VI Šekspir festival otvoriće 27. juna u 19:30 u
Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu predstava “Ričard III“, u izvođenju
Gradskog dramskog kazališta Gavella i
režiji Aleksandra Popovskog.
Doajeni srpskog glumišta u
premijeri tok šoua Moj Šekspir, zatim bajkovita Bura maestralne Irine Bruk, Bogojavljenska
noć sa jednim od najpopularnijih britanskih glumaca i muzičara Džordž
Megvajerom, Ričard III u režiji
Aleksandra Popovskog i premijera filma Sve je istina kultnog reditelja Keneta
Brane...
Ovo je samo deo uzbudljivog
programa 6. Šekspir festivala
koji će se, uz podršku UNIQA osiguranja,
održati od 27. juna do 3. jula u
Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, u Kulturnom centru Vojvodine i na
centralnoj festivalskoj lokaciji – velelepnoj Vili Stanković u Čortanovcima.
„Ove godine nastavljamo sa neočekivanim formama, koje
najvećeg dramskog pisca smeštaju u sadašnjicu i pomažu nam da ga još bolje
upoznamo. U premijeri tok šoua Moj Šekspir glumci Voja Brajović, Svetlana
Ceca Bojković, Svetozar Cvetković, Zijah Sokolović, Vojin Ćetković, Milena
Zupančić i Ozren Grabarić sa nama dele do sada neotkrivene dogodovštine iza scene i iskustva koja su stekli
glumeći u Šekspirovim dramama. Ugostićemo i ćerku legendarnog Pitera Bruka
Irinu i njenu trupu Nacionalnog teatra iz Nice. Imaćemo jedinstvenu priliku da
pogledamo kako je dobitnik prestižne Olivier
nagrade Džordž Megvajer izneo Bogojavljensku
noć, urnebesnu komediju o
ljubavnim trouglovima, prerušavanju, zameni identiteta i polova“, objašnjava
Nikita Milivojević, direktor i idejni tvorac Festivala.
Milivojević je dodao da će program otvoriti Ričard
III proslavljenog makedonskog reditelja Aleksandra Popovskog, u kojem
glavnu ulogu igra talentovani Ozren Grabarić.
Zatvoriće ga premijera filma Sve je istina u kojem se maestralni
Kenet Brana, kao reditelj i glumac, bavi Šekspirovim poznim godinama. Uz njega igraju
i zvezde poput Džudi Denč i Ijana MekKelena, a ova projekcija je jedinstvena
prilika da publika pogleda film koji nakon Festivala neće
ići u dalju bioskopsku distribuciju.
„U okviru pratećeg programa po
prvi put organizujemo izložbu u vili Stanković i pričamo priču o Joci Saviću,
nadarenom srpskom glumcu i reditelju koji je na nemačkoj pozorišnoj sceni
praktično ustanovio novi princip igranja Šekspira. Savić je krajem XIX veka bio
član i upravnik Dvorskog i Nacionalnog pozorišta u Minhenu i osnivač čuvene Šekspirove scenu, ali je do danas ostao
nepoznat na našim prostorima“, naveo je Milivojević.
Šekspir festival, jedinstven u ovom delu Evrope i
osmišljen kako bi negovao dela najvećeg svetskog dramskog stvaraoca, i ovu
godinu održava se uz pomoć i podršku UNIQA osiguranja.
„Velika nam je čast i
zadovoljstvo što smo doprineli da dramski događaj sezone nastavi da raste i
ponovo pronađe put do svoje verne publike. O tome koliko je Šekspir festival
jedinstven možda i najbolje govori prestižno evropsko priznanje kojim je
nedavno nagrađen, kao i činjenica da će ove godine okupiti istinske doajene
regionalnog glumišta. Ovaj svojevrsni praznik umetnosti i pozorišta ponovo nam
donosi duh najpoznatijeg dramskog pisca svih vremena u neočekivanim formama.
Jedna od njih je izložba o Joci Saviću, našem čoveku koga su u inostranstvu
proslavile upravo Šekspirove drame“, izjavila je Sonja Marić, direktorka marketinga
i korporativnih komunikacija UNIQA osiguranja i dodala da je za ovu kompaniju
Šekspir festival prilika da podrži kulturu i pozorišnu scenu u Srbiji i ostane
verna promociji pravih vrednosti.
Osnivanje Šekspir festivala u Srbiji inicirao je
reditelj Nikita Milivojević nakon premijere njegove predstave „Henri VI” u
čuvenom Glob teatru u Londonu u maju 2012. godine. Pored želje da nam otkrije
Šekspira na nov način, Nikita Milivojević
je bio vođen idejom da se Vila Stanković - izuzetan prostor zatvoren za
javnost u Srbiji, učini atraktivnim kulturno-turističkim mestom. Ovaj festival
jedinstvena je prilika da domaća publika pogleda trenutno najpopularnije
svetske predstave koje se igraju po Šekspirovim delima.
