"Позориште је кућа у којој живе људи заљубљени у позоришне илузије – кућа писаца, редитеља, глумаца и мајстора многих заната вештих да на сцени оживе слике и догађаје налик на сцене из нашег живота. И док гледамо са узбуђењем како неко воли, тугује, пати или се радује и смеје заједно са нама, за тренутак заборављамо проблеме које смо оставили код куће. И тако та позоришна прича и игра траје неколико хиљада година са вечитом зебњом да ће једног дана престати јер су се појавили неки нови медији који стварају веће илузије. И књиге ће нестати због појаве филма, филм ће посустати због агресивности телевизије, телевизија губи популарност због компјутера, таблета и телефона паметнијих од власника. Где је у тој трци страхова и дезинформација судбина „старомодног позоришта“? Судбина је на истој сцени где је већ хиљадама година и где ће бити у вековима који долазе. Ми се мењамо, а позориште остаје у кући у којој је рођено. Сачекује нас и испраћа са осмехом.
8. октобра 2024. године Звездара театар обележава 40 година постојања и успешног рада као позориште које највећим делом живи и опстаје од сопствених прихода – 70 % са благајне, без сталног ансамбла и са 18 запослених људи који брину о три сцене – две у матичној кући и трећој на многобројним гостовањима у Србији, региону и свету. Звездара је данас – мерећи људским годинама, у најлепшем периоду живота. Ово позориште чека дуга и успешна будућност ако настави путем којим је пошло – промоцијом нових домаћих драмских писаца у извођењу великих глумачких имена са генерацијама млађих глумаца који тек освајају позоришни свет. Звездара театар је одавно пример новог модела позоришта и пример за неке будуће позоришне куће.
У овом позоришту сам провео 40 година после 15 година живота и рада у Атељеу 212. У Звездара театар сам дошао као подршка стварању нове позоришне куће, затим као писац, режисер и управник до ове лепе прославе. У овој кући смо живели као велика породица са много успеха и брига као у свакој породичној кући. Нажалост, многи људи из ове наше уметничке куће преселили су се на неку далеку сцену где су наставили игру којој нема краја.
40 година обележавамо и мојом најновијом драмом „Удовица живог човека“ са надом да ће ова представа доживети прославу 50 година постојања и рада Звездара театра. Са надом и жељом да ћемо и ми бити присутни на тој прослави." рекао нам је Душан Ковачевић.
Звездара театар се убраја међу млађа градска
позоришта, а уједно са својих 40 година је довољно искусно и пожељно међу
позоришном публиком.
Као такав, Звездара театар се истиче по
много чему. Звездара има највећи ансамбл, јер ансамбл овог позоришта чине сви
глумци Београда, па и шире.
Звездара је позоришна кућа која негује и
афирмише савремен домаћи текст. Од 94 премијере, чак 80 су потписали домаћи писци.
Организациони принцип Звездаре проистиче из
модела „Отвореног позоришта“. То значи да ово позориште нема стални ансамбл и
да највећим делом живи и опстаје од сопствених прихода. Многобројни сарадници
брину о три сцене – две у матичној
кући и трећој на многобројним гостовањима у Србији, региону и свету.
Од прве премијере 8. октобра 1984. када је изведен комад Александра Поповића „Мрешћење шарана“ у режији Дејана
Мијача, до данас је одиграно 7896
представа. По броју посетилаца, то значи да је за све ове године представе овог позоришта погледало скоро 1,8 милиона
гледалаца.
„Радимо на томе да од стотинак хиљада посетилаца на матичним
сценама и двадесетак хиљада годишње на гостовањима, створимо круг пријатеља, а не само гледалаца јер их доживљавамо као спиритус мовенс
онога што радимо и разлог зашто постојимо. Зато смо увек отворени и за посете
пријатељима у њиховим кућама, зато смо често на точковима, на путовањима,
савладавамо хиљаде километара стварајући конекције у земљи, региону, свету… То
је наш улог за будућност у коју верујемо“, каже поводом јубилеја Јасна Новаков, помоћник директора Звездара театра.
Ову позоришну сезону започиње најновији комад Душана Ковачевића, Удовица живог
човека, а на репертоару су укупно тринаест наслова.
Са жељом да се бројка од 258 освојених награда на 33 фестивала
увећа и одржи попуњеност сала од чак 97%, КултурниК честита позоришту јубилеј.
Интерактивна
публикација Кућа међу звездама,
„На радост публике“
Аутора Владимира
Ђурђевића и Марка Мисираче
Поводом 40. година
позоришта одустало се од монографије. Тражен је начин да искорачи из шаблона и да покуша на неуобичајен
начин да се представи живот позоришта кроз живу реч савременика, анегдоте,
сећања, користећи достигнућа дигиталне технологије. Тражиен је о начин повезибања прошлог и садашњег времена, да се године, представе и траг које су
оставили забележе.
За публикацију су говорили Душан Ковачевић,
Воја Брајовић, Егон Савин, Вида Огњеновић, Аница Добра, Ненад Јездић, Бода
Нинковић, Милан Караџић, Драгиша Ћургуз, Јасна Новаков, Андрија Кузмановић,
Јован Јовановић и други. Публикацију је
могуће читати као и сваку другу, али уз помоћ апликације Холоград она добија
једну нову димензију, слике оживљавају, сведочимо култним сценама, присећамо се
представа којих више нема...
Аутори публикације су Владимир Ђурђевић и
Марко Мисирача, реализовали смо је са Liveview
студиом, чији је задатак био да дизајнерски визуелно обликују публикацију и
видео материјал.
