalnoj publici na ovogodišnjem Bitefu i to predstavom „Hekuba, ne Hekuba“ Tijaga Rodrigeša, koja će biti izvedena 26. i 27. septembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

Pažnja svetske javnosti ovih dana usmerena je ka Francuskoj, gde se otvaraju 33. Letnje Olimpijske igre, ali je Francuska glavna tema i u pozorišnom svetu, zahvaljujući upravo završenom, prestižnom festivalu u Avinjonu. Na njemu je svetsku premijeru imala predstava „Hekuba, ne Hekuba“, autorski komad istaknutog portugalskog umetnika Tijaga Rodrigeša, koji je odnedavno i umetnički vođa pomenutog festivala.

Zahvaljujući generalnom sponzorstvu kompanije 1664 Blanc, kao i dugogodišnjoj saradnji Bitefa i Francuskog instituta, domaća publika biće u prilici da ove jeseni predstavu „Hekuba, ne Hekuba“ gleda i u Narodnom pozorištu u Beogradu!

Rodrigešov umetnički rad odlikuje često reinterpretiranje klasika i kombinovanje fikcije sa istinitim pričama, koje je duboko ukorenjeno u ideji pisanja za glumce i sa njima i/ili sa publikom, čime on traga za poetskom transformacijom stvarnosti pomoću pozorišnih sredstava. Za pomenutim strategijama poseže i ovog puta i kao polaznu tačku svog rada uzima mit o Hekubi i njenoj deci, koju je izgubila u Trojanskom ratu, koristeći, takođe, Euripidove tragedije „Trojanke“ i „Hekuba“.

Međutim, Rodrigeš proširuje ovaj kontekst savremenom istinitom pričom o specijalizovanoj ustanovi za decu sa autizmom u Ženevi i majci koja, u želji da zaštiti svoje dete, tuži tu instituciju nakon što je u javnost izašla priča o zlostavljanju štićenika. Istražujući univerzalne teme patnje, pravde i majčinske ljubavi, ova predstava postavlja pitanje da li svet u kome deca ovako i ovoliko stradaju uopšte zaslužuje da bude spasen?

Nakon premijere u Avinjonu, francuski Figaro zabeležio je kako je Rodrigeš uspešno konstruisao ovu nesvakidašnju dvostruku priču, nazivajući predstavu vrhunskom umetnošću. Njujork tajms navodi kako reditelj i ovog puta znalački usmerava publiku ka empatiji koja se razvija prema glavnim, ali i brojnim sporednim, izuzetno složenim junacima.

Ovdašnja pozorišna publika ovog septembra imaće prvi put priliku da gleda Komedi fransez u našem regionu, a ovo će ujedno biti i prvi put da se publici festivala predstavlja Tijago Rodrigeš.

Bitefovom timu posebno je drago da se ova vekovima stara pozorišna institucija predstavlja srpskoj publici baš u godini kada obeležavamo 100 godina od rođenja Mire Trailović. Upravo je njena neostvarena želja bila da dovede Komedi fransez u Srbiju.

Pored toga, ponosni smo što je ove godine 1664 Blanc generalni sponzor festivala. Čuvena francuska kompanija prvo pivo proizvela je sredinom XVII veka, samo desetak godina pre nego što je osnovan Komedi fransez. Zbog toga će ove godine Bitef biti pravo mesto za upoznavanje sa najboljim od francuske tradicije - od vrhunske pozorišne umetnosti do vrhunskog umeća pravljenja premium piva!

Na tom tragu, prvo gostovanje trupe Komedi fransez u Srbiji rezultat je dugogodišnje saradnje Bitefa i Francuskog instituta u Srbiji, čiji ataše za kulturu Karolin Sota tvrdi kako se institut raduje gostovanju ove predstave u Beogradu iz više razloga, od kojih je prvi – izuzetnost.

„Komedi fransez, koja je osnovana 1680. godine, najstarija je pozorišna kuća u Francuskoj sa stalnim ansamblom. Pozorišni festival u Avinjonu, koji je 1947. godine osnovao Žan Vilar, jedan je od najznačajnijih i najnaprednijih festivala savremenog pozorišta na svetu. Srpska publika imaće prvi put priliku da se upozna sa radom Tijaga Rodrigeša u izvedbi trupe Komedi fransez“, objasnila je Sota.

Kao drugi razlog, ona je navela hrabrost po kojoj je prepoznat Rodrigeš, ali i Bitef: 

„Poznat po svojoj zahtevnosti kada je umetnički nivo programa u pitanju, Bitef je još jednom potvrdio tradiciju saradnje sa Francuskim institutom u Srbiji. Umetnički tim Bitefa poklonio je poverenje predstavi pre nego što je premijerno izvedena, znajući da nosi snažnu poruku o ljudskosti i društvu u kom danas živimo.“

Na kraju, kao treći razlog, Sota navodi susrete, jer se krajem sedmice očekuje izvođenje predstave na čuvenom festivalu u Atini, a nakon Bitefa najavljena su i gostovanja u Ljubljani, Bukureštu i Istanbulu.

„Ova regionalna dimenzija nam je utoliko draža što Francuski institut kroz program Teatroskop podržava saradnju između jugoistočne evrope i Francuske u oblasti scenskih umetnosti. Tako će predstava u Beogradu biti dobar okvir da u vidu konferencija i okruglih stolova bude predstavljen rad Komedi fransez i Pozorišnog festivala u Avinjonu, kao i za organizovanje stručnih susreta u perspektivi dugoročne saradnje između Francuske i Srbije u oblasti pozorišta."

XXXI 𝐅𝐄𝐒𝐓𝐈𝐕𝐀𝐋 𝐄𝐕𝐑𝐎𝐏𝐒𝐊𝐎𝐆 𝐅𝐈𝐋𝐌𝐀 𝐏𝐀𝐋𝐈𝐂́-DOBITNICI NAGRADA

 

Palić je, prema legendi koju će vam meštani rado ispričati, jezero nastalo od suza pastira Pavla koji je tu izgubio svoje stado pa je zato voda u jezeru slana.

Po drugoj priči, jezero je ostatak Panonskog mora koje je u pradavna vremena postojalo na ovim prostorima.

Palić, jezero i naselje istog imena, nalazi se 8 kilometara od Subotice. Jezero, raskošni parkovi, neobične građevine s početka XX veka, nesvakidašnji mir i tišina čine Palić idealnim mestom za vikend odmor. Obala jezera je duga 17 kilometara i uređena je celom svojom dužinom.

Jezero Palić se u pisanim dokumentima prvi put pominje 1462. godine kao Pali (Paly). Prvi crtež, odnosno mapa jezera (Paligo Palus) potiče iz 1690. godine. Još se krajem XVIII veka znalo da jezerska voda i mulj imaju lekovita svojstva. Jezero je nastalo u pradavna vremena kao izdansko iako voda jezera najvećim delom potiče od padavina koje su ispunjavale udolinu. Voda se slivala sa okolnog terena ispirajući natrijum hlorid i tako je jezero postalo slano. Zlatno doba kupališta i banje Palić počinje 1880-ih, nakon otvaranja pruge Budimpešta-Zemun 1883. godine i tramvajske linije do Subotice 1897.

