XVIII Festival srpskog filma fantastike (FSFF) u Beogradu

 

XVIII Festival srpskog filma fantastike (FSFF) biće održan od 28. septembra do 1. oktobra u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Festival koji već dugi niz godina predstavlja pravo mesto okupljanja ljubitelja ovog žanra prikazaće filmove iz Srbije, regiona i sveta. Program je podeljen u pet selekcija – međunarodna, regionalna, domaća, dečja selekcija „Fantastični klinci“, a od prošle godine uvedena je i nova kategorija „Mali Koskar“, namenjena mladim autorima do 17 godina. Filmovi koji se takmiče za nagradu „Koskar“ obrađuju neku od tema fantastike (horor, epska, folklorna, urbana, naučno-fantastična).

Pre početka festivala, u subotu i nedelju, 21. i 22. septembra u saradnji sa Purity academy biće održana radionica “Kako se prave Zombiji” koju će držati Miroslav Lakobrija, direktor festivala. Radionica će biti odrganizovana u prostorijama Purity akademije (Dimitrija Tucovića 105). Prijave sa kratkom biografijom mogu se poslati na zombiewalkbelgrade@gmail.com.

 

XI Zombie Walk

 

Jedan od najuzbudljivijih događaja u okviru festivala je i tradicoinalna Zombie šetnja (Zombie Walk). Zombie šetnja će se održati prvog dana festivala, u subotu, 28. septembra u 16 časova u mts Dvorani.

Zahvaljujući profesionalnim šminkerima učesnici šetnje će imati priliku da se transformišu u zastrašujućeg zombija.

Maskiranje za šetnju je besplatno a potrebno je da se prijavite putem e-mail adrese zombiewalkbelgrade@gmail.com i tako rezervišete svoje mesto u hordi zombija.

Najbolji kostimi i maske biće nagrađeni u kategorijama Miss i Mister Zombie Walka, kao i Little Miss/Mister Zombie Sunshine za najmlađe učesnike. Zombie šetnja ima i humanitarni karakter i podržava odeljenje dečije onkologije Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

FOTO: Daniela Radojković

60. OKTOBARSKI SALON :: ŠTA OSTAJE? / WHAT'S LEFT?

 

Na Dan oslobođenja Beograda, 20. oktobra, otvara se 60. izdanje Oktobarskog salona, a ove jeseni, sve do 1. decembra, na nekoliko lokacija u Beogradu publika će se susresti sa tri različita koncepta koja su osmislila tri međunarodna kustoska tima. Ovogodišnje izdanje Oktobarskog salona održava se od 20. oktobra do 1. decembra, u organizaciji Kulturnog centra Beograda. Manifestaciju koja se ove jeseni održava 60. put, realizuju tri međunarodna kustoska tima, a slogan ovogodišnjeg izdanja glasi: ”Šta ostaje? / What's left?”

 

Gde je i šta je prostor za umetnost i umetnike?

Šta ostaje — nakon što napustimo izlagačke prostore?

Šta donose velike manifestacije i šta ostaje posle njih  — …kao put, proces, kontinuitet, diskontinuitet, cilj?

Šta ostaje posle jedne izložbe?

Zatim, šta ostaje — posle svih susreta? Umetnika sa umetnicima, umetnosti sa publikom, međunarodnih i domaćih kustosa, prostora sa umetničkim radovima?

 

Odgovore i nova pitanja ponudiće tokom jeseni tri kustoska tima kroz tri kustoska koncepta, što je kuriozitet ovogodišnjeg izdanja Oktobarskog salona. Lorenco Balbi (Lorenzo Balbi), direktor Muzeja moderne umetnosti u Bolonji – MAMbo, u saradnji sa Dobrilom Denegri, istoričarkom umetnosti i kustoskinjom, predstaviće koncept pod nazivom Trag. Matju Lelijevr (Matthieu Lelièvre), kustos u Muzeju savremene umetnosti u Lionu, u saradnji sa Majom Kolarić, direktorkom Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, predstaviće koncept Estetika(e) susreta. Treći koncept, Nada je disciplina, osmislile su Lina Džuverović, viši predavač i rukovoditeljka studijskog master programa Kustoski rad i kolekcije na Čelsi koledžu za umetnosti Univerziteta umetnosti u Londonu, u saradnji sa Emilijom Epštajn i Anom Knežević, kustoskinjama u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu, i Rafaelom Dražić, koja je osmislila vizuelni identitet.

 

 „60. izdanje priprema se i realizuje u duhu i sa idejom propitivanja mogućnosti suživota različitih koncepcija, kustoskih i umetničkih pozicija, s obzirom da je Odbor odlučio da nakon konkursa po pozivu, prihvati sve tri predložene koncepcije. Ovakva odluka je potaknuta i potrebom da se nastavi započeti proces preispitivanja načina funkcionisanja ove manifestacije”, kaže Zorana Đaković Minniti, članica Odbora Oktobarskog salona i programska direktora Kulturnog centra Beograda. „Ideja o koegzistenciji obično se razume kao metoda bez jasne politke, pa je pitanje može li ona unutar jedne manifestacije nešto suštinski poboljšati. Ostaje da se vidi i o tome aktivnije razmisli i kroz traženje odgovora na pitanje iz naslova izložbe Šta ostaje?, ali i istraži njegovo dodatno značenje koje ima na engleskom What’s Left? (šta je levo?). S obzirom da i dalje ne postoji centralni izlagački prostor namenjen za Oktobarski salon, niti je bio dostupan za korišćenje neki od postojećih u Beogradu, galerije Kulturnog centra Beograda biće jedini prostori u kojima će ove tri koncepcije fizički biti najbliže.”

