Osvajač Zlatne palme otvara XX Slobodnu zonu u Sava centru

 

Jubilarni XX  Filmski festival Slobodna zona biće svečano otvoren 6. novembra u 19 sati u Plavoj sali Sava centra regionalnom premijerom drame „Anora”, nagrađene Zlatnom palmom ove godine u Kanu.

 

Ovom projekcijom Slobodna zona će biti prvi filmski festival koji se, posle tri godine pauze, vraća u kultno sastajalište filmofila – Veliku dvoranu Sava centra!

 

Istoga dana film će otvoriti Slobodnu zonu u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

 

Crnohumorna i dirljiva drama uglednog nezavisnog američkog reditelja i scenariste Šona Bejkera prati Anoru, mladu egzotičnu igračicu iz Bruklina koja se, ubrzo po upoznavanju, udaje za Vanju, sina ruskog oligarha. Kada vest stigne do Rusije, mladoženjini roditelji kreću za Njujork, rešeni da ponište brak.

 

 

Šon Bejker je Zlatnu palmu posvetio svim ljudima sa margine društva kojima se bavio i u prethodnim filmovima „Mandarina”, „Projekat Florida”, „Crvena raketa”...

 

„Sve te individualne priče ne mogu da promene svet, ali mogu da utiču na rušenje predrasuda. Nadam se da će moji filmovi pomoći da na te osobe gledamo u pozitivnijem svetlu i s više poštovanja“ – izjavio je Bejker novinarima u Kanu, gde je film pozdravljen osmominutnim ovacijama.

 

Scenario za „Anoru” Bejker je pisao specijalno za Miki Medison, glumicu koja je, prema njegovim rečima, „ukrala scenu” na kraju Tarantinovog filma „Bilo jednom u Holivudu”, a potom zablistala i u seriji „Bolje stvari”. Anorinog novopečenog supruga Ivana Zaharova tumači Mark Ajdelštajn, koga već nazivaju ruskim Timotijem Šalameom, dok su u ulogama njegovih roditelja slavni Aleksej Serebrjakov („Levijatan”) i Darja Ekamasova („Amerikanci”).

 

Bejker je, kao i više puta do sada, istraživao kako naše društvo tretira ljude na ivici egzistencije.

 

„Zanimalo me je da analiziram različite nivoe moći i uloge novca u toj igri moći, kao i ophođenje prema onima koji su na nižoj društvenoj lestvici od nas“,  objasnio je autor.

 

Prve kritike filma su odlične. Holivud riporter ga je nazvao „vrlo zadovoljavajućim, veštim komentarom društvenih klasa, privilegija i finansijskog jaza”, a Verajeti je ocenio da „pored ove Bejkerove subverzivno romantične, nesputane seks farse 'Zgodna žena' deluje kao film za decu”.

 

Ulaznice za svečano otvaranje 20. Slobodne zone u Beogradu, po ceni od 1200 dinara, u prodaji su onlajn preko sajtova Tickets i eFinity, kao i na prodajnim mestima ovih servisa.

 

I ove godine, deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji, jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone.

 

Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

SVEČANO OTVOREN 58. BITEF

 

Ovogodišnji, 58. Bitef, svečano je otvoren večeras u Operi i teatru Madlenianum nadahnutim govorom čuvenog reditelja Mila Raua i predstavom „Mekšanje” Dens on ansambla.

 

„Veoma sam srećan što sam ovde, u Beogradu, na Bitefu. Volim ovaj festival iz mnogih razloga: to je festival koji je ujedno i lokalan i internacionalan. Festival koji je podjednako posvećen lepoti i protestu. Hrabar, raznovrstan festival”, kazao je Milo Rau na početku svog obraćanja. Njegova predstava „Antigona u Amazonu”, savremena interpretacija antičke tragedije, ovog puta smeštena usred borbe za zemlju i očuvanje Amazona, deo je glavnog programa festivala.

 

„Amazon je udaljen 10.000 kilometara odavde, ali živimo u globalizovanom svetu: ista tragedija, ista pusta zemlja je svuda. Kao u tinejdžerskom filmu o čudovištima, ista kompanija, Rio Tinto, kopa litijum u Srbiji i boksit u Amazonu – minerale potrebne za održivu budućnost Folksvagena. Nije ni čudo što u Amazonu postoji izreka: Kad čuješ reč održivo beži koliko te noge nose”, kazao je Rau.

 

„Postoji nešto strašno, čudovišno, nešto užasno u nama, ljudima. Nešto zbog čega ponekad osetim nagon da sednem i urlam. Zato vas molim: budimo svi kao Antigona. Budimo svi kao Idiot Dostojevskog: budimo naivni, recimo NE smrtonosnoj ideologiji našeg vremena. Borimo se za Lepotu, za Lepotu života, za Lepotu prirode – naše istinske otadžbine”, poručio je Rau, podsećajući na slogan ovogodišnjeg festivala „Lepota (ne)će spasiti svet”, inspirisan citatom Dostojevskog. Predstavu „Antigona u Amazonu” publika će moći da pogleda 2. i 3. oktobra u Ateljeu 212, na sceni koja nosi ime po jednoj od osnivačica Bitefa, Miri Trailović.