Na Paliću su se od 1880. održavale Palićke olimpijske igre. Organizovao ih je Lajoš Vermeš, lekar, sin bogatog zemljoposednika, ali veliki zaljubljenik u sport. Igre su se održavale u areni, a od infrastrukture izgrađene za potrebe igara i dan danas postoje vile Lujza i Bagojvar, smestene uz jezero.

Posle I Svetskog rata na istočnoj obali Palića izgrađen je Veliki (Muški) štrand, najveći objekat te vrste u tadašnjoj drzavi.

Godine 1950. otvoren je i ovdašnji ZOO vrt koji se prostire se na 10 hektara.

Iste godine u borovoj šumi izgrađena je moderna Letnja pozornica od prirodnog kamena na kojoj su gostovali mnogi umetnici, a danas ćе se otvoriti Festival evropskog filma.

́

𝐍𝐚 𝐨𝐭𝐯𝐚𝐫𝐚𝐧𝐣𝐮 𝐬𝐮  𝐮𝐫𝐮𝐜̌𝐞𝐧𝐞 𝐧𝐚𝐠𝐫𝐚𝐝𝐞 “𝐀𝐥𝐞𝐤𝐬𝐚𝐧𝐝𝐚𝐫 𝐋𝐢𝐟𝐤𝐚” 𝐳𝐚 𝐢𝐳𝐮𝐳𝐞𝐭𝐚𝐧 𝐝𝐨𝐩𝐫𝐢𝐧𝐨𝐬 𝐞𝐯𝐫𝐨𝐩𝐬𝐤𝐨𝐣 𝐤𝐢𝐧𝐞𝐦𝐚𝐭𝐨𝐠𝐫𝐚𝐟𝐢𝐣𝐢: 𝐠𝐥𝐮𝐦𝐢𝐜𝐢 𝐀𝐧𝐢𝐜𝐢 𝐃𝐨𝐛𝐫𝐨𝐣 𝐮 𝐤𝐚𝐭𝐞𝐠𝐨𝐫𝐢𝐣𝐢 𝐝𝐨𝐦𝐚𝐜́𝐢𝐡 𝐬𝐭𝐯𝐚𝐫𝐚𝐥𝐚𝐜𝐚, 𝐝𝐢𝐫𝐞𝐤𝐭𝐨𝐫𝐮 𝐟𝐨𝐭𝐨𝐠𝐫𝐚𝐟𝐢𝐣𝐞 𝐅𝐞𝐝𝐨𝐧𝐮 𝐏𝐚𝐩𝐚𝐦𝐢𝐡𝐚𝐞𝐥𝐮 𝐮 𝐤𝐚𝐭𝐞𝐠𝐨𝐫𝐢𝐣𝐢 𝐢𝐧𝐨𝐬𝐭𝐫𝐚𝐧𝐢𝐡 𝐬𝐭𝐯𝐚𝐫𝐚𝐥𝐚𝐜𝐚, 𝐢 𝐫𝐞𝐝𝐢𝐭𝐞𝐥𝐣𝐮 𝐀𝐝𝐞𝐦𝐢𝐫𝐮 𝐊𝐞𝐧𝐨𝐯𝐢𝐜́𝐮, 𝐥𝐚𝐮𝐫𝐞𝐚𝐭𝐮 𝐑𝐞𝐠𝐢𝐨𝐧𝐚𝐥𝐧𝐞 𝐋𝐢𝐟𝐤𝐞.

 

Miroslav Mogorović, programski direktor festivala, uručio je Regionalnu Lifku reditelju Ademiru Kenoviću i tom prilikom izjavio:

 

“Velika mi je čast i lično zadovoljstvo da imam priliku da uručim nagradu svom prijatelju i kolegi, nekom ko je definisao kinematografiju ne samo bivše Jugoslavije, nego nastavlja to da radi i u onome što sada nazivamo regionom. Ono što je zajedničko u njegovom rediteljskom i producentskom radu je toplota i ljubav prema životu koju ume da prenese ne samo publici, nego i svima oko sebe. Zato sam jako srećan što imamo priliku i da mi podelimo deo našeg tradicionalnog gostoprimstva sa gospodinom Ademirom Kenovićem”.

 

Ademir Kenović je prilikom prijema nagrade rekao:

“Hteo bih da se zahvalim svim onim ljudima koji omogućavaju da se ovi filmovi, koje smo mi radili, prave. Zatim, svim prijateljicama i prijateljima, koleginicama i kolegama, koje su učestvovale u stvaranju tog blaga našeg jugoslovenskog, i sada regionalnog filma. Na kraju, hteo bih da se zahvalim prijatelju Raletu Zelenoviću, koji je uspeo, pored dosta izazova, da ostvari i realizuje ovakav fantastičan događaj, sa vama svima koji ga podržavate. Hvala vam”.

 

Miroslav Mogorović uručio je nagradu i laureatu nagrade “Aleksandar Lifka” u kategoriji inostranih stvaralaca, direktoru fotografije Fedonu Papamihaelu.

 “Kao festival počeli smo da uručujemo nagrade ne samo glumcima i režiserima koje svi znaju kada pomislite na neki film. Zbog toga sam veoma srećan da uručim nagradu jednom direktoru fotografije. Siguran sam da ste svi videli makar jedan Fedonov film, a ako se zainteresujete, shvatićete da ste videli i više od jednog”, istakao je Mogorović.

 

Fedon Papamihael se prisutnima obratio rečima:

“ Karijeru sam počeo u Americi, gde veliki broj filmova nije baš ona vrsta filma kojoj težim. Ali bio sam srećan jer sam imao posla i radio sa velikim zvezdama. Potom sam sve više bivao frustriran, pa sam odlučio da napravim promenu. U to vreme je Vim Venders takođe bio u Los Anđelesu, pa sam odbio neke bolje plaćene projekte i sa njim snimio Hotel od milion dolara. Kasnije sam sve više tragao za takvim filmskim stvaraocima”. Velika mi je čast što dolazim u vašu zemlju jer gajim posebne veze sa Srbijom. Rođen sam u Grčkoj, a sudbina me je dovela u Ameriku. Među mnogim mojim evropskim prijateljima, većina su Srbi. Veoma rano sam se upoznao sa šljivovicom i Bregovićevom muzikom, a snimio sam i jedan film u Crnoj Gori za koji je Bregović radio muziku. Bilo mi je drago što sam na ceremoniji video odlomke iz filmova Hotel od milion dolara i Nebraska, koje sam snimio pre više od 20 i 10 godina. Uveravam vas da ću nastaviti ovim da se bavim, jer ne mogu da zamislim da radim nešto drugo”. Fedon Papamihael je publiku pozvao da pogleda njegov rediteljski film “Svetlost bledi” koji je na programu drugog festivalskog dana, te dodao da Balkan smatra svojim domom.

Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić, uručio je nagradu “Aleksandar Lifka” u kategoriji domaćih stvaralaca našoj proslavljenoj glumici Anici Dobroj.

 

“Od samog početka, nagrade su sastavni deo njene glumačke karijere: od Zlatne arene do Sterijine nagrade, od Carice Teodore do nagrade Zoran Radmilović i Zlatne kamere, najpriznatije nemačke nagrade. Od Pule, Monpeljea, Višija, Minhena, do Palića. Nagrada “Aleksandar Lifka” koju večeras dodeljujemo Anici Dobroj svrstava je u red onih koji su ostavili dubok trag u našoj kinematografiji. Priključuje se Mileni Dravić, Bati Živojinoviću, Miri Banjac, Ljubiši Samardžiću, Evi Ras, Aleksandru Berčeku, Miri Karanović, Mikiju Manojloviću, Slavku Štimcu, Mileni Zupančić, Radetu Šerbedžiji. Anica Dobra u životu, i Anica odlična na filmu”, istakao je Zelenović.

 

Anica Dobra je po prijemu nagrade rekla:

 

“Na svu sreću, mogu da nađem azil, mir i uzbuđenje u svom poslu. I koliko god dobijanje nagrada nije deo posla, radujem se da još uvek imam entuzijazma i uzbuđenja za sve što nosi jedna nagrada, naročito ovakva koja podrazumeva i sve ono što je bilo pre mene i prethodne dobitnike, kao i sve one buduće dobitnike. Sve to zajedno je nešto što ipak ostaje za istoriju. A s obzirom da je najvažnije da se mi svi nađemo u životu, ovo ovde je možda potvrda da sam na dobrom putu. Razmišljajući o tome kako je došlo do toga da ja večeras uopšte stojim na ovom mestu, i delim sa vama ove važne trenutke za mene, pomislila sam da to ipak nije samo zbog filmova koje i ja i vi volimo. Mislim da je i zbog onoga što se dešava pre, onoga što stoji ispred, a i svega onoga što stoji iza jednog filma. A to su te neke nevidljive, tanane, jako fine niti, koje mi glumci mislima prenosimo do vas. A vi ih, na svu sreću, prepoznajete.”

 

U nedelju, 21. jula na Letnjoj pozornici Palić, festivalska nagrada “Underground Spirit” uručena je filmskom režiseru i vizuelnom umetniku Miki Tanili. Ova nagrada dodeljuje se za izuzetan rad na polju nezavisnog filma i jedinstvenu autorsku poetiku izgrađenu van glavnih tokova filmske industrije. Nagradu Miki Tanili uručio je Nikolaj Nikitin, selektor Glavnog takmičarskog programa festivala.

“Miku sam upoznao 2001. godine u Tampereu, na najvažnijem festivalu kratkog filma u Finskoj i jednom od tri najvažnija u svetu, gde je on bio sa mnom u žiriju. Već tada je bio jedan od najizuzetnijih filmskih autora i vizuelnih umetnika”, istakao je Nikitin, čestitajući ovom autoru na celokupnom radu u poslednjih nekoliko decenija, ali i na tome što je tematizovao veštačku inteligenciju još davne 1996. godine. Tanila je jedan od osnivača filmske produkcijske kompanije Testifilmi, koju vode umetnici.

 

 

Mika Tanila je rekao da ja ova nagrada sjajna, i da ju je veoma emotivno doživeo: 

“Veoma mi se dopada naziv nagrade. Nije za najbolji film ikada napravljen ili nešto nalik tome, već za duh, esenciju. Dok primam ovu fantastičnu nagradu, obećavam da ću sačuvati otvoren um i radoznalost i u budućnosti”.

U selekciji Omaž dobitniku Underground Spirit nagrade, u bioskopu Abazija će u ponedeljak 22. jula u 22h na repertoaru biti kratki filmovi Mike Tanile: “Patent br. 314805”, “Fizički prsten”, “Svet”, “Optički zvuk”, i “Budućnost nije ono što je bila”. U utorak 23. jula u 22h, na istom mestu je projekcija film “Neuspešna praznina”. Projekti Mike Tanile, filmskog režisera i vizuelnog umetnika iz Helsinkija, često istražuju interakciju između čoveka i mašine. Tanilini eksperimentalni filmovi prikazivani su na međunarodnim filmskim festivalima i specijalnim događajima kao što su Berlinale, TIFF Toronto, IFFR Rotterdam, CPH, Međunarodni festival kratkog filma u Klermon-Feranu, Međunarodni filmski festival u Karlovim Varima, Filmski festival Midnight Sun, IDFA Amstredam i Kurzfilmtage Oberhausen.  Audio-vizuelne instalacije i kolažni radovi Mike Tanile izlagani su na mnogim samostalnim i grupnim izložbama, među kojima su Bijenale u Veneciji (2017), Aichi Triennale (2013), Kassel Documenta (2012), Shanghai Biennale (2006), Berlin Biennale (2004) i Manifesta 4 u Frankfurtu (2002). Samostalno je izlagao u Padiglione de l’Esprit Nouveau u Bolonji (2020), Kiasma Muzeju savremene umetnosti u Helsinkiju (2013–14), Muzeju savremene umetnosti St. Louis (2013), TENT, Rotterdam (2013), Badischer Kunstverein, Karlsrue (2008), Dazibao, Montreal (2007) i Migrosmuseum, Cirih (2005). »

 

Foto: Damir Vujković, KulturniK

 

Srpska premijera kanskog pobednika “Čovek koji nije mogao da ćuti” Nebojše Slijepčevića na XXXI Festivalu evropskog filma Palić

 

Film “Čovek koji nije mogao da ćuti” hrvatskog reditelja Nebojše Slijepčevića, osvajač Zlatne palme za kratkometražni film na ovogodišnjem izdanju Kanskog filmskog festivala, premijerno u Srbiji će biti prikazan na 31. Festivalu evropskog filma Palić. Ovo ostvarenje biće prikazano 24. jula u okviru selekcije “Mladi duh Evrope”, u bloku kratkih filmova od 22h u Bioskopu Abazija.

Radnja filma “Čovek koji nije mogao da ćuti” odigrava se 27. februara 1993. godine, na maloj stanici u Štrpcima u Bosni i Hercegovini. Putnički voz na liniji Beograd-Bar zaustavljaju paravojne snage u akciji etničkog čišćenja. Dok odvode nevine civile, samo jedan od pet stotina putnika usuđuje se da im se suprotstavi.

Scenario za film, zasnovan na istinitom događaju, napisao je reditelj Nebojša Slijepčević. Uloge u filmu tumače Goran Bogdan, Alexis Manenti, Dragan Mićanović, Silvio Mumelaš, Lara Nekić, Priska Ugrina, Dušan Gojić, Nebojša Pop Tasić, Mijo Pavelko, Martin Kuhar, Jakov Zovko i Robert Ugrina.

