51. FEST : NEGDE IZMEĐU

Ruski film reditelja Aleksandra Kanta (1985) "Negde između" žestoka je opomena šta se dešava sa mladima ako im se ne posveti pažnja, ako se osećaju odbačeno i neshvaćeno.

Slobodu i razumevanje potražiće sami nekanalisano, anarhično, shodno svojim hormonima i uzrastu. Uostalom mladost traži revoluciju, promene, a starost nepromenjivost "u kojoj pliva".

U orginalu film nosi naziv "In limbo". To je međuprostor, prostor između dva stanja u kome ne postoji vreme, kretanje a ni osećanja; izolovanost; preciznije to je ni tamo ni ovamo. Nigde.

Istovremeno, definišе se kao čekaonica u kojoj se zadržavaju ljudske duše pre nego što se zapute ili u raj ili u pakao.

Stoga, ako život shvatimo kao neprestalno plivanje sa ronjenjem, mora postojati neka dekompresijska zona, kako bismo uspeli da izdržimo svakodnevne pritiske, nametanja. Inače dolazi do tačke pucanja.

Ono što počinje kao ruska verzija Romea i Julije (sjajni Igor Ivanov i Jenija Vinogradova) prerasta u surovu priču o maloletnom paru nalik na Boni i Klajd, dvoje tinejdžеra ogorčenih na svet u kome se osećaju izopšteno.

Oni su moderni Ivica i Marica za koje je ovakav svet zla veštica, te traže neko svoje mesto u tako okoštalom okruženju.

Ima li ga?

Da li je njihova pobuna pravi odgovor na stanje u društvu, izdvojen slučaj ili generacijsko pravilo?

Posebno poglavlje u razmatranju ovog filma trebalo bi posvetiti briljantnoj kemp estetici i fotografiji koja je perfektno uobličava.

U toj istoj Rusiji nedavno su izveli eksperiment gde je grupa tinejdžera na par sati ostavljena bez mobilnih telefona i interneta. Bilo je tu svačega i muke i panike pa i suicidnih misli.

Aleksandar Kant (1985) je ruski filmski reditelj. Nakon što je 2015. diplomirao na čuvenom VGIK-u, režirao je svoj celovečernji igrani debi Kako je Vitka Česnok odvezla Ljoha Štira u dom za invalide (2017). Film je osvojio nagradu u programu “Istok Zapada” Međunarodnog festivala A kategorije u Karlovim Varima.

51. FEST: Zločini budućnosti

Svako od nas biće umetničko delo!

Novi Kronenbergov film vodi nas u bolju budućnost, ispisujući svojevrsni Najnoviji zavet.

Skoro hiperpornografski, zaviruje u zoni dalje od golog u zonu internog ogoljenija. Idemo dublje u čovekovu anatomiju.

Kao što sam vam danas pominjao mutacije moljaca, i ljudska vrsta se prilagođava sintetičkom okruženju, sledeći tehničke inovacije. Telo im prolazi kroz čitav niz transformacija. Bol, kao opomena je oslabljen, a infekcije poklekle pred nadmoćnijim autoimugenim agresorom.

Dizajniraju se novi anatomski ležajevi i stolice hranilice, sve u scenografiji anarhiѕtičke verzije orvelovske i blejdranerovske estetike. Nešto poput svete misije Inkvizicije uz pristanak pacijenta. Na um se, deluje, ovde manje mislilo, kao i u realnom svetu. Otvara se, režе skalpelom telo, a ne proširuju vidici uma, naprotiv.

Svet je pun ekcentrika i egzibicionista, te tako Kapris, poznata umetnica performansa, nekadašnji traumahirurg, sa svojim parterom Tenserom Solom, javno pokazuje metamorfozu ljudskih organa. Nešto kao što je Milić od Mačve radio sa svim onim balvanima.

Ništa novo, reći ćete, davno smo upoznali Frankejnštajna. Uostalom šta je sve to spram silikonskih sisa i napućenih usnama ispunjenih masnоćom sa dupeta? Ali ovo je eklektan primer trasiranja žanrovskog filma na šine kulta.

