49. Filmski festival u Sopotu- U predvorju jubileja

 

Četrdeset deveto izdanje  Filmskog festivala u Sopotu, u izvršnoj produkciji Centra beogradskih festivala- CEBEF-a i u saradnji sa Centrom za kulturu Sopot, biće održano od 11. do 17. jula 2021. u Centru za kulturu Sopot.

 

Ovim povodom, kratko smo porazgovarali sa nekima od filmskih autora čija će ostvarenja biti prikazana ove godine, o tome kakav je njihov odnos prema festivalu u Sopotu.

 

“Nadam se da će ovogodišnje dvostruko festivalsko izdanje priuštiti gledaocima u Sopotu i dvostruko zadovoljstvo. Preko dvadeset domaćih filmova na jednom mestu, prikazanih u nekoliko dana, predstavlja nešto čega se ne bi postidele ni razvijenije kinematografije od naše, i posetioci će sigurno moći da izaberu filmove po svom ukusu.”

 

Ana Maria Rossi, film Ajvar

“Filmski festival u Sopotu je festival sa dugom tradicijom, koji se, uprkos prolaznim pokušajima nekih drugih festivala, vremenom nametnuo i opstao kao naš nacionalni festival, što je koncept koji treba da produbljuje u narednim godinama. Ono što me najviše privlači je priroda sopotskog kraja i neobavezna, neuštogljena atmosfera festivala.”

 

Mladen Đorđević, film Sumrak u bečkom haustoru

 

„Filmski festival u Sopotu je meni veoma drag i važan, tim pre što sam upravo na njemu osvojio svoj prvi Gran Pri za film Ustanička ulica koji sam producirao, na njemu bio ko-scenarista i igrao glavnu ulogu, a posebno mi je drago to što je ove godine, kada će se u Sopotu prikazati film Realna priča, konkurencija mnogo veća.“

 

Gordan Kičić, film Realna priča

photo Misha Obradovic

 

Filmski festival u Sopotu ove godine pružiće ljubiteljima i poštovaocima filmske umetnosti jedinstvenu priliku da prate prošireni festivalski program, s obzirom na to da tokom jula 2020. festival nije održan zbog pogoršane epidemiološke situacije. Ove godine će publika zahvaljujući pomenutom integrisanju programa, moći na jednom mestu da isprati celokupnu produkciju domaćeg filma u periodu od dve godine koje su za nama.

U toku sedam dana festivala u Sopotu biće prikazano 23 filma u takmičarskom programu, 4 filma van konkurencije, kao i 4 filma za decu. Poseban dodatak manifestaciji ove godine biće kratki filmovi mladih autora.

Pored  filmskih projekcija, Filmski festival u Sopotu će imati raznovrstan prateći program koji će, pored tradicionalnog svečanog otvaranja festivala uz defile filmskih ekipa, dodelu počasnih nagrada, koncertni program i vatromet, sadržati panel diskusiju, izložbu…

Slogan ovogodišnjeg festivala  „U predvorju jubileja”,  podseća i najavljuje da će festival naredne godine doživeti svoje jubilarno 50. izdanje.

Premijera domaćeg filma „Nečista krv - greh predaka” na Festivalu evropskog filma Palić

 

Dragan Bjelogrlić kao Hadži-Trifun

Film „Nečista krv – greh predaka” reditelja Milutina Petrovića imaće svetsku premijeru 22. jula ove godine na Letnjoj pozornici Festivala evropskog filma Palić, koji se ove godine održava od 17. do 23. jula. Ovo ostvarenje naći će se u Glavnom takmičarskom programu festivala, gde će biti u konkurenciji za Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju, kao i za Specijalnu nagradu žirija.

Nela Mihailović kao Kata i Marko Grabeš kao Efendi Mita

Reditelj Milutin Petrović je o predstojećoj premijeri filma rekao: 

„Na Paliću je ta divna projekcija na otvorenom, pod zvezdama, idealno mesto da tvoj film neko vidi. Nama je najvažnije da film krene u bioskope krajem avgusta i u septembru, i da ga tamo vidi mnogo ljudi. „Nečista krv - greh predaka" je film kao što su nekada filmovi bili - kao oni filmovi koje volite da gledate više puta. Dok čekamo taj trenutak da ljudi mogu da pogledaju film u bioskopima, Palićki filmski festival je divna prilika da ga pogleda festivalska publika. Sem toga, Palić je internacionalni festival i na njemu je prisutna praktično sva stručna javnost regiona”. Milutin Petrović se ovim filmom vraća na Festival evropskog filma Palić nakon 2015. i projekcije ostvarenja “Petlja”.

Film prati priču o Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

Katarina Radivojević u ulozi Cone

Uloge tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristovski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković i Vaja Dujović. Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković. Za scenografiju je bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio repliku Vranja iz 19. veka, dok je veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Fim je nastao u produkciji This and That Productions.

