Palić je, prema legendi koju će vam meštani rado ispričati,
jezero nastalo od suza pastira Pavla koji je tu izgubio svoje stado pa je zato
voda u jezeru slana.
Po drugoj priči, jezero je ostatak Panonskog mora koje je u
pradavna vremena postojalo na ovim prostorima.
Palić, jezero i naselje istog imena, nalazi se 8 kilometara
od Subotice. Jezero, raskošni parkovi, neobične građevine s početka XX veka,
nesvakidašnji mir i tišina čine Palić idealnim mestom za vikend odmor. Obala
jezera je duga 17 kilometara i uređena je celom svojom dužinom.
Jezero Palić se u pisanim dokumentima prvi put pominje 1462.
godine kao Pali (Paly). Prvi crtež, odnosno mapa jezera (Paligo Palus) potiče
iz 1690. godine. Još se krajem XVIII veka znalo da jezerska voda i mulj imaju
lekovita svojstva. Jezero je nastalo u pradavna vremena kao izdansko iako voda
jezera najvećim delom potiče od padavina koje su ispunjavale udolinu. Voda se
slivala sa okolnog terena ispirajući natrijum hlorid i tako je jezero postalo
slano. Zlatno doba kupališta i banje Palić počinje 1880-ih, nakon otvaranja
pruge Budimpešta-Zemun 1883. godine i tramvajske linije do Subotice 1897.
Na Paliću su se od 1880. održavale Palićke olimpijske igre.
Organizovao ih je Lajoš Vermeš, lekar, sin bogatog zemljoposednika, ali veliki
zaljubljenik u sport. Igre su se održavale u areni, a od infrastrukture
izgrađene za potrebe igara i dan danas postoje vile Lujza i Bagojvar, smestene
uz jezero.
Posle I Svetskog rata na istočnoj obali Palića izgrađen je
Veliki (Muški) štrand, najveći objekat te vrste u tadašnjoj drzavi.
Godine 1950. otvoren je i ovdašnji ZOO vrt koji se prostire
se na 10 hektara.
Iste godine u borovoj šumi izgrađena je moderna Letnja
pozornica od prirodnog kamena na kojoj su gostovali mnogi umetnici, a danas ćе
se otvoriti Festival evropskog filma.
́
𝐍𝐚 𝐨𝐭𝐯𝐚𝐫𝐚𝐧𝐣𝐮 𝐬𝐮 𝐮𝐫𝐮𝐜̌𝐞𝐧𝐞 𝐧𝐚𝐠𝐫𝐚𝐝𝐞 “𝐀𝐥𝐞𝐤𝐬𝐚𝐧𝐝𝐚𝐫 𝐋𝐢𝐟𝐤𝐚” 𝐳𝐚 𝐢𝐳𝐮𝐳𝐞𝐭𝐚𝐧 𝐝𝐨𝐩𝐫𝐢𝐧𝐨𝐬 𝐞𝐯𝐫𝐨𝐩𝐬𝐤𝐨𝐣 𝐤𝐢𝐧𝐞𝐦𝐚𝐭𝐨𝐠𝐫𝐚𝐟𝐢𝐣𝐢: 𝐠𝐥𝐮𝐦𝐢𝐜𝐢 𝐀𝐧𝐢𝐜𝐢 𝐃𝐨𝐛𝐫𝐨𝐣 𝐮 𝐤𝐚𝐭𝐞𝐠𝐨𝐫𝐢𝐣𝐢 𝐝𝐨𝐦𝐚𝐜́𝐢𝐡 𝐬𝐭𝐯𝐚𝐫𝐚𝐥𝐚𝐜𝐚, 𝐝𝐢𝐫𝐞𝐤𝐭𝐨𝐫𝐮 𝐟𝐨𝐭𝐨𝐠𝐫𝐚𝐟𝐢𝐣𝐞 𝐅𝐞𝐝𝐨𝐧𝐮 𝐏𝐚𝐩𝐚𝐦𝐢𝐡𝐚𝐞𝐥𝐮 𝐮 𝐤𝐚𝐭𝐞𝐠𝐨𝐫𝐢𝐣𝐢 𝐢𝐧𝐨𝐬𝐭𝐫𝐚𝐧𝐢𝐡 𝐬𝐭𝐯𝐚𝐫𝐚𝐥𝐚𝐜𝐚, 𝐢 𝐫𝐞𝐝𝐢𝐭𝐞𝐥𝐣𝐮 𝐀𝐝𝐞𝐦𝐢𝐫𝐮 𝐊𝐞𝐧𝐨𝐯𝐢𝐜́𝐮, 𝐥𝐚𝐮𝐫𝐞𝐚𝐭𝐮 𝐑𝐞𝐠𝐢𝐨𝐧𝐚𝐥𝐧𝐞 𝐋𝐢𝐟𝐤𝐞.
