Veče budala - Pozorišta Prijedor

 

Ko pokuša da nekoga napravi budalom i sam to postaje. Budala može i biti neko ko ima dobre namere. Ali ne i onaj ko je zao-on je skot! 

Gledali smo predstavu Veče budala, a u realnom životu gledamo budale non-stop

 

Pozorišta Prijedor ije sjajno odigralo komad za koji se pisac Po Frensis Veber  bio nagrađen  američkim Oskarom i francuskim Cezarom za scenario filma snimljenog prema ovoj drami. 

Komedija prati namjeru trojice prijatelja da organizuju večeru na kojoj će svaki dovesti po jednu budalu, a pobeđuje onaj čija je budala najveća. 

Predstava prijedorskog pozorišta gostovala je na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Direktor Pozorišta Zoran Baroš smatra da je reč o veoma dobrom tekstu koji je slika francuskog društva, i na komičan i na tužan način. 

"Čestitam ansamblu, reditelju Perišiću, kao i gostujućem glumcu Branku Јankoviću koji se veoma dobro uklopio u rad sa našim glumcima", naveo je Baroš. 

Glavnu ulogu Pinjona, strastvenog zaljubljenika u izradu maketa svetskih građevina od šibica, igra Branko Јanković, glumac Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke. Danas se smatra da samo budale poseduju strast, znanje ili veštinu. 

"Zadovoljan sam reakcijom publike i na videlo je izašao taj naš pozitivan stav koji smo imali sve vreme rada na predstavi. Reč je o komediji koja treba da razgali publiku. Mislim da smo u tome uspeli", istakao je Јanković. 

U predstavi  Večera budala igraju i Siniša Vučićević, Dean Batoz, Radenko Bilbija, Mirela Predojević, Željko Kasap, Želimir Rivić, Јelena Seksan. Scenograf je Marko Bilbija, kostimograf Јelena Vidović, a muziku je izabrao Petar Bilbija, dok je za grafički dizajn bio zadužen Vanja Vlačina.

BDP- Sviraj to ponovo Sem

SVIRAJ TO PONOVO, SEM je Vudi Alenov drugi celovečernji komad i prvi u čijoj se premijernoj postavci sam Vudi Alen pojavio u ulozi sada ikoničnog – vudialenovskog – simpatičnog gubitnika: nespretnog, nervoznog i brblјivog hipohondra koji, sa manje ili više uspeha, pokušava da prevaziđe egzistencijalističku krizu i / ili osvoji devojku izvan svoje lige. Po prvi put u ovom komadu, Vudi Alen svog glavnog junaka smešta u ono što će postati njegovo prirodno stanište: na Menhetn iznad 42. ulice, u kvaziboemski milјe akademskih snobova.

Vudi Alen, u ovakav svet, gde su glavni problem lјubavni, a glavna dilema da li slušati Baha ili Teloniusa Monka, uvodi lik Bogarta – zamišlјenog prijatelјa protagoniste Alana – parodiranu verziju tipičnog noir junaka. Bogart je sve ono što Alan nije: samouveren, snažan, nedvosmislen… crno-beli, kao filmovi iz kojih je ponikao. Svoje probleme leči burbonom, a žene “ smiruje “ šamarima. Na ovaj način Vudi Alen otvara komički, ali i značenjski potencijal komada.

Kao i sam naziv drame (replika “ sviraj to ponovo, Sem “ zapravo se nikada ne izgovori u filmu “ Kazablanka “) i Vudi Alenov Bogart je rezultat pop miskoncepcije: pojednostavlјen, etiketiran i ready-to-use. I ostale scene potvrđuju slično poigravanje sa citiranim filmovima, gde je efekat bitniji od tačnosti, odnosno popularna predstava bitnija od suštine.

Nigde ovaj postupak nije više evidentan nego u poslednjoj sceni između Alana i Linde, u kojoj Alan citira jednu od najčuvenijih replika svih vremena, koju u oproštajnoj sceni “ Kazablanke “ Rik Blejn ( Bogart ) govori Ilsi Lind ( Ingrid Bergman ). Rik Blejn odlučuje da žrtvuje sve što ima, svoju slobodu i potencijalno život, za opšte dobro. On se oprašta od Ilse jer je to prava stvar, dobra stvar, a sebični motivi ( ostvarenje lјubavi ) postaju nebitni i trivijalni. 

Ispod fasade hladnokrvog realiste, koju Vudi Alan parodira, krije se romantični idealista. Alan se, s druge strane, oprašta od Linde jer je ona žena njegovog najbolјeg druga, jer se plaši odmazde i jer se ona i njegov najbolјi drug zapravo vole. Ispod fasade simpatičnog gubitnika krije se infantilni egocentrik, u isto vreme samokritičan i samozalјublјen, bez stvarne brige za posledice svojih postupaka ili empatije za one koji ga okružuju.

Odlomak iz predstave možete pogledato ovde