Tako, kao novu vernicu imamo istražiteljku iz Nacionalnog registra organa, Timlin, koja opsesivno prati kretanje umetničkog para.

Pratimo dalji tok ljudske evolucije, da vidimo kuda to koračamo?

No, i meni je lekarka na ultrazvuku konstatovala masne promene i poslala na strogu dijetu, pa od toga ne pravim nikakav performans.

Ili bih ipak trebao?

Kanadski reditelj Dejvid Kronenberg rođen je 1943. u Torontu. Za film se zainteresovao dok je studirao i producirao je dva kratka filma. Njegovi prvi kratki filmovi bili su Stereo (1969) i Zločini budućnosti (1970). Drhtanje (1975) je njegov celovečernji igrani debi. Režirao je Leglo (1979), zatim Kontrolore (1981). Sledeći Kronenbergov film, Videodrom (1983) Endi Vorhol opisao je kao “Paklenu pomorandžu osamdesetih”. Godine 1996. osvojio je Gran pri žirija u Kanu za film Sudar. Nastavio je da svoje filmove predstavlja u zvaničnoj konkurenciji kanskog festivala: Spajder (2002), Istorija nasilja (2005)… Zločini budućnosti (2022).

51. FEST- DALILEND

 

Svi vi koji volite Dalijev rad i ekcentričnost kao što ja volim topla preporuka - zanimljiva priča o njegovom radu u poznim godinama ali i sa egzotičnim žurkama, ispričana kroz prizmu mladog asistenta slikara, Džejmsa (Kristofer Brini), koji je opčinjen velikim katalonskim slikarom. Pripremi se velika njujorška izložba, ali usput se dešava sve i svašta. U svetu takvih ljudi nikad nije dosadno, ali nije uvek ni veselo.

Dalija tumači ser Ben Kingsli, a njegovu muzu Galu Barbara Sukova (ovododišnja dobitnica počasnog Beogradskog pobednika za celokupan doprinos filmskoj umetnosti).

Pravi film za bioskope i ljubitelje umetnosti i ekcentričnosti. Režiju potpisuje kanadska rediteljka Meri Haron, koji pasionirani filmofili pamte po njenom dugometražnom prvencu "Ubila sam Endija Vorhola" (1996). Napisala je scenarije i režirala filmove: Američki psiho (2000), Notorious Bettie Page (2005) i Rebekini dnevnici (2011).

Meri Haron (1953) je kanadska rediteljka i scenaristkinja. Studirala je englesku književnost na Oksfordu i radila kao novinarka i rediteljka dokumentarnih filmova pre nego što je snimila svoj prvi dugometražni igrani film Ubila sam Endija Vorhola (1996). Napisala je scenarije i režirala filmove: Američki psiho (2000), Notorious Bettie Page (2005) i Rebekini dnevnici (2011).

51. FEST- PRAŠINARI

Francusko-senegalski film Prašinari (u orginalu Otac i sin), reditelja Matjea Vapjea sa Omarom Sijem u glavnoj ulozi, vodi nas u vreme Velkog (I svetskog) rata, kada Francuzi prisilno regrutuju afričko stanovništo iz svojih kolonija i šalju ih u pakao ratišta. U sukob koji se njih ni na koji način ne tičе, ali su prisiljeni da u njemu učestvuju.

Dilema da li pobeći ili se pokazati u bici i napredovati provlači se kroz priču odnosa dva sina i dva oca, dva mentaliteta i dveju udaljenih kultura, uz par simboličnih ali značajnih kamena međašа koja nameću neka pitanja za duboka promišljanja.

Matje Vadepje (Pariz, 1963) je francuski scenograf, reditelj i direktor fotografije poznat po snimateljskom radu u filmovima Nedodirljivi (2011), Čitaj mi sa usana (2001) i Scènes de lit (1998). Learn by Heart (2015) je njegov celovečernji igrani debi kao reditelja. Prašinari (2022) su premijerno prikazani na otvaranju programa “Izvestan pogled” na festivalu u Kanu.