 

Ovogodišnje izdanje festivala, koje se održava pod generalnim sponzorstvom 1664 Blanc, otvorila je predstava „Mekšanje” Dens on ansambla iz Berlina u koprodukciji sa Onasis Stegi iz Grčke i Nacionalnim koreografskim centrom Rilije-la-Pap iz Francuske, a u koreografiji grčkog umetnika Hristosa Papadopulosa.

 

Plesačice i plesači, svi stariji od četrdeset godina, pokazali su raskošni talenat koji ne bledi s godinama starosti, već naprotiv, dobija na novoj snazi i lepoti. Mekšanje tela tako je predstavljeno kao njegovo sazrevanje, a publika je višeminutnim aplauzom nagradila suptilno  sprovedenu ideju pobune pojedinca kroz razbijanje ograničenja koje nam postavlja društvo.

 

 

PREDSTAVE ZA KOJE SE TRAŽI KARTA VIŠE

 

Glavni program festivlja nastavlja se istorijskim gostovanjem čuvene francuske pozorišne kompanije Komedi Fransez, koja prvi put u svojoj viševekovnoj istoriji nastupa na Bitefu. Predstavu „Hekuba, ne Hekuba” režirao je Tijago Rodrigeš, inače aktuelni umetnički direktor pozorišnog festivala u Avinjonu. Savremenu interpretaciju mita o Hekubi, u kojoj igraju neka od najvećih imena francuskog pozorišta, domaća publika moći će da pogleda 26. i 27. septembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

 

Program se potom nastavlja dvostrukim igranjem slovenačke hit predstave „Seksualno vaspitanje: Borbe”, 27. i 28. novembra u Bitef teatru. Mlada rediteljka Tjaša Črnigoj sa svojim autorskom ekipom prikazuje borbu za reproduktivna prava u SFRJ kroz lik i delo narodne heroine Vide Tomšić, jedne od najzaslužnijih žena za to uvođenje prava i praksi koje su tada bile izuzetno progresivne u odnosu na ostatak sveta.

 

Vikend na Bitefu obeležiće i domaća produkcija „Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni”, autorski rad Irene Ristić i Đorđa Živadinovića Grgura. Njih dvoje će se 28. i 29. septembra, zajedno sa posetiocima Galerije Podroom (KCB), upustiti u pravi pozorišni pretres slučaja transrodne američke aktivistkinje i uzbunjivačice Čelsi Mening.

 

Hrvatska autorka Jasna Žmak nastaviće ovu liniju predavanja-performansa u originalnom i duhovitom osvrtu na svoju karijeru dramaturškinje, ispitujući teme mizoginije, rada u kulturi i homofobije. Njenu predstava „this is my truth, tell me yours” publika će moći da pogleda u Bitef teatru 30. septembra i 1. oktobra.

 

Ovogodišnji Bitef održava se do 4. oktobra, a glavni program koji su selektovali Nikita Milivojević, Tijana Grumić i Ksenija Đurović čini deset predstava i to iz iz Nemačke, Francuske, Švajcarske, Bolivije, Brazila, Holandije, Belgije, Slovenije, Hrvatske i Srbije.

PREMIIJERA NOVOG FILMA RAJKA GRLIĆA „SVEMU DOĐE KRAJ“

 

Novi film slavnog reditelja Rajka Grlića "Svemu dođe kraj", snimljenog i u domaćoj koprodukciji premijerno će biti prikazan u Beogradu, u četvrtak, 10. oktobra, u mts Dvorani i bioskopu Cineplexx Ušće, za čije prikazivanje se karte već od sada mogu pronaći na njihovim blagajnama.

 

Film Svemu dođe kraj koji je već osvojio publiku na filmskim festivalima u Puli i Sarajevu, sada dolazi i pred beogradsku publiku. Nakon što je na Pulskom festivalu doživeo ovacije, a na Sarajevo Film Festivalu privukao pažnju i osvojio simpatije gledalaca svojim hrabrim prikazom društvenih tema, očekivanja za beogradsku premijeru, zakazanu za 10. septembar u MTS Dvorani s početkom u 20 časova, dodatno su porasla.

U vremenu kada su političke i društvene teme prisutne u svakodnevnim razgovorima, “Svemu dođe kraj” dolazi kao slika stvarnosti koju svi prepoznajemo, ali često izbegavamo da je priznamo. Iako film ne spominje konkretne političare, likovi i situacije jasno odražavaju složene i frustrirajuće aspekte hrvatskog društva kao i društva u celom regionu.

 

Glavni antagonista ima osobine koje će mnogima biti poznate, jer nas podsećaju na stvarne proporcije moći, a koje često ostaju van domašaja običnih ljudi.

 

Rajko Grlić, prepoznatljiv po svom karakterističnom stilu insinuacije, ni ovog puta nije uskratio geldaoce direktnih asocijacija. On svojoj publici vrlo detaljno i realno opisuje situacije i kroz niz sličnosti, navodi ih na zaključke ko bi mogao, po njihovom mišljenju, biti inspiracija prema kojoj je stvoren glavni negativac.