 

Vizuelni identitet 60. Oktobarskog salona osmislio je grafički dizajner i vizuelni umetnik Slavimir Stojanović Futro.

„Želeo sam da postignem da vizuelni deo izgleda kao neka vrsta urbane šume. Koristio sam simbole koji su grafički vrlo svedeni, a svaki od njih predstavlja jednu od tri posebne kustoske izložbe: Trag, Nada je disciplina i Estetika susreta. Već kad izgovorite nazive, ova tri koncepta zvuče kao tri knjige koje treba da pročitate. Čist, apstraktni grafički metod, na nivou piktograma, gde strelice određuju smerove, direktno ilustruju same naslove i povezuju tri priče. Igrao sam se dalje koristeći paletu boja koja je na ivici ružnog, koja deluje čak neskladno i neprikladno, malo boli. Ali bez tog bola, ne može ništa dobro da nastane, jer umetnost je oduvek tu da nas pita najteža pitanja, pa je takvo i ovo pitanje Šta ostaje?.“

Slavimir Stojanović Futro, tvorac ovogodišnjeg vizuelnog identiteta Oktobarskog salona, bio je i autor grafičkog rešenja 36. Oktobarskog salona, koji je realizovan pre tačno 30 godina, 1994. godine.

MILO RAU OTVARA 58. BITEF

 

Jedno od najvećih imena savremenog pozorišta, čuveni reditelj Milo Rau, otvoriće ovogodišnji Bitef koji se održava od 25. septembra do 4. oktobra.

 

Milo Rau (Bern, 1977) reditelj je, pisac i rezidencijalni umetnik u NTGentu, a od prošle godine i umetnički direktor Bečkog festivala (Wiener Festwochen). Studirao je sociologiju, germanistiku i romanistiku u Parizu, Berlinu i Cirihu, gde su mu, između ostalih, predavali Pjer Burdije i Cvetan Todorov. Kritičari ga nazivaju „najuticajnijim“ (Cajt), „najnagrađivanijim“ (Suar), „najinteresantnijim“ (Standard), „najkontroverznijim“ (Republika), „najskandaloznijim“ (Njujork tajms) ili „najambicioznijim“ (Gardijan) umetnikom našeg vremena.

 

„Do sada je potpisao više od 50 predstava, filmova, knjiga i akcija, a njegove pozorišne produkcije prikazivane su na svim značajnim međunarodnim festivalima, uključujući i Bitef – njegova predstava Orest u Mosulu otvorila je 53. Bitef, dok je na 50. Bitefu gostovao sa delom Saosećanje. Istorija mitraljeza. Ove godine u glavnom programu gledaćemo njegovu hvaljenu predstavu Antigona u Amazonu. Ovo će ujedno biti i njegov prvi dolazak na Bitef”, izjavio je umetnički direktor i koselektor festivala Nikita Milivojević.

 

Dramaturškinja i koselektorka Tijana Grumić dodala je da Rau savremenu Antigonu smešta u amazonski kontekst iz posebnog razloga.

 

„Za potrebe rada na ovoj predstavi Rau sa timom odlazi u Brazil, gde šume i prirodu proždiru kapitalizam i vatra i gde 1% stanovništva poseduje 45% zemlje, i realizuje predstavu sa MST (Movimento dos Trabalhadores Sem Terra), najvećim (zemljo)radničkim pokretom bez vlasništva nad zemljom”, navela je ona.

 

DESET PREDSTAVA U GLAVNOM PROGRAMU

 

Pored Antigone u Amazonu, veliku pažnju privukla je još jedna brazilska priča. Karolina Bjanki i njena plesna trupa Kara de kavalo u Beograd stižu na talasu brojnih uspeha i nagrada koje je osvojila predstava Trilogija Snaga kučke - I poglavlje: Nevesta i Laku noć, Pepeljugo. 

U ovom hrabrom radu Bjanki na radikalan način pristupa temi seksualnog nasilja, analizirajući radove drugih umetnica, baveći se sopstvenim iskustvom, da bi na kraju otišla korak dalje stavljajući sebe kao izvođačicu u ekstremne okolnosti uzimanja GHB-a na sceni (supstanca koju predatori koriste za fizičko onesposobljavanje žrtve pre napada).

 

Svega nekoliko meseci nakon svetske premijere na ovogodišnjem Festivalu u Avinjonu, beogradska publika imaće priliku da pogleda hvaljenu predstavu Hekuba, ne Hekuba Tijaga Rodrigeša. Nastala u produkciji Komedi franseza, čuvenog pozorišta koje prvi put dolazi na Bitef, ova predstava u Beograd dovodi vrhunsku postavu francuskih pozorišnih zvezda koje će oživeti mit o Hekubi na originalan način.