51. FEST- LISICA

Reditelj Adrijan Goiginger u filmu "Lisica" donosi nam priču o svom pradedi, Francu Štrajtbergeru.

Posle idiličnih alpskih predela iz vremena velike ekonomske krize vodi nas u zbivanja tokom Drugog svetskog rata kada njegov predak, tada mladi vojnik pronalazi ranjeno mladunče lisice o kome se stara kao o svom detetu, vodeći ga do okupirane Normandije.

Kroz ovo čudno prijateljstvo, reflektuje se njegova trauma iz detinjstva, koju je uporno potiskivao.

Adrian Goiginger je 2012. osnovao filmsku produkcijsku kuću “2010 Entertainment”. Kao reditelj i scenarista realizovao je mnoge kratke filmove, reklame, i muzičke spotove. Godine 2013. započeo je studije režije na Filmskoj akademiji Baden-Virtemberg. Njegov debitantski film The Best of All Worlds (2017) imao je premijeru na Berlinalu.

51. FEST- ZVER

Francusko-španska koprodukcija "Zver", reditelja Rodriga Sorogojena vodi nas u planinsku zabit, prekrasne lepote i surovog života ispunjenom mukotrpnim radom.

Dolazak progresa u vidu vetroparka nagoveštava dobitak za seljane.

No, to će biti povod i za podele na one koji su za i one protiv toga.

Obrazovaniji su sumnjičavi i obazriviji, a glupi, lakomi, pohlepni i brzopleti.

Plodno tlo, ako uz to dodamo i ekspozivni začin u vidu različitih nacionalnosti i eto zapleta i konflikta, kakav gledamo svugde oko nas. Nažalost!

Da li pametniji popušta, ili su glupi samo znatno brojniji, uporniji i drskiji?

Film je nominovan za 17 nagrada Goja.

Rodrigo Sorogojen (Madrid, 1981) debitovao je zajedno sa Perisom Romanom korežirajući film Osam sudara (2008). Njegov sledeći film Stokholm (2013) osvojio je tri nagrade na filmskom festivalu u Malagi. Za Neka nas bog spasi (2016) dobio je nagradu za scenario u San Sebastijanu i još jednom se takmičio za “Zlatnu školjku” sa filmom Kraljevstvo (2018). Njegov kratki film Majka (2017) bio je nominovan za Oskara za najbolji kratki igrani film, a dugometražni igrani film Majka (2019) uvršćen je u program “Horizonti” u Veneciji. Zveri (2022) su premijerno prikazane u Kanu u programu “Premijere”.

Srpska premijera filma „Ovuda će proći put“ na 51. FEST-u

 

 

 

Srpska premijera filma „Ovuda će proći put“ autorke Nine Ognjanović biće održana u ponedeljak, 27. februara u 19:30 časova u mts Dvorani u okviru glavnog takmičarskog programa 51. FEST-a.

 

Svetska premijera filma održana je na festivalu Slamdance u Sjedinjenim Američkim Državama u januaru 2023. na kome je dobio nagradu publike i specijalno priznanje žirija za najbolji igrani film.

 

Nina Ognjanović je diplomirala 2022. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na katedri za filmsku i televizijsku režiju. Njeni kratki filmovi „Novi televizor“ i „Plaču“ prikazivani su na mnogobrojnim festivalima širom sveta i u okviru prve sezone RTS-ove emisije „Rani kadrovi“.

 

Povodom premijere svog debitantskog ostvarenja na 51. FEST-u autorka je izjavila: „Ponosna sam što imam priliku da svoj prvi film premijerno prikažem domaćoj publici na festivalu koji ima tako dugu i bogatu tradiciju kao beogradski FEST. Ovo je moj diplomski film koji je snimljen u jako skromnim uslovima, ali uz podršku divne ekipe, talentovane glumačke postave i meštana sela Topli Do koji su nas sve ugostili u periodu snimanja. Većini njih će ovo biti prvi put da gledaju film i mislim da ne može biti bolje da on bude prikazan u Velikoj sali mts Dvorane“.