 

"Mislim da je na publici da na platnu prepozna ili ne prepozna neka lica iz stvarnog zivota. Verujem da im to neće biti težak zadatak. Pogotovo u prepoznavanju moćnih i bahatih," rekao je redatelj Rajko Grlić.

 

Film je inspirisan Krležinim delom Na rubu pameti, a u saradnji s Antom Tomićem, Grlić istražuje tamne strane tranzicije i kapitalizma. Kroz dva sveta – onaj bogatih i moćnih koji upravljaju društvom i onaj običnih ljudi koji se suočavaju s nepravdom – film prikazuje borbu koja je istovremeno fizička i moralna.

Likovi nisu samo filmski junaci, već i refleksije svakodnevnih nepravdi koje mnogi mogu da prepoznaju iz sopstvenih života.

 

Ipak, Svemu dođe kraj nije samo društvena kritika. Kroz ljubavnu priču film donosi emotivnu dubinu, podsjećajući nas na važnost ljudske povezanosti i borbe za pravdu.

 

Rajko Grlić, poznat po tome što u svojim filmovima otvara složene i često nelagodne teme i ovog puta nas vodi na put na kom nema jednostavnih odgovora. Ali možda je upravo u ovom propitivanju prilika za promenu – za bolje i pravednije društvo.

 

Ovo je poziv da otkrijete što se krije između redova. Možda je to priča o nama danas, a možda je to poziv da sutra bude drugačije.

 

Podsetimo, prethodni filmovi na kojima su Grlić i Tomić već sarađivali, bili su izmedju ostalih bioskopski hitovi „Karaula“, kao i višenagrađivani film „Ustav republike Hrvatske“, u kojem je glavnu ulogu tada ostvario Nebojša Glogovac.

 

Rajko Grlić je i ovoga puta okupio vrhunsku glumačku ekipu regiona. Glavne uloge igraju Živko Anočić, Jelena Đokić i Boris Isaković, a u ostalim ulogama su Janko Popović Volarić, Emir Hadžihafizbegović, Ksenija Marinković i drugi.

 

Na prestižnim filmskim smotrama na kojima je film do sada prikazan, dodeljene su mu i dve nagrade za sjajne glumačke kreacije, u Puli Zlatna arena Borisu Isakoviću za najbolju sporednu mušku ulogu, kao i Zlatna mimoza Jeleni Đokić za najbolju žensku rolu na nedavno završenom festivalu u Herceg Novom.

 

Film Svemu dođe kraj, posle zagrebačke premijere zakazane za 26. septembar stiže u domaće bioskope širom Srbije.

Beogradska premijera na kojoj će biti prisutna autorska ekipa filma zakazana je za 10. oktobar, a u novosadska dan kasnije, 11. oktobra.

XVIII Festival srpskog filma fantastike (FSFF) u Beogradu

 

XVIII Festival srpskog filma fantastike (FSFF) biće održan od 28. septembra do 1. oktobra u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Festival koji već dugi niz godina predstavlja pravo mesto okupljanja ljubitelja ovog žanra prikazaće filmove iz Srbije, regiona i sveta. Program je podeljen u pet selekcija – međunarodna, regionalna, domaća, dečja selekcija „Fantastični klinci“, a od prošle godine uvedena je i nova kategorija „Mali Koskar“, namenjena mladim autorima do 17 godina. Filmovi koji se takmiče za nagradu „Koskar“ obrađuju neku od tema fantastike (horor, epska, folklorna, urbana, naučno-fantastična).

Pre početka festivala, u subotu i nedelju, 21. i 22. septembra u saradnji sa Purity academy biće održana radionica “Kako se prave Zombiji” koju će držati Miroslav Lakobrija, direktor festivala. Radionica će biti odrganizovana u prostorijama Purity akademije (Dimitrija Tucovića 105). Prijave sa kratkom biografijom mogu se poslati na zombiewalkbelgrade@gmail.com.

 

XI Zombie Walk

 

Jedan od najuzbudljivijih događaja u okviru festivala je i tradicoinalna Zombie šetnja (Zombie Walk). Zombie šetnja će se održati prvog dana festivala, u subotu, 28. septembra u 16 časova u mts Dvorani.

Zahvaljujući profesionalnim šminkerima učesnici šetnje će imati priliku da se transformišu u zastrašujućeg zombija.

Maskiranje za šetnju je besplatno a potrebno je da se prijavite putem e-mail adrese zombiewalkbelgrade@gmail.com i tako rezervišete svoje mesto u hordi zombija.