Reditelj Nebojša Slijepčević (1973.) režirao je dva uspešna dugometražna dokumentarna filma (“Gangster te voli” i “Srbenka”), kao i brojne kratke dokumentarne i igrane filmove prikazane na svetskim festivalima, gdje su osvojili više od 40 nagrada. Dobitnik je godišnje nagrade Vladimir Nazor za filmsku umetnost 2018. godine, a iste je godine osvojio i nagradu DOC Allience u Kanu za svoj dugometražni dokumentarni film „Srbenka”. Ovo ostvarenje je osvojilo i nagradu Srce Sarajeva u kategoriji dokumentarnog filma, a bilo je i kandidat za najbolji dokumentarni film u izboru Evropske filmske akademije.

31. izdanje Festivala evropskog filma Palić održaće se od 20. do 26. jula 2024. godine, na Paliću i u Subotici. Na ovogodišnjem festivalskom izdanju publika će biti u prilici da pogleda 150 filmova u 17 selekcija, a u festivalskom programu učestvovaće preko 100 filmskih profesionalaca iz zemlje i inostranstva, koji će boraviti na Paliću.

Međunarodni foto kolektiv u Gardinovcima

После две и по године припрема, уметничка резиденција Vice Versa Triangle, у сарадњи са удружењем Шајкашка и Филмкултуром, покреће први званични пројекат, међународни фото колектив у селу Гардиновци. Ово је прва радионица те врсте на овој локацији.

 Од 1. до 8. августа 2024. године живот на селу ће се потпуно променити јер ће му се придружити седам фотографа из Србије, Израела, Америке, Русије и Немачке. Током радионице угостиће их мештани у својим домовима, а учесници ће креирати фото пројекат заснован на својим запажањима о животу у селу и околини. Сељани и мештани оближњих насеља биће укључени у развој ових пројеката и постати део њих. 

Кустос и ментор радионице, Сергеј Строитељев, искусни фотограф и професор из Берлина, добитник је многих награда на међународним фото конкурсима. По завршетку пројекта биће уприличено свечано отварање изложбе радова учесника у Дому културе у Гардиновцима на коју су сви позвани.

Поред главног програма, учесници радионице ће одржати радионицу фотографије за мештане Гардиноваца и околних села. Свако може да се пријави, од деце до старијих. Од 2. до 4. августа одржаће се три сусрета, сваки учесник ће добити фотоапарат на коришћење и лекције о основама фотографисања. Најбољи радови мештана биће приказани на отварању изложбе 8. августа заједно са ауторским серијама фотографија учесника. Изложба ће затим путовати у Тител, Нови Сад и Београд.

Vice Versa Triangle је уметничка резиденција основана од стране израелског редитеља Јефима Грабоја који се доселио у Србију са намером да у руралном подручју развија одрживи, некомерцијални културни и образовни простор који негује заједницу, креативност и лични раст.

Филмкултура је удружење за едукацију у области аудиовизуелне уметности које постоји од 2013. године, и које је у оквиру својих програма реализовало бројне филмске радионице за децу и омладину широм Србије, као и различите врсте манифестација посвећених филму.

„Друштво ШАЈКАШКА“ је удружење грађана са седиштем у Гардиновцима које за циљ има очување, развој и промоцију културе географског подручја некада чувене

Шајкашке области.

XXXI Festival evropskog filma Palić

 

31. izdanje Festivala evropskog filma Palić održaće se od 20. do 26. jula 2024. godine, na Paliću i u Subotici. Na ovogodišnjem festivalskom izdanju publika će biti u prilici da pogleda više od 140 filmova u 17 selekcija, a u festivalskom programu učestvovaće preko 100 filmskih profesionalaca iz zemlje i inostranstva, koji će boraviti na Paliću. U zvaničnom programu festivala na Letnjoj pozornici, u bioskopu Abazija na Paliću, kao i bioskopima Eurocinema i Aleksandar Lifka u Subotici, biće prikazano više od 100 filmova u 12 selekcija i programa. Dve centralne takmičarske selekcije su Glavni takmičarski program i Paralele i sudari, a ostale selekcije su Mladi duh Evrope, Galicija u fokusu, Novi mađarski film, Novi evropski dokumentarci, Eco dox, Omaž dobitniku Underground Spirit nagrade, EFA Shorts, Selekcija filmova sa Žigmond Vilmoš festivala, selekcija studentskih filmova, predstavljanje dva festivala (domaćeg i stranog), kao i nekoliko filmova u okviru specijalnih projekcija.

Osim filmskog programa, i ove godine sve posetioce na Paliću očekuje i bogat prateći program. U galeriji Otvorenog univerziteta Subotica biće postavljena izložba posvećena legendi srpskog glumišta Bati Živojinoviću, svako festivalsko veče očekuju nas koncerti u bašti bioskopa Abazija. U stručnom delu festivala biće organizovana međunarodna radionica filmske kritike sa polaznicima iz devet zemalja, panel diskusija o položaju žena u filmskoj industriji, kao i radionicu arthouse celuloid kinematografije koju vodi španska umetnica Karla Andrade. Program će upotpuniti izložba portretne karikature, promocije knjiga i panel diskusije. Na 31. izdanju Festivala evropskog filma Palić, tradicionalno će biti dodeljene nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, a ovogodišnji dobitnici prestižnog priznanja su glumica Anica Dobra u kategoriji domaćih stvaralaca, direktor fotografije Fedon Papamihael u kategoriji inostranih stvaralaca, i reditelj Ademir Kenović kome će biti dodeljena Regionalna Lifka.

 

Ovogodišnji laureat  nagrade Underground spirit je Mika Tanila, filmski režiser i vizuelni umetnik iz Helsinkija. Njegovi projekti često istražuju interakciju između čoveka i mašine. Tanilini eksperimentalni filmovi prikazivani su na međunarodnim filmskim festivalima i specijalnim događajima kao što su Berlinale, TIFF Toronto, IFFR Rotterdam, CPH, Međunarodni festival kratkog filma u Klermon-Feranu, Međunarodni filmski festival u Karlovim Varima, Filmski festival Midnight Sun, IDFA Amstredam i Kurzfilmtage Oberhausen. Audio-vizuelne instalacije i kolažni radovi Mike Tanile izlagani su na mnogim samostalnim i grupnim izložbama, među kojima su Bijenale u Veneciji (2017), Aichi Triennale (2013), Kassel Documenta (2012), Shanghai Biennale (2006), Berlin Biennale (2004) i Manifesta 4 u Frankfurtu (2002). Samostalno je izlagao u Padiglione de l’Esprit Nouveau u Bolonji (2020), Kiasma Muzeju savremene umetnosti u Helsinkiju (2013–14), Muzeju savremene umetnosti St. Louis (2013), TENT, Rotterdam (2013), Badischer Kunstverein, Karlsrue (2008), Dazibao, Montreal (2007) i Migrosmuseum, Cirih (2005). » Tanila je jedan od osnivača filmske produkcijske kompanije Testifilmi, koju vode umetnici.