Prema rečima Snežane van Hauwelingen, direktorke produkcijske kuće This and that Productions, film „Nečista krv – greh predaka” će svetskom premijerom na Festivalu evropskog filma Palić započeti festivalski život u Srbiji i regionu, a beogradska premijera zakazana za 24. avgust u Kombank dvorani: 

Anđela Jovanović u ulozi Tašane

„Drago mi je da se festivali i bioskopi vraćaju u svoje normalne tokove i izuzetno se radujemo premijeri filma na Palickom festivalu. Film „Nečista krv - greh predaka” je istorijska drama bazirana na delima Bore Stankovića za koju je scenario maestralno napisao čuveni Vojislav Nanović. Cela ekipa je imala veliku odgovornost ali i izazov da realizuje ovaj film, i nadamo se dobrim reakcijama kako stručne javnosti, tako i publike na Paliću, u Beogradu i Srbiji."

Teodora Dragićević kao Stojna

Ovogodišnje, dvadeset osmo izdanje Festivala evropskog filma Palić, održaće se u tradicionalnom festivalskom terminu, od 17. do 23. jula na Paliću i u Suboticu, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica. Festival se ove godine održava na više lokacija među kojima su jedinstvena Letnja pozornica na Paliću, kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka.

Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina. Mnogi od filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću. Pored bogatog  filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama, radionicama i stručnim predavanjima.

Foto: This and That produkcija

ZA VIKEND BOTANIČKA BAŠTA POSTAJE PRESTONICA DŽEZA

 ZA VIKEND BOTANIČKA BAŠTA POSTAJE PRESTONICA DŽEZA

 

Tokom predstojećeg vikenda, 3. i 4. jula, u Botaničkoj bašti “Jevremovac” biće održano 13 koncerata na dve bine na kojima će nastupiti najbolji džez muzičari Srbije u okviru festivala Jazz in the Garden.

Po prvi put u Beogradu se organizuje džez festival na otvorenom i to u predivnom ambijentu Botaničke bašte, čije će kapije u subotu za posetioce biti otvorene od 16 časova, a koncerti počinju u 17.00h, dok će u nedelju prvi koncert biti održan u 16.15h, tako da će publika u baštu moći da uđe već od 15.30 časova.

U subotu 3. jula na Main stage-u kod Staklene bašte koncerti počinju u 17.15 časova, a prvi će nastupiti Filip Bulatović Quartet, potom kultna beogradska grupa Fish in Oil i od 20.30h Vasil Hadžimanov Band.

Na Garden stage-u će se istovremeno odvijati ne manje atraktivan program u okviru koga će nastupiti Di Luna Blues Band sa gostima Draganom Ćalinom i Natašom Guberinić, potom mladi trubač Ivan Radivojević sa svojim kvartetom i za kraj mlada beogradska fjužn senzacija Gorica & The Grooveheadz.

Drugog dana festivala, 4. jula program na Main stage-u će otvoriti najcenjeniji muzičari mlade generacije okupljeni u bendu Schime, od 18.45h izvanredna džez pevačica i kompozitor Sanja Marković, a program prvog Jazz in the Garden festivala će svečano zatvoriti koncert Big Banda RTS-a sa kojim će nastupiti i pevačica Aleksandra Bjelić.

Program na Garden stage-u u 16.15h otvara sastav Glas, dirka, bas, potom renomirana džez pevačica Katarina Kačunković, zatim Veljko Vujčić Trio i od 20h sekstet saksofoniste Ljubiše Paunića Belgrade Funk Combo.

Botanička bašta se prostire na više od pet hektara površine tako da će za sve ljubitelje džeza biti dovoljno prostora da uživaju, kako u prirodi, tako i u sjajnim koncertima kojih su se uželeli i publika i muzičari.

Ulaznice po ceni od 950 dinara po danu mogu se kupiti preko Tickets.rs i Gigstix servisa, a od 1. jula i na blagajni Botaničke bašte.

Kontakt za odnose sa javnošću:

Anja Zelić, 063/315209

Organizator: Udruženje Cultour Explorer

 

PROGRAM FESTIVALA JAZZ IN THE GARDEN

 

SUBOTA 3. JUL

Main Stage

17:15 Filip Bulatović Quartet

18:45 Fish in Oil

20:30 Vasil Hadžimanov Band

 

Garden Stage

17:00 Di Luna Blues Band, specijalni gosti Dragan Ćalina i Nataša Guberinić

18:30 Ivan Radivojević Quartet

20:00 Gorica & The Grooveheadz

 

NEDELJA 4. JUL

Main Stage

17:15 Schime

18:45 Sanja Marković

20:30 Big Band RTS, specijalni gost Aleksandra Bjelić

 

Garden Stage

16:15 Glas, dirka, bas

17:00 Katarina Kačunković

18:30 Veljko Vujčić Trio

20:00 Belgrade Funk Combo

 

IZVEDENA PREMIJERA PLESNE PREDSTAVE DEKAMERON

Na sceni Teatra Vuk u okviru BELEF festivala sinoć je izvedena premijera plesne predstave Dekameron 2020 u koreografiji Mine Ćirić.

