XVIII međunarodni festival „Ars vivendi clavicembalum – Čembalo, živa umetnost“

 

XVIII međunarodni festival „Ars vivendi clavicembalum – Čembalo, živa umetnost“

Kulturni centar Beograda je 2003. godine pokrenuo festival posvećen promociji čembala kao solističkog i kamernog instrumenta epoha od šesnaestog veka do savremenog doba, a tokom godina bogatu literaturu pisanu za čembalo prestavljali su renomirani čembalisti iz Evrope i Srbije.

Osamnaesto izdanje festivala posvećenog klavijaturnom instrumentu delikatne arhaične zvučne boje – čembalu održaće se od 8. do 12. decembra u Starom dvoru, Domu Vojske i Narodnom muzeju. Ove godine nastupiće troje čembalista iz Srbije predstavnici različitih generacija Svetlana Stojanović Kutlača, Dušan Toroman i debitant Emilija Miodrag, kao i gošća iz Slovenije Ana Marija Krajnc.

Festival podržao Grad Beograd.

ŽURNAL O ŽELIMIRU ŽILNIKU ZATVARA XXVII FESTIVAL AUTORSKOG FILMA

 Na današnjoj, poslednjoj konferenciji za medije povodom XXVII Festivala autorskog filma predstavljen je film „Žurnal o Želimiru Žilniku“ (ŽŽŽ) koji će zatvoriti ovogodišnje izdanje festivala,.

 

Pre početka snimanja filma „ŽŽŽ“, reditelj Janko Baljak i Želimir Žilnik su imali priliku da se bolje upoznaju, što je na neki način bila i priprema za snimanje:

 

„Znao sam štošta o Želimiru, u Novom Sadu smo se često sretali. Ali, u stvari smo se upoznali na Tajvanu. Na tom dvonedeljnom putovanju, tokom kog smo posetili njihove umetničke škole, fakultete, mi smo saznali mnogo toga jedan o drugom, pričali o životu, o raznim stvarima. Tri godine smo snimali. Putovanje koje prikazujemo u filmu se pretvorilo u avanturu, pogotovo kad se desila pandemija. Uživali smo u svakom trenutku. Posebna je čast što zatvaramo ovogodišnji Festival autorskog filma, koji je po meni trenutno jedan od najvažnijih događaja za kulturu i umetnost.“

 

Film oslikava kako rad Želimira Žilnika tako i tok jugoslovenske kinematografije.

 

„Ova dva aspekta nisu mogla da budu nevezana, jer sam ja 25 godina mog filmskog rada živeo u Jugoslaviji, a drugih 25 u novim državama koje su nastajale nakon Jugoslavije – Srbija i Crna Gora, Republika Srbija. Ono što je interesantno je da u kulturi danas nema mnogo veće distance ili manje saradnje između celog ex-yu prostora, nego što je bilo nekad. Mnogo novih filmskih, pozorišnih projekata je u koprodukciji. U samoj filmskoj produkciji, saradnja je intenzivnija nego pre“, ispričao je Žilnik.

 

„Stil u mojim filmovima proistekao je iz mojih interesovanja iz tog perioda kad se čovek fascinira nekom od umetnosti. Interesantno je da sam ja prvo počeo da se bavim slikarstvom. Filmska tehnika je bila zanat. Učilo se intenzivno i fokusirano, kao posao sajdžije. Kratki filmovi su na neki način bili ulaznica za neka veća ostvarenja, kao na primer što je kod mene bio debitantski igrani film, a zatim i Novi jugoslovenski film. Nisam znao da ću se baviti filmom, mislio sam da ću raditi neki fizički posao. Tako da smo mi, Novi jugoslovenski talas, došli pre nemačkog Novog talasa. Svi su se divili jugoslovenskim filmovima, iako su kod nas mnogi bili zabranjeni. Nismo smeli reći kolegama iz Nemačke da je neki, za njih veliki film, u našoj zemlji zabranjen.“

 

Reditelj Janko Baljak i montažerka Aleksandra Milovanović ispričali su kako je tekao proces istraživanja i same montaže:

 

„Želeo sam da materijal i glavni motivi budu moj lični izbor. Nemoguća misija je napraviti film o svemu što je Žilnik radio. Izabrao sam ostvarenja koja su za mene lično najrelevantnije i koja su imala najveći uticaj na mene i u ličnom i profesionalnom razvoju. Sigurno će biti kritika vezanih za odabir i zašto nema filmova koje ljudi vole ili nekih konvencionalnijih naslova. Zamisao je bila da ovo bude razgovor između dva umetnika koji razgovaraju o kinematografiji, radu na filmu, karijeri. Mislim da smo našli pravu meru,“ rekao je Baljak.

 

„Malo je reći da je bilo veliko zadovoljstvo raditi na ovom filmu. Moja vodilja je bila da nepogrešivo pratim energiju koju Želimir ima. Ova priča se može pratiti kao biografsku priča, kao priča o Jugoslaviji, o kinematografiji. Ali ovo je prvenstveno film o energiji koja godina ne bledi, ali je među ljudima ima sve ređe. Poenta je da dočara šta je to umetnost dokumentarnog filma. Možda nema onog što se može pronaći u esejima, studijama, hiljadama radova napisanih o Žilniku i njegovo radom, ali uhvatili smo nit koja jeste poetika dokumentarnog filma,“ dodala je Milovanović.