Najbolji kostimi i maske biće nagrađeni u kategorijama Miss i Mister Zombie Walka, kao i Little Miss/Mister Zombie Sunshine za najmlađe učesnike. Zombie šetnja ima i humanitarni karakter i podržava odeljenje dečije onkologije Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

FOTO: Daniela Radojković

60. OKTOBARSKI SALON :: ŠTA OSTAJE? / WHAT'S LEFT?

 

Na Dan oslobođenja Beograda, 20. oktobra, otvara se 60. izdanje Oktobarskog salona, a ove jeseni, sve do 1. decembra, na nekoliko lokacija u Beogradu publika će se susresti sa tri različita koncepta koja su osmislila tri međunarodna kustoska tima. Ovogodišnje izdanje Oktobarskog salona održava se od 20. oktobra do 1. decembra, u organizaciji Kulturnog centra Beograda. Manifestaciju koja se ove jeseni održava 60. put, realizuju tri međunarodna kustoska tima, a slogan ovogodišnjeg izdanja glasi: ”Šta ostaje? / What's left?”

 

Gde je i šta je prostor za umetnost i umetnike?

Šta ostaje — nakon što napustimo izlagačke prostore?

Šta donose velike manifestacije i šta ostaje posle njih  — …kao put, proces, kontinuitet, diskontinuitet, cilj?

Šta ostaje posle jedne izložbe?

Zatim, šta ostaje — posle svih susreta? Umetnika sa umetnicima, umetnosti sa publikom, međunarodnih i domaćih kustosa, prostora sa umetničkim radovima?

 

Odgovore i nova pitanja ponudiće tokom jeseni tri kustoska tima kroz tri kustoska koncepta, što je kuriozitet ovogodišnjeg izdanja Oktobarskog salona. Lorenco Balbi (Lorenzo Balbi), direktor Muzeja moderne umetnosti u Bolonji – MAMbo, u saradnji sa Dobrilom Denegri, istoričarkom umetnosti i kustoskinjom, predstaviće koncept pod nazivom Trag. Matju Lelijevr (Matthieu Lelièvre), kustos u Muzeju savremene umetnosti u Lionu, u saradnji sa Majom Kolarić, direktorkom Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, predstaviće koncept Estetika(e) susreta. Treći koncept, Nada je disciplina, osmislile su Lina Džuverović, viši predavač i rukovoditeljka studijskog master programa Kustoski rad i kolekcije na Čelsi koledžu za umetnosti Univerziteta umetnosti u Londonu, u saradnji sa Emilijom Epštajn i Anom Knežević, kustoskinjama u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu, i Rafaelom Dražić, koja je osmislila vizuelni identitet.

 

 „60. izdanje priprema se i realizuje u duhu i sa idejom propitivanja mogućnosti suživota različitih koncepcija, kustoskih i umetničkih pozicija, s obzirom da je Odbor odlučio da nakon konkursa po pozivu, prihvati sve tri predložene koncepcije. Ovakva odluka je potaknuta i potrebom da se nastavi započeti proces preispitivanja načina funkcionisanja ove manifestacije”, kaže Zorana Đaković Minniti, članica Odbora Oktobarskog salona i programska direktora Kulturnog centra Beograda. „Ideja o koegzistenciji obično se razume kao metoda bez jasne politke, pa je pitanje može li ona unutar jedne manifestacije nešto suštinski poboljšati. Ostaje da se vidi i o tome aktivnije razmisli i kroz traženje odgovora na pitanje iz naslova izložbe Šta ostaje?, ali i istraži njegovo dodatno značenje koje ima na engleskom What’s Left? (šta je levo?). S obzirom da i dalje ne postoji centralni izlagački prostor namenjen za Oktobarski salon, niti je bio dostupan za korišćenje neki od postojećih u Beogradu, galerije Kulturnog centra Beograda biće jedini prostori u kojima će ove tri koncepcije fizički biti najbliže.”

 

Vizuelni identitet 60. Oktobarskog salona osmislio je grafički dizajner i vizuelni umetnik Slavimir Stojanović Futro.

„Želeo sam da postignem da vizuelni deo izgleda kao neka vrsta urbane šume. Koristio sam simbole koji su grafički vrlo svedeni, a svaki od njih predstavlja jednu od tri posebne kustoske izložbe: Trag, Nada je disciplina i Estetika susreta. Već kad izgovorite nazive, ova tri koncepta zvuče kao tri knjige koje treba da pročitate. Čist, apstraktni grafički metod, na nivou piktograma, gde strelice određuju smerove, direktno ilustruju same naslove i povezuju tri priče. Igrao sam se dalje koristeći paletu boja koja je na ivici ružnog, koja deluje čak neskladno i neprikladno, malo boli. Ali bez tog bola, ne može ništa dobro da nastane, jer umetnost je oduvek tu da nas pita najteža pitanja, pa je takvo i ovo pitanje Šta ostaje?.“

Slavimir Stojanović Futro, tvorac ovogodišnjeg vizuelnog identiteta Oktobarskog salona, bio je i autor grafičkog rešenja 36. Oktobarskog salona, koji je realizovan pre tačno 30 godina, 1994. godine.

MILO RAU OTVARA 58. BITEF

 

Jedno od najvećih imena savremenog pozorišta, čuveni reditelj Milo Rau, otvoriće ovogodišnji Bitef koji se održava od 25. septembra do 4. oktobra.