Dekameron 2020 je plesna priča u deset celina. Iskustvo izolacije pretvorili smo u scene individualnih procesa oporavka, sa svim preprekama, neuspesima, bolovima, promenama raspoloženja, i humorom kao odbrambenim mehanizmom. Traženje Boga u izolaciji, bilo kog i bilo kakvog – tako smo artikulisali temu u nekom trenutku procesa rada. Ravnoteža, sposobnost da budeš sam, sposobnost da veruješ drugima, strpljenje u neizvesnoj situaciji, mir uprkos gubitku kontrole – svako je tražio svog Boga/smisao/sebe/svrhu.Neko nije ni znao šta traži dok nije pronašao, ali mu je traženje značilo. Baš kao i likovi čuvenog Dekamerona Đovanija Bokača, okupili smo se da iz nečega nad čime nemamo kontrolu stvorimo dobru priču, navodi autorka i koreografkinja Mina Ćirić.

Predstavu su izvele Mina Ćirić, Isidora Poledica, Natalija Jevtović, Tara Tanović, Tanja Ivanov, Anđela Žugić, Ana Obradović, Jelena Cvetković.

Dekameron 2020 je nastao u okviru master rada Mine Ćirić pod mentorstvom Dijane Milošević na master na Institutu za umetničku igru. U predstavi su korišćene pesme Jelene Stanković (Chorbika), kostim za predstavu je uradio Miloš Janjić, a savetnica koreografkinje je Danka Sekulović.

Projekat je podržan od strane Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije.

I KONFERENCIJA ZA MEDIJE POVODOM ODRŽAVANJA 54. I 55. BITEFA/DVOSTRUKO IZDANJE BITEFA NA IVICI BUDUĆNOSTI

 

 No Nature No Future

U Beogradu je održana prva konferencija za medije povodom najave dvostrukog, 54. i 55. izdanja Bitefa, koje će se održati od 13. do 25. septembra ove godine. Da podsetimo, zbog nemogućnosti da se Bitef 2020. godine održi u punom kapacitetu, ove godine će se održati dvostruko izdanje sa većim brojem predstava od uobičajenog. U glavnom programu festivala će biti prikazano četrnaest predstava iz Francuske, Belgije, Nemačke, Slovenije, Hrvatske, Srbije, Irana, Meksika, Austrije i Čilea. Naglasak se stavlja i na ekološku održivost pozorišta.

Tematski fokus festivala koji će se održati pod sloganom Na ivici budućnosti će biti na konceptu  ekološke krize i posthumanizma, u kontekstu sveta koji bi trebalo da bude manje antropocentričan. To je vizija sveta nastala, između ostalog, i iz svesti o globalnoj ekološkoj krizi, te mogućoj kataklizmi, a što su, takođe teme festivala. Usko povezan sa tematskim je i estetski (formalni) fokus festivala. On se bavi dehumanizacijom tela izvođača u različitim oblicima – kroz koreografske postupke, svetlosne i video efekte, preko odsustva izvođača, njihovog digitalnog prisustva, do upotrebe robota i dronova na sceni.  

Na konferenciji za novinare u Skupštini Grada Beograda su govorili umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, direktor Bitef teatra Miloš Latinović, Sekretar za kulturu Grada Beograda Ivan Karl, direktor Gete instituta Frank Bauman i Ataše za kulturu pri Francuskom institutu i Francuskoj ambasadi Katrin Fodri. Festivalu će prethoditi  dve predstave u dva dana prologa (obe u produkciji ili koprodukcijiI BDP-a). Predstava mladig slovenačkog reditelja Žige Divjaka Pluća bavi se preispitivanjem treba li praviti decu na ovako prenaseljenoj i sjebanoj planeti. Iz  sinergije Meksika, Čilea i Austrtije dolazinam predstava koja tematizuje probleme ekologije – Kilimatski plesovi u kojoj se apostrofiraju i neke firme koje su s njom u zavadi.  Kombinacija koja stiže iz e Belgije i Irana Opčinio sam te sagledavaće svari iz ugla drona, preispitujući pitanja digitalnog nadzora. Redovni učesnik Rimini protokol organizuje skup naučnika bez njih-Konferenciju odsutnih. Ko će ih zameniti ostaje na vama da otkrijete, a komad se realizuje kao franšiza.  Višnjak u Višnjaku Bobe Jeličića u zoom formatu gledaćete iz kreveta ili uživo, već kako vam se ćefne. Srbija je zastupljena sa više komada no što pamtimo u skorija vremena, čime se potvrđuje bitefovski uticaj na prestoničke teatre.

Program Bitefa možete pogledati OVDE 

               

Otvarajući konferenciju za medije, direktor Bitef teatra Miloš Latinović je izrazio uverenje da će Bitef, kao jedan od najvažnijih pozorišnih festivala u Srbiji i Evropi, i ove godine opravdati epitet jednog od najznačajnijih kulturnih događaja, uopšte. On je istakao da jee ovo poravnavajući period u kojem sumiramo između željenog i mogućeg.  A  to u brojevima iznosi 14 predstava. 