 

„Film će imati regionalnu distribuciju. U januaru će biti prikazan u Trstu, imamo i pozive za festivale u Geteborgu, Stokholmu... Ali prvo će biti prikazan, siguran sam sa velikom radošću, u bivšim republikama,“ rekao je reditelj.

Poznati gosti na koncertu 40 godina Orgazma

 Električni orgazam FOTO: Mikica Andrejić

 Rok legende na slavljeničkom koncertu Električnog orgazma:

Žika i Dragi Jelić, Anton, Artan Lili...

Kao što je i najavljeno, posle skoro dve godine konačno su se stekli uslovi da se koncertno obeleži 40 godina Orgazma kako i dolikuje ovako značajnom jubileju. Električni orgazam nastupiće 9. decembra sa početkom u 20h u Kombank dvorani, a legendarni bend je za tu priliku odlučio da okupi brojne kolege i muzičare koji su ih pratili tokom decenija.

,,Uspeli smo da okupimo sve generacije muzičara na ovom slavljeničkom koncertu. Jako nam je drago što će tu biti naše drage kolege iz YU Grupe, Žika i Dragi Jelić, Anton iz
Partibrejkersa, kao i Jovec iz originalne postave Orgazma, ali i mlađi prijatelji, koji će u jednom trenutku sa nama podeliti binu i slavljenički momenat: Bojan i Romana Slačala iz benda Artan Lili", otkriva Srđan Gojković Gile, a najavljuje i još jdnu važnu gošću.

,,Posebno nam je drago što će sa nama te večeri biti i Duca Marković, koja će otvoriti slavljenički koncert u Kombank dvorani 9. decembra. Duca je bila prisutna baš te večeri kada je bend nastao u kafani ,,Mornar", a posle koncerta grupe Leb i Sol koji smo prethodno zajedno posetili upravo u Domu sindikata, kako se tada zvala Kombank dvorana", dodaje Gile.

Bend za slavljenički koncert u Kombank dvorani priprema i ekskluzivni repertoar na kome će se pored najvećih hitova naći i neke pesme koje Orgazam dugo nije svirao u Beogradu, ali i poseban blok pesama posvećen ,,Paket aranžmanu". Pored svoje tri pesme sa najvažnije novotalasne kompilacije ,,Krokodili dolaze”, „Zlatni papagaj” i „Vi”, Električni orgazam će po prvi put u karijeri odsvirati i neke pesme Idola i Šarla akrobate koje su se našle na ovoj antologijskoj ploči. Biće to jedinstvena prilika za sve muzičke sladokusce da čuju svoje omiljene pesme uz koje su odrastali, a koje njihovi originalni autori nažalost više nikada neće odsvirati.

 

Grupa Električni orgazam dobitnik je i ovogodišnje muzičke nagrade „GODUM” za najbolju rok grupu 2020. godine. Ovo značajno priznanje im je nedavno dodelilo Udruženje muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije


Ulaznice za beogradski koncert Električnog orgazma u Kombank dvorani 9. decembra su u prodaji na blagajni Kombank dvorane, na svim prodajnim mestima Ticket Visiona, kao i
onlajn putem sajta tickets.rs:

Budući da su i dalje na snazi zdravstvene preventivne mere, posetiocima koncerta biće neophodni digitalni zeleni sertifikati koji mogu biti u digitalnom formatu u telefonu ili odštampani na papiru.

Novi roman Saše Obradovića Ocena dokaza

Novi roman Saše Obradovića Ocena dokaza upravo je objavljen u izdanju Arhipelaga u ediciji Zlatno runo.

Policijski inspektor Milan Ilić, koga kolege zovu Intelektualac zbog njegove strasti prema čitanju knjiga, kreće se poput nekog savremenog Don Кihota među istražiteljima i činjenicama nerešenih ubistava iz devedesetih godina.

Rešen da rasvetli jedan ratni zločin iz devedesetih, Ilić se suočava sa slikom društva u kome je sve povezano i u kome su nekadašnji ratni preduzetnici postali ugledni i uticajni građani.

U romanu Ocena dokaza Saša Obradović koristi i elemente krimi romana i elemente parodije detektivskog romana. Pun napetosti i preokreta, policajaca koji tragaju za istinom i policajaca koji istinu zataškavaju, ali i ljubavnih afera, ovaj roman dovodi sve u sumnju, pa i samo poštenje istražitelja.

"Živimo li u vremenu u kome zahtev za iznošenjem istine gubi svoju elementarnu socijalnu funkciju? Da li danas svaka strana laže iz nekog razloga ili je greška do nas koji sumnjamo u svakoga ko progovori? Može li se puna istina u današnjem društvu uopšte saznati?",  kaže Saša Obradović povodom romana Ocena dokaza.

"Ova priča ne ispunjava čitaoca blagim osmehom, niti sažaljenjem prema mukama smešnog „viteza“, već dovodi sve u sumnju, uključujući poštenje istražitelja i pouzdanost pripovedača. Na kraju, čitaocu ne preostaje ništa drugo već da sam „oceni dokaze“ i donese svoj sud. Ako je tako nešto još uvek moguće",  naglašava Obradović.

Rođen u Valjevu 1968. godine, Saša Obradović je pripovedač i romansijer; profesionalni diplomata i nekadašnji pravni zastupnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Pre romana Ocena dokaza, Obradović je objavio knjige pripovedaka: Ulazak u zamak (1999) i Izlazak iz zamka (2011), novelu Drugi drugi svijet (2009), kao i romane: Mardijan je najzad mrtav (2005), Vrt ljubavi (2008) i Sestre Кaramazić (2013). Od 2017. godine je ambasador Srbije u Finskoj.