Povodom priznanja koje će mu biti uručeno na Festivalu evropskog filma Palić, Mika Tanila je izjavio:

“Srećan sam što sam dobio vest o nagradi Underground Spirit na 31. Festivalu evropskog filma Palić. Za mene reč underground predstavlja specifično mentalno stanje, koje  je u suštini u korelaciji sa avanturom, radoznalošću i srećnim slobodnim stilom. Ovo se odnosi na sve oblike umetnosti, bilo da je to muzika, vizuelne umetnosti, književnost ili film. Veoma sam počastvovan što sam ovog puta dobitnik ove dragocene nagrade. Vaš sažeti fokus na moja filmska dela za mene je vrlo emotivan. Hvala vam puno!”.

 

 Na dananoj konferenciji za medije povodom održavanja festivala, program su predstavili Dušan Kovačević, predsednik Saveta festivala, Radoslav Zelenović, direktor, Miroslav Mogorović, programski direktor i Ilija Tatić, izvršni producent.

Glavnu takmičarsku selekciju ovogodišnjeg Festivala evropskog filma Palić čine filmovi: “78 dana” (Srbija) rediteljke Emilije Gašić, “Dobri Jevrejčić” (Francuska) Noea Debrea, “Andreina ljubav” (Španija) Manuela Martina Kuenke, “Proslava” (Hrvatska) Bruna Ankovića, “Devojka sa iglom” (Danska) Magnusa fon Horna, “Kalmanov dan” (Mađarska) Sabolča Hajdua, “Sva lica dobrote” (Irska) Jorgosa Lantimosa, “Svetlost bledi” (Gruzija) Fedona Papamihaela, “Sinovi” (Danska) Gustava Melera, “Čovek magnet” (Belgija) Gust Van Der Bergea, “Drugi čin” (Francuska) Kventina Dipijoa, i “Kad svane dan” Runara Runarsona. Selektor glavnog takmičarskog programa je Nikolaj Nikitin, a žiri čine ga Bojan Vuletić, reditelj (Srbija), Betina Brokemper – producentkinja (Nemačka) i Lijana Ruokite-Jonson, kulturni ataše Republike Litvanije u Kraljevini Švedskoj.

Festival će otvoriti film “Sva lica dobrote” čuvenog grčkog reditelja Jorgosa Lantimosa, koji će biti premijerno prikazan u Srbiji svega par meseci nakon svetske premijere na Kanskom filmskom festivalu. Ovaj film je triptih koji prati čoveka bez mnogo izbora, koji pokušava da preuzme kontrolu nad svojim životom; policajca koji je uznemiren što je njegova žena koja se, nakon što je nestala, vratila kao potpuno drugačija osoba; i ženu odlučnu da pronađe nekog posebnog sa neobičnim veštinama. U glavnim ulogama su Ema Stoun, Vilem Dafo, Džesi Plemons, Margaret Kvoli, i Hong Čau.

U takmičarskoj selekciji programa „Paralele i Sudari” biće prikazani filmovi: “8 pogleda na jezero Biva” (Estonija) reditelja Marka Rata, “Bosanski lonac” (Hrvatska) Pava Marinkovića, “5 i po” (Litvanija) Tomasa Vengrisa, “Zauvek, zauvek” (Ukrajina) Ane Burjačkove, “Rana oklevanja” (Turska) Selmana Nadžara, “Uprkos gravitaciji” (Mađarska, Fésős András), “Kjuka pred kraj leta” (Grčka) Kostasa Karamuntanisa, “Panoptikon” (Gruzija) Džordža Siharulidzea, “Osmeh sudbine” (Poljska) Andžeja Jakimovskog i “Svetla” (Češka) Beate Parkanove. Selektorka programa “Paralele i sudari” je Julija Sinkevič, a žiri ovog programa čine David Kasteljanos – producent (Španija), Natalija Avramović – rediteljka (Srbija) i Konstantinos Nikiforu – reditelj (Kipar).

 

FIPRESCI žiri, žiri Međunarodne federacije filmskih kritičara, 31. Festivala evropskog filma Palić čine Betina Hirš (Nemačka), Pjer Iv Rože (Francuska) i Stojan Sinadinov (Severna Makedonija).

U okviru predfestivalskog programa koji počinje 6. jula biće prikazani filmovi u pet selekcija, te publika može pogledati po sedam filmova u okviru Best of Europe i Europe4Kids programa kao i Omaž program dobitnicima nagrade ”Aleksandar Lifka”, dok će na velikom platnu u centru Subotice biti održan program Bioskop na trgu. Takođe, projekcije filmova će biti priređene u Plaža Baru na Paliću u okviru selekcije Bioskop na plaži.

XVIII Hercegnovski strip festival

Na pres konferenciji ekskluzivno su predstavljeni svi programski sadržaji u okviru 6 dana, predstojećeg XVIII Hercegnovskog festivala, vizuelni identitet projekta, prvi manga strip (u boji) "Mu" na srpskom jeziku delo Sare i Ane Živković, bogat koncertni muzički program, radionice, žurke, krstarenje katamaranom Tahiti sa bacanjem stripa u boci, Dj program, berza stripova i deo suvenira festivala... Žičarom će se uspeti i do vrha Lovćen. Jovan Subotić, od organizatora festivala rekao je da po prvi put na festival dolaze autori Džil Tompson, Tanino Liberatore, Džin  Ha, Džok i Erik Herenguel. Svako veče za vreme festivala biće priređeni koncerti na kojima će nastupiti Ditur, Kralj Čačka, Marčelo, Dža ili bu i Vojko V, Bolesna štenad i drugi. Svi programi su besplatni.

Udruženje ljubitelja stripova i manifestaciju „Hercegnovski strip festival“ osnovao je 2007. godine likovni umetnik i strip crtač Nikola Ćurčin. Ciljevi udruženja su popularizacija stripa i edukacija o devetoj umetnosti. Festival je osmišljen i kao kulturni događaj koji produžava letnju turističku sezonu, te je za datum održavanja odabran prvi petak u septembru, dok je trajanje festivala šest dana. 

Iako je počeo kao manifestacija sa skromnim budžetom, Hercegnovski strip festival (HSF) je već od najranijih izdanja uspeo da kao specijalne goste privuče umetnike svetskog renomea poput Igora Kordeja, Esada Ribića, Zorana Janjetova, Darka Macana i drugih. Istovremeno, svoje mesto kao stalni gosti i zaštitni znakovi HSF-a gradili su Tihomir Tikulin Tico, Vladimir Vesović i Iztok Sitar.

Kako je festival rastao, Nikola Ćurčin proširuje ekipu organizatora te se HSF-u pridružuju najprije Jovan Subotić a odmah zatim i Nebojša Mandić. Ovaj trojac počinje da čini čuda tokom nastupajućih godina. Festival izlazi iz regionalnih okvira, zadobija ogromnu medijsku pažnju, stiče zvanje „Festivala od posebnog značaja za grad“ te postaje jedna od najatraktivnijih destinacija Jugoistočne Evrope za ljubitelje devete umetnosti.