 

Nastavljajući da otkriva mlade zvezde regiona, selektorski tim uvrstio je u glavni program i predstavu Pukotina Jana Krmelja, koji je za ovu predstavu dobio Borštnikovu nagradu za režiju. Hrvatska autorka Jasna Žmak stiže sa predstavom this is my truth, tell me yours, u kojoj se na duhovit način bavi odnosom prema umetničkom polju sopstvenog stvaranja - dramaturgiji.

 

Prateći program Bitefa počinje već večeras, kada se u Luci Beograd otvara 12. festival savremenog cirkusa Cirkobalkana. Ove godine jubilarno 25. izdanje obeležiće Bitef Polifonija, dok će festivalski život započeti novi program Teorijska fešta - teorijska platforma koju uređuje prof. dr Ana Vujanović. Susreti sa autorima još jednom će okupiti Bitefovu vernu publiku i autorke i autore predstava, podstičući razmenu ideja i utisaka u znatno neformalnijem okruženju.

 

Ulaznice za festival mogu da se kupe onlajn, na festivalskom sajtu, sa popustom od 10%. Po redovnim cenama ulaznice mogu da se kupe i na blagajni Bitefa, koja je i ove godine otvorena u festivalskom pres centru, na prvom spratu MTS dvorane (Trg Nikole Pašića).

 

58. BITEF U DRUŠTVU PRIJATELJA

 

Direktor Bitef teatra Miloš Latinović podsetio je na pedeset osam godina dugu istoriju Bitefa, zbog čega ovaj festival s pravom važi za najbolju tradiciju ne samo Beograda, već Srbije i regiona. Prisutnim novinarkama i novinarima ovom prilikom obratila se Nataša Mihailović Vacić, Sekretarka za kulturu Grada Beograda i predsednica Odbora festivala. Na tragu slogana ovogodišnjeg Bitefa – Lepota (ne)će spasiti svet – ona je izjavila da lepota može biti način otkrivanja istine, ali ne nužno i spas.

 

„Lepota više ne nudi jasne odgovore već podstiče na kritičko preispitivanje stvarnosti. U svetu u kom živimo, umetnost i lepota postaju sredstvo za kritiku, a ne spas. Lepota podstiče unutrašnju snagu za promenu, koja je uvek i trebalo bi da bude, najpre lična”, kazala je Mihailović Vacić.

 

Кућа међу звездама 40 година Звездара театра

 

"Позориште је кућа у којој живе људи заљубљени у позоришне илузије – кућа писаца, редитеља, глумаца и мајстора многих заната вештих да на сцени оживе слике и догађаје налик на сцене из нашег живота. И док гледамо са узбуђењем како неко воли, тугује, пати или се радује и смеје заједно са нама, за тренутак заборављамо проблеме које смо оставили код куће. И тако та позоришна прича и игра траје неколико хиљада година са вечитом зебњом да ће једног дана престати јер су се појавили неки нови медији који стварају веће илузије. И књиге ће нестати због појаве филма, филм ће посустати због агресивности телевизије, телевизија губи популарност због компјутера, таблета и телефона паметнијих од власника. Где је у тој трци страхова и дезинформација судбина „старомодног позоришта“? Судбина је на истој сцени где је већ хиљадама година и где ће бити у вековима који долазе. Ми се мењамо, а позориште остаје у кући у којој је рођено. Сачекује нас и испраћа са осмехом.

     8. октобра 2024. године Звездара театар обележава 40 година постојања и успешног рада као позориште које највећим делом живи и опстаје од сопствених прихода – 70 % са благајне, без сталног ансамбла и са 18 запослених људи који брину о три сцене – две у матичној кући и трећој на многобројним гостовањима у Србији, региону и свету. Звездара је данас – мерећи људским годинама, у најлепшем периоду живота. Ово позориште чека дуга и успешна будућност ако настави путем којим је пошло – промоцијом нових домаћих драмских писаца у извођењу великих глумачких имена са генерацијама млађих глумаца који тек освајају позоришни свет. Звездара театар је одавно пример новог модела позоришта и пример за неке будуће позоришне куће.

      У овом позоришту сам провео 40 година после 15 година живота и рада у Атељеу 212. У Звездара театар сам дошао као подршка стварању нове позоришне куће, затим као писац, режисер и управник до ове лепе прославе. У овој кући смо живели као велика породица са много успеха и брига као у свакој породичној кући. Нажалост, многи људи из ове наше уметничке куће преселили су се на неку далеку сцену где су наставили игру којој нема краја.

      40 година обележавамо и мојом најновијом драмом „Удовица живог човека“ са надом да ће ова представа доживети прославу 50 година постојања и рада Звездара театра. Са надом и жељом да ћемо и ми  бити присутни на тој прослави." рекао нам је Душан Ковачевић.   

Звездара театар се убраја међу млађа градска позоришта, а уједно са својих 40 година је довољно искусно и пожељно међу позоришном публиком.

Као такав, Звездара театар се истиче по много чему. Звездара има највећи ансамбл, јер ансамбл овог позоришта чине сви глумци Београда, па и шире.

Звездара је позоришна кућа која негује и афирмише савремен домаћи текст.  Од 94 премијере, чак 80 су потписали домаћи писци.