- "Рад на публикацији је
био изазован и узбудљив. Четрдесет година историје је требало спаковати у
стотинак страница. Поред, сад већ неких, култних представа и догађаја који су
неизоставни део сваке приче о Звездара театру, одлучили смо да пробамо да
испричамо и неке, до сада, неиспричане приче. Интервјуи са глумцима,
редитељима, писцима и композиторима су били најузбудљивији део посла. Мислим да
је, тим премијерно испричаним причама, ова публикација добила на свежини, на
топлини и да се прилично разликује од сличних издања.", кажа један од аутора публикације, Владимир
Ђурђевић.
Коришћене су предности камере која може да
снима 360 степени јер се тиме постиже ефекат „увучења“ гледаоца у позоришну
сцену.
- "Истраживачки процес у
који смо Владимир Ђурђевић и ја уронили, на позив сјајног и предузимљивог тима
Звездара театра, био је изузетно стваралачко искуство. Како је Звездара
позориште уз које сам лично растао, сазревао, креирао свој укус и школовао се
на сјајним текстовима Душана Ковачевића, Александра Поповића и других наших
сјајних савремених драматичара а посебно на креацијама омиљених глумаца наших
генерација, била ми је посебна част и задовољство да на овај начин допринесем
овом значајном јубилеју и овој оригиналној публикацији." – истиче Марко Мисирача, редитељ који је
за ову прилику био задужен да прикупи и обради архивску грађу позоришта.
КУЋА МЕЂУ ЗВЕЗДАМА
- Документарни филм у
трајању од 50 минута
- Сценарио и режија:
Слободан Иветић
- Производња: Звездара театар (2024)
У филму учествују
(по редоследу појављивања):
Душан Ковачевић, Драгиша Ћургуз, Ненад Бркић,
Егон Савин, Воја Брајовић, Ненад Јездић, Јасна Новаков, Дарко Бајић, Милан Караџић,
Андрија Кузмановић, Јован Јовановић, Ива Илинчић, Бранко Јанковић, Исидора Симијоновић,
Амар Ћоровић, Наташа Нинковић, Ана Франић, Слобода Мићаловић, Александар Радојичић,
Александар Ђурица, Милутин Мима Караџић
"Велики изазов је сместити 40 година нечијег
живота у (готово) исто толико минута филма, изазов је и већи када је тај живот
био узбудљив као онај што га је до данас имао Звездара театар, култна
институција и јединствена појава у позоришном животу Србије. Готово 100
премијера, од којих су неке биле и забрањене, поплаве, бомбе, муње и громови –
тако се рађао и настајао феномен Звездара театра.
Било ми је важно да филм не буде у служби
позоришта већ да се две уметности допуњују и надограђују, да филмска слобода
испуни ограничени простор позоришта, у коме камера прескаче све рампе и пролази
кроз зидове, сцене, кулисе и завесе, иде тамо где публика не може, откривајући магију театра на извору,
где она настаје.
Поштовао сам најважнији принцип у нашем
послу – да филм не сме да буде досадан. Нема наратора, сведоци и учесници
живота Звездара театра лично казују биографију своје куће сопственим речима и
сећањима. Истина са којом то чине обасјава „Кућу међу звездама“ емоцијама и
страшћу које нас уверавају да ће и других 40 година овог позоришта бити виталне
и узбудљиве.", каже Слободан Иветић, сценариста и редитељ
Програм обележавања 40.
година Звездара театра
6, 7. и 8.10. премијере представе Удовица
живог човека, према новом тексту и у режији Душана Ковачевића. Играју: Јелена Ђокић, Сунчица Милановић, Нела Михаиловић, Миодраг Крстовић, Анђелика Симић,
Душан Томић. Сценограф представе је Владислава Мунић Канингтон, а костимограф
Драгица Лаушевић.
9.10. Ожалошћена породица,
Бранислава Нушића у адаптацији и режији Николе Пејаковића, Народног позоришта
из Бања Луке. У представи играју: Жељко Стјепановић, Николина Фригановић /
Љиљана Чекић, Александар Стојковић, Слађана Зрнић, Љубиша Савановић, Ведрана
Мачковић, Драгана Марић. Сценограф је Драгана Пурковић Мацан, костимограф
Јелена Видовић.
10.10. Кумови, Душана Ковачевића у
режија Божидара Ђуровића, Никшићког позоришта. Играју: Жана Гардашевић
Булатовић, Хаџи Ненад Маричић,
Ивона Човић
Јаћимовић, Никола Васиљевић, Павле Богојевић.
Сценограф je Весна Поповић, костимографи Марина Меденица и Маргарета Шобот.
11.10. Моји тужни монструми, Мате
Матишића, у режији Вита Тауфера, Градског дрaмског казалишта Гавела из Загреба.
Играју: Живко Аночић, Антонија Станишић Шперанда, Филип
Шоваговић, Јелена Михољевић, Свен Шестак, Фрањо Дијак, Ивица
Пуцар, Мада Першић.
Сценограф je Лазар Бодрожа, костимограф Марита Ћопо, аутор музике Шимун Матишић.
12.10.
Мирандолина, по мотивима Карла Голдонија и Петера Туринија у
режији и адаптацији Татјане Мандић Ригонат, Центра за културу Тиват. Играју:
Катарина Марковић, Вучић Перовић, Лазар Драгојевић, Горан Вујовић, Горан
Славић, Лара Драговић, Јулија Милачић Петровић Његош. Сценограф je Весна Поповић, костимограф Стефан Савковић, композитор Ирена
Драговић, a кореограф Славка Нелевић.
13.10. завршавају се дани обележавања овог
јубилеја премијером документарног филма Кућа међу звездама сценаристе и
редитеља Слободана Иветића.