Prodaja ulaznica za predstavu “Ričard III” počeće
29. maja na blagajni Srpskog narodnog pozorišta i svim prodajnim mestima
Tickets - a. Cena ulaznica u pretprodaji prvih 7 dana, do 5. juna, iznosi
500,00 dinara. Od 6. juna redovna cena ulaznice iznosiće 700,00 dinara.PREVOZ
*Za sve predstave obezbeđen je ORGANIZOVAN PREVOZ iz Beograda i Novog Sada. Povratna karta za organizovan prevoz se može kupiti na svim prodajnim mestima Tickets a po ceni od 300 dinara. Broj mesta je ograničen!
Mesto i vreme polaska/povratka autobusa:
BEOGRAD
Polazak: Crkva Sv. Marka, ispred terminala AirSerbia (Bulevar Kralja Aleksandra 17) Samo za predstavu RIČARD III u 17.30 časova. Za ostale predstave u 18.00 časova.
Povratak: Parking ispred SNP a nakon završetka predstave Parking Vile Stanković 20 minuta nakon završetka predstave
Pokrovitelji 6. Šekspir festivala su AP Vojvodina –
Pokrajinska vlada, Opština Inđija, Ministarstvo kulture i informisanja, Grad
Novi Sad, Uniqa osiguranje i MTS.
Program festivala možete pogledati ovde.
VIŠE O PREDSTAVAMA:
Šekspirov Ričard III u kontekstu svoga doba - Andy Jelčić
Iako u stručnoj i istorijskoj literaturi postoje manja
neslaganja oko pretpostavljene godine nastanka istorijske drame Ričard III,
većina izvora smešta je u 1592., kada se Šekspir bližio 30. godini života. U
današnje doba govorili bismo o mladom autoru, u ondašnje, kada se u proseku
živelo kraće, a vrhunce stvaranja se dosezalo pre, to je već bilo doba njegove
autorske zrelosti. Iako Ričarda danas nazivamo istorijskom dramom, postoje
razlozi zašto je već u prvome izdanju iz 1597. nazvan tragedijom, poput
Hamleta, Otela ili Makbeta.
Naime, bez obzira na istorijski predložak, mnogi elementi
ove drame fikcionalne su naravi, posebno oni povezani s Ričardovim krvavim
tragom do prestola. On nije ubio Edvarda, prvoga muža svoje supruge i nije
odgovoran za smrt Henrija VI. Takođe nije ubio, odnosno dao ubiti, ni starijega
brata Clarencea (onoga nesretnoga Georgea iz zloslutnoga proročanstva o
"G"-u), nego je to učinio Edvard. Pravi Ričard nije ubio vlastitu
suprugu, nego je ona umrla od tuberkuloze, a ne postoje ni čvrsti dokazi da je
neposredno upleten u ubistvo ili nestanak mladih prinčeva iz Towera. Sve što se
o tome zna može se svesti pod frazu često spominjanu u holivudskim
kriminalističkim filmovima – circumstantial evidence. Ukratko, iako nipošto
nije bio bezopasan ili lišen vladalačke ambicije, istorijski Ričard nije bio
onako pravocrtno krvav kao Šekspirov.
Okupljanje i kretanje vojski u stvarnosti se nije odigralo
onako kao u drami. Ričard i Richmond nisu se susreli na bojnome polju, pa stoga
Richmond nije bio taj koji ga je ubio. Ni Ričardova nakaznost nije u stvarnosti
bila ni izdaleka takva kao u drami. Svekoliko odstupanje od prirodnoga kanona
kod njega se svodilo na malo, ponekad neprimetno, podignuto desno rame usled
skolioze kičme.
Međutim, lik Ričarda kako ga prikazuje Šekspir, odnosno
onakav kakvim on u drami opisuje samoga sebe u monolozima, potpuno odgovara
piščevom vršnjaku i savremeniku Robertu Cecilu, uticajnom političaru i moćniku
Šekspirovog doba. On je bio grbav i imao mnogo jače izraženu skoliozu od
stvarnoga Ričarda, dok mu je ruka bila "osušena" upravo na način kako
to ističe lik Ričarda u drami. Roberta Cecila istorija opisuje kao
"kontroverznog", odnosno onako kako današnje dnevne novine
označavaju političare i uspešne poslovne ljude čije pojedine, u pravilu
ključne, stepenice uspona prekriva magla odnosno mrak, a i ono što je vidljivo
često je moralno upitno. S obzirom da autor svoga Ričarda očito više shvata kao
glosu, a manje kao istorijsku rekonstrukciju, ništa nas ne sprečava da u
savremenome svetu potražimo vlastitoga Ričarda.