Miroslav Mogorović, programski direktor festivala, uručio je
Regionalnu Lifku reditelju Ademiru Kenoviću i tom prilikom izjavio:
“Velika mi je čast i lično zadovoljstvo da imam
priliku da uručim nagradu svom prijatelju i kolegi, nekom ko je definisao
kinematografiju ne samo bivše Jugoslavije, nego nastavlja to da radi i u onome
što sada nazivamo regionom. Ono što je zajedničko u njegovom rediteljskom i
producentskom radu je toplota i ljubav prema životu koju ume da prenese ne samo
publici, nego i svima oko sebe. Zato sam jako srećan što imamo priliku i da mi
podelimo deo našeg tradicionalnog gostoprimstva sa gospodinom Ademirom Kenovićem”.
Ademir Kenović je prilikom prijema nagrade rekao:
“Hteo bih da se zahvalim svim onim ljudima koji
omogućavaju da se ovi filmovi, koje smo mi radili, prave. Zatim, svim
prijateljicama i prijateljima, koleginicama i kolegama, koje su učestvovale u
stvaranju tog blaga našeg jugoslovenskog, i sada regionalnog filma. Na kraju,
hteo bih da se zahvalim prijatelju Raletu Zelenoviću, koji je uspeo, pored
dosta izazova, da ostvari i realizuje ovakav fantastičan događaj, sa vama svima
koji ga podržavate. Hvala vam”.
Miroslav Mogorović uručio je nagradu i laureatu nagrade “Aleksandar Lifka” u kategoriji inostranih stvaralaca, direktoru fotografije Fedonu Papamihaelu.
“Kao festival
počeli smo da uručujemo nagrade ne samo glumcima i režiserima koje svi znaju
kada pomislite na neki film. Zbog toga sam veoma srećan da uručim nagradu
jednom direktoru fotografije. Siguran sam da ste svi videli makar jedan Fedonov
film, a ako se zainteresujete, shvatićete da ste videli i više od jednog”,
istakao je Mogorović.
Fedon Papamihael se prisutnima obratio rečima:
“ Karijeru sam počeo u Americi, gde
veliki broj filmova nije baš ona vrsta filma kojoj težim. Ali bio sam srećan
jer sam imao posla i radio sa velikim zvezdama. Potom sam sve više bivao
frustriran, pa sam odlučio da napravim promenu. U to vreme je Vim Venders
takođe bio u Los Anđelesu, pa sam odbio neke bolje plaćene projekte i sa njim
snimio Hotel od milion dolara. Kasnije sam sve više tragao za takvim filmskim
stvaraocima”. Velika mi je čast što dolazim u vašu zemlju jer gajim posebne
veze sa Srbijom. Rođen sam u Grčkoj, a sudbina me je dovela u Ameriku. Među
mnogim mojim evropskim prijateljima, većina su Srbi. Veoma rano sam se upoznao
sa šljivovicom i Bregovićevom muzikom, a snimio sam i jedan film u Crnoj Gori
za koji je Bregović radio muziku. Bilo mi je drago što sam na ceremoniji video
odlomke iz filmova Hotel od milion dolara i Nebraska, koje sam snimio pre više
od 20 i 10 godina. Uveravam vas da ću nastaviti ovim da se bavim, jer ne mogu
da zamislim da radim nešto drugo”. Fedon Papamihael je publiku pozvao
da pogleda njegov rediteljski film “Svetlost bledi” koji je na programu drugog
festivalskog dana, te dodao da Balkan smatra svojim domom.
Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma
Palić, uručio je nagradu “Aleksandar Lifka” u kategoriji domaćih stvaralaca
našoj proslavljenoj glumici Anici Dobroj.
“Od samog početka, nagrade su sastavni deo njene
glumačke karijere: od Zlatne arene do Sterijine nagrade, od Carice Teodore do
nagrade Zoran Radmilović i Zlatne kamere, najpriznatije nemačke nagrade. Od
Pule, Monpeljea, Višija, Minhena, do Palića. Nagrada “Aleksandar Lifka” koju
večeras dodeljujemo Anici Dobroj svrstava je u red onih koji su ostavili dubok
trag u našoj kinematografiji. Priključuje se Mileni Dravić, Bati Živojinoviću,
Miri Banjac, Ljubiši Samardžiću, Evi Ras, Aleksandru Berčeku, Miri Karanović,
Mikiju Manojloviću, Slavku Štimcu, Mileni Zupančić, Radetu Šerbedžiji. Anica
Dobra u životu, i Anica odlična na filmu”, istakao je Zelenović.