Организациони принцип Звездаре проистиче из модела „Отвореног позоришта“. То значи да ово позориште нема стални ансамбл и да највећим делом живи и опстаје од сопствених прихода. Многобројни сарадници брину о три сцене – две у матичној кући и трећој на многобројним гостовањима у Србији, региону и свету.

Од прве премијере 8. октобра 1984. када је изведен комад Александра Поповића „Мрешћење шарана“ у режији Дејана Мијача, до данас је одиграно 7896 представа. По броју посетилаца, то значи да је за све ове године представе овог позоришта погледало скоро 1,8 милиона гледалаца.

„Радимо на томе да од стотинак хиљада посетилаца на матичним сценама и двадесетак хиљада годишње на гостовањима, створимо круг пријатеља, а не само гледалаца јер их доживљавамо као спиритус мовенс онога што радимо и разлог зашто постојимо. Зато смо увек отворени и за посете пријатељима у њиховим кућама, зато смо често на точковима, на путовањима, савладавамо хиљаде километара стварајући конекције у земљи, региону, свету… То је наш улог за будућност у коју верујемо“, каже поводом јубилеја Јасна Новаков, помоћник директора Звездара театра.

 Ову позоришну сезону започиње најновији комад Душана Ковачевића, Удовица живог човека, а на репертоару су укупно тринаест наслова.

Са жељом да се бројка од 258 освојених награда на 33 фестивала увећа и одржи попуњеност сала од чак 97%,  КултурниК честита позоришту јубилеј. 

Интерактивна публикација Кућа међу звездама,  „На радост публике“

Аутора Владимира Ђурђевића и Марка Мисираче

 

  

Поводом 40. година позоришта одустало се од монографије. Тражен је начин да искорачи из шаблона и да покуша на неуобичајен начин да се представи живот позоришта кроз живу реч савременика, анегдоте, сећања, користећи достигнућа дигиталне технологије. Тражиен је о начин повезибања прошлог и садашњег времена, да се године, представе и траг које су оставили забележе.

За публикацију су говорили Душан Ковачевић, Воја Брајовић, Егон Савин, Вида Огњеновић, Аница Добра, Ненад Јездић, Бода Нинковић, Милан Караџић, Драгиша Ћургуз, Јасна Новаков, Андрија Кузмановић, Јован Јовановић и други.  Публикацију је могуће читати као и сваку другу, али уз помоћ апликације Холоград она добија једну нову димензију, слике оживљавају, сведочимо култним сценама, присећамо се представа којих више нема...

Аутори публикације су Владимир Ђурђевић и Марко Мисирача, реализовали смо је са Liveview студиом, чији је задатак био да дизајнерски визуелно обликују публикацију и видео материјал.

-      "Рад на публикацији је био изазован и узбудљив. Четрдесет година историје је требало спаковати у стотинак страница. Поред, сад већ неких, култних представа и догађаја који су неизоставни део сваке приче о Звездара театру, одлучили смо да пробамо да испричамо и неке, до сада, неиспричане приче. Интервјуи са глумцима, редитељима, писцима и композиторима су били најузбудљивији део посла. Мислим да је, тим премијерно испричаним причама, ова публикација добила на свежини, на топлини и да се прилично разликује од сличних издања.",  кажа један од аутора публикације, Владимир Ђурђевић.

Коришћене су предности камере која може да снима 360 степени јер се тиме постиже ефекат „увучења“ гледаоца у позоришну сцену.

-       "Истраживачки процес у који смо Владимир Ђурђевић и ја уронили, на позив сјајног и предузимљивог тима Звездара театра, био је изузетно стваралачко искуство. Како је Звездара позориште уз које сам лично растао, сазревао, креирао свој укус и школовао се на сјајним текстовима Душана Ковачевића, Александра Поповића и других наших сјајних савремених драматичара а посебно на креацијама омиљених глумаца наших генерација, била ми је посебна част и задовољство да на овај начин допринесем овом значајном јубилеју и овој оригиналној публикацији." – истиче Марко Мисирача, редитељ који је за ову прилику био задужен да прикупи и обради архивску грађу позоришта.

КУЋА МЕЂУ ЗВЕЗДАМА

- Документарни филм у трајању од 50 минута

- Сценарио и режија:  Слободан Иветић

- Производња: Звездара театар (2024)

 

У филму учествују

(по редоследу појављивања):

 

Душан Ковачевић, Драгиша Ћургуз, Ненад Бркић, Егон Савин, Воја Брајовић, Ненад Јездић, Јасна Новаков, Дарко Бајић, Милан Караџић, Андрија Кузмановић, Јован Јовановић, Ива Илинчић, Бранко Јанковић, Исидора Симијоновић, Амар Ћоровић, Наташа Нинковић, Ана Франић, Слобода Мићаловић, Александар Радојичић, Александар Ђурица, Милутин Мима Караџић

 

"Велики изазов је сместити 40 година нечијег живота у (готово) исто толико минута филма, изазов је и већи када је тај живот био узбудљив као онај што га је до данас имао Звездара театар, култна институција и јединствена појава у позоришном животу Србије. Готово 100 премијера, од којих су неке биле и забрањене, поплаве, бомбе, муње и громови – тако се рађао и настајао феномен Звездара театра.