Rast festivala se ogleda i u sve većem broju specijalnih gostiju kao i u atraktivnim muzičkim programima koji prate sadržaje vezane za strip. Hercegnovski strip festival svake godine ugosti 12 novih specijalnih gostiju te ima oko šezdeset umetnika povratnika na festival. Celodnevni programi se svakog od šest festivalskih dana održavaju na različitim lokacijama u gradu, a završavaju se živim muzičkim programima i after party-jem. Programi uključuju izložbe, crtanje za fanove, crtanje na majicama, potpisivanje, prezentacije, panel diskusije, projekcije, akciju strip u boci, itd.

Uz redovne stripovske sadržaje festival gostima nudi i obilje propratnih programa kao što su obilasci, krstarenja, ronjenje, jet ski, salsa, muzički koncerti, žurke.

„Posebna je čast najaviti da će gošća Herceg Novog i HSF-a u septembru biti niko drugi do Džil Tompson (Jill Thompson) najuticajnija žena strip industrije na planeti i dobitnica čak 13 nagrada Ajzner (Eisner Award) – stripovskog Oskara“, saopštavaju organizatori HSF-a.

Ovaj događaj umnogome predstavlja prelomnu tačku u istorijatu Udruženja i početak vrtoglavog uspona HSF-a, a gospodin Simpson od 2018. godine i zvanično nosi zvanje Ambasadora Hercegnovskog strip festivala.

Za svoj doprinos razvoju odnosa dvaju zemalja, Ambasada Republike Italije u Crnoj Gori dodelila je Udruženju ljubitelja stripova „Hercegnovski strip festival“ nagradu „Caravaggio“ dok je Novosadski sajam 2019. HSF-u dodelio zlatnu medalju za vrhunski kvalitet manifestacije. 

Stalni partneri Hercegnovskog strip festivala su Opština Herceg Novi, Turistička Organizacija Herceg Novi, Ministarstvo Kulture Republike Crne Gore i Ambasada Republike Italije u Crnoj Gori. 

40. BEOGRADSKI DŽEZ FESTIVAL

 

Dom omladine Beograda od 24. do 28. oktobra 2024. predstavlja 40. Beogradski džez festival, pod pokroviteljstvom grada Beograda

Beogradski džez festival, naša najstarija i međunarodno najistaknutija džez manifestacija, ove godine slavi 40. rođendan. Ovaj redak jubilej, čak i u svetskim okvirima, poklapa se sa proslavom još tri značajne godišnjice. Dom omladine Beograda, institucija koja je pokrenula i organizovala sva izdanja festivala, slavi 60 godina postojanja. Ovo će biti 20. izdanje u novijoj istoriji manifestacije, koja je posle 15 godina pauze pokrenuta 2005. godine, a 10. put će se održati Srpski Showcase, predstavljajući najbolje od mladih snaga viđeno na festivalu počev od 2015. godine, kada je ovaj program, kojim festival promoviše srpske džez umetnike, ustanovljen.

Četiri jubileja obeležiće slavljenički program manifestacije, koncipiran ambiciozno i u nešto drugačijem formatu, ali zadržavajući  osnovne umetničke karakteristike koje su festival postavile na svetsku džez mapu i preporučile za članstvo u uglednoj Evropskoj džez mreži, kao jedinog iz Srbije. Ove godine čak dve večeri Beogradskog džez festivala biće održane u MTS dvorani – svečano otvaranje i zatvaranje manifestacije, sa reprezentativnim programom za ljubitelje džeza i kvalitetne muzike uopšte. Program u Domu omladine Beograda u osnovi je zamišljen kao evociranje uspomena na naznačajnije momente u istoriji manifestacije od njenog obnavljanja 2005. godine.

Za početak informacije o dva koncerta, koja će obeležiti prvi i poslednji dan programa.

Na otvaranju manifestacije, 24. oktobra u MTS dvorani, premijerno u Beogradu predstavljamo vodeću svetsku džez pevačicu današnjice, američku divu Sesil Mekloren Salvant (Cécile McLorin Salvant)! Sesil je dobitnica tri uzastopna Gremija za najbolji vokalni džez album, a još šest puta je bila nominovana za ovu najvažniju nagradu američke džez industrije. Takođe je višestruki dobitnik nagrade za najbolju pevačicu u glasanju Udruženja džez novinara (Jazz Journalists Association), kao i u godišnjem izboru kritike magazina „DownBeat“. Nosilac je i „Granta za Genije“, fondacije Makartur. U njenom repertoaru organski se spajaju vodvilj, bluz, teatar, džez, barok, pop-rok i folklor. Neumorno istražuje američke i evropske muzičke riznice, otkrivajući bisere među retko izvođenim i zaboravljenim pesmama, ali je i nadahnuta autorka originalne, ponekad vrlo eklektične muzike. Razvila je veliku strast prema pripovedanju, ne štedeći da svaki stih okupa najdubljim emocijama. Obožava pesme sa jakim narativima, snažne dinamike i neočekivanih obrta, ispunjene humorom.

Finalni koncert, na zatvaranju 40. Beogradskog džez festivala 28. oktobra u MTS dvorani, izvešće Buena Vista All Stars, sa programom „ONE NIGHT IN HAVANA“. Sastav predvodi Ibrahim Ferer mlađi, sin slavnog kubanskog pevača istog imena koji je zlatnim glasom obeležio neke od najlepših pesama u filmu „Buena Vista Social Club“. U orkestru su zvezde današnje generacije kubanskih muzičara, a program pod nazivom „Jedna noć u Havani“ čine čuvene pesme sa albuma Buena Vista Social Club, iz repertoara Afro Cuban All Stars i solista koji su bili uključeni u početni projekat, kao i neki od najvećih klasika kubanske tradicionalne muzike.  Među pesmama koje će latino strašću ispuniti finale jubilarnog izdanja Beogradskog džez festivala biće „Chan-Chan“, „Dos Gardenias“, „El Cuarto De Tula“, „Candela“, „Siboney“, „Silencio“, „Donde Estabas Tú“ i „Quizás Quizás“. Buena Vista All Stars vodi publiku na uzbudljivo muzičko putovanje do Kube, predstavljajući zvuke, istoriju i kulturnu tradiciju najvećeg karipskog ostrva, stvarajući nezaboravno muzičko i vizuelno iskustvo na koje svim čulima reagujemo.

Beogradski džez festival i dalje je međunarodna muzička manifestacija sa cenama ulaznica koje su među najpovoljnijim u regionu! Ograničen broj vaučera za komplete ulaznica 40. Beogradskog džez festivala (početna cena je 5.000 RSD, komplet važi za 10 koncerata u glavnom programu) već je u prodaji preko eFinity sistema i onlajn. Zamena vaučera glavnog programa 40. BDŽF za ulaznice počinje 1. oktobra 2024. godine, na svim eFinity prodajnim mestima.

58. Bitef: Lepota (ne)će spasiti svet

 

Ovogodišnje izdanje Bitefa, 58. po redu, biće održano od 25. septembra do 4. oktobra pod sloganom „Lepota (ne)će spasiti svet”. Beogradskoj publici u glavnom programu predstaviće se produkcije koje stižu iz Nemačke, Francuske, Švajcarske, Bolivije, Brazila, Holandije, Belgije, Slovenije, Hrvatske i Srbije.

