Ovogodišnji, 58. Bitef, svečano
je otvoren večeras u Operi i teatru Madlenianum nadahnutim govorom čuvenog
reditelja Mila Raua i predstavom „Mekšanje” Dens on ansambla.
„Veoma sam srećan što sam ovde, u Beogradu, na Bitefu.
Volim ovaj festival iz mnogih razloga: to je festival koji je ujedno i lokalan
i internacionalan. Festival koji je podjednako posvećen lepoti i protestu.
Hrabar, raznovrstan festival”, kazao je Milo Rau na početku svog obraćanja.
Njegova predstava „Antigona u Amazonu”, savremena interpretacija antičke
tragedije, ovog puta smeštena usred borbe za zemlju i očuvanje Amazona, deo je
glavnog programa festivala.
„Amazon je udaljen 10.000 kilometara odavde, ali živimo u
globalizovanom svetu: ista tragedija, ista pusta zemlja je svuda. Kao u
tinejdžerskom filmu o čudovištima, ista kompanija, Rio Tinto, kopa litijum u
Srbiji i boksit u Amazonu – minerale potrebne za održivu budućnost Folksvagena.
Nije ni čudo što u Amazonu postoji izreka: Kad čuješ reč održivo beži koliko te
noge nose”, kazao je Rau.
„Postoji nešto strašno, čudovišno, nešto užasno u nama, ljudima. Nešto zbog čega ponekad osetim nagon da sednem i urlam. Zato vas molim: budimo svi kao Antigona. Budimo svi kao Idiot Dostojevskog: budimo naivni, recimo NE smrtonosnoj ideologiji našeg vremena. Borimo se za Lepotu, za Lepotu života, za Lepotu prirode – naše istinske otadžbine”, poručio je Rau, podsećajući na slogan ovogodišnjeg festivala „Lepota (ne)će spasiti svet”, inspirisan citatom Dostojevskog. Predstavu „Antigona u Amazonu” publika će moći da pogleda 2. i 3. oktobra u Ateljeu 212, na sceni koja nosi ime po jednoj od osnivačica Bitefa, Miri Trailović.
Ovogodišnje izdanje festivala, koje se održava pod
generalnim sponzorstvom 1664 Blanc, otvorila je predstava „Mekšanje” Dens on
ansambla iz Berlina u koprodukciji sa Onasis Stegi iz Grčke i Nacionalnim
koreografskim centrom Rilije-la-Pap iz Francuske, a u koreografiji grčkog
umetnika Hristosa Papadopulosa.
Plesačice i plesači, svi stariji od četrdeset godina,
pokazali su raskošni talenat koji ne bledi s godinama starosti, već naprotiv,
dobija na novoj snazi i lepoti. Mekšanje tela tako je predstavljeno kao njegovo
sazrevanje, a publika je višeminutnim aplauzom nagradila suptilno sprovedenu ideju pobune pojedinca kroz
razbijanje ograničenja koje nam postavlja društvo.
PREDSTAVE ZA KOJE SE TRAŽI KARTA VIŠE
Glavni program festivlja nastavlja se istorijskim
gostovanjem čuvene francuske pozorišne kompanije Komedi Fransez, koja prvi put
u svojoj viševekovnoj istoriji nastupa na Bitefu. Predstavu „Hekuba, ne Hekuba”
režirao je Tijago Rodrigeš, inače aktuelni umetnički direktor pozorišnog
festivala u Avinjonu. Savremenu interpretaciju mita o Hekubi, u kojoj igraju
neka od najvećih imena francuskog pozorišta, domaća publika moći će da pogleda
26. i 27. septembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.
Program se potom nastavlja dvostrukim igranjem slovenačke
hit predstave „Seksualno vaspitanje: Borbe”, 27. i 28. novembra u Bitef teatru.
Mlada rediteljka Tjaša Črnigoj sa svojim autorskom ekipom prikazuje borbu za
reproduktivna prava u SFRJ kroz lik i delo narodne heroine Vide Tomšić, jedne
od najzaslužnijih žena za to uvođenje prava i praksi koje su tada bile izuzetno
progresivne u odnosu na ostatak sveta.
Vikend na Bitefu obeležiće i domaća produkcija „Pravićemo
nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni”, autorski rad
Irene Ristić i Đorđa Živadinovića Grgura. Njih dvoje će se 28. i 29. septembra,
zajedno sa posetiocima Galerije Podroom (KCB), upustiti u pravi pozorišni
pretres slučaja transrodne američke aktivistkinje i uzbunjivačice Čelsi Mening.
Hrvatska autorka Jasna Žmak nastaviće ovu liniju
predavanja-performansa u originalnom i duhovitom osvrtu na svoju karijeru
dramaturškinje, ispitujući teme mizoginije, rada u kulturi i homofobije. Njenu
predstava „this is my truth, tell me yours” publika će moći da pogleda u Bitef
teatru 30. septembra i 1. oktobra.
Ovogodišnji Bitef održava se do 4. oktobra, a glavni program
koji su selektovali Nikita Milivojević, Tijana Grumić i Ksenija Đurović čini
deset predstava i to iz iz Nemačke, Francuske, Švajcarske, Bolivije, Brazila,
Holandije, Belgije, Slovenije, Hrvatske i Srbije.
Нема коментара:
Постави коментар