Било ми је важно да филм не буде у служби позоришта већ да се две уметности допуњују и надограђују, да филмска слобода испуни ограничени простор позоришта, у коме камера прескаче све рампе и пролази кроз зидове, сцене, кулисе и завесе, иде тамо где публика  не може, откривајући магију театра на извору, где она настаје.

Поштовао сам најважнији принцип у нашем послу – да филм не сме да буде досадан. Нема наратора, сведоци и учесници живота Звездара театра лично казују биографију своје куће сопственим речима и сећањима. Истина са којом то чине обасјава „Кућу међу звездама“ емоцијама и страшћу које нас уверавају да ће и других 40 година овог позоришта бити виталне и узбудљиве.", каже Слободан Иветић, сценариста и редитељ      

Програм обележавања 40. година Звездара театра

 

 

6, 7. и 8.10. премијере представе Удовица живог човека, према новом тексту и у режији Душана Ковачевића. Играју: Јелена Ђокић, Сунчица Милановић, Нела Михаиловић, Миодраг Крстовић, Анђелика Симић, Душан Томић. Сценограф представе је Владислава Мунић Канингтон, а костимограф Драгица Лаушевић.

9.10. Ожалошћена породица, Бранислава Нушића у адаптацији и режији Николе Пејаковића, Народног позоришта из Бања Луке. У представи играју: Жељко Стјепановић, Николина Фригановић / Љиљана Чекић, Александар Стојковић, Слађана Зрнић, Љубиша Савановић, Ведрана Мачковић, Драгана Марић. Сценограф је Драгана Пурковић Мацан, костимограф Јелена Видовић.

 10.10. Кумови, Душана Ковачевића у режија Божидара Ђуровића, Никшићког позоришта. Играју: Жана Гардашевић Булатовић, Хаџи Ненад Маричић,

Ивона Човић Јаћимовић, Никола Васиљевић, Павле Богојевић.

Сценограф je Весна Поповић, костимографи Марина Меденица и Маргарета Шобот.

  11.10. Моји тужни монструми, Мате Матишића, у режији Вита Тауфера, Градског дрaмског казалишта Гавела из Загреба. Играју: Живко Аночић, Антонија Станишић Шперанда, Филип Шоваговић, Јелена Михољевић, Свен Шестак, Фрањо Дијак, Ивица Пуцар, Мада Першић. Сценограф je Лазар Бодрожа, костимограф Марита Ћопо, аутор музике Шимун Матишић.

 12.10.  Мирандолина, по мотивима Карла Голдонија и Петера Туринија у режији и адаптацији Татјане Мандић Ригонат, Центра за културу Тиват. Играју: Катарина Марковић, Вучић Перовић, Лазар Драгојевић, Горан Вујовић, Горан Славић, Лара Драговић, Јулија Милачић Петровић Његош. Сценограф je Весна Поповић, костимограф Стефан Савковић, композитор Ирена Драговић, a кореограф Славка Нелевић.

  13.10. завршавају се дани обележавања овог јубилеја премијером документарног филма Кућа међу звездама сценаристе и редитеља Слободана Иветића.

 

XI Međunarodni festival saksofona - Belgrade SAXperience

 

Vrhunski umetnici i bogat program na više lokacija u Beogradu

 

XI  Međunarodni festival saksofona - Belgrade SAXperience biće održan od 25. do 28. septembra na više lokacija u Beogradu.

Ovogodišnji festival, koji podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije, predstaviće neke od najznačajnijih evropskih saksofonista. Program festivala obuhvata koncerte, majstorske radionice, a poseban deo programa, Mini SAXperience, namenjen je budućim profesionalnim saksofonistima i deci.

Festival će u sredu, 25. septembra u 20 časova u Atrijumu Narodnog muzeja otvoriti Trio Klavis iz Austrije (Miha Ferk, saksofon, Dženi Lipl, violina i Sabina Hasanova, klavir). Trio Klavis se ističe kao inovativan kamerni ansambl s jedinstvenim zvukom i raznolikim repertoarom, privlačeći veliku međunarodnu pažnju. Svojim izvedbama, od klasične i romantične muzike do savremenih dela, oduševljavaju publiku u prestižnim salama poput bečkog Muzikferajna, Filharmonije Sankt Peterburga i na festivalima kao što su Grafenegg i Allegro Vivo.

U četvrtak, 26. septembra u 19 časova u Galeriji SANU koncert će održati Alesandro Malanjino iz Italije (saksofon) uz klavirsku pratnju domaće istaknute pijanistkinje Nede Hofman Sretenović (klavir). Alesandro Malanjino studirao je saksofon na Konzervatorijumu Tito Šipa u Čelji Mesapici u Italiji. Nakon završenih studija, usavršava se u Francuskoj na regionalnom konzervatoriju u Versaju kod profesora Vensan Davida i njegovog asistenta Nikole Arsenijevića, a potom na CNSMDP u klasi profesora Kloda Delangla. Laureat je mnogih poznatih takmičenja, kao i finalista najprestižnijeg međunarodnog takmičenja saksofonista, Adolphe Saks u Dinantu.