Nije zabeženo je li Ričard III ikada izveden za Šekspirova života; možda
nije upravo iz dnevnopolitičkih razloga. Prvo pouzdano utvrđeno izvođenje
dogodilo se 1633., otprilike dvadeset godina nakon smrti Roberta Cecila, a i
samoga Šekspira, koji ga je nadživeo za svega četiri godine. Upravo te godine
Galileo Galilei osuđen je u Rimu zbog jeresi, u Evropi besni Tridesetogodišnji
rat, a na Dalekome istoku lokalni sukob iz doba nastanka Ričarda III , onaj
između Koreje i Japana, zamenjuju kolonijalni sukobi Holanđana sa Kinom. Postavljaju
se temelji funkcionisanja savremenoga sveta.
Dramaturška beleška uz Ričarda III - Dubravko Mihanović
Ričard III, nakon Hamleta, obimom je najveća drama u
Shakespeareovom kanonu. Kad nam je stigao novi, za ovu priliku naručeni prevod
Andyja Jelčića, tekst je imao 147 stranica, što je po grubim procenama
materijal čije bi izvođenje trajalo oko pet sati, verovatno i duže, sa popisom
od šezdesetak likova uključenih u radnju, ne računamo li bezimene stražare,
vojnike, gospodu, lordove, građane... Razvedenost ove po nekim klasifikacijama
istorijske drame (istorije), a po nekima tragedije, prati i gustoća odnosa.
Kako piše Milan Bogdanović u pogovoru starijeg prevoda Ričarda: "Kako u
Kralju Ričardu Trećem ima vrlo mnogo istorijskih aluzija i reminiscencija iz
prošlih vremena, potrebno je, da čitalac poznaje barem glavne crte engleske
istorije onoga doba, posebno tzv. borbu između crvene i bele ruže. "
Ko-je-kome-šta u toj delom stvarnoj, a delom izmaštanoj spirali veza i odnosa
zaista nije lako "pohvatati", pogotovo gledaocima koji nemaju
sugerisano istorijsko predznanje i kontekst, kao ni mogućnost ponavljanja ili
vraćanja unazad, nego plove zajedno sa strukturom predstave.
Iz Shakespeareovog teksta stoga smo destilirali ono bez čega
nismo hteli ispričati ovu priču i gotovo da nema scene u kojoj nije došlo do
sažimanja, stvaranja elipsi, pretapanja, ali ne kako bismo dekonstruirali,
komentirali ili "izneveravali", nego upravo suprotno, kako bismo
obuhvatili, primakli se.
U epicentru Ričarda III, naravno, naslovni je lik – vojvoda
od Gloucestera, kasniji kralj, čovek "lišen lepoga sklada",
"nezgotovljen", "sakat", "izobličen", koji je,
"kad ne može ljubavnik biti" "čvrsto odlučio da zločinac
bude" . Uvodni Ričardov monolog sigurno je jedan od najpoznatijih delova
ne samo ove drame, a s njim smo već na samom otvaranju raskošnog narativa
uhvaćeni u piščevu zamku: pozvani smo na putovanje s beskompromisnim
manipulatorom i ubojicom. Možda bismo i odbili taj poziv, ali Ričardova
(auto)refleksija proviruje iza površine zbivanja, dramska akcija gonjena je
njegovim delovanjem, on planira i predviđa, usmerava i menja, pa smo poput
likova drame nošeni tom silom, čiji je stvaralac nalik zlom demiurgu spremnom
čak i uništiti svet samo da bi njime zavladao. A svet Ričarda III. taman je,
makabričan, klaustrofobičan, zverinji, ali i pun, slojevit, angažovan,
dinamičan. Čovek je čoveku tu ponajprije vuk, a tek potom brat i sin, prijatelj
i ljubavnik, podanik i vladar. Rečima Jana Kotta:
"Shakespeare nije imao
iluzija."
Dvorske zavere, politička
trgovina, spletke i intrige, oblikuju zaplet kroz koji smo se pokušali kretati
kao kroz triler, zaustavljajući mu se u dramskim vrhuncima. U toj noirovskoj
mreži pored "nazubljenih" muških likova, što je s obzirom na ratne i
poratne prilike očekivano, i četiri su izuzetne žene: lady Ana, kraljica
Elizabeta, kraljica Margareta i vojvotkinja od Yorka. Neki od njihovih prizora
čine emotivno središte Ričarda, a susret Ričarda i Elizabete u četvrtom činu
jedna je od najpotresnijih scena u Shakespeareovom opusu, s unutrašnjim nabojem
koji se na trenutke čini neizdrživim.