 

Radnja filma „Ovuda će proći put“ smeštena je u odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će uskoro biti izgrađen autoput. U selo, osim autoputa, stiže i stranac. Meštani, puni nepoverenja i straha prema promeni koju put donosi, sumnjaju da i stranac ima neke veze sa tim i da skriva svoje prave namere. Nekoliko nesporazuma i laži je dovoljno da netrpeljivost meštana prema strancu preraste u otvoreni sukob, a Jana, devojka iz sela koja se zaljubila u stranca, shvata da je ona jedina koja može da ga spasi od opasnosti koja se nad njim nadvila.

 

Uloge u filmu tumače Jana Bjelica, Zlatan Vidović, Vladimir Maksimović, Ninoslav Ćulum, Svetozar Cvetković, Branislava Stefanović, Igor Filipović, Pavle Čemerikić, Marta Bogosavljević, Eva Ras i Demijan Kostić.

 

Ostvarenje „Ovuda će proći put“ podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Filmski centar Srbije. Producent filma je Pointless Films, dok su koproducenti Fakultet dramskih umetnosti i Radio Televizija Srbije.

17 FILMOVA IZ 15 DRŽAVA U TAKMIČARSKOM PROGRAMU FEST-a

 

Za glavnu nagradu FEST-a, Beogradskog pobednika za najbolji film, nadmetaće se 17 ostvarenja iz 15 zemalja: Srbije, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Albanije, Francuske, Nemačke, Španije, Ukrajine, Rusije, Turske, Irana, Meksika, Australije i SAD.

 

U takmičarskom programu FEST-a su ostvarenja koja će svetsku premijeru imati u glavnom programu predstojećeg 73. Berlinala: "Opstanak dobrote" Rolfa de Hera iz Australije i "Totem" Lile Aviles iz Meksika. U trci za Beogradskog pobednika naći će se i "Prašinari" francuskog autora Matjea Vapjea sa Omarom Sijem u glavnoj ulozi, "Luksemburg, Luksemburg" Antonija Lukiča iz Ukrajine, francusko-belgijsko-marokanska koprodukcija "Prokleti ne plaču" Fajzala Bulife i "III svetski rat" iranskog reditelja Humana Sejedija.

 

Srbiju će predstavljati film Nine Ognjanović, "Ovuda će proći put", koji je svetsku premijeru imao na 29. Slemdens festivalu u Park Sitiju, gde je osvojio nagradu publike i specijalno priznanje žirija. U fokusu filma je neočekivana poseta koja će iz korena promeniti život jednog izolovanog sela u Srbiji. U glavnim ulogama su Jana Bjelica, Zatan Vidović, Svetozar Cvetković i Pavle Čemerkić.

 

U takmičarskom programu su i tri manjinske srpske koprodukcije, ujedno i debitantska dugometražna ostvarenja: "Tragovi" (Traces) Dubravke Turić, "Probudi me" (Zbudi me / Wake Me) Marka Šantića i  "Sneg i medved" (Snow and the Bear / Kar ve Ayı) Seldžen Ergun.

 

Film hrvatske rediteljke Dubravke Turić, "Tragovi", snimljen u koprodukciji Hrvatske, Litvanije i Srbije, svedena je i intimna priča o krizi identiteta. U glavnim ulogama su Marija Škaričić, Nikša Butijer i Lana Barić, rediteljka i Danijel Žeželj napisali su scenario, a svoj autorski pečat filmu dao je srpski direktor fotografije Damjan Radovanović. Film je koproducirala srpska filmska kuća “Corona film”.

 

Reditelj Marko Šantić u ostvarenju "Probudi me" prati život posle amnezije. U ovom slovenačko-hrvatsko-srpskom ostvarenju Šantić je autor scenarija sa Sarom Hribar i Goranom Vojnovićem, a glavne uloge igraju Jure Henigman, Timon Šturbej i Nataša Barbara Gračner. Srpski koproducent je filmska kuća “Living Pictures”.