Deset predstava u glavnom programu

Na danas održanoj konferenciji za medije u Narodnom pozorištu u Beogradu govorili su Miloš Latinović - direktor Bitefa, Nikita Milivojević - umetnički direktor i selektor Bitefa, Ksenija Đurović - izvršna direktorka i koselektorka Bitefa, Tijana Grumić - dramaturškinja i koselektorka Bitefa, Veljko Golubović - izvršni umetnički direktor agencije New Moment New Ideas, Beograd i Jovana Vještica - menadžerka korporativnih poslova kompanije Carlsberg Srbija u ime generalnog sponzora festivala, 1664 BLANC.

Direktor Bitef teatra Miloš Latinović pozdravio je prisutne i posebno se zahvalio osnivaču festivala Gradu Beogradu i gradskoj sekretarki za kulturu Nataši Mihailović Vacić. Istakao je i da je za Bitef značajno da gradi odnose sa svojim partnerima, te da mu je posebno zadovoljstvo što je ove godine 1664 Blanc generalni sponzor festivala nakon uspešne inicijalne saradnje u prethodnoj godini. Nakon toga najavio je selektorski tim festivala koji i ove godine čine umetnički direktor Nikita Milivojević, dramaturškinja i koselektorka Tijana Grumić i izvršna direktorka i koselektorka Ksenija Đurović. 

25. septembar   Svečano  otvaranje	20.00	trajanje: 1h	Opera i teatar Madlenianum	Dens on ansambl, Berlin, Nemačka MEKŠANJE Koreografija: Hristos Papadopulos
26. i 27. septembar	20.00	trajanje: 1h50’	Narodno pozorište u Beogradu Velika scena	Komedi fransez, Pariz, Francuska HEKUBA, NE HEKUBA Tekst i režija: Tijago Rodrigeš
27. i 28. septembar	20.00	trajanje: 1h15’	Bitef teatar	Slovensko mladinsko gledališče, Maska Ljubljana i Mesto žensk, Ljubljana, Slovenija SEKSUALNO VASPITANJE II: BORBA Režija: Tjaša Črnigoj
28. i 29. septembar	17.00 20.00	trajanje: oko 1h35’	Kulturni centar Beograda Galerija Podroom	Hop.La!, Beograd, Srbija PRAVIĆEMO NEŠTO O RATU, RODU I SLOBODI, ZVAĆE SE: ŠTA BI REKLA ČELSI MENI Autori: Irena Ristić i Đorđe Živadinović Grgur
30. septembar	20.00	trajanje: 1h35’	Beogradsko dramsko pozorište Scena „Olivera i Rade Marković“	Beogradsko dramsko pozorište, Srbija i Mestno gledališče ljubljansko, Slovenija Žiga Divjak/Gregor Zorc BUDUĆNOST Režija: Žiga Divjak
30. septembar   01. oktobar	20.00     18.00	trajanje: 1h	Bitef teatar	Centar za dramsku umjetnost, Zagreb, Hrvatska, Via Negativa i Mesto žensk, Ljubljana, Slovenija THIS IS MY TRUTH, TELL ME YOURS Autorka: Jasna Žmak
01. oktobar	20.00	trajanje: 2h30’	Beogradsko dramsko pozorište Scena „Olivera i Rade Marković“	Mestno gledališče ljubljansko, Slovenija Rouz Selavi PUKOTINA Režija: Jan Krmelj
01. i 02. oktobar	20.00	trajanje: 1h40’	Prostor će biti potvrđen naknadno	KLARA Teaterprodukcionen, Bazel, Švajcarska i Santa Cruz de la Sijera, Bolivija PALMASOLA – ZATVORSKO SELO Režija: Kristof Frik
02. i 03. oktobar	20.00	trajanje: 2h	Atelje 212 Scena ,,Mira Trailović“	NTGent, Belgija ANTIGONA U AMAZONU Koncept i režija: Milo Rau
03. i 04. oktobar   Svečano zatvaranje i dodela nagrada	20.00	trajanje: 2h30’	Pozorište na Terazijama	Karolina Bjanki i Kara de Kavalo, Sao Paolo, Brazil i Amsterdam, Holandija TRILOGIJA SNAGA KUČKE – I POGLAVLJE: NEVESTA I LAKU NOĆ, PEPELJUGO Autorka: Karolina Bjanki

 

Otkrivajući prve detalje glavnog programa, umetnički direktor Nikita Milivojević je najavio da će 58. Bitef svečano biti otvoren uz plesnu predstavu „Mekšanje” Dens on ansambla iz Berlina u koprodukciji sa Onasis Stegi iz Grčke i Nacionalnim koreografskim centrom Rilije-la-Pap iz Francuske, a u koreografiji grčkog umetnika Hristosa Papadopulosa. Članovi i članice Dens on ansambla dobro su poznati Bitefovoj publici, a kroz prvu saradnju sa Papadopulosom bave se pitanjem sazrevanja. Kako telo mekša i kako se menja kada sazri, pitaju se plesači ovog ansambla koji je specifičan po tome što su njegove članice i članovi stariji od četrdeset godina.

Nakon svetske premijere početkom jula na prestižnom pozorišnom festivalu u Avinjonu, na Bitef stiže i predstava „Hekuba, ne Hekuba” čuvenog francuskog pozorišta Komedi fransez iz Pariza. Milivojević je otkrio da će ovo biti prvi put da se pomenuto pozorište za svojih nekoliko vekova postojanja predstavlja regionalnoj publici, te da je timu festivala posebno drago da se ova saradnja dešava baš u godini kada obeležavamo 100 godina od rođenja Mire Trailović. Osim toga, dodao je on, ovo će biti i prvo učešće na Bitefu portugalskog umetnika Tijaga Rodrigeša, koji je odnedavno umetnički vođa festivala u Avinjonu. Rodrigeš je mit o Hekubi i njenoj deci na originalan način aktuelizovao i povezao sa savremenom istinitom pričom o specijalizovanoj ustanovi za decu sa autizmom u Ženevi i majci koja, u želji da zaštiti svoje dete, tuži tu instituciju nakon što je u javnost izašla priča o zlostavljanju štićenika.

Dramaturškinja i koselektorka festivala Tijana Grumić otkrila je da će festival biti zatvoren uz višestruko nagrađivani rad „Trilogija Snaga kučke - I poglavlje: Nevesta i Laku noć, Pepeljugo” brazilsko-holandske umetnice Karoline Bjanki i njene plesne trupe Kara de Kavalo iz Brazila. Ovaj intrigantan rad se od tada našao na svim vodećim evropskim i svetskim festivalima, a ni publika ni kritika nisu ostale ravnodušne na autorkin radikalan pristup temi seksualnog nasilja. Bjanki polazi od priče o silovanju kroz prizmu istorije umetnosti, proširuje taj kontekst sopstvenim iskustvom seksualnog nasilja, ali ide i korak dalje uzimanjem GHB-a (popularna supstanca koja se koristi za fizičko onesposobljavanje žrtve pre napada) na sceni kako bi rekonstruisala situaciju kada je istom drogom bila omamljena u jednom izlasku.