U petak, 27. septembra u 20 časova u UK Parobrod nastupiće belgijski saksofonista Piter Pelens. Piter Pelens počeo je da svira saksofon sa sedam godina. Studirao je na konzervatorijumima u Gentu, Milanu i Beču. Nastupao je sa orkestrima poput Briselske filharmonije i Simfonijskog orkestra Antverpena, te učestvovao u produkcijama Milanske Skale i Santa Ćećilije. Trenutno je profesor saksofona na Kraljevskom konzervatorijumu u Antverpenu i pomoćni nastavnik u Briselu.

U subotu, 28. septembra u 11 časova u Velikoj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca biće organizovan Mini SAXPERIENCE na kome će nastupiti Banda saksofonista.

Festival će zvanično biti zatvoren u subotu, 28. septembra u 21 čas u Boho Baru na Kalemegdanskoj terasi kada će biti održan koncert Live SAXPERIENCE na kome će nastupiti Milan Savić, saksofonista i osnivač festivala i Danijel Čehranov, di-džej.

Osnovan 2014. godine kao inicijativa Udruženja saksofonista Srbije, na čelu sa saksofonistom Milanom Savićem, Belgrade SAXperience je od svog osnivanja uspešno okupio više od 450 muzičara iz 15 različitih zemalja, i organizovao preko 150 koncerata u Beogradu i širom Srbije. Pored koncerata, festival nudi i majstorske radionice i predavanja, pružajući priliku mladim muzičarima da usavrše svoje veštine.

Više o programu festivala na društvenim mrežama i sajtu.

Dodatni kontingent ulaznica za koncert Konstrakte i Zemlje gruva u Sava Centru pušten u prodaju

 Zbog izuzetno velikog interesovanja, dodatni kontingent ulaznica za koncert Konstrakte i Zemlje gruva, zakazan za 19. septembar u 20:30 sati, u renoviranoj Plavoj dvorani Sava Centra, od danas je dostupan u prodaji. Ovaj koncert, sa temom „Obična žena u neobična vremena,“ predstavlja jedinstveni muzičko-umetnički događaj, koji nudi nesvakidašnje iskustvo, budući da pomalo izlazi iz okvira klasičnog koncerta.

Konstrakta ističe da posebnost ovog događaja leži u uvođenju veštačke inteligencije kao ključnog gosta na koncertu. Po prvi put u Srbiji, domaći izvođači koristiće AI kao integralni deo muzičkog performansa. Konstrakta i Zemlja gruva će premijerno izvesti nove pesme inspirisane veštačkom inteligencijom, kroz koje promišljaju o međusobnom odnosu tehnologije i ljudske prirode. Publika će ekskluzivno imati priliku da čuje ove inovativne numere.

Iako je veštačka inteligencija najavljena kao glavni gost, Konstrakti i Zemlja gruva pridružiće se i drugi gosti, čija imena još uvek drže u tajnosti.

Tokom dvosatnog programa, podeljenog u nekoliko muzičkih celina, publika može očekivati izvedbe hitova koji su postali deo domaćeg kulturnog pejzaža, ali i premijerno izvođenje potpuno novih pesama, uz prepoznatljivu energiju muzičara.

Dodatni kontingent ulaznica dostupan je na prodajnim mestima Ticket Visiona i online na tickets.rs.

BITEF : PRIRODNE LEPOTE ĆE SPASITI SVET

 

Pedeset osmo izdanje festivala, čiji je generalni sponzor 1664 Blanc, održava se pod sloganom „Lepota (ne)će spasiti svet”, a glavni program čini deset predstava uključujući i tri na koje je ovom prilikom skrenuta posebna pažnja.

 

Prisutne novinare na ovom druženju je pozdravio direktor Bitef teatra Miloš Latinović koji je zahvalio Turističkoj organizaciji Loznice na prilici da uživamo u jednom od najvažnijih kulturnih i istorijskih centara Srbije i divnom prirodnom ambijentu ovog kraja, ali i medijima na kontinuiranoj podršci koju pružaju festivalu.

 

Koselektorka i dramaturškinja festivala Tijana Grumić istakla je važnost prikazivanja predstava koje se bave gorućim problemima kojima smo svi, lokalno i globalno, pogođeni:

 

„Budući da lepotu u našem ovogodišnjem sloganu razumemo istovremeno i kao etičku i kao estetsku kategoriju, mislim da ne čudi što smo rešili da u ovogodišnju selekciju uvrstimo i tri predstave koje na jedinstven način objedinjuju ove dve kategorije”, rekla je Grumić. „Sve tri predstave se iz specifičnih pozicija i perspektiva bave odnosom čoveka prema prirodi i važnim ekološkim pitanjima, što je danas neizostavna tema imajući u vidu kako izgleda svet u kome živimo i šta su problemi sa kojima se svakodnevno suočavamo, kako u našim lokalnim zajednicama, tako i globalno.”

 

Predstava „Budućnost”, u koprodukciji Beogradskog dramskog pozorišta i Mestnog gledališča ljubljanskog, autora i reditelja Žige Divjaka, poznatog Bitefovoj publici sa predstave „Krize” koja je zatvorila 56. Bitef, jedna je od dve domaće predstave u ovogodišnjem glavnom programu festivala.