Feliks i Doris u Madlenianumu

Romantična komedija „Feliks i Doris”, američkog pisca Bila Menhof premijeru će imati 9. decembra na maloj sceni ove kuće kulture. U autorskom timu ove predstave su i kompozitor Irena Popović Dragović, scenograf Damjan Paranosić, koreograf Milica Grbić Komazec...

Ovaj jedini dramski komad američkog pisca Bila Menhofa, koji je doživeo i filmsku ekranizaciju pod nazivom The Qwl and the Pussycat, sa Barbrom Strejsend i Džordžom Sigalom u glavnim ulogama, nije slučajno izabran za ovaj trenutak. U vremenu totalnog otudjenja, zavera, lažnih profila i poza, iskrena i neočekivana ljubavna priča između dva potpuno različita karaktera tera suze na oči od smeha i emocija.

 

Direktorka drame Madlenianuma Ana Radivojević Zdravković je rekla da je ovaj komad već dugo čekao svoje uprizorenje na Maloj sceni i konačno je dobio šansu kada je Mala scena ponovo počela sa radom, a izbor Olje Đorđević kao rediteljke takođe nije bio slučajan, jer je saradnja sa njom na prethodnom projektu Koferče bila itekako dobra preporuka.

 

Olja Đorđević, koja je komad prevela i režira ga kaže da se u Madlenianumu oseća kao kod kuće, opuštenost i sjajni uslovi za rad, kao i sve bezbednosne mere su bile dovoljne da probe teku bez stresa. Veselu dinamiku u proces je uneo i šnaucer Furija, koji je u afiši potpisan kao asistent režije, a koji je prisustvovao svim probama.

 

Već uigrana autorska ekipa sa kojima Olja sarađuje i na drugim projektima, poput scenografa Damjana Paranosića, kostimografkinje Milice Grbić Komazec i kompozitorke Irene Popović Dragović obećava dobar komad. Damjan je istakao da mu je bilo izuzetno inspirativno da radi na komadu čija je radnja smeštena u 60-te godine i da otkrije sve detalje i simbole vremena u kome on nije bio ni rođen. Verujemo da će stariji gledaoci prepoznati brojne elemente iz svog detinjstva i mladosti. Funkcionalan i koloristički veoma atraktivan kostim će već u samoj pojavi glumaca izmamiti osmeh gledalaca.

 

Na konferenciji je čast da priča o svojoj ulozi prvo imala Vanja Milačić, možemo slobodno reći ljubimica Madlenianuma, čija se predstava Frida Kalo igra već 15 godina na našoj sceni. Ona je istakla da je radeći na ovom projektu ponovo zavolela svoj poziv, jer se sjajno zabavljala dok je gradila lik “dame” sa ulice, posrnule ali vesele i odvažne žene, I krajnje iskrene.

 

Vladimir Grbić, glumac Subotičkog pozorišta prvi put nastupa na našoj sceni, ali se na njoj oseća kao da je već igrao svoje najbolje uloge. Rad na ovoj predstavi će mu ostati u sećanju po obilju smeha koji je imao radeći sa koleginicom Vanjom, a sa raditeljkom je ovo već deseti projekat koji radi i veoma je zahvalan što ga je uključila u ovu neverovatnu ljubavnu priču.

 

Za kraj konferencije Mirko Knežević, koji je bio zadužen za scenski pokret, je pohvalio glavne aktere i njihov talenat u scenskom izrazu, tako da je on imao minimalnih intervencija u njihovom izrazu. A nada se da će ponovo sarađivati sa ovakom pozitivnom i nasmejanom ekipom.

 

U originalu drama nosi naslov „Sova i maca”, što je aluzija na popularnu dečju pesmu u kojoj se dve nespojive životinje zaljubljuju i žive u izmišljenoj zemlji „gde raste drvo Bong”. Slično tome i Menhofovi likovi su, na početku komada, dve nespojive individue koje u svojim glavama žive u izmišljenim zemljama gde je Feliks pisac, a Doris manekenka i glumica, iako je njihova stvarnost potpuno drugačija.

Ista rediteljka komad je postavila 2001. godine u Narodnom pozorištu u Nišu.

FELIKS I DORIS BILA MANHOFA

NOVA KOMEDIJA U MADLENIANUMU

Premijera 9. decembar, reprize 10. i 26. decembar

Mala scena Opere i teatra Madlenianum

Prevod i režija: Olja Đorđević

Scenograf: Damjan Paranosić

Kostimograf: Milica Grbić Komazec

Kompozitor: Irena Popović Dragović

Scenski pokret: Mirko Knežević

Dizajner svetla: Srđan Jovanović

Lektor: Saša Latinović

Igraju

FELIKS: Vladimir Grbić

DORIS: Vanja Milačić

Opera SLUŽAVKA GOSPODARICA u subotu na velikoj sceni Kolarca

 

Nakon tri godine aktivnosti, 9 turneja kroz Bugarsku, Crnu Goru, Albaniju i Srbiju, tri operska dela, četiri različita rediteljska tumačenja, Young@Opera projekat nastavlja sa izvođenjem opere “Služavka Gospodarica” Đovanija Batiste Pergolezija u Srbiji u saradnji sa Kolarčevom zadužbinom. Ovaj projekat startovao je 2018. godine, vode ga kroz projektno partnerstvo Fondacija Operosa, Kolarčeva zadužbina i Opština Herceg Novi, podržala ga je Evropska unija kroz program Kreativna Evropa i završava se ovim programskim segmentom.