Anica Dobra je po prijemu nagrade rekla:
“Na svu sreću, mogu da nađem azil, mir i uzbuđenje u
svom poslu. I koliko god dobijanje nagrada nije deo posla, radujem se da još
uvek imam entuzijazma i uzbuđenja za sve što nosi jedna nagrada, naročito
ovakva koja podrazumeva i sve ono što je bilo pre mene i prethodne dobitnike,
kao i sve one buduće dobitnike. Sve to zajedno je nešto što ipak ostaje za
istoriju. A s obzirom da je najvažnije da se mi svi nađemo u životu, ovo ovde
je možda potvrda da sam na dobrom putu. Razmišljajući o tome kako je došlo do
toga da ja večeras uopšte stojim na ovom mestu, i delim sa vama ove važne
trenutke za mene, pomislila sam da to ipak nije samo zbog filmova koje i ja i
vi volimo. Mislim da je i zbog onoga što se dešava pre, onoga što stoji ispred,
a i svega onoga što stoji iza jednog filma. A to su te neke nevidljive, tanane,
jako fine niti, koje mi glumci mislima prenosimo do vas. A vi ih, na svu sreću,
prepoznajete.”
U nedelju, 21. jula na Letnjoj
pozornici Palić, festivalska nagrada “Underground Spirit” uručena je filmskom
režiseru i vizuelnom umetniku Miki Tanili. Ova nagrada dodeljuje se za izuzetan
rad na polju nezavisnog filma i jedinstvenu autorsku poetiku izgrađenu van
glavnih tokova filmske industrije. Nagradu Miki Tanili uručio je Nikolaj
Nikitin, selektor Glavnog takmičarskog programa festivala.
“Miku sam upoznao 2001. godine u Tampereu, na
najvažnijem festivalu kratkog filma u Finskoj i jednom od tri najvažnija u
svetu, gde je on bio sa mnom u žiriju. Već tada je bio jedan od najizuzetnijih
filmskih autora i vizuelnih umetnika”, istakao je Nikitin, čestitajući
ovom autoru na celokupnom radu u poslednjih nekoliko decenija, ali i na tome
što je tematizovao veštačku inteligenciju još davne 1996. godine.
Mika Tanila je rekao da ja ova nagrada sjajna, i da ju je veoma emotivno doživeo:
“Veoma mi se dopada naziv nagrade. Nije za najbolji
film ikada napravljen ili nešto nalik tome, već za duh, esenciju. Dok primam
ovu fantastičnu nagradu, obećavam da ću sačuvati otvoren um i radoznalost i u
budućnosti”.
U selekciji Omaž dobitniku Underground Spirit nagrade, u
bioskopu Abazija će u ponedeljak 22. jula u 22h na repertoaru biti kratki
filmovi Mike Tanile: “Patent br. 314805”, “Fizički prsten”, “Svet”, “Optički
zvuk”, i “Budućnost nije ono što je bila”. U utorak 23. jula u 22h, na istom
mestu je projekcija film “Neuspešna praznina”. Projekti Mike Tanile, filmskog
režisera i vizuelnog umetnika iz Helsinkija, često istražuju interakciju između
čoveka i mašine. Tanilini eksperimentalni filmovi prikazivani su na
međunarodnim filmskim festivalima i specijalnim događajima kao što su Berlinale,
TIFF Toronto, IFFR Rotterdam, CPH, Međunarodni festival kratkog filma u
Klermon-Feranu, Međunarodni filmski festival u Karlovim Varima, Filmski
festival Midnight Sun, IDFA Amstredam i Kurzfilmtage Oberhausen. Audio-vizuelne instalacije i kolažni radovi
Mike Tanile izlagani su na mnogim samostalnim i grupnim izložbama, među kojima
su Bijenale u Veneciji (2017), Aichi Triennale (2013), Kassel Documenta (2012),
Shanghai Biennale (2006), Berlin Biennale (2004) i Manifesta 4 u Frankfurtu
(2002). Samostalno je izlagao u Padiglione de l’Esprit Nouveau u Bolonji
(2020), Kiasma Muzeju savremene umetnosti u Helsinkiju (2013–14), Muzeju
savremene umetnosti St. Louis (2013), TENT, Rotterdam (2013), Badischer
Kunstverein, Karlsrue (2008), Dazibao, Montreal (2007) i Migrosmuseum, Cirih
(2005). »
Foto: Damir Vujković, KulturniK
Нема коментара:
Постави коментар