 

„Specifičnost ove predstave leži u tome što temi ekološke propasti sveta pristupa iz pozicije koja se ne bavi ljudskim iskustvima, već nam pruža priliku da ovaj problem sagledamo iz jedne nesvakidašnje perspektive i zapitamo se nad tim šta mi, kao ljudi, možemo da uradimo da sprečimo svoj destruktivni uticaj na prirodu”, istakla je Grumić. Predstava „Budućnost” je na programu 30. septembra od 20 časova u Beogradskom dramskom pozorištu.

 

Još jedna slovenačka predstava koja će biti prikazana na 58. Bitefu jeste „Pukotina” mladog i perspektivnog slovenačkog reditelja Jana Krmelja koji je za režiju ove predstave nedavno dobio prestižnu Borštnikovu nagradu. Ova predstava donosi na scenu uzbudljivu priču o sudbini dvoje mladih ekoloških aktivista, pritom sve vreme igrajući na ivici između stvarnosti i fikcije.

 

„Osim važnosti prikazivanja umetničkih radova koji su relevantni za trenutak u kom živimo, jedna od Bitefovih misija takođe jeste i promovisanje novih autorskih imena u međunarodnom kontekstu,“ naglasila je Grumić. Publika će ovu predstavu moći da pogleda 1. oktobra u 20 časova, takođe na sceni Beogradskog dramskog pozorišta.

 

„Antigona u Amazonu”, čiji koncept i režiju potpisuje čuveni švajcarski reditelj Milo Rau, već dobro poznat Bitefovoj publici, donosi nam priču o borbi južnoameričkih zemljoradnika za zemlju na kojoj žive i koju obrađuju.

 

„Iako je u pitanju priča iz Južne Amerike, ovakvi problemi nisu nepoznati ni u drugim društvenim kontekstima, pa tako i našem. Osim toga, zanimljiv je način na koji Milo Rau spaja Antigonu, kao antičku dramu, sa jednom istinitom priču iz savremenog konteksta,“ rekla je Grumić. Antigona u Amazonu na programu je 2. i 3. oktobra od 20 časova u pozorištu Atelje 212.

 

LEPOTA (NE)ĆE SPASITI SVET

 

Tokom izleta Bitefov novinarski karavan obišao je centar Loznice i poznate lokalitete ovog grada. Posećen je i znameniti Tršić, gde je upravo otvoren Vukov sabor, najstarija manifestacija u Srbiji. Restoran „Promaja” ugostio je ekipu na ručku uz specijalitete ovog kraja, nakon čega je usledio obilazak parka Banje Koviljače. 

Pre povratka u Beograd novinarske ekipe dočekalo je osveženje na terasi čuvenog Kur-salona Banje Koviljače, jednog od simobola tog kraja, kao i odmor u spa centru Hotela „Royal Spa”.

Bogat program Nedelje istraživača – žurke, koncerti i kafa s vanzemaljcima

 

Već od sledeće nedelje širom Srbije počinje Nedelja istraživača u vidu pregršt zabavnih naučnih aktivnosti poput žurki, koncerata, predstava, kvizova i kafe sa vanzemaljcima, koje će posetiocima dati priliku da steknu mentalnu kondiciju i naoštre vijuge pred veliki, finalni događaj, Evropsku noć istraživača 27. septembra.

 

Promotivni program u Beogradu počinje 19. septembra na Institutu za biloška istraživanja „Siniša Stanković” koji će od 10 do 14 časova otvoriti svoje laboratorije za buduće istraživače. Već sutradan, 20. septembra, svoje laboratorije će otvoriti i Institut za nuklearne nauke Vinča.  

 

Onlajn kvizovi u saradnji ReFocuS FLOW i TRAILS projekta iz Srbije i projekta RING iz Bosne i Hercegovine, biće održani na sajtu Noći istraživača 21, 23. i 25. septembra. Tradicionalni „analogni” pab kviz desiće se 23. septembra u restoranu „Polet”. Takmičarske ekipe će se nadmetati u znanju za interesantne nagrade, ali i moći da vode neformalne razgovore sa prisutnim naučnicima.

 

U tržnom centru Big fešn 22. septembra nastupiće Renesans, najstariji ansambl za ranu i tradicionalnu muziku u Evropi.

 

U utorak, 24. septembra u Kolarčevoj zadužbini biće održana predavanja i debate na kojima učestvuju dr Ivan Spasojević sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja, prof. dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju i Brana Pantelić sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.

 

Naučno-tehnološki park Novi Sad organizovaće niz predaktivnosti: predavanja „Šta smo naučili odlaskom na Mesec” (22. 9) i „Šta smo naučili od AI” (24. 9), promociju filma „ASTRONA – Astronomsko nasleđe i prirodna tama” (25. 9) i radionicu o neuronaukama „Kako naš mozak radi” (26. 9). Na istoj lokaciji od 23. do 26. 9. otvorena je „Izložba Spektri” sa interaktivnim eksponatima iz Muzeja iluzija.

 

Naučni klub u Novom Sadu 24. 9. organizuje Naučni šou, a 26. 9. na programu je podkast „U labu”.