              

  Govoreći o odluci da se ove godine održi dvostruko izdanje festivala, Sekretar za kulturu Grada Beograda Ivan Karl, istakao je da će predstojeći Bitef biti jedan od specifičnijih (zbog uslova u kojima je realizovan), ali i jedan od najatraktivnijih u dugoj istoriji festivala. Konstatovao je kako je trud Bitef tima prepoznat, pa je za potrebe ovog izdanja opredeljen značajno veći  budžet nego inače.        

Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica je predstavio koncept dvostrukog izdanja i predstave glavnog programa, koje potpisuju neki od najznačajnijih autora i trupa evropskog i svetskog teatra poput Tomasa Ostermajera, Filipa Kena, Rimini protokola, Vima Vandekejbusa i drugih. Medenica je posebno skrenuo pažnju na napore Bitef tima da,  shodno tematskom fokusu 54. i 55. Bitefa, uloži napore u pravcu ekološki svesnog delovanja i predstavio konkretne eko-odgovorne mere u realzaciji festivala, ali i najavio veliku međunarodnu konferenciju na temu ekologije koja će se održati u okviru bogatog pratećeg programa festivala. Svoje izlaganjee završio je i provokativnim pitanjem da ako ovako nastavimo da li će nam se budućnost uošte desiti.

Gospodin Frank Bauman je izrazio zadovoljstvo zbog toga što će nemačko pozorište ponovo biti adekvatno zastupljeno na Bitefu i to, između ostalog, baš predstavom Neprijatelj naroda Tomasa Ostermajera, koja izaziva snažne reakcije u svakoj sredini u kojoj gostuje.  Zanimljivo je i to da će glumci diskutovati sa publikom (zanimljivo znog moguće jezičke barijere), a da barijere naročito u prvim redovima neće biti ka nekim drugim uticajima, te je posavetovao da se obuče starija odeća. Predstavu je okarakterisao kao „pod punom parom“, sa živom muzikom i životinjama, bučnu i raznobojnu. 

Gospođa Katrin Fodri je govorila o dve francuske predstava na ovogodišnjem festivalu, Fleš i Farm Fatal i izrazila zahvalnost umetničkom timu Bitefa što je odabrao dela nekih od najoriginalnijih umetnika francuskog govornog područja, Filipa Kena i Franka Vigrua. Farm Fatal je duhovita predstava, izražene likovnosti, dok je Fleš sasvim različita, kombinacija instalacije i performans.

Vizuelni identitet  festivala, koji je realizovala agencija McCann Beograd, baziran je upravo na neizvesnosti u kojoj živimo, pokušavajući da je prikaže na način da ne bude nužno zastrašujuća, već intrigantna.

Festival su tradicionalno podržali Sekretarijat za kulturu Grada Beograda  (45 miliona dinara) Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Gete Institut i Francuski Institut u Beogradu. Partner i prijatelj Bitefa je i ove godine I&F Grupa, u okviru koje posluje i McCann Beograd, kreativna agencija festivala. Partneri festivala i ove godine su Erste Bank a. d. Novi Sad i dugogodišnji prijatelj festivala Coca-Cola Hellenic Srbija.Bitef je festival sa najvećim budžetom, zahvaljujući i sponzorima, što se svakako očituje i na visokom nivou kvaliteta samog programa. 

Nova knjiga priča Mihajla Pantića-Priče o piscima

 Nova knjiga priča Mihajla Pantića Priče o piscima upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga u ediciji Zlatno runo.

Knjiga Priče o piscima sadrži trideset devet priča o piscima koje je Mihajlo Pantić čitao, poznavao ili s većinom od njih učestvovao u književnom i javnom životu. U ovoj knjizi je nesvakidašnja istorija savremene književnosti i književnog života predstavljena u pričama koje sugestivno svedoče i o književnosti i o životu.

Junaci nove knjige Pantićevih priča su Ivo Andrić i Miroslav Krleža, Stanislav Vinaver i Branko Ćopić, Danilo Nikolić i Aleksandar Tišma, Dragoslav Mihailović i Borislav Pekić, Radomir Konstantinović i Živojin Pavlović, Milorad Pavić i Svetlana Velmar-Janković, Jovan Hristić i Predrag Palavestra, Slavko Leovac i Sveta Lukić, Duško Trifunović i Dušan Kovačević, Dobrilo Nenadić i Jovica Aćin, Radovan Beli Marković i Miodrag Perišić, David Albahari i Raša Livada, Vojislav Despotov i Svetislav Basara, Stevan Tontić i Tomislav Marinković, Aleš Debeljak i Branko Čegec, kao i mnogi drugi savremeni pisci. Među junacima knjige nalaze se i Isak Baševis Singer i Horhe Luis Borhes.

Pantićeve priče govore o piscima i o okolnostima njihovog života, o njihovim knjigama i doživljajima, o sumnjama i nadama, o uzletima i razočaranjima. Priče o piscima obuhvataju veliki raspon od upečatljivih događaja i autentičnih epizoda književnog života i novije književne istorije, preko sugestivnih i duhovitih anegdota iz književnog i društvenog života iz kojih se vidi i prepoznaje jedno vreme, do produbljenih uvida u odnos književnosti i stvarnosti, društva i politike.

