Ovogodišnje izdanje Bitefa, 57. po redu, biće održano od 3.
do 10. oktobra pod sloganom „Snago, ne pristaj da budeš nečija“. Sa devet
predstava u glavnom programu, ovogodišnji Bitef predstaviće publici hrabre i
odvažne produkcije koje stižu iz Nemačke, Litvanije, Mađarske, Švedske, Grčke,
Burkine Faso, Belgije i Srbije.
Selektorski tim i glavni progam
Obraćajući se medijima, Nikita Milivojević je govorio o
kolektivnom radu na selekciji koji podrazumeva demokratski duh i doprinos
različitih perspektiva iz kojih se može sagledati savremeno stvaralaštvo.
„Bitef za mene podrazumeva kontinuitet. Postoji nešto što su u ovaj
festival ugrađivali mnogi ljudi pre nas. U tom smislu dugujem zahvalnost mom
kolegi Ivanu Medenici, prethodnom umetničkom direktoru, s kojim smo se
dogovorili da jednu njegovu ideju sačuvamo za ovo izdanje festivala“,
izjavio je Milivojević.
U pitanju je dan prologa, koji povezuje predstojeći Bitef sa
onim prethodnim. Tako će 3. oktobra publika biti u prilici da kao prolog
festivala pogleda predstavu Božanstvena komedija u režiji Franka Kastrofa i
produkciji Beogradskog dramskog pozorišta, koju je selektovao Ivan Medenica.
Pored ove predstave koja se izvodi van konkurencije, u
glavnom programu biće prikazano još osam predstava. Festival će 4. oktobra
svečano otvoriti nemačka predstava Deca sunca Maksima Gorkog, u režiji
slovenačke rediteljke Mateje Koležnik i produkciji Šaušpilhausa Bohum.
„Smeštena u hiper-realističnu scenografiju, ova režija Mateje Koležnik
donosi uzbudljivo i psihološki iznijansirano čitanje Dece sunca“,
navela je Tijana Grumić. „Budući da je jedna od misija festivala
promovisanje novih i mladih imena i autorskih poetika, veoma se radujemo što će
se u selekciji naći i predstava Zbogom, Lindita Nacionalnog teatra Grčke, u
režiji grčkog reditelja albanskog porekla Marija Banušija, kome je ovo tek
druga profesionalna režija. Baveći se zagrobnim običajima balkanskih zemalja,
Mario Banuši na jedinstven način priča priču o nošenju sa gubitkom voljene
osobe.“
Jedna od dve predstave iz domaće produkcije u takmičarskoj
selekciji jeste Kao i sve slobodne djevojke autorke Tanje Šljivar i rediteljke
Selme Spahić u produkciji pozorišta Atelje 212.
„Stavljajući u fokus pitanje generacijskog jaza i nebrige starijih
generacija prema mlađima, a istovremeno ističući u kojoj meri se glasovi mladih
ljudi na ovim prostorima zanemaruju, ova predstava se tematski sjajno uklapa u
ovogodišnju selekciju“, objasnila je Grumić, ističući i mađarsku
predstavu Raspevana mladost, koja je jedna od dve „muzičke“ predstave 57. Bitefa.
„Ova akapela opereta govori o poslednjih 70 godina turbulentne mađarske
istorije i tome koliko su umetnost i muzika istovremeno bile ključan faktor
kako promovisanja ideologije vladajućih struktura, tako i pobune mladih“,
kazala je Grumić.
Producentkinja i koselektorka festivala Ksenija Đurović
predstavila je i drugu „muzičku“ predstavu ovogodišnjeg Bitefa. U pitanju je
litvanska opera Sunce i more autorki Rugile Barzdžiukaite, Vaive Grainite i
Line Lapelite koja se odvija u ambijentu plaže i govori o ekološkoj propasti
sveta.
„Rado napominjemo da je ovaj rad predstavljao Litvaniju na 58.
Venecijanskom bijenalu i odneo pobedničku nagradu, odnosno Zlatnog lava, te je
i mesto izvedbe – paviljon Cvijeta Zuzorić, galerijski prostor Udruženja
likovnih umetnosti Srbije – u vezi sa multidisciplinarnošću ovog izvanrednog
rada“, izjavila je Đurović.
Treća domaća predstava na ovogodišnjem Bitefu biće Želja da
se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom, rad koreografa Igora Koruge u
saradnji sa Milicom Ivić i šestoro pionira plesne scene - Anđelijom Todorović,
Nelom Antonović, Sanjom Krsmanović Tasić, Tatjanom Pajović, Jelenom Jović i
Borisom Čakširanom.