 

 

Pergolezijeva opera “Služavka gospodarica” izvešće se:

• u subotu 4. decembra 2021. u 20h u Beogradu, u Kolarčevoj zadužbini na velikoj sceni
• u ponedeljak 27. decembra 2021 u 20h u Šapcu, na sceni Šabačkog pozorišta

 

Operu “Služavka gospodarica” je režirao istaknuti reditelj Vladan Đurković, dizajn svetala i scenografiju potpisuje Magdalena Vlajić, dok je za priremu solista bila zadužena Dragana Radaković.

 

Kroz projekat Young at Opera prošlo je 65 mladih umetnika iz Bugarske, Crne Gore i Srbije: operskih pevača, glumaca, pijanista, instrumentalista, reditelja, scenografa i kostimografa te je na taj način i ispunjena misija projekta: pružiti scensko iskustvo i priliku za profesionalno usavršavanje mladim operskim talentima. Odabrane umetnike pratili su mentori koji su se smenjivali iz aktivnsti u aktivnost te su oni imali i profesionalno umetničko vođstvo. Ovaj projekat govori o podsticanju i promociji mladih umetnika i njihovog razvoja, kreativnosti, mobilnosti i razmeni kultura pa je rad na ovoj operi zabavnog karaktera idealno sredstvo za takvo umetničko istraživačko putovanje.

 

Ovaj projekat sastojao se iz nekoliko faza počevši sa produkcijom istoimene opere, ali u interpretaciji kompozitora Đovanija Paizijela koja je igrana 2018. godine. 2019. godinu obeležila je premijera opere “Džumbus” kompozitorke Milice Ilić na tekst Jovana Stamatovića Karića u dve nezavisne režije: Natalije Stanković i Patrika Lazića. Pauza 2020. godine prekinuta je serijom koncerata u okviru letnjeg Operosa festivala i završava se ovog decembra Pergolezijevom “Služavkom gospodaricom” što ujedno čini i kraj projekta.

 

4. i 27. decembra na sceni ćete imati priliku da poslušate Saru Ristić u ulozi Serpine, Andriju Sekulića u ulozi Uberta, Uroša Milojevića i Jovana Živkovića u ulozi Vesponea. Za klavirom će ih pratiti pijanistkinja Valentina Kostandinović.

 

Ulaznice se mogu kupiti na blagajnama pomenutih dvorana pred početak predstave.

FAF 2021 > TAKMIČARSKI PROGRAM-GROBNICA ZA KAPETANA VOLKONOGOVA

ZLOČIN I OPROŠTAJ

Rusko filmsko remek delo. Ambijent je spoj carskog imperijalnog sjaja i postindustrijskog street arta Petrovgrada. Godina je 1938. i nad gradom leti dirižabl.

Atmosfera orvelovsko-kafkijanska. Vojnici revolucije nalik skinhedsima koje je obukao Armani, puk u sivilu. Svaki detalj i scena u svakom filmskom elementu promišljeni su do najsitnijeg detalja. Čudan ali ubitačno funkcionalan spoj Stalkera Tarkovskog i Kjubikove Paklene pomoranže. Ima tu i Blejd ranera koji ne juri replikante nego potencijalne izdajice naroda, iščašеnosti Gilijamovog Brazila, hičkokovske napetosti, ali pre svega orginalne filmske virtuoznosti.

Jednom rečju biblijska priča o potrazi za iskupljenjem, moderno i stilizovano freskoslikarstvo filmskom kamerom tehnikama XXI veka. Sada sam Bulgakovom majstoru našao filmskog parnjaka. Samo on je još beznadežniji jer nema ljubavi da se za nju zakači. Samo strah, potkazivanje, malodušnost i surovost. Kapetan NKVD-a Fjodor Volkonogov visi nad provalijom poput već pomenutog cepelina.

Ako tragate za antologijskim scenama o koje će se dugo prepričati ovo je zahvalan rudnik.

U orginalnom nazivu kapetan nema grobnicu već beži. Ponajviše od zla u samom sebi, a potom i od kontamirinog društva.

Zapravo, ako još niste ukapirali ovo je film o današnjici.

"Svetli tračak tame" Itana Hoka

Najnoviji roman "Svetli tračak tame" poznatog američkog glumca Itana Hoka knjiga je o čudesnom svetu pozorišta i patnji koja ostaje nakon kraja ljubavi.

Prema oceni kritičara "Svetli tračak tame" predstavlja vrhunac Hokovog spisateljskog dara, posle nekoliko romana, grafičkih novela i zbirke priča koje je objavio.

Uzbudljiva priča o mladom glumcu koji debituje na Brodveju u Šekspirovom Henriju IV, dok mu istovremeno brak doživljava krah - ovo je očaravajuća knjiga o umetnosti i ljubavi, o slavi i ljubavnim jadima, iz pera najpre poznatog glumca, a potom pisca i reditelja. Inspirativno promišljanje sveta slave i poznatih, kao i spasonosne, isceliteljske moći koju nosi umetnost, jedak i sirov "Svetli tračak tame" je roman o sramu, lepoti, veri; priča o praznini koja ostaje posle razočaranja i razvoda; pronicljivo razmišljanje o tome šta znači biti otac i muškarac; roman prožet gnevom i seksom, žudnjom i očajem i strastvena oda svetu pozorišta.