 

Milo Rau (Bern, 1977) reditelj je, pisac i rezidencijalni umetnik u NTGentu, a od prošle godine i umetnički direktor Bečkog festivala (Wiener Festwochen). Studirao je sociologiju, germanistiku i romanistiku u Parizu, Berlinu i Cirihu, gde su mu, između ostalih, predavali Pjer Burdije i Cvetan Todorov. Kritičari ga nazivaju „najuticajnijim“ (Cajt), „najnagrađivanijim“ (Suar), „najinteresantnijim“ (Standard), „najkontroverznijim“ (Republika), „najskandaloznijim“ (Njujork tajms) ili „najambicioznijim“ (Gardijan) umetnikom našeg vremena.

 

„Do sada je potpisao više od 50 predstava, filmova, knjiga i akcija, a njegove pozorišne produkcije prikazivane su na svim značajnim međunarodnim festivalima, uključujući i Bitef – njegova predstava Orest u Mosulu otvorila je 53. Bitef, dok je na 50. Bitefu gostovao sa delom Saosećanje. Istorija mitraljeza. Ove godine u glavnom programu gledaćemo njegovu hvaljenu predstavu Antigona u Amazonu. Ovo će ujedno biti i njegov prvi dolazak na Bitef”, izjavio je umetnički direktor i koselektor festivala Nikita Milivojević.

 

Dramaturškinja i koselektorka Tijana Grumić dodala je da Rau savremenu Antigonu smešta u amazonski kontekst iz posebnog razloga.

 

„Za potrebe rada na ovoj predstavi Rau sa timom odlazi u Brazil, gde šume i prirodu proždiru kapitalizam i vatra i gde 1% stanovništva poseduje 45% zemlje, i realizuje predstavu sa MST (Movimento dos Trabalhadores Sem Terra), najvećim (zemljo)radničkim pokretom bez vlasništva nad zemljom”, navela je ona.

 

DESET PREDSTAVA U GLAVNOM PROGRAMU

 

Pored Antigone u Amazonu, veliku pažnju privukla je još jedna brazilska priča. Karolina Bjanki i njena plesna trupa Kara de kavalo u Beograd stižu na talasu brojnih uspeha i nagrada koje je osvojila predstava Trilogija Snaga kučke - I poglavlje: Nevesta i Laku noć, Pepeljugo. 

U ovom hrabrom radu Bjanki na radikalan način pristupa temi seksualnog nasilja, analizirajući radove drugih umetnica, baveći se sopstvenim iskustvom, da bi na kraju otišla korak dalje stavljajući sebe kao izvođačicu u ekstremne okolnosti uzimanja GHB-a na sceni (supstanca koju predatori koriste za fizičko onesposobljavanje žrtve pre napada).

 

Svega nekoliko meseci nakon svetske premijere na ovogodišnjem Festivalu u Avinjonu, beogradska publika imaće priliku da pogleda hvaljenu predstavu Hekuba, ne Hekuba Tijaga Rodrigeša. Nastala u produkciji Komedi franseza, čuvenog pozorišta koje prvi put dolazi na Bitef, ova predstava u Beograd dovodi vrhunsku postavu francuskih pozorišnih zvezda koje će oživeti mit o Hekubi na originalan način.

 

Nastavljajući da otkriva mlade zvezde regiona, selektorski tim uvrstio je u glavni program i predstavu Pukotina Jana Krmelja, koji je za ovu predstavu dobio Borštnikovu nagradu za režiju. Hrvatska autorka Jasna Žmak stiže sa predstavom this is my truth, tell me yours, u kojoj se na duhovit način bavi odnosom prema umetničkom polju sopstvenog stvaranja - dramaturgiji.

 

Prateći program Bitefa počinje već večeras, kada se u Luci Beograd otvara 12. festival savremenog cirkusa Cirkobalkana. Ove godine jubilarno 25. izdanje obeležiće Bitef Polifonija, dok će festivalski život započeti novi program Teorijska fešta - teorijska platforma koju uređuje prof. dr Ana Vujanović. Susreti sa autorima još jednom će okupiti Bitefovu vernu publiku i autorke i autore predstava, podstičući razmenu ideja i utisaka u znatno neformalnijem okruženju.

 

Ulaznice za festival mogu da se kupe onlajn, na festivalskom sajtu, sa popustom od 10%. Po redovnim cenama ulaznice mogu da se kupe i na blagajni Bitefa, koja je i ove godine otvorena u festivalskom pres centru, na prvom spratu MTS dvorane (Trg Nikole Pašića).

 

58. BITEF U DRUŠTVU PRIJATELJA

 

Direktor Bitef teatra Miloš Latinović podsetio je na pedeset osam godina dugu istoriju Bitefa, zbog čega ovaj festival s pravom važi za najbolju tradiciju ne samo Beograda, već Srbije i regiona. Prisutnim novinarkama i novinarima ovom prilikom obratila se Nataša Mihailović Vacić, Sekretarka za kulturu Grada Beograda i predsednica Odbora festivala. Na tragu slogana ovogodišnjeg Bitefa – Lepota (ne)će spasiti svet – ona je izjavila da lepota može biti način otkrivanja istine, ali ne nužno i spas.