„U produkciji Stanice Servisa za savremeni ples, predstava je jedan od
rezultata Koruginog višegodišnjeg bavljenja istorijom razvoja plesne scene u
zemlji, te promišljanja uslova rada i života onih koji su u izgradnji scene
direktno učestvovali, a njihov rad niko ne čuva osim njih samih. Skrećući
pažnju na fenomen neuređenosti polja plesa, Bitef nastoji da doprinese borbi
protiv dalje marginalizacije savremenih plesnih praksi“, rekla je
Đurović.
Ona je dodala da festivalski tim posebno raduje to što će se i Anja Suša, nekadašnja selektorka festivala, vratiti na Bitef, ovog puta u svojstvu rediteljke švedske predstave #Jeanne, po tekstu Ivane Sajko, jedne od najznačajnijih hrvatskih spisateljica.
Na samom kraju, predstavljena je i predstava Wakatt Serža
Emea Kulibalija, autora i koreografa poreklom iz Burkine Faso koji od 2002.
godine živi u Belgiji.
„Kulibalijeva polazna tačka za Wakatt bio je strah od drugog, od
drugosti. Inspirisan (ili ubijen u pojam) društveno-političkim okolnostima,
ples koji nam kompanija Faso Dans nudi dolazi iz pokreta motivisanih strahom,
paničnim osećanjima koja se ispoljavaju kao agresija i nasilje“, dodala je
Đurović. „Desetoro izvođača nas dalje uvlače u borbu protiv kolonijalizma
ogoljavajući mračnu stranu čovečanstva pred našim očima, kao da pitaju publiku
da li je ovo dovoljno da se pobunimo.“
Sve informacije kako o glavnom, tako i o pratećim programima
festivala, biće u predstojećem periodu objavljivane na zvaničnom sajtu
festivala, kao i putem društvenih mreža fejsbuk i instagram.
Slogan i vizuelni identitet
Umetnički direktor festivala Nikita Milivojević otkrio je da
je ovogodišnji slogan festivala „Snago, ne pristaj da budeš nečija“ zapravo
pozajmljeni stih iz zbirke pesama Moja mama zna šta se dešava u gradovima mlade
i uspešne srpske pesnikinje Radmile Petrović.
Ovaj stih na najbolji način spaja izbor svih predstava koje
su se našle u glavnom programu a koje sve kroz svoje raznolike perspektive,
poetike i umetničke prakse na različite načine osvetljavaju priče
marginalizovanih zajednica, osporavaju hegemonističke strukture i ističu
otpornost ljudskog duha.
Iza vizuelnog identiteta ovogodišnjeg Bitefa stoji New
Moment New Ideas Company. Kako je kazao Veljko Golubović, izvršni kreativni
direktor ove agencije, na Bitefov zadatak pristiglo je oko pedeset radova iz
cele regije, a odabrano je rešenje Ivana Savića, art direktora iz Beograda.
„Bitef je uvek bio nešto potpuno drugačije u odnosu na sve festivale,
kako u bivšoj Jugoslaviji, tako i u Srbiji“, dodao je Golubović. „Sa Bitefom
imate utisak kao da ste u prvom redu kulturne i civilizacijske linije, da
posmatrate sva ta dešavanja iz prvog reda, da ste deo te priče.“
Bitef – preispitivanje, dijalog, svet
„Bitef je manifestacija od izuzetnog značaja za grad Beograd“, izjavila
je Nataša Mihailović Vacić, gradska sekretarka za kulturu. „To je pozorišni
festival koji je svojom hrabrošću da preispituje nove ideje i pozorišne prakse
i tendencije, prevazišao granice Srbije, nekadašnje Jugoslavije, ali i celog
kontinenta.“
Radovan Jokić, pomoćnik ministra za savremeno stvaralaštvo,
čestitao je svim dosadašnjim saradnicima Bitefa na tome što su uspeli da održe
jedinstveni duh festivala.
„Bitef je mesto za preispitivanje, kao i uvaženi centar za dijalog. Jer
šta je umetnost, ako ne komunikacija“, dodao je Jokić. „To
je jedan od najvažnijih markera savremenih tokova u zemlji i svetu. Bitef je
prozor u svetska dešavanja.“
Festival su tradicionalno podržali Sekretarijat za kulturu
Grada Beograda i Ministarstvo kulture Republike Srbije, kao i Ambasada Savezne
Republike Nemačke i Gete Institut. Partner i prijatelj Bitefa je i New Moment
New Ideas Company, kreativna agencija festivala. Partneri festivala ove godine
su Generali osiguranje Srbija, Erste Bank a.d. Novi Sad, kao i prijatelji
festivala 1664 Blanc i Somersby.
Нема коментара:
Постави коментар