Knjigu je s engleskog jezika prevela Lusi Stivens.

IRON MAIDEN NAJAVLJUJU JOŠ 6 EVROPSKIH KONCERATA NA TURNEJI “LEGACY OF THE BEAST

 

 IRON MAIDEN su svojoj turneji “Legacy Of The Beast 2022” dodali još šest evropskih gradova, uključujući i koncert u beogradskoj Štark Areni, 24. maja.

 

 

Šou je već videlo skoro dva miliona ljudi širom sveta, a obožavaoci i mediji su ocenili da je u pitanju najekstravagantniji i vizuelno najspektakularniji nastup u karijeri benda do sada, sa set listom višedecenijskih hitova, koji su favoriti njihovih brojnih obožavalaca. Bend će izvoditi i pesme sa novog studijskog albuma “Senjutsu”. Iron Maiden je poslednji put svirao u Srbiji 2014. godine, tako da će ovaj koncert biti jedinstvena prilika za fanove da prvi put čuju nove pesme uživo i da budu svedoci spektakularnog koncerta u Štark Areni.

Ulaznice će biti puštene u prodaju 6. decembra u 10:00 časova preko https://new.tickets.rs/event/iron_maiden_1200 . Kao i uvek, biće organizovana ekskluzivna pretprodaja za članove fan kluba Iron Maiden. Specijalni gosti koncerta u Beogradu biće “Lord Of The Lost”.

 

Menadžer Iron Maiden-a Rod Smallwood je izjavio:

 

„Sledeće godine ćemo konačno moći da nastupimo na velikim evropskim stadionima i arenama i realizujemo turneju “Legacy of the Beast”, koja je prvobitno bila predviđena za 2020. godinu i od tada je dva puta odlagana! Oduševljeni smo što ćemo moći da sviramo u nekim od velikih gradova istočne Evrope, uključujući i Ukrajinu gde nikada nismo nastupali. Napravićemo neke izmene u produkciji i set listi kako bismo uključili i pesme sa našeg novog albuma “Senjutsu”, što će turneju “Legacy Of The Beast” učiniti još uzbudljivijom i spektakularnijom od proslavljenog originalnog šoua, ali možete biti sigurni da ćemo svakako svirati sve „hitove“ i da ćete videti ključne elemente originalne turneje kao što su Spitfajer, Ikar, Hell, bacače plamena, pirotehniku i ostalo! Ali mi ćemo to još malo protresti i Trooper Eddie će imati ozbiljnu konkurenciju u novom Senjutsu „svetu“ koji ćemo dočarati.”

 

Maiden-ov pevač Bruce Dickinson dodaje:

„Zaista se radujemo našem povratku u Evropu sledeće godine i sjajno je što sada možemo da dodamo Beograd i druge koncerte u istočnoj Evropi, velike gradove i velike fanove. Uzbuđen sam zbog novih dodataka scenskoj produkciji i jedva čekamo da svi vide šta smo planirali. Ceo bend je zaista uživao u dosadašnjoj turneji i sada jedva čekamo da se vratimo na put da sviramo uživo, zabavimo se i vidimo sve vas ponovo! ”

 

Potpuna lista novih evropskih gradova i datuma je:

 

22. maj, Hrvatska, Zagreb, Arena

24. maj, Srbija, Beograd, Štark Arena

26. maj Rumunija, Bukurešt, Romexpo Outdoor

29. maj Ukrajina, Kijev, VDNG

13. juli Bugarska, Sofija, Arena Armeec

16. juli Grčka, Atina, Stadion Olympic

 

Kompletnu listu svih evropskih gradova i datuma na turneji “Legacy Of The Beast 2022” možete pogledati na www.ironmaiden.com

 

Produkcija i set lista turneje “Legacy of the Beast” inspirisana je istoimenom besplatnom mobilnom igricom, koja je dostupna na iOS i Android platformama na www.ironmaiden.com/play

 

Ulaznice za spektakl koji IRON MAIDEN priprema za beogradsku publiku mogu se kupiti od ponedeljka, 6. decembra od 10 časova po cenama od 3.900 do 6.900 dinara.

 

VELIKI BEOGRADSKI SOLO KONCERT POSLE ŠEST GODINA -GRUPA SARS U KOMBANK DVORANI

 

Posle šest godina i čuvenog nastupa u Hali sportova, sedmočlana ekipa zvana SARS nastupiće 17. decembra  u 20:30 prvi put u Kombank dvorani, što će ujednio biti i njihov prvi, veliki, solo koncert u Beogradu posle toliko vremena. Press konferencija povodom koncerta sastava SARS u beogradskoj Kombank dvorani održana je  u Klubu Lisabon, kultne Dvorane

Premijerno, na koncertu u Kombank dvorani, biće izvedena najnovija pesma

"Hej kafano'' poručuju članovi benda.

 

Uvek energična ekipa na bini, u sastavu vokal, prateći vokal, gitara, bas gitara, harmonika/klavijatura, truba i bubanj i ovoga puta prirediće svojim fanovima koncert pun dobrih vibracija. Beogradska publika je ipak imala prilike da ih sluša letos na Beer Festu, ipak ovoga puta biće u potpunosti posvećeni svojoj publici u kultnom prostoru nekadašnje Dvorane Doma sindikata.