Zaokružujući na mnoštvu primera iz života pisaca i iz života njihovih knjiga uzbudljivu sliku jednog vremena, Pantićeve Priče o piscima pokazuju šta su pisci sanjali i šta im se događalo. Otuda se u novim Pantićevim pričama književnost javlja kao provokativno svedočanstvo, dok svedočanstvo postaje prvorazredna književnost.

 

Glavni program na III Somborskom filmskom festivalu u znaku domaćeg i evropskog filma

 U okviru trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala, koji se ove godine održava od 13. do 16. jula u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor, Glavni program će predstaviti pet ostvarenja iz naše zemlje i Evrope: „Koncentriši se, baba“ Pjera Žalice, „Oaza“ Ivana Ikića, „Mater“ Jure Pavlovića, „Undine“ Kristijana Pecolda i „Znoj“ Magnusa fon Horna. Žiri glavne, takmičarske selekcije, čine glumac Petar Strugar, glumica Marija Bergam, i filmski producent Filip Feti Dautović.

Dejan Dabić, selektor festivala, o Glavnom programu kaže: 

„Ovogodišnji glavni takmičarski program, kako bi sportski novinari rekli, biće spoj mladosti i iskustva, ali svakako da je reč o ostvarenjima sa značajnim festivalskim i stručnim referencama, ali i potencijalom da budu zanimljivi i istinskim filmofilima. U fokusu većine filmova je potreba za nalaženjem istinske ljubavi, ali su tu i filmovi koji se bave ličnim i porodičnim preispitivanjima. Većina filmova sa savremenom tematikom, ali tu su i filmovi iz bliske prošlosti, bez velikih istorijskih tema. Kao da su se autori odlučili da glavni junaci, pre svega, budu obični ljudi”.

Radnja filma „Koncentriši se, baba“ događa se u aprilu 1992. godine uoči rata u SFRJ. Mnogobrojna porodica koja živi širom nekadašnje zajedničke države, okuplja se u Sarajevu oko postelje stare majke koja je na samrti, ali prognoza porodičnog lekara da je njena smrt pitanje minuta, pretvara se u sate, a na kraju i u dane. Počinju spletke oko nasledstva, a naročito oko velike porodične kuće u Sarajevu. Intrige većini članova porodice postaju važnije od zastrašujućih znakova nadolazeće kataklizme. Film je otvorio prošlogodišnji Sarajevo Film Festival.

Film „Oaza” prati troje protagonista u instituciji za mlade sa posebnim potrebama, Marija se ubrzo sprijatelji sa podjednako neustrašivom devojkom Draganom. Kada postane jasno da su obe zaljubljene u povučenog mladića Roberta, njihov odnos biva ugrožen i postepeno prerasta u opasnu igru žmurke sa ciljem da se on osvoji. Film je imao premijeru na festivalu u Veneciji 2020. godine, gde je dobio nagradu Label Europa Cinemas, a na ovogodišnjem Festu proglašen je i najboljim filmom glavnog takmičarskog programa.

U filmu „Mater”, nakon godina provedenih u Nemačkoj, Jasna se vraća u Hrvatsku kako bi se brinula o majci, koja je na samrti. Majčino oslabljeno telo čak i prikovano za krevet zrači zastrašujućim autoritetom koji se nadvija nad svima u njenoj blizini. Kako dani prolaze, Jasna se zapliće u mrežu zameranja od kojih je očajnički pokušavala pobeći. „Mater“ je debitantski celovečernji igrani film autora Jure Pavlovića koji je za kratkometražni igrani film „Piknik“ svojevremeno dobio nagradu Evropske filmske akademije, a hrvatski kritičari proglasili su ga i za najbolji hrvatski film u prošloj godini.

„Undine” je film o istoričarki koja radi kao kustoskinja u jednom od muzeja u Berlinu. Nestvarno lepa, zna sve o Humbolt Forumu, a način na koji iznosi svoje znanje o istoriji grada koji je izgrađen na močvari, posetiocima muzeja je impresivan. Njena stara ljubav Johanes odlazi i ceo njen svet se raspada. Sasvim slučajno upoznaje Kristofa, ronioca koji radi na podvodnim istraživanjima. Zaljubljuje se u njega i čini se da novi život za nju tek počinje. Film je dobio nagradu FIPRESCI na festivalu u Berlinu, a nominovan je i za nagradu Evropske filmske akademije dok je glavna glumica Paula Bir nagrađena nagradom Evropske filmske akademije i nagradom za najbolju glumicu na festivalu u Berlinu.