 

Niš je pripremio izuzetno raznovrstan program: u Gimnaziji „Bora Stanković” 23. 9. održavaju se „Putevi nauke” u formi razgovora Milana Miloševića i Slobodana Bubnjevića, u Naučnom klubu 24. 9. na programu je „Uzbudljiva biotehnologija u farmaciji” a u mejkers labu u ETŠ „Mija Stanimirović” 25. 6. tema će biti klimatski izazovi.

 

U Kragujevcu su 24. 9. na programu naučno-popularno predavanje „Kiseonik – esencijalni zagađivač” u Prvoj tehničkoj školi i radionica „Biomimikrija – Inovacije inspirisane prirodom” u OŠ „Treći kragujevački bataljon”. Centralna promotivna manifestacija u Nedelji istraživača biće održana 25. 9. na Trgu Radomira Putnika.

 

Ceo grad Zaječar učestvuje u velikoj avanturi „Tragom nuke” 23. 9. i „Zelenom talasu Zaječara” 26. 9. U Srednjoškolskom centru 24. 9. biće odigrana predstava „Naučno stablo” a u Džez kafeu 25. 9. moći ćete da prisustvujete kafi s vanzemaljcima.

 

Naučni klub Čačak 24. septembra organizuje radionicu recikliranja „Zeleni tok: Detektivi prirode u akciji”, dok su na programu Naučnog kluba Kruševac predavanje „Računanje vremena i ekologija” (23. 9) i interaktivna radionica „Paukova STEAM formula” (26. 9).

 

U Gradskom parku u Leskovcu 23. 9. biće održana radionica „Otisak za planetu”, 24. 9. u dvorištu CSU predavanje „Kako cijanobakterije i polisaharidi mogu pomoći u čišćenju zagađenog tla”, a 25. 9. Gradski trg biće središte brojnih promotivnih aktivnosti.

 

Bogat program u Ranovcu počinje 23. septembra u vidu seta interaktivnih radionica „Istraživač gost” u Naučnom klubu i OŠ „Jovan Šerbanović”. Ista škola održaće radionicu „Život jedne majice” 23. 9. a, zajedno sa Srednjom školom „Mladost”, biće domaćin radionica „Sagradimo most između tradicije i budućnosti” 24. i 25. septembra. Osnovne škole „Žarko Zrenjanin” i „Branko Radičević” ugostiće naučnu predstavu „Svetlost u tami” 24. i 26. 9, dok će u Garden pabu u Petrovcu na Mlavi 26. 9. biti održan naučni kafe na temu veštačke inteligencije. Ista tema biće obrađena i u radionici „Mi i VI” 25. 9. u OŠ „Jovan Šerbatović”.

 

Veštačkom inteligencijom baviće se i u CSU Kikinda 24. 9, sutradan su na programu radionice programiranja pčelice robota i mikrobit pločice, a za 26. 9. planirana je šetnja „Na naučnom putu kroz matematiku i prirodne nauke”.

 

Naučni klub Šabac 23. 9. organizuje izradu lunarnih letelica, 24. 9. predavanje o blokovskom programiranju, a 25. 9. radionicu o komponovanju pomoću alatke Suno.

 

Više informacija o sadržajima, lokacijama i satnici 15. Evropske noći istraživača možete naći na zvaničnom sajtu nocistrazivaca.rs.

 

15. Evropska noć istraživača biće održana 27. septembra između 16 i 22 sata u Beogradu, Smederevu, Kragujevcu, Čačku, Kruševcu, Ranovcu, Zaječaru, Nišu, Pirotu, Leskovcu, Subotici, Mokrinu, Kikindi, Novom Sadu, Inđiji i Šapcu.

 

Manifestacija se organizuje se uz podršku Evropske komisije širom Starog kontinenta, sa ciljem da na zanimljiv način afirmiše istraživače i nauku, približi njihov rad široj javnosti i podstakne mlade da se opredele za naučno-istraživačku karijeru

 

Ova velika naučna avantura u Srbiji realizuje se kroz dva projekta: ReFocuS FLOW i TRAILS.

 

Koordinator projekta ReFocuS FLOW (Road to Friday of Science FLOWs) je Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, u partnerstvu sa Centrom za promociju nauke, Prirodno-matematičkim fakultetom Univerziteta u Nišu i Univerzitetom u Kragujevcu.

 

Koordinator projekta TRAILS (TRAIN RESPONSIBLE AI LEARNING SOCIETY) je Kreativno edukativni centar u partnerstvu sa Naučno-tehnološkim parkom Novi Sad, Udruženjem naučnih komunikatora NAUKOM, Visokom školom strukovnih studija iz Subotice i Centrom za promociju nauke

 

Projekti su finansirani iz programa „HORIZON EUROPE“, najvećeg programa Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma „Marija Sklodovska-Kiri” i uz podršku Delegacije EU u Republici Srbiji.

 

Na ovogodišnjoj Evropskoj noći istraživača biće predstavljeni i aktuelni programi i fondovi Evropske unije dostupni za realizaciju naučnih, umetničkih, preduzetničkih i drugih ideja, kao i podrška Projekta SAIGE (Akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji), posvećenog jačanju naučnih istraživanja i inovativnog preduzetništva u Republici Srbiji koji zajedno realizuju Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Svetska banka i Evropska unija.