Brazil će biti zastupljen i kroz predstavu „Antigona u Amazonu” gradskog pozorišta NTGent iz Belgije, izjavila je Grumić. U pitanju je predstava u kojoj se još jedna mitska i antička ženska figura iščitava i interpretira na nov i aktuelan način kroz preplitanje sa savremenim kontekstom. Čuveni belgijski reditelj Milo Rau, dobro poznat Bitefovoj publici, ovim radom završava svoju trilogiju koja reinterpretira antičke mitove. Za potrebe rada na ovoj predstavi Rau sa svojim timom odlazi u Brazil, gde šume i prirodu proždiru kapitalizam i vatra i gde 1% stanovništva poseduje 45% zemlje, i realizuje predstavu sa MST (Movimento dos Trabalhadores Sem Terra), najvećim (zemljo)radničkim pokretom bez vlasništva nad zemljom. 

Grumić je predstavila još jedan južnoamerički projekat u glavnom programu. U pitanju je „Palmasola – zatvorsko selo”, projekat Kristofera Frika u produkciji KLARA Teaterprodukcionen iz Bazela (Švajcarska) zasnovan na višegodišnjem istraživanju jednog od najozloglašenijih zatvora na svetu, takozvanog zatvorskog sela Palmasola u gradu Santa Kruz de la Sijera u Boliviji. Ovaj zatvor izgrađen je kasnih osamdesetih godina prošlog veka i u njemu trenutno živi više od 6000 muškaraca i žena, od kojih je samo 25% zvanično osuđeno. Svi ostali nalaze se u svojevrsnom preventivnom pritvoru, a Frik i njegov tim jedina su umetnička trupa koja je do sada dobila dozvolu da provede neko vreme u Palmasoli, što je bila osnovna građa predstave.

Izvršna direktorka i koselektorka festivala Ksenija Đurović osvrnula se na tri izvanredne regionalne produkcije koje će ove godine biti deo glavnog programa Bitefa. Predavanje-performans „Seksualno obrazovanje II: Borba” mlade slovenačke rediteljke Tjaše Črnigoj u koprodukciji Slovenskog mladinskog gledališča, Maske Ljubljana i Mesta Žensk bavi se temom borbe za reproduktivna prava u posleratnoj Jugoslaviji, podseća na ulogu čuvene Vide Tomšić u toj borbi, ali i istovremeno informiše o današnjem kontekstu koji definiše ovu temu. 

„this is my truth, tell me yours” još jedno je od predavanja-performansa u programu ovogodišnjeg festivala autorke Jasne Žmak u produkciji Centra za dramsku umjetnost Zagreb (Hrvatska) i organizacija Via negativa i Mesto žensk iz Ljubljane (Slovenija). Ova anksiozna dramaturškinja, sama na sceni, trudi se da savlada sopstveni nemir pripovedajući nam sa scene hrabro i duhovito o pozorišnom procesu iz kog je dobila tinitus, ali istovremeno ispitujući teme mizoginije, rada u kulturi i homofobije kako kroz sopstveno autorsko iskustvo, tako i u širem kontekstu izvođačkih umetnosti uopšte.

Jedna od dve domaće produkcije u ovogodišnjem glavnom programu jeste predstava „Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni” autora i izvođača Irene Ristić i Đorđa Živadinovića Grgura, nastala u produkciji umetničke grupe Hop.La! iz Beograda. Ovaj rad ide dalje od formata predavanja-performansa jer istovremeno predstavlja svojevrsni pozorišni pretres inspirisan američkom uzbunjivačicom Čelsi Mening, transrodnom ženom i bivšom obaveštajkom američke vojske. Specifičnost ovog izvođenja leži u tome što se publika opredeljuje između toga da bude posmatrač iza scene (ponekad i doslovno iza zavese) i toga da aktivno učestvuje u pretresu i time, u nekoj vrsti koautorstva, svojim uvidima, delovanjem i promišljanjima doprinosi razvoju ove uzbudljive i važne priče.

Umetnički direktor, Nikita Milivojević, za kraj je najavio još dve produkcije koje su našle svoje mesto u glavnom programu ovogodišnjeg Bitefa. Jedna od njih je slovenačka predstava „Pukotina” u produkciji Mestnog gledališča ljubljanskog u režiji Jana Krmelja. Osim temom propasti sveta usled pandemije i ekološke katastrofe, ova predstava bavi se i pitanjima nadzora i kontrole donoseći na scenu priču o dvoje klimatskih aktivista koji stradaju u nepoznatim okolnostima, a sve vreme krećući se između dokumentarnog i fiktivnog. Mladi slovenački reditelj je nedavno dobio prestižnu Borštnikovu nagradu za režiju ove predstave, a ovim putem će njegov rad po prvi but biti predstavljen Bitefovoj, odnosno regionalnoj publici, ističe Milivojević.

Još jedna predstava domaće produkcije jeste „Budućnost” Beogradskog dramskog pozorišta u koprodukciji sa Mestnim gledališčem ljubljanskim, autorski projekat slovenačkog reditelja Žige Divjaka, već poznatog festivalskoj publici. Divjak u ovom radu nastavlja svoje istraživanje distopijskih vizija sveta, ali ovog puta pomeranjem fokusa od antropocentričnih ka neljudskim iskustvima u predstavi specifične estetike i poetike.

Sve informacije kako o glavnom, tako i o pratećim programima festivala, biće u predstojećem periodu objavljivane na zvaničnom sajtu festivala, kao i putem društvenih mreža Fejsbuk, Instagram i Tiktok. 

Lepota (ne)će spasiti svet

Selektorski tim festivala predstavio je i ovogodišnji slogan – Lepota (ne)će spasiti svet. Nadovezujući se na Dostojevskog koji pod lepotom koja će spasiti svet misli na vrlinu i lepotu ljudske duše, objašnjeno je da ona i u ovom kontekstu predstavlja pre svega etičku, a ne samo estetsku kategoriju. Međutim, ambivalentnost ovog slogana sugeriše kritičko promišljanje toga da li bilo šta, pa čak i nešto uzvišeno i plemenito poput lepote, zaista može da spasi svet u kakvom živimo. 

Iza vizuelnog identiteta ovogodišnjeg Bitefa stoji New Moment New Ideas Company. Veljko Golubović, izvršni kreativni direktor ove agencije, otkrio je da je na interni konkurs pristiglo na desetine radova iz celog regiona. Za najbolje rešenje, a time i vizuelni identitet 58. Bitefa, odabran je rad grafičke dizajnerke iz agencije New Moment, Skoplje, Eme Velkovske. 

Autorka je uspela da leptira prikaže ne samo kao simbol lepote već i transformacije, ali i da izrazi delikatnost specifičnog stanja u kom se nalazimo, stanja slutnje koje nam je jedino u ovom trenutku poznato, izjavio je Golubović.