Film „Znoj” o usamljenosti i potrebi za intimnošću u vreme društvenih mreža, imao je premijeru na online filmskom festivalu u Kanu 2020. godine. Prati život influenserke i fitnes instruktorke, Silvije Zajec. Ona je zgodna, popularna, okružena vernim saradnicima i pratiocima, ali u stvarnosti i sama traga za ljubavlju i nežnošću. Producent filma smatra da ovo ostvarenje postavlja brojna pitanja u doba instagram ere, a jedno od važnijih je - „da li ljubav u životu može biti zamenjena brojem lajkova na društvenim mrežama?“

Na repertoaru Trećeg somborskog filmskog festivala će se naći 15 filmova u pet selekcija: Glavni program, Selekcija mladih autora, Panorama švedskog filma, Kad bi Sombor bio Holivud i Filmski matine za decu, a selektor programa je Dejan Dabić. Pored filmskih ostvarenja, posetioci festivala će moći da uživaju i u pratećem programu, u okviru kojeg će se održavati promocije knjiga, filmova, radionice i koncerti.

Ulaz na sve programe trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala je besplatan, a filmovi i prateći programi će se održavati u Atrijumu Gradske kuće, Dvorištu Gradskog muzeja Sombor, Kabareu Narodnog pozorišta Sombor, i na Trgu Svetog Đorđa.

Nova nagrada Mreže festivala Jadranske regije:Publika regije zajedno bira najbolji film

 

Nagrada publike, “Adriatic Audience Award”, biće dodeljena najboljem filmu u novčanom iznosu od 5000 evra, i to za kinodistribuciju filma iz regiona.

Publika Sarajevo Film Festivala (BiH), Zagreb Film Festivala (Hrvatska), Festivala autorskog filma (Srbija) i Filmskog festivala Herceg Novi (Crna Gora) dodijeliće novu nagradu u sklopu Mreže festivala Jadranske regije – posebnog regionalnog festivalskog okupljanja, pokrenutog na inicijativu Sarajevo Film Festivala.

Publika ova četiri festivala iz četiri zemlje zajedno će izabrati najbolji film iz posebnog programa koji će biti održan na svakom od festivala: program Mreže festivala Jadranske regije. U selekciji će biti predstavljeni neki od najzanimljivijih ostvarenja evropske kinematografije iz ove godine. Ovakvi naslovi, s manjih evropskih teritorija, obično ne ulaze u redovnu filmsku distribuciju, a u doba globalne pandemije još teže pronalaze put do svoje publike.

Kriza uzrokovana pojavom COVID 19 i u filmskoj industriji zahteva nova promišljanja i nova kreativna rešenja. Ovi značajni festivali iz četiri zemlje zajedničkog govornog područja različite su veličine i profila, ali svi dele zajedničku misiju – platforma su za popularisanje i predstavljanje evropskog audio-vizualnog sadržaja i talenata. Cilj partnerstva među festivalima je očuvanje publike i stvaranje nove, te unapređenje organizacije i realizacije festivala uz pomoć najnovijih tehnologija.

Prvi zajednički regionalni filmski festival - program u sklopu Mreže festivala Jadranske regije, održan je online u aprilu. U zajedničkom programu selektori četiri festivala napravili su izbor filmova prikazanih i nagrađenih na poslednjim izdanjima filmskih festivala u Kanu, Berlinu i Veneciji te dva remasterizovana jugoslavenska klasika, sve u želji da pandemija virusa korona ne zaustavi “put” filma od autora do publike.

Saradnja se nastavlja i na redovnim izdanjima sva četiri festivala: u programu svakog od festivala biće održan poseban program pod nazivom “Mreža festivala Jadranske regije”, sa izborom najboljeg  evropskog filma. Zbrajanjem glasova publike sa sva četiri festivala, najboljem filmu po izboru publike biće dodeljena nagrada “Adriatic Audience Award”, a nagrada će dobitniku biti uručena na Festivalu autorskog filma u Beogradu.

“Zajedničkim programom želimo da publiku podstaknemo  da otkrije savremeni evropski film, a da kroz nagradu podržimo napore bioskopskih distributera i prikazivača u regiji da vrate svoje gledaoce. Promene u filmskoj industriji, u organizaciji i promišljanju festivala, u novim okolnostima su ogromne. Zajedničkim programom i udruživanjem pružili smo jedni drugima podršku, ojačali svoje kapacitete i istovremeno pokazali kreativnost, prilagodljivost i inovativnost. Film i filmski festivali bez publike ne postoje. Srećni smo zbog novog programa, novog izbora najkvalitetnijih evropskih nezavisnih filmova, a posebno zbog susreta s publikom, koja se sada okuplja i zahvaljujući novoj nagradi naših festivala”, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Industrijskog odseka Sarajevo Film Festivala.

27. Sarajevo Film Festival biće održan od 13. do 20. augusta 2021.

Отварање фестивала БЕЛЕФ

Фестивал БЕЛЕФ биће свечано отворен у недељу 27. јуна 2021. године у 20 часова на Калемегдану (плато код Победника).  

Овогодишњи БЕЛЕФ организује се под слоганом НОВИ ПОЧЕТАК и  подељен је у две целине, Београдску летњу сцену и Београдске летње ноћи.