 

Scenaristkinja i rediteljka Seldžen Ergun snimila je "Sneg i medved" o mladoj medicinskoj sestri koja radi u izolovanom, zavejanom turskom selu. Film rađen je u koprodukciji Turske, Nemačke i Srbije svetsku premijeru imao je u Torontu. Na njemu su radili i srpski filmski profesionalci: snimatelj zvuka Dejan Kragulj, mikroman Bojan Lung, tim za VFX i koproducenti Miloš Ivanović i Andrijana Sofranić Šućur iz filmske kuće “Set Sail Films”.

 

Proslavljeni autor sa ovih prostora, Milčo Mančevski (Pre kiše, Prašina, Majke, Vrba), vraća se na FEST crnom komedijom "Kajmak", kako sam kaže "bezobraznom pričom o bogatim i siromašnim i svima nama koji iz petnih žila pokušavamo da oberemo kajmak života". U glavnim ulogama ovog ostvarenja, snimljenog u koprodukciji Severne Makedonije, Danske, Holandije i Hrvatske, glavne uloge tumače Sara Klimoska, Kamka Točinovski i Aleksandar Mikić.

 

U konkurenciji za Beogradskog pobednika su i filmovi "Negde između" Aleksandra Hanta iz Rusije, "Povratak u Seul" kambodžanskog reditelja Devija Šua, nemačko-austrijski "Lisica" Adrijana Goigingera, "Šoljica kafe i nove cipele" albanskog autora Gentijana Kočija, zatim špansko-fracuski festivalski hit "Zveri" Rodriga Sorogojena, nominovan za 17 nagarada Goja (španskih Oskara), kao i film „Dalilend“ u kome su uloge ostvarili britanski oskarovac Ben Kingsli (“Gandi”) u ulozi Dalija, Barbara Sukova u ulozi Gale, nemačka glumica, dobitnica prestižnih filmskih priznanja među kojima su nagrade iz Kana i Venecije. Film „Daliland“ je koprodukcija SAD, Velike Britanije i Francuske.

 

Sem Beogradskog pobednika za najbolji film, glavni žiri dodeliće i nagrade i za režiju, mušku i žensku ulogu, scenario i najbolji debi.

 

KANDIDATI ZA OSKARA NA 51. FEST-U

 

 

Sedam ostvarenja nominovanih za najprestižniju filmsku nagradu Oskar biće premijerno prikazano, za domaću publiku, na 51. FEST-u: "Tar", "Živeti", "Razgovori žena", "Imperija svetlosti", "Sva lepota i krvorpoliće", "EO" i "Marsel školjka u cipelama".

 

Film “Tar”, odmah nakon svetske premijere u Veneciji, gde je odneo nagradu za najbolju glumicu (Kejt Blančet), nominovan je za Oskara u još pet kategorija: za najbolji film, režiju i originalan scenario (Tod Fild), fotografiju i montažu. Kejt Blančet se istakla kao jedan od najvećih favorita na predstojećoj dodeli Oskara. Australijanka je za ovu ulogu osvojila Zlatni globus, kao i priznanja Izbor kritičara i Udruženja njujorških kritičara.

 

Drama "Razgovori žena" (Women Talking), koji je Sara Poli režirala prema istoimenoj knjizi Mirijam Tejvs je takođe u trci za Oskara - za najbolji film, kao i u kategoriji za adaptirani scenario. U sjajnoj glumačkoj podeli su Runi Mara, Kler Foj, Džesi Bakli, Džudit Ajvi, Ben Višo i Franses Mekdormand.

 

Poznati engleski glumac Bil Naj prvi put je nominovan za Oskara za glavnu ulogu u britanskom filmu "Živeti" (Living). Film je režirao Južnoafrikanac Oliver Hermanus prema scenariju Nobelovca Kazua Išigura (Ostaci dana, Ne daj mi da odem) kome je ovo takođe prva nominacija za Oskara.

 

Romantična drama "Imperija svetlosti" (Empire of Light) Sema Mendesa donela je direktoru fotografije Rodžeru Dikinsu 15. nominaciju za Oskara. Glavnu ulogu tumači oskarovka Olivija Kolman (Miljenica).