 

„Lepota više ne nudi jasne odgovore već podstiče na kritičko preispitivanje stvarnosti. U svetu u kom živimo, umetnost i lepota postaju sredstvo za kritiku, a ne spas. Lepota podstiče unutrašnju snagu za promenu, koja je uvek i trebalo bi da bude, najpre lična”, kazala je Mihailović Vacić.

 

Кућа међу звездама 40 година Звездара театра

 

"Позориште је кућа у којој живе људи заљубљени у позоришне илузије – кућа писаца, редитеља, глумаца и мајстора многих заната вештих да на сцени оживе слике и догађаје налик на сцене из нашег живота. И док гледамо са узбуђењем како неко воли, тугује, пати или се радује и смеје заједно са нама, за тренутак заборављамо проблеме које смо оставили код куће. И тако та позоришна прича и игра траје неколико хиљада година са вечитом зебњом да ће једног дана престати јер су се појавили неки нови медији који стварају веће илузије. И књиге ће нестати због појаве филма, филм ће посустати због агресивности телевизије, телевизија губи популарност због компјутера, таблета и телефона паметнијих од власника. Где је у тој трци страхова и дезинформација судбина „старомодног позоришта“? Судбина је на истој сцени где је већ хиљадама година и где ће бити у вековима који долазе. Ми се мењамо, а позориште остаје у кући у којој је рођено. Сачекује нас и испраћа са осмехом.

     8. октобра 2024. године Звездара театар обележава 40 година постојања и успешног рада као позориште које највећим делом живи и опстаје од сопствених прихода – 70 % са благајне, без сталног ансамбла и са 18 запослених људи који брину о три сцене – две у матичној кући и трећој на многобројним гостовањима у Србији, региону и свету. Звездара је данас – мерећи људским годинама, у најлепшем периоду живота. Ово позориште чека дуга и успешна будућност ако настави путем којим је пошло – промоцијом нових домаћих драмских писаца у извођењу великих глумачких имена са генерацијама млађих глумаца који тек освајају позоришни свет. Звездара театар је одавно пример новог модела позоришта и пример за неке будуће позоришне куће.

      У овом позоришту сам провео 40 година после 15 година живота и рада у Атељеу 212. У Звездара театар сам дошао као подршка стварању нове позоришне куће, затим као писац, режисер и управник до ове лепе прославе. У овој кући смо живели као велика породица са много успеха и брига као у свакој породичној кући. Нажалост, многи људи из ове наше уметничке куће преселили су се на неку далеку сцену где су наставили игру којој нема краја.

      40 година обележавамо и мојом најновијом драмом „Удовица живог човека“ са надом да ће ова представа доживети прославу 50 година постојања и рада Звездара театра. Са надом и жељом да ћемо и ми  бити присутни на тој прослави." рекао нам је Душан Ковачевић.   

Звездара театар се убраја међу млађа градска позоришта, а уједно са својих 40 година је довољно искусно и пожељно међу позоришном публиком.

Као такав, Звездара театар се истиче по много чему. Звездара има највећи ансамбл, јер ансамбл овог позоришта чине сви глумци Београда, па и шире.

Звездара је позоришна кућа која негује и афирмише савремен домаћи текст.  Од 94 премијере, чак 80 су потписали домаћи писци.

Организациони принцип Звездаре проистиче из модела „Отвореног позоришта“. То значи да ово позориште нема стални ансамбл и да највећим делом живи и опстаје од сопствених прихода. Многобројни сарадници брину о три сцене – две у матичној кући и трећој на многобројним гостовањима у Србији, региону и свету.

Од прве премијере 8. октобра 1984. када је изведен комад Александра Поповића „Мрешћење шарана“ у режији Дејана Мијача, до данас је одиграно 7896 представа. По броју посетилаца, то значи да је за све ове године представе овог позоришта погледало скоро 1,8 милиона гледалаца.

„Радимо на томе да од стотинак хиљада посетилаца на матичним сценама и двадесетак хиљада годишње на гостовањима, створимо круг пријатеља, а не само гледалаца јер их доживљавамо као спиритус мовенс онога што радимо и разлог зашто постојимо. Зато смо увек отворени и за посете пријатељима у њиховим кућама, зато смо често на точковима, на путовањима, савладавамо хиљаде километара стварајући конекције у земљи, региону, свету… То је наш улог за будућност у коју верујемо“, каже поводом јубилеја Јасна Новаков, помоћник директора Звездара театра.

 Ову позоришну сезону започиње најновији комад Душана Ковачевића, Удовица живог човека, а на репертоару су укупно тринаест наслова.

Са жељом да се бројка од 258 освојених награда на 33 фестивала увећа и одржи попуњеност сала од чак 97%,  КултурниК честита позоришту јубилеј. 

Интерактивна публикација Кућа међу звездама,  „На радост публике“

Аутора Владимира Ђурђевића и Марка Мисираче

 

  

Поводом 40. година позоришта одустало се од монографије. Тражен је начин да искорачи из шаблона и да покуша на неуобичајен начин да се представи живот позоришта кроз живу реч савременика, анегдоте, сећања, користећи достигнућа дигиталне технологије. Тражиен је о начин повезибања прошлог и садашњег времена, да се године, представе и траг које су оставили забележе.