 

 

Solo koncert koji će sedmočlana ekipa imati posle šest godina najavio je frontmen i vokal benda Žarko Kovačević uz podršku Nebojše Pavlovića (truba) i Milan Jejina (bubanj).

"Predugo smo čekali naš solo koncert u Beogradu i zato nas je obradovala vest da će se napokon desiti i to u prostoru u kom do sada nismo imali priliku da sviramo. Iako smo prethodnih godina imali dosta festivalskih nastupa u našem gradu, na koncertu u Kombank Dvorani će fanovi S.A.R.S.-a imati jedinstvenu priliku da čuju i neke pesme koje odavno nismo uživo izvodili kao i neke nove koje tek pripremamo za novi album. Beograde, vidimo se 17.12. da zajedno napravimo veče za pamćenje", ističe vidno raspoložen lider SARS-a.

 

 

Koncert grupe S.A.R.S. biće održan 17. decembra od 20:30h  Ulaznice su u prodaji na linku: http://skr.rs/z7oV i  na blagajni Kombank dvorane

 

Grupa S.A.R.S. (Sveže Amputirana Ruka Satriania) nastala je 2006. godine u Beogradu i oformili su je Dragan Kovačević – Žabac i Aleksandar Luković – Lukac. Prvu postavu benda, pored njih, činili su njihovi drugari sa kojima nastaju ideje za prve pesme benda. Vrtoglavu popularnost, tada mladom i relativno anonimnom bendu, donosi pesma „Buđav lebac“ koju je bend objavio krajem 2007. godine.

 

Pesma postaje kulturološki fenomen i internet senzacija sa višemilionskim pregledima na YouTube-u i već krajem 2008. godine, bend dobija ponudu da album prvenac objavi za najveću srpsku izdavačku kuću PGP–RTS. Bend ubrzo počinje da snima pesme u legendarnom „studiju 5“ i u martu 2009. godine objavljuje svoj prvi album jednostavnog naziva „S.A.R.S.“. Album nailazi na fantastičnu reakciju kod publike i sledi uspešna koncertna turneja širom ex Yu prostora, nakon koje postaje jasno da S.A.R.S.-u predstoji ozbiljna muzička karijera.

 

Na samom početku 2011. godine bend objavljuje svoj drugi album pod nazivom „Perspektiva“ kao free download izdanje u saradnji sa MTV-em koji je u veoma kratkom roku preuzet više od 80.000 puta. Album je bio nominovan za MTV Awards – Best Adria Act. Naslovnu numeru bend izostavlja sa albuma, a studijsku verziju pesme Perspektiva objavljuju zajedno sa spotom u januaru 2012. godine. Pesma postaje apsolutni hit i ruši sve rekorde gledanosti, te je do danas uspela da sakupi preko 39 miliona pogleda na YouTube-u.

Svoj treći studijski album „Kuća časti“ bend objavljuje u martu 2013. godine i na njemu se našla i pesma Lutka koja ubrzo postaje najpopularnija pesma grupe S.A.R.S. i trenutno broji preko 66 miliona pogleda na YouTube-u, a ujedno postaje i najčešće birana pesma na venčanjima za prvi ples mladenaca, u celom regionu.

 

Pored velikog broja koncerata bend uspeva da održi tempo čestih objava novih izdanja, pa tako u naredne tri godine S.A.R.S. objavljuje čak četiri nova izdanja Ikone pop kulture (2014), Proleće (2015), Mir i ljubav – Live (2015) i Poslednji album (2016).

 

Pored toga bend je 2016. godine objavio i svoje prvo vinil izdanje, tj. kompilaciju pod nazivom „10“ povodom prvih deset godina postojanja. Nakon kratke izdavačke pauze, bend se okreće izdavanju singlova i tokom 2018. godine objavljuje tri nove pesme: Živim na Balkanu, Ljubav umire i Teško je.

 

Nakon duže izdavačke pauze, 2019. bend objavljuje svoj sedmi studijski album pod nazivom „Glava” koji nailazi na odličan prijem publike, a na njemu se našla i numera “Veruj mi” koja postaje favorit kako publike širom regiona tako i muzičkih urednika radio stanica.

Početkom jula ove godine, bend je objavio singl “Gluva” koji najavljuje novi album pod nazivom “Pismo” čije se izdanje očekuje uskoro. 

 

Tokom svoje karijere bend je dobio brojne nagrade i priznanja, među kojima je najznačajnija „MTV Award – Best Adria Act“ koju je bend osvojio 2016. godine kao najbolji regionalni izvođač.

S.A.R.S. je u periodu od svog nastanka, pa do danas, uspeo da održi preko 700 koncerata širom sveta, što u rasprodatim dvoranama, što na najznačajnijim muzičkim festivalima, i trenutno važi za jedan od najtraženijih autorskih bendova na prostoru Balkana.

РУТА фестивал у Београдском драмском позоришту

 Београдско драмско позориште је од данас, 30. новембра  до 6. децембра, по други пут домаћин сусрета Регионалне уније театара РУТА ГРУПА ТРИГЛАВ, а своје најновије продукције извешће Казалиште Ulysses, МГЛ из Љубљане, Градско позориште из Подгорице, Драмски театар из Скопља и сарајевски Камерни театар 55.

Први фестивал Уније одржан је пре две године у БДП-у, пар месеци после оснивања РУТЕ. Жеља да се успостави сарадња, комуникација и размена идеја, уметника и пројеката повезала је шест театара из региона, а после застоја због пандемије, ове године настављена је серија ревијалних фестивала најбољих продукција ових кућа у матичним градовима.