 

Jedan od najvećih favorita za osvajanje Oskara za najbolji dokumentarni film, "Sva lepota i krvoproliće" (All the Beauty and the Bloodshed) nagrađen je Zlatnim lavom na 79. Venecijanskom festivalu kao tek drugi dokumentarac ovenčan najvećim priznanjem u istoriji Mostre. Poitrasova je osvojila Oskara 2015. za ostvarenje "Građanin broj 4" (Citizenfour) o Edvardu Snoudenu.

 

Legendarni poljski autor Ježi Skolimovski (Četiri noći s Anom, Rad na crno), dobitnik Zlatnog pečata Jugoslovenske kinoteke na 37. Festu, prvi put je nominovan za Oskara u konkurenciji najboljeg međunarodnog filma za "EO" sa Izabel Iper u glavnoj ulozi.

 

Na programu FEST-a je i ostvarenje "Marsel školjka u cipelama" (Marcel the Shell with Shoes On), nominovano za najbolji animirani film,  rediteljski prvenac Dina Flajšera Kampa.

 

51. FEST otvara film Fransoa Ozona "Zločin je moj"

Najnovije ostvarenje francuskog reditelja Fransoa Ozona (Francois), krimi drama "Zločin je moj" (Mon crime) Imaće svoju međunarodnu premijeru na ovogodišnjem FEST-u. U filmu igraju poznati francuski glumci Izabel Iper (Isabelle Huppert), Fabris Lukini (Fabrice Luchini) i Andre Disolije (Dussolier).

Reč je 23. igranom ostvarenju Fransoe Ozona, čiji su filmovi često na programu FEST-a, kao što su "Sve je prošlo dobro" (2021), "Milošću Božjom" (2018), "Dvostruki ljubavnik" (2017), "Franc" (2016), "Nova prijateljica" (2014), "Mlada i lepa" (2013), "Bazen" (2003) i "Osam žena" (2002).

Ovo je priča o "trijumfu sestrinstva" i  svojevrsno odavanje počasti radovima Žana Renoara (Jean Renoir), Fransoa Trifoa (Truffot), Ernsta Lubiča (Lubitsch) i Frenka Kapre (Frank Capra), posebno američkim romantičnim komedijama 30-ih godina prošlog veka.

XXIV Guitar art festival - Creation

Dvadesetičevrti Guitar art festival od 10. do 14. maja sa deset koncerata na više lokacija u Beogradu.

Portugalac Antonio Zambušo i Brazilac Jamandu Kosta zakedmničkim koncertom 10. maja u MTS dvorani otvoriće 24. izdanje GAF-a.Antonio Zambušo je jedan od najvećih savremenih umetnika, autora i izvođača portugalske muzike i jezika, i jedan od njenih najistaknutijih ambasadora u svetu. Uključivši uticaje brazilskih pesama, posebno Bossa Nove, on je rušio stvarne i imaginarne granice, spajajući dve strane Atlantika. Njegova muzika, prvobitno zasnovana na tradiciji Canto Alentejano i Fada, doprinela je stvaranju jedinstvene umetničke ličnosti i inspirisala je novi ciklus u portugalskoj muzici.

Roling stons tribjut bend Stons će svirati 11. maja u Kolarčevoj zadužbini. Oni će doneti hitove i bezvremenske pesme benda The Rolling Stones na veliku scenu; od Satisfaction i Jumping Jack Flash do Ruby Tuesday, Start Me Up i Brown Sugar, najveći tribute bend na svetu odaje počast najvećem svetskom rokenrol bendu.

Koncerti klasične muzike u okviru GAF-a biće održavani na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.Koncert 12. maja održaće eminentni gitarista Pablo Garibej iz Meksika, drugi koncert rezervisan je za italijansku gitariskinju Karlotu Daliju koja pažnju širom sveta privlači svojim strastvenim i dubokim interpretacijama. 

Festival će biti svečano zatvoren 14. maja u Kolarcu sa dva vorld etno koncerta - turskog gitariste Dženka Erdogana i kavaliste Teodosija Spasova, koji nastupa sa grčkim The Crossover trijom, u kome su svirači kanuna Alkis Zopoglou, uda Marin Liod Mohamed i klavirista Janis Kirimkiridis.