"Što god je učinjeno ne može se
vratit': / Ponekad su ljudski postupci nesmotreni" , lakonski će u toj
slici reći Ričard nakon svega što je napravio bližnjima. No jasno je: putovanje
na koje se otisnuo vodi u "srce tame", razaranju mora doći kraj.
"Krvavo živiš i krvav će ti biti kraj." , reći će Vojvotkinja od
Yorka, Rikardova, Edvardova i Georgeova majka, svome sinu na rastanku. Kao i u
svojim Sonetima, Shakespeare i ovde "bolje govori o boli nego o
užitku", "čini se da bolje razumije strast, nego ljubav".
"Suočeni
s provalijom koja fascinira, mi mislimo na rubu i tražimo čvrst oslonac, okvir
kroz koji bismo sagledali sebe."
Aleksandar Popovski
rođen je 1969. godine u Skopju, Makedonija. Na Univerzitetu "Sv. Kiril i
Metodije" diplomirao je pozorišnu i filmsku režiju.
U pozorištu prvi put režira 1992., tekst Dejana Dukovskog
Div i sedam patuljaka. Slede režije Lorce, Popovskog i Mitrevskog, Harmsa,
Koltèsa, Stefanovskog, Vencelja i Popovskog po Cervantesu, Stokera, Čehova,
Büchnera, Shakespearea, Biljane Srbljanović, McDonagha, Molièrea, Ane Lasić,
Slavka Gruma, Voltairea, Milene Marković, Strindberga, Hamptona, Bulgakova,
Majakovskog, Vojnovića, Sternheima, Viana, Brechta, Švarca, Greiga, Gazvode,
Dorsta... Popovski je do danas postavio predstave na scenama u Makedoniji,
Danskoj, Srbiji, Sloveniji, Italiji, Švedskoj, Grčkoj, Austriji, Turskoj.
Dobitnik je mnogobrojnih nagrada i priznanja za svoj rad, od kojih izdvajamo
tri Sterijine nagrade, nagradu "Ardalion", nagradu "Zlatni
smeh", tursku nacionalnu nagradu „Afife Jale“, nagradu na slovenskim
Danima komedije...
Ričard III četvrta je režija Aleksandra Popovskog u
kazalištu "Gavella", nakon Shakespeareovog Sna letnje noći (2007.),
kako je zapisano - "jedne od najigranijih i najnagrađivanijih predstava u
istoriji ovoga pozorišta", Ibsenovog Peera Gynta (2010.) te Anouilhove
Antigone (2012.). Osim Sna letnje noći (koji je nakon pozorišta
"Gavella" postavljen i u Gradskom pozorištu Istanbul), od
Shakespeareovih je naslova Popovski dosad postavio Buru (Turski teatar Skopje),
Hamleta (Universität für Musik und Darstelendekunst, Graz te Jugoslovensko dramsko
pozorište, Beograd) i Na Tri kralja (Hrvatsko narodno kazalište u Zagrebu).
Sa svojim filmovima Popovski je učestvovao na festivalima u
Stockholmu, Barceloni, Puerto Ricu, San Franciscu, Dresdenu, Zürichu, Calcutti,
Beogradu, Palm Beachu, Palm Springsu, Cotbusu, Tromsu, Ljubljani, Sarajevu,
Celju, Milanu, Stuttgartu ... nagrađen je na festivalima u Helsinkiju, New
Yorku, Bruxellesu, Rimu ...
Srpsko narodno
pozorište, Novi Sad / Scena „Jovan
Đorđević“
Četvrtak, 27. jun u
19:30
Gradsko dramsko
kazalište GAVELLA (Zagreb, Hrvatska)
RIČARD III
Režija: Aleksandar Popovski
Prevodilac: Andy
Jelčić
Dramaturg: Dubravko
Mihanović
Scenograf: Aleksandar Popovski
Kostimografkinja: Marita
Ćopo
Autor muzike: Marjan
Nećak
Autori videa: Lana
Cavar i Timi Šarec
Saradnica za scenski govor: Ivana
Buljan Legati
Dizajn svetla: Zdravko Stolnik
Asistentkinja scenografa: Nastja
Miheljak
Asistentkinja kostimografkinje: Mia Popovska
Predstava traje 2 sata i 40 minuta, s pauzom.