За публикацију су говорили Душан Ковачевић, Воја Брајовић, Егон Савин, Вида Огњеновић, Аница Добра, Ненад Јездић, Бода Нинковић, Милан Караџић, Драгиша Ћургуз, Јасна Новаков, Андрија Кузмановић, Јован Јовановић и други.  Публикацију је могуће читати као и сваку другу, али уз помоћ апликације Холоград она добија једну нову димензију, слике оживљавају, сведочимо култним сценама, присећамо се представа којих више нема...

Аутори публикације су Владимир Ђурђевић и Марко Мисирача, реализовали смо је са Liveview студиом, чији је задатак био да дизајнерски визуелно обликују публикацију и видео материјал.

-      "Рад на публикацији је био изазован и узбудљив. Четрдесет година историје је требало спаковати у стотинак страница. Поред, сад већ неких, култних представа и догађаја који су неизоставни део сваке приче о Звездара театру, одлучили смо да пробамо да испричамо и неке, до сада, неиспричане приче. Интервјуи са глумцима, редитељима, писцима и композиторима су били најузбудљивији део посла. Мислим да је, тим премијерно испричаним причама, ова публикација добила на свежини, на топлини и да се прилично разликује од сличних издања.",  кажа један од аутора публикације, Владимир Ђурђевић.

Коришћене су предности камере која може да снима 360 степени јер се тиме постиже ефекат „увучења“ гледаоца у позоришну сцену.

-       "Истраживачки процес у који смо Владимир Ђурђевић и ја уронили, на позив сјајног и предузимљивог тима Звездара театра, био је изузетно стваралачко искуство. Како је Звездара позориште уз које сам лично растао, сазревао, креирао свој укус и школовао се на сјајним текстовима Душана Ковачевића, Александра Поповића и других наших сјајних савремених драматичара а посебно на креацијама омиљених глумаца наших генерација, била ми је посебна част и задовољство да на овај начин допринесем овом значајном јубилеју и овој оригиналној публикацији." – истиче Марко Мисирача, редитељ који је за ову прилику био задужен да прикупи и обради архивску грађу позоришта.

КУЋА МЕЂУ ЗВЕЗДАМА

- Документарни филм у трајању од 50 минута

- Сценарио и режија:  Слободан Иветић

- Производња: Звездара театар (2024)

 

У филму учествују

(по редоследу појављивања):

 

Душан Ковачевић, Драгиша Ћургуз, Ненад Бркић, Егон Савин, Воја Брајовић, Ненад Јездић, Јасна Новаков, Дарко Бајић, Милан Караџић, Андрија Кузмановић, Јован Јовановић, Ива Илинчић, Бранко Јанковић, Исидора Симијоновић, Амар Ћоровић, Наташа Нинковић, Ана Франић, Слобода Мићаловић, Александар Радојичић, Александар Ђурица, Милутин Мима Караџић

 

"Велики изазов је сместити 40 година нечијег живота у (готово) исто толико минута филма, изазов је и већи када је тај живот био узбудљив као онај што га је до данас имао Звездара театар, култна институција и јединствена појава у позоришном животу Србије. Готово 100 премијера, од којих су неке биле и забрањене, поплаве, бомбе, муње и громови – тако се рађао и настајао феномен Звездара театра.

Било ми је важно да филм не буде у служби позоришта већ да се две уметности допуњују и надограђују, да филмска слобода испуни ограничени простор позоришта, у коме камера прескаче све рампе и пролази кроз зидове, сцене, кулисе и завесе, иде тамо где публика  не може, откривајући магију театра на извору, где она настаје.

Поштовао сам најважнији принцип у нашем послу – да филм не сме да буде досадан. Нема наратора, сведоци и учесници живота Звездара театра лично казују биографију своје куће сопственим речима и сећањима. Истина са којом то чине обасјава „Кућу међу звездама“ емоцијама и страшћу које нас уверавају да ће и других 40 година овог позоришта бити виталне и узбудљиве.", каже Слободан Иветић, сценариста и редитељ      

Програм обележавања 40. година Звездара театра

 

 

6, 7. и 8.10. премијере представе Удовица живог човека, према новом тексту и у режији Душана Ковачевића. Играју: Јелена Ђокић, Сунчица Милановић, Нела Михаиловић, Миодраг Крстовић, Анђелика Симић, Душан Томић. Сценограф представе је Владислава Мунић Канингтон, а костимограф Драгица Лаушевић.

9.10. Ожалошћена породица, Бранислава Нушића у адаптацији и режији Николе Пејаковића, Народног позоришта из Бања Луке. У представи играју: Жељко Стјепановић, Николина Фригановић / Љиљана Чекић, Александар Стојковић, Слађана Зрнић, Љубиша Савановић, Ведрана Мачковић, Драгана Марић. Сценограф је Драгана Пурковић Мацан, костимограф Јелена Видовић.