Београдска летња сцена, која је углавном посвећена позоришту, имаће главни програм у оквиру ког ће бити 17 извођења, од чега 13 представа, пет премијера и три београдске премијере, 2 музичка и 2 играчка концерта. Поред тога, биће организован БЕЛЕФ за младе (10 представа) и дечији БЕЛЕФ (5 представа), као и пратећи програм у оквиру ког ће, између осталог, бити организовано сценско читање драме Феђе Стојановића „Ја, Феђица“ (6.7.).

Велико изненађење овогодишњег БЕЛЕФ-а је наступ светске звезде, оперске диве Елине Гаранче. Она ће се београдској публици представити у концертном извођењу опере „Кармен“, 4. јула на стадиону Ташмајдан, заједно са сопраном Маријом Јелић и опером и оркестром Српског народног позоришта.

Премијерно ће бити представљен појекат Владимира Алексића „Путовање изван средишта земље“ (28,29. и 30.6.), у продукцији БЕЛЕФ-а, представа која ће бити изведена у аутобусу, на аеродрому и у авиону.

Највећи део програма Београдске летње сцене биће изведен на Калемегдану, на платоу код Победника и на платоу иза Природњачког музеја, док ће премијера представе „Ова ће бити иста“(30.6.) бити одиграна у Атељеу 212, премијера представе „Сан летње ноћи“ (9.7.) у Малом позоришту „Душко Радовић“, а представа „Цемент Београд“ (28.6.) на сцени Београдског драмског позоришта.

Концерт ансамбла Коло биће одржан 28. јуна, док ће Уна Сага Сербика премијерно извести „Слово љубави“ 9. Јула на Калемегдану.

„Лепа Брена проџект“, FlyinGinger и Битеф театар, очекује публику код Победника 5. јула, сутрадан „Двојац без кормилара“, Border Line Sessions Revisited, док ће 8. јула Југословенско драмско позориште извести представу „Мој муж“.

Београдску премијеру на Калемегдену имаће представе „Улога моје породице у светској револуцији“(1.7.), Крушевачког позоришта и Народног позоришта Приштина, „Ко је убио Џенис Џоплин“ (2.7.) Српског народног позоришта, „Лавина“ (3.7.) ПУЛС театра из Лазаревца и регионалног позоришта Нови Пазар. Народно позориште Приштина са седиштем у Грачаници представиће се београдској публици представом „Рибарске свађе“ (7.7.).

Дечија и сцена за младе биће постављена на Калемегдану, иза Природњачког музеја, а на њој ће 30. јуна премијерно бити изведена представа „Чудна шума“, позоришта лутака „Пинокио“, а сутрадан представа истог позоришта „Шешир пун боја“. Позориште „Бошко Буха“ извешће представе „Питам се питам колико сам битан“ (2.7.) и „Хајди“ (3. и 4.7.). На малој сцени ће се такође изводити различити програми и представе уметничких факултета из Београда и региона.

Београдска летња сцена биће затворена 10. јула, премијером представе „Заборављене“ са Катарином Радивојевић у главној улози,  у продукцији Југо сцене која ће бити изведена на сцени код Победника.

Улазнице за све представе и програме Београдског летњег фестивала БЕЛЕФ су у продаји и могу се  купити на билетарници БЕЛЕФ-а (Трг републике 5 – излог поред књижаре „Вуклан“), у Позоришту Атеље 212 и online преко сајта belef.rs.

Други део БЕЛЕФ-а, Београдске летње ноћи, почеће 17. јула, трајаће до краја августа на више локација у граду, а понудиће публици велики број концерата и музичких догађаја.

66. Sterijino pozorje – Kreketanje Narodnog pozorišta Tuzla

 Kreketanje", autora Almira Bašovića je po njemu „predstava o predstavi” koja ističe  važnost pozorišta i scenske igre. Samu svetost pozorišne igre je nemoguće ostvariti bez posebnog putovanja u koje su upuštaju dve nužne strane za opstanak pozorišta – glumaci i publika.

 

“Kreketanje” je komad iz Bašovićeve zbirke "Četiri i po drame", žanrovski definisan kao komedija s tezom o sličnosti pozorišta i stvarnog života. Predstava  u režiji Aleša Kurta naišla je na odličan prijem kod publike i pozorišne kritike. Kao i kod novosadske publike.

 

Režija: ALEŠ KURT

Dramaturg: KEMAL BAŠIĆ

Scenografkinja: SABINA TRNKA

Kostimografkinja: VESNA TEODOSIĆ

Video projekcije: SELIM AHMEDIĆ

Autor kompozicija: ZLATAN BOŽUT

Koreografkinja: AMILA TERZIMEHIĆ

Uloge

ELVIS JAHIĆ

SINIŠA UDOVIČIĆ

NEDIM MALKOČEVIĆ / HASAN SUŠIĆ

ELMIR KRIVALIĆ

JASMINA DEDIĆ IBRIĆ

JASMINA IBRAHIMOVIĆ

LUKA SPASOJEVIĆ

SELMA GUSINAC

SAMINA MUJKANOVIĆ

Predstava traje 1 sat i 45 minuta

66. Sterijino pozorje - Derviš i smrt Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banja Luke

Predstava „Derviš i smrt“ radjena po istoimenom romanu Meše Selimovića u adaptaciji i režiji Dejana Projkovskog, koja je izabrana u zvaničnu takmičarsku selekciju 66. Sterijinog pozorja održana je u Novom Sadu 23. juna 2021. godine.