Фестивал вечерас од 19 часова отвара Београдско драмско позориште представом „Living room” немачког аутора Ернста Мондтага (копродукција са Битеф театром и Битеф фестивалом). Пројекат је део трилогије која се заснива на ликовно спектакуларној слици једног света, који настањују отуђене егзистенције, а светска премијера била је на овогодишњем БИТЕФ-у. Представа прати различите тренутке из живота оперске певачице из Београда која је изгубила своје најближе у ратовима деведесетих у Југославији. Играју: Весна Чипчић, Александра Ања Алач /Ива Илинчић, Љубомир Булајић и Александар Јовановић.

Казалиште Ulysses извешће представу „Носорог” Ежена Јонеска, у режији Ленке Удовички,  2. децембра. Као инспирација Јонеску послужила је Кафкина приповетка „Преображај“, али и лични доживљај буђења нацизма. Тако је јасно проговорио о идеолошком загађењу, што нам је и те како познато. Кад погледамо око себе, видимо поплаву бесмислених речи, опасних ставова, предрасуда, појава, понашања… Јонесков комад још актуелнијим чини и чињеница да почиње појавом нове и непознате епидемије у малом провинцијском граду, која претвара заражене људе у носороге. Таква апсурдна ситуација недвосмислено постаје метафора о стварању плодног тла за настанак тоталитаризма, то јест било ког облика владавине која ограничава слободно мишљење. У представи играју Бојан Димитријевић, Младен Васари, Дамир Шабан/Филип Нола, Маја Посавец, Дадо Ћосић, Дени Санковић, Ања Сабол, Тонка Мршић, Гала Николић, Мартин Грђан, Ванда Велагић и Рок Јуричић.

 

„Странци“ Паола Ђеновезеа, у режији Неле Витошевић, и извођењу Драмског театра из Скопља публика ће моћи да погледа 3. децембра. Популарни Ђеновезеов филм преточен је у сценску причу о седморо пријатеља, који током вечере, разоткривају своје најинтимније страхове и жудње, тражећи излаз из игре истине мобилним телефонима. Шта је истина, а шта тајна? Колико познајемо оне најближе са којима и поред којих живимо? Да ли је блискост могућа у време убрзане и модерне комуникације? Колико познајемо једни друге? Играју: Игор Ангелов, Ирена Ристић, Биљана Драгићевић – Пројковска,  Зоран Љутков, Сања Арсовска, Филип Трајковић и Предраг Павловски

 

„Седам дана“ Катарине Морано (драматургија) и Жиге Дивјака (редитељ) је нови подухват Младинског гледалишча љубљанског, који ће бити одигран 4. децембра. “Људи и животиње су слични по много чему. Наша заједничка особина је, на пример, примални страх – страх од смрти. Током еволуције, сви смо имали урођени инстинкт преживљавања. Међутим, у поређењу са животињама, човек је једино биц́е које је свесно неминовности смрти, свесно да ц́е морати да умре. Само време нас дели од смрти, а то је задато време. Вец́ина не може да предвиди његово трајање, што датом времену бесконачну вредност”, записано је у програму представе. Играју: Силва Чушин/Жет Остан Вејруп, Матеј Пуц, Мојца Функл, Ајда Смрекар, Лотос Винценц Шпаровец и Изток Драбик Југ. 

Foto Dragana Udovčić

Последње две вечери Фестивала резервисане су за пројекте редитеља Кокана Младеновића. Представа Камерног театра 55 из Сарајева, заказана за 5. новембар, “Шиндлеров лифт” настала је по вишеструко награђиваном, истоименом роману Дарка Цвијетића. Бави се судбинама становника једног облакодера црвене боје који је имао срећу да буде направљен у Приједору златне 1975. И несрећу да доживи и преживи несрећне деведесете и сведочи потпуном помрачењу људскости. Представа Кокана Младеновића, као и Цвијетићев роман, бави се демаскирањем људскога зла и бешћутности и говори о непресуђеном злочину, односно злочинима и злочинцима, и убијањима невиних Бошњака и Хрвата од стране њихових дојучерашњих комшија и пријатеља.Играју: Адмир Гламочак, Татјана Шојић, Гордана Бобан, Александар Сексан, Мухамед Хаџовић, Маја Изетбеговић, Сабит Сејдиновић, Сенад Алихоџић, Давор Голубовић, Дина Мушановић, Син Курт, Иса Сексан, Дино Хамидовић, Лана Зеничанин, Тијана Зехеровић

 

Градско позориште Подгорица затвориће фестивал РУТА ТРИГЛАВ ОСИГУРАЊЕ 6. децембра – пројектом “Коњи убијају, зар не” Маје Пелевић, у режији Кокана Младеновића. 

,,Претпостављам да знате роман Хораса Мек Која, ако не роман онда барем филм Сиднија Полака и да ће вам та компарација бити јасна када гледате ту савремену верзију коју је Маја Пелевић написала. Прича је о савременом ријалитиију у ком учествују неки честити људи јер то једини начин да преживе. Суровост приче ће увек бити довољно метафорична да схватимо да ријалити није само неки ТВ програм него да чини и нашу свакодневницу и државу у којој живимо, где нам увек неко обећа просперитет велике награде, тражи максимум нашег давања, а на крају будете понижени, одбачени и уништени. Навикли смо да верујемо мефистофеловским вођама, па на крају увек завршимо као неко израбљено стадо”, рекао је Младеновић.