Igraju:
Ričard, vojvoda od Glostera, kasniji kralj Ričard III : Ozren Grabarić
Džordž, vojvoda od Klarensa, njegov brat: Andrej Dojkić
Lord Hastings: Sven Šestak
Ledi Ana, udovica Edvarda, princa od Velsa: Martina Čvek
Kraljica Elizabeta, supruga kralja Edvarda IV : Dijana Vidušin
Lord Rivers, Elizabetin brat: Sven
Medvešek
Vojvoda od Bakingama: Živko
Anočić
Kraljica Margarita, udovica kralja Henrija VI : Bojana Gregorić Vejzović
Kralj Edvard IV: Hrvoje
Klobučar
Vojvotkinja od Jorka, Ričardova, Edvardova i
Džordžova majka:
Slavica Knežević
Ser Viljem Kejtsbi: Nikola Baće
Dvojica ubica: Ivan
Grčić i Đorđe Kukuljica
Čistač: Filip
Šovagović
Gospođa Šor: Anica Kovačević
Inspicijentkinja: Ana
Dulčić
Suflerka: Andrea Glad
Premijera: 15.
decembra 2017.
Šekspir festival: MOJ ŠEKSPIR
Petak, 28. jun u 20:00
/ PREMIJERA
Ponedeljak, 1. jul u
20.00 / REPRIZA
Vila
Stanković, Čortanovci
Koncept:
Nikita Milivojević
Učestvuju: Svetlana Bojković, Voja Brajović,
Svetozar Cvetković, Zijah Sokolović, Milena Zupančič, Vojin Ćetković ...
Trajanje
predstave: 1h 20’
Najigraniji
dramski pisac u istoriji Narodnog pozorišta u Beogradu je Šekspir! Dakle, ne
Nušić, Sterija ... ili bilo koji drugi domaći pisac. Tragom ovog zanimljivog
podatka, Šekspir festival je odlučio
da ove godine u glavnom programu izvede predstavu Moj Šekspir koja bi u stvari
bila susret publike sa našim glumcima
koji su igrali u nekom od Šekspirovih dela.
Ideja je da
glumci na neki svoj način predstave publici svog Šekspira. Kroz male „ispovesti“ o ličnom iskustvu i doživljaju
Šekspira na sceni, (promišljanju lika,
procesu rada na probama i sl. ) ... pokušali bi izmedju ostalog i da
odgovorimo na pitanje zašto je Šekspir i dalje najigraniji dramski pisac svih
vremena, i zašto se smatra najzahtevnijim glumačkim zadatkom.
Glumci bi
takodje „uživo“ govorili i svoj omiljeni monolog iz predstave u kojoj su
igrali, (ili bilo kog drugog Šekspirovog dela). Ono što je posebno zanimljivo u
ovom susretu jeste ideja da u njemu učestvuju i neki od glumaca sa prostora
bivše Jugoslavije, tako da će to biti i ponovni zajednički susret bivših kolega
na šekspirovoj sceni. Moj Šekspir je trogodišnji projekat Šekspir festivala u
kome će učestvovati oko 30 glumaca.
Projekat je
realizovan podrškom: Grad Novi Sad
Nacionalni teatar, Nica (Nica, Francuska)/Théâtre National de Nice – CDN Nice Côte d’Azur / Coproduction Passionnément TNN: BURA!
Mnogo toga rečeno je o „Buri“,
Šekspirovom poslednjem delu...
Zašto se onda ne bi pričalo i
o malom vetrovitom ostrvu, stopalima u pesku, pici iz peći?
Za Irinu Bruk je u svakom
slučaju bilo očigledno da je želela da ovaj komad, koji je toliko postavljala,
a često i u najmračnijim aspektima, bude vedar, ćudljiv, lagan. Tri prideva
koja ukazuju na godine nonšalantnosti Italije. Smejemo se, plešemo, pevamo,
žongliramo, vođeni Prosperom. Smešno, dirljivo, iznenađujuće, iznova sveže:
šekspirovski!
„Poslednji Šekspirov komad
čuva tajne kojima razumemo suštinu naše ljudskosti...“
Neuporedivo Šekspirovo pero i
lagani i svečani dodir Irine Bruk, oblikuju predstavu dostupnu svima, predstavu
koja prelazi od duševnih oluja do pomirenja. Glumci kreću na radosno putovanje
ka otvorenom moru.
Dirljivo!
Sa svojom umešnošću i zaraznom
vedrinom, Irina Bruk obnavlja Šekspirovu „Buru“ u novoj, podmlađenoj glumačkoj
podeli.
Od početka predstave, klima
pobune vlada na pustom ostrvu, mestu dvatesetogodišnjeg izgnanstva čarobnjaka
Prospera.
Stanovnici ovog malog
kraljevstva su na ivici revolucije, uprkos veselim italijanskim muzičarima i
magičnim trikovima. Mlada Miranda se smrtno dosađuje sanjajući o ljubavi.