 

Poput romana, predstava kroz stradanje likova postavlja mnogobrojna pitanja u vezi pravde, istine, boga, sukoba izmedju zakona ovozemaljskih i nepisanih, izmedju ljubavi i mržnje. Derviš Ahmed Nurudin, glavni junak predatave i romana, nakon tragedije svog brata, biva suočen sa iskušenjima i pored životnog opredeljenja da se posveti veri, biva izvučen iz tog zaštićenog bedema i suočen sa izazovima ovog sveta i moralnim dilemama.

Kroz predstavu se metaforički vreme predstavlja peskom kojim se prenosi ideja da su neka filozofska pitanja bezvremena, dok se Hasan, kao simbol slobodumnog života, pojavljuje na belom konju, neosedlanom. Soko na ruci kadije predstavlja simbol vlasti, a zidovi koji se pomeraju i zarobljavaju likove, dramatično pokazuju težinu sistema koju je sagradio čovek.

Uloge tumače Zlatan Vidović, Rade Kostić, Željko Erkić, Duško Mazalica, Anja Ilić, Ljubiša Savanović, Danilo Kerkez, Đorđe Marković…

Vrhunska gluma i scenografija su pozorišnu grupu Narodnog pozorišta Republike Srpske plasirali u kandidate za osvajanje 66. takmičenja Sterijinog pozorja.

U subotu 25. juna ova predstava je na Velikoj sceni  Narodnog pozorišta u Beogradu.

66. Sterijino pozorje: Dječak koji je govorio bogu Hrvatskog narodnog kazališta Osijek

Predstava nastala prema romanu Damira Mađarića (2010.) koji je pronašao inspiraciju u sudbini dece koja su završila iz Aušvica. Radnju je smestio u Koprivnicu, pokraj koje je otvoren logor Danica, u dobrostojeću jevrejsku porodicu. 

Pripovedač je sam pisac, od kojeg supruga i dve poluodrasle ćerke očekuju da napokon nešto napiše. Priča koji ispisuje dnevnik je u logor odvedenog dečaka, koji je pisac pronašao u starom iforenju i koji je ostao nedovršen.

Ono što je ostalo nedovršeno, dopisuje sam pisac; dečak je odveden u Aušvic,  gde završava u dečijoj pozorišnoj „trupi".

Režiju potpisuje slovenski reditelj Samo M. Strelec. Početak je pomalo prespor, a protokom vremena radnja se ubrzava. Zdušno ga gradi impozatni glumački ansambl. Na sceni se prepliću prošlost i sadašnjost

 

Dječak koji je govorio bogu

Hrvatsko narodno kazalište Osijek

.

Tekst: Damir Mađarić

Reditelj, dramaturg i scenograf: SAMO M. STRELEC

Kostimografi: TONČICA KNEZ, KRISTINA TOKIĆ I MARIO TOMAŠEVIĆ

Scenski pokret: MAJA HUBER

Izbor muzike: IGOR GOLUB

Dizajner svetla: TOMISLAV KOBIA

Dizajner videa: JOSIP GRIZBAHER

Lutkarski tehnolog: TONČICA KNEZ

Uloge

Emanuel: ANTONIO JAKUPČEVIĆ

Pisac: VLADIMIR TINTOR

Žena, KZ žena: ANITA ŠMIT

Kći Sonja, Hana: IVANA GUDELJ TEŠIJA

Kći Marina, Ester: SELMA MEHIĆ

Good Guy: IVAN ĆAĆIĆ

Bad Guy: MATIJA KAČAN

Mama: PETRA B. BLAŠKOVIĆ

Tata: MARIO RADE

Baka: LJILJANA KRIČKA MITROVIĆ

Djed: DAVOR PANIĆ

Glumac: DUŠKO MODRINIĆ

Oto Mol, Tomo, fašista: ARMIN ĆATIĆ

Jasna, Lea: ANTONIA MRKONJIĆ

Jozef, učenik, fašista, Erik: LINO BROZIĆ

Susjed, Vlado Bjelogrlić, fašista, Hartman: IVAN SIMON

Đuzepe, svećenik, dr. Bruner: VJEKOSLAV JANKOVIĆ

Učiteljica, SS pjevačica: SANJA TOT

Tomina žena, blagajnica, KZ žena: JASNA ODORČIĆ

Učenik, Stjepan, fašista, Tomi: ALJOŠA ČEPL

Učenica, Marta: MATEA GRABIĆ ĆAĆIĆ

Učenica, Rebeka: ANTONIJA PINTARIĆ

Učenica, Eva: IVANA SOLDO ČABRAJA

Lori, Roko: animatori MAJA LUČIĆ, ANDRIJA KRIŠTOF, TONI LEAKOVIĆ, NIKOLA RADOŠ

Predstava traje 2 sata i 5 minuta