 10.10. Кумови, Душана Ковачевића у режија Божидара Ђуровића, Никшићког позоришта. Играју: Жана Гардашевић Булатовић, Хаџи Ненад Маричић,

Ивона Човић Јаћимовић, Никола Васиљевић, Павле Богојевић.

Сценограф je Весна Поповић, костимографи Марина Меденица и Маргарета Шобот.

  11.10. Моји тужни монструми, Мате Матишића, у режији Вита Тауфера, Градског дрaмског казалишта Гавела из Загреба. Играју: Живко Аночић, Антонија Станишић Шперанда, Филип Шоваговић, Јелена Михољевић, Свен Шестак, Фрањо Дијак, Ивица Пуцар, Мада Першић. Сценограф je Лазар Бодрожа, костимограф Марита Ћопо, аутор музике Шимун Матишић.

 12.10.  Мирандолина, по мотивима Карла Голдонија и Петера Туринија у режији и адаптацији Татјане Мандић Ригонат, Центра за културу Тиват. Играју: Катарина Марковић, Вучић Перовић, Лазар Драгојевић, Горан Вујовић, Горан Славић, Лара Драговић, Јулија Милачић Петровић Његош. Сценограф je Весна Поповић, костимограф Стефан Савковић, композитор Ирена Драговић, a кореограф Славка Нелевић.

  13.10. завршавају се дани обележавања овог јубилеја премијером документарног филма Кућа међу звездама сценаристе и редитеља Слободана Иветића.

 

XI Međunarodni festival saksofona - Belgrade SAXperience

 

Vrhunski umetnici i bogat program na više lokacija u Beogradu

 

XI  Međunarodni festival saksofona - Belgrade SAXperience biće održan od 25. do 28. septembra na više lokacija u Beogradu.

Ovogodišnji festival, koji podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije, predstaviće neke od najznačajnijih evropskih saksofonista. Program festivala obuhvata koncerte, majstorske radionice, a poseban deo programa, Mini SAXperience, namenjen je budućim profesionalnim saksofonistima i deci.

Festival će u sredu, 25. septembra u 20 časova u Atrijumu Narodnog muzeja otvoriti Trio Klavis iz Austrije (Miha Ferk, saksofon, Dženi Lipl, violina i Sabina Hasanova, klavir). Trio Klavis se ističe kao inovativan kamerni ansambl s jedinstvenim zvukom i raznolikim repertoarom, privlačeći veliku međunarodnu pažnju. Svojim izvedbama, od klasične i romantične muzike do savremenih dela, oduševljavaju publiku u prestižnim salama poput bečkog Muzikferajna, Filharmonije Sankt Peterburga i na festivalima kao što su Grafenegg i Allegro Vivo.

U četvrtak, 26. septembra u 19 časova u Galeriji SANU koncert će održati Alesandro Malanjino iz Italije (saksofon) uz klavirsku pratnju domaće istaknute pijanistkinje Nede Hofman Sretenović (klavir). Alesandro Malanjino studirao je saksofon na Konzervatorijumu Tito Šipa u Čelji Mesapici u Italiji. Nakon završenih studija, usavršava se u Francuskoj na regionalnom konzervatoriju u Versaju kod profesora Vensan Davida i njegovog asistenta Nikole Arsenijevića, a potom na CNSMDP u klasi profesora Kloda Delangla. Laureat je mnogih poznatih takmičenja, kao i finalista najprestižnijeg međunarodnog takmičenja saksofonista, Adolphe Saks u Dinantu.

U petak, 27. septembra u 20 časova u UK Parobrod nastupiće belgijski saksofonista Piter Pelens. Piter Pelens počeo je da svira saksofon sa sedam godina. Studirao je na konzervatorijumima u Gentu, Milanu i Beču. Nastupao je sa orkestrima poput Briselske filharmonije i Simfonijskog orkestra Antverpena, te učestvovao u produkcijama Milanske Skale i Santa Ćećilije. Trenutno je profesor saksofona na Kraljevskom konzervatorijumu u Antverpenu i pomoćni nastavnik u Briselu.

U subotu, 28. septembra u 11 časova u Velikoj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca biće organizovan Mini SAXPERIENCE na kome će nastupiti Banda saksofonista.

Festival će zvanično biti zatvoren u subotu, 28. septembra u 21 čas u Boho Baru na Kalemegdanskoj terasi kada će biti održan koncert Live SAXPERIENCE na kome će nastupiti Milan Savić, saksofonista i osnivač festivala i Danijel Čehranov, di-džej.

Osnovan 2014. godine kao inicijativa Udruženja saksofonista Srbije, na čelu sa saksofonistom Milanom Savićem, Belgrade SAXperience je od svog osnivanja uspešno okupio više od 450 muzičara iz 15 različitih zemalja, i organizovao preko 150 koncerata u Beogradu i širom Srbije. Pored koncerata, festival nudi i majstorske radionice i predavanja, pružajući priliku mladim muzičarima da usavrše svoje veštine.

Više o programu festivala na društvenim mrežama i sajtu.