Играју: Емир Хаџихафизбеговић, Марија Ђурић, Омар Бајрамспахић, Вања Јовићевић, Горан Славић, Јелена Симић, Дејан Ђоновић, Бранка Фемић Шћекић, Вукан Пејовић, Катарина Крек и Жељко Радуновић.

Спортско срце у Звездара театру

Јубиларна 90. премијера „Звездара театра“ заказана је за 4. децембар, када ће на сцени „Данило Бата Стојковић“ бити изведен комад „Спортско срце“, Ђорђа Милосављевића. Тим поводом данас је одржана конференција за новинаре на којој су поред писца, говорили и редитељ представе Милан Караџић, директор Звездара театра, Душан Ковачевић, композитор Владимир Петричевић и глумци – Милутин Мима Караџић, Нина Нешковић, Александар Ђурица, Нела Михаиловић и Никола Шурбановић.

 

„Овај комад је условно говорећи спортска прича, а заправо је прича која ће се од једне финалне утакмице светског првенства претворити у утакмицу нашег менталитета и нарави и свега што оптрећује овај такозвани регион. Фудбал је повод, а суштина је заправо нешто сасвим друго, што доживљавамо сваки дан. Спорт који је најутицајнији и најинцидентнији се убрзо претвара у политику, као што се код нас мање више све исполитизује.“, рекао је поводом нове премијере директор Звездара театра, Душан Ковачевић.

 

Писац Ђорђе Милосављевић је открио да је идеја за текст настала када се заиста одигравала финална утакмица између Француске и Хрватске.

 

„Ово је драма о једном презреном, осрамоћеном и одбаченом оцу, његовој отуђеној ћерки, куму очајном до аутодеструктивности, адвокатици разочараној до махнитости, те о ћеркином момку, иначе одраслом на Дедињу.“,  истакао је Милосављевић.

 

Редитељ „Спортког срца“ Милан Караџић каже да је уживао радећи на представи, јер је „имао одличан текст и сјајну екипу“.

 

„Волим јаку емоцију и смех, а овде их има, као и хумора и трагедије, и надам се да ће публика уживати онолико колико сам ја док сам радио на представи.“, додао је Караџић.

 

Милутин Мима Караџић, који у комаду тумачи лик Бранка Мацуре, каже да је сигуран да ће представа бити јако гледана и истакао колико је задовољан да је изашла још једна премијера у његовој „позоришној кући“.

 

Нина Нешковић која у представи игра Мају, ћерку Бранка Мацуре, каже да је екипа направила много лепу енергију.

„Срећна сам да позориште живи у овим тешким временима и да ће ово бити топла, људска прича коју ће и публика осетити.“, констатовала  је Нина.

 

Након премијере 4. децембра ѕа које су карте већ распродате, репризе нове представе Звездара театра заказане су за 7, 22. и 24. децембар.

 

Реч редитеља -Милан Караџић

 

Оно што ме у позоришту највише занима привукло ме је овом комаду, а то је судар различитих светова, аутентичност ликова и распон од трагичног до комичног у причи. Овде се сукобљавају један претенциозан,снобовски, умишљен свет са страдалним, али аутентичним светом скоројевића, што истовремено производи и трагичне и комичне ефекте. Преокрети у судбини ликова су више него изазовни за глумце. Зато сам био инспирисан да режирам „Спротско срце“ са намером да представа верно ослика нашу стварност која је истовремено и смешна и тужна.

 

Реч писца - Ђорђе Милосављевић

 

Ово је драма о једном презреном, осрамоћеном и одбаченом оцу, његовој отуђеној ћерки, куму очајном до аутодеструктивности, адвокатици разочараној до махнитости, те о ћеркином момку, иначе одраслом на Дедињу.

 

И да – њих петоро срећу се у печењари на Горњем Земуну, коју води поменути презрени отац, и то баш на дан, кад су у финалу светског фудбалског првенства у Русији играле репрезентације Француске и Хрватске.

 

Шта још да писац напише, а да већ није написао у дванаест хиљада и кусур речи драмског текста, које ћете чути на сцени?

 

Упркос презиру, сраму, одбачености, отуђености, очајању, аутодеструктивности, разочараности, махнитости и Дедињу – ово је комедија.

 

Ризикујући да вам на овом месту откријем превише, рећи ћу и да је то, пре свега, прича о опраштању и помирењу.

 

 

Спортско срце

Писац:Ђорђе Милосављевић

 

Редитељ-Милан Караџић

ИГРАЈУ

Милутин Мима Караџић- Бранко Мацура

Нина Нешковић - Маја

Александар  Ђурица - кум

Нела Михаиловић – професорка

Никола Шурбановић- Павле

 

Сценограф-Борис Максимовић

 

Костимограф-Драгица Лаушевић

 

Композитор-Владимир Петричевић

 

Продуцент-Драгиша Ћургуз

 

Инспицијент-Станислав Младеновић

 

Дизајнери тона-Никола Јововић и Стефан Анђелић

 

Дизајнери светла-Радован Самолов и Немања Цалић

 

Шминкер-Бранислава Илић

 

Декоратер-Бранислав Рончевић

 

Гардеробер-Лидија Николић

 

Аутор видео спота-Стево Мандић

 

Аутор плаката-Стево Мандић

 

Дизајнер-Александра Илић

 

Фотограф-Јаков Симовић