Kaliban, divlji i nakazni rob, ne podnosi više svakodnevna mučenja zlih duhova
koje šalje njihov gospodar. Arijel, vazdušni duh i odani sluga, sa nestrpljnjem
čeka kraj ugovora.
Svi sanjaju o slobodi.
Prospero sanja o osveti. Ali, oprost će izmeniti čitav taj mali svet. Uz
melodiju mandoline i u atmosferi italijnskog filma, svi napokon tonu u duboku
emociju.
Subota, 29. jun u 20:00
Vila
Stanković, Čortanovci
Adaptacija
i režija: Irina Brook (Irina Bruk) i Les Éclaireurs
Igraju:
Les Éclaireurs
Kevin
Ferdjani (Kavin Ferdžani)
Marjory
Gesbert (Mardžori Gesbert)
Issam
Kadichi (Isam Kadiči)
Irène
Reva (Irene Reva)
Renato Giuliani (Renato Đulijani)
Svetlo: Alexandre Toscani (Aleksandar Toskani)
Zvuk:
Guillaume Pomares (Gijom Pomar)
Kostimi:
Aurore Lane, Magali Castellan (Aurora Lane i Magali Kastelan)
Asistent
režije: Tess Tracy (Tes Trejsi)
Produkcija:
Théâtre National de Nice - cdn Nice Côte d’Azur / Nacionalni teatar, Nica
Koproducent:
Passionnément tnn
Trajanje
predstave: 1h 10’
Šekspirova Bura u režiji Irine Bruk izvođena je
prethodnih godina na velikom broju pozorišnih festivala u Evropi – Avinjon,
Salcburg, Nica ...
Intervju sa Irinom Bruk
-
Zašto ste odabrali italijanski kontekst i estetiku?
Kada sam 2010. godine prvi put
postavljala delo, glumac Renato Đulijani, zaljubljenik u magične napitke i
kuvanje, nametnuo se kao Prospero. Tragala sam za sličnostima sa našim vremenom
kako bih jasnije predstavila priču. Prosperovo kraljevstvo postalo je veliki
napuljski restoran. Zamišljala sam kuhinju na obali mora, sa dvojicom
italijanskih konobara koji puše na plaži i Mirandu sa crnim naočarama poput
filmske zvezde. Tada sam se susrela sa uzvišenom muzikom mandoline italijanskih
salona pedesetih godina...
Kroz glavu su mi prolazile
felinijevske slike što je i bilo očigledno budući da je kod Šekspira Italija
dosta prisutna. Radnja „Romea i Julije“ odvija se u Veroni, „Bura“ nas vodi u
Napulj i Milano...
-
Ovo delo ste od 2010. poslavljali nekoliko puta. Šta želite danas da poručite
postavljajući „Buru“ ponovo?
Kada sam „Buru“ prvi put
postavljala posebno me je osvojio odnos otac-ćerka. Sedam godina kasnije,
uočavam neravnotežu odnosa koju je moć poljuljala i koja mi bode oči. Prospero
je tiranin koji uz pomoć svojih magičnih moći želi sve da kontroliše. Njegova
ćerka, njegove sluge, pa čak i priroda u njegovoj su milosti. Životnu snagu
crpi iz neispunjene želje za osvetom protiv brata koji ga je izdao ukravši mu
kraljevstvo. Kada neprijateljev sin pristigne na ostrvo, Prospero mora da bira
između osvete i izmirenja. To je ključni trenutak kada delo prodire u dubine
svake duše. Ne samo da mora da oprosti, nego i da se odrekne potrebe da sve
kontroliše: napokon mora da prizna svoju krhkost i prihvati da je ipak ljudsko
biće.
-
Ovo je jedno od poslednjih Šekspirovih dela...
Mnogo je pisano o završetku.
Prosperov tekst mogao bi se smatratii Šekspirovim oproštajem od scene. Te poslednje
reči prepune su misterije. Govore o smrtnosti, o natprirodnom. Osećamo da
čuvaju tajne razumevanja suštine naše ljudskosti: „Od iste smo mi građe
stvoreni, kao snovi...“[1] Reči koje iznenada stvaraju unutrašnju tišinu
i neobjašnjivu emociju koja uzburkava atmosferu. Šekspirova genijalnost!
Ovo delo me povezuje s ocem u
umetničkoj intimnosti. Godinama smo vodili beskonačne razgovore o suštini dela.
„Bura“ može da se doživi u nekoliko nivoa, od čiste zabave do najdublje
duhovnosti. Tu su vile, čudovišta, čarobnjaci, ljubavnici, prognanici na pusto
ostrvo, nalazimo se u carstvu bajki. Ali kada delo drugim uhom oslušnemo,
drugim srcem kada se približimo, otkrivamo neuporedivu duhovnost i dubinu.
Poput morske dubine, nikada nismo uspeli da dosegnemo ni dubinu ovoga dela.
-
Koji prevod koristite?
Delo smo u potpunosti
prevodili sa glumcima. Po mom mišljenju, najsigurniji način da ostanemo verni
Šekspiru jeste da ga prevodimo zajedno: njegov je glas pregolem za samo jednog
autora. Tako jedan glumac „prisvoji“ jednu rečenicu, drugi je izmeni, treći
predloži reč... Potom nastupam ja u pomoći oko izbora reči u odnosu na engleski
jezik. To je način na koji smo, posle teškog rada, došli do prevoda.
-
Kao i 2010. godine, odabrali ste seoski predeo da predstavlja laboratoriju u
kojoj bi se postavilo delo. Zašto?
Kada smo u srcu prirode,
okruženi smo nečim živim i suštinskim. Bez nametanja ičega pozorišnog. I
umetnički i tehnički tim nalaze se u nekom drugom ambijentu, nešto između
letnjeg kampa i manastira, gde se za vrlo kratko vreme može uraditi veoma mnogo
posla! Štaviše, u „Buri“ često pada kiša i zaista odjekuju zvuci grmljavine,
što je ogledalo Šekspirovog vremena budući da u Tetaru Gloub nije bilo krova, i
da se igralo doslovno pod zvezdama. Njegova su dela puna aluzija na nebo,
zvezde, vetar...
Kada tokom probe podižemo
pogled ka nebu, odnos između reči i tih elemenata poprima sasvim drugi odjek.
[Intervju priredila Karolin Odiber]
IRINA BRUK je glumica i rediteljka, ćerka glumice Nataše Pari i
reditelja Pitera Bruka.
Irina studira dramsku umetnost u Njujorku, 80-ih godina,
kod Stele
Adler i pojavljuje se u nekoliko pozorišnih i televizijskih produkcija.
Tokom 90-ih godina posvećuje se režiji potpisujući Zver
na mesecu Ričarda Kalinoskog, najpre na engleskom a potom i na
francuskom jeziku (2001). Nagrađena je nagradom „Molijer“ za najbolju režiju.
Godine 2000. postavlja predstavu Résonances
Katrin Burger, potom Marivoa (Ostvro robova), T. Vilijamsa (Staklena
menažerija), Šekspira (Romeo i Julija), Brehta... U
saradnji sa Olivijeom Pejronodom i Domom kulture iz Nevera osniva svoju trupu
2008. godine. Trupa Irine Bruk stvara potom delo Negde... La Manča
zasnovano na priči o Don Kihotu, a koje je izvođeno na festivalu
Villeneuve-lès-Avignon 2008. godine, na turneji po Francuskoj i po Evropi.
Budući da je veliki zaljubljenik u muziku, režirala je i nekoliko opera: Čarbna
frula u Reisoperi, Rosinijeva Pepeljuga u Teatru
Šanzelize, Travijata u Bolonji.
Godine 2009. dobija poziv iz Milanske skale da režira San
letnje noći Bendžamina Britna, a adaptira i režira i Šeksirovu Buru!.
Dve godine kasnije, 2011, adaptira i režira Petra Pana
Džejmsa Metjua Berija. Od januara 2014. Irina Bruk je umetnički direktor
Nacionalng teatra / Dramskog nacionalnog centra
u Nici, gde u junu iste godine
obnavlja Odiseju izvodeći je u raznim baštama i muzejima u Nici,
a u septembru delo Per Gint Henrika Ibzena. Tokom sezone 2015/16.
režirala je Hov Show, Crnu zemlju Stefana Masinija,
Lampedusa Beach Line Prose sa Romanom Boringerom, i osniva
festival Reveillons-nous! („Probudimo se!“).
U novembru 2016. dnevni maraton „Moje telo, moja
planeta“, posvećen predstavljanju lokalnih glumaca koji rade na održivom
razvoju, organskoj i lokalnoj ishrani, alternativnim rešenjima za blagostanje i
zdravlje čoveka, privukao je više od 3000
posetilaca.
1998 – 5 Nagrada „Molijer“ (uključujuću nagradu za najbolju
režiju i nagradu za najbolji komad privatnog pozorišta) za delo Zver na
Mesecu
1999 – Nagrada „Mitrani“ na festivalu FIPA
2000 – Nagrada „Molijer“ za najbolju mladu glumicu i
nagradu „SACD“ za talenat u usponu
2002 – Ministarstvo kulture imenuje je Vitezom umetnosti
i književnosti
2013 – Nagrada „Air France“ za inovaciju i promociju
francuske kulture u inostranstvu
2016 – Imenovana je za oficira Reda umetnosti i
književnosti
Bridge House Theatre SE20 (London, Velika Britanija): BOGOJAVLJENSKA NOĆ
Nedelja, 30. jun u 20.00
Vila Stanković,
Čortanovci
Režija: Guy Retallack (Gaj
Retalak)
Igraju:
Ben Woods (Ben Vuds) ...... Feste / Vitez Endrju Jezoliki
George Maguire (Džordž Magvajer) ..... Orsino / Malvolio
Eve Niker (Iv Najker) .... Viola / Marija
Miriam Grace Edwards (Mirijam Grejs Edvards)
.... Olivia / Antonio
Fayez Bakhsh
(Faje Bakš) ..... Vitez Tobi Štucalo / Sebastijan
Sve ostale uloge izvodi trupa
***
Producent: Rob Harris (Rob Haris)
Menadžer trupe: Katy Gerard (Kejti Džerard)
Scena, kostim, dizajn: Natalie Johnson (Natali
Džonson)
Tehnika: Richard Williamson (Ričard Vilijamson)
Trajanje predstave: 2h 30’
(sa pauzom)
Dobitnik čuvene britanske OLIVIJE nagrade (Laurence Olivier Awards) Džordž Magvajer u novoj produkciji londonskog Bridge House Theatre SE20, jednoj od
najčuvenijih Šekspirovih komedija – Bogojavljenska
noć.
Reditelj predstave je umetnički direktor Bridge House Theatre SE20 – Gaj Retalak.
George Maguire (Džordž Magvajer) je britanski glumac i
muzičar, dobitnik prestižne Olivije
nagrade 2015. godine za najbolju sporednu mušku ulogu (Laurence Olivier Awards - Best Supporting Actor) u mjuziklu Sunny
Afternooon.
Tokom karijere
ostvario veliki broj uloga u pozorištima Londona i Velike Britanije.
Značajnije
uloge:
Thrill Me (Charing Cross Theatre West
End/Tristan Bates Theatre London)
20th Century Boy (New Wolsey Theatre Ipswich)
Hair (Piccadilly Theatre London / Deutsches Theater Munich)
Lift (Soho Theatre West End)
Sunny Afternoon (Harold Pinter Theatre West End / Hampstead Theatre London)
Guy Retallack (Gaj Retalak) je kao mlad reditelj iskustvo sticao tokom višegodišnje
saradnje sa nekim od najuspešnijih britanskih reditelja - Howard Davies (Hauard
Dejvis) / National Theatre; Jeremy Sams (Džeremi Sans) / National Theatre and
PW/Old Vic); Stephen Daldry (Stiven Doldri) /PW/National Theatre, kao i sa
Maksom Staford Klarkom na čuvenoj postavci "Shopping and
F***ing" Marka Ravenhill a (Marka
Rejvenhila).
Tokom svoje karijere radio i režirao u brojnim
čuvenim londonskim pozorištima (Shakespeare s Globe, West End, Royal Shakespeare
Company, Old Vic Theatre …).
Najznačajnije predstave:
The Last Session (Tristan Bates Theatre)
Thrill Me: The
Leopold & Loeb Story (Tristan Bates
& West End Charing Cross Theatres / Edinburgh
Fringe Festival 2014). Predstava je nominovana za 'Best Off West End Production' , kao i za 7 „Off West End
Awards“
Future Me (Theatre503 & ACE tour 2007/09)
Liberty (Shakespeare’s Globe & ACE Tour 2008) i The Gambler (BBC R3 & R4), obe od
Glyn Maxwella.
Tommy od Pete Townshend a (Pita Taunsend a) / Bill
Kenwright Ltd. - 2005. godine predstava je
nominovana za “Best Musical MEN
Awards”
The
Lifeblood od Glyn Maxwell a. Predstava je nominovana za
“Best Ensemble Empty Space”
Umetnički je direktor Bridge
House Theatre SE20 i jedan od Top 10
Acting Coaches a u Londonu.
www.guyretallack
PRATEĆI PROGRAM VI ŠEKSPIR FESTIVALA
Izložba: ŠEKSPIROVA
POZORNICA JOCE SAVIĆA
28. jun / 1. jul
Vila Stanković, Čortanovci
Šekspir festival / Pozorišni muzej Vojvodine
Autor izložbe: Biljana Niškanović, viši kustos u Pozorišnom
muzeju Vojvodine
Izložba posvećena životu i stvaralaštvu Joce Savića, čuvenog
glumca, reditelja i pozorišnog pedagoga realizovana je u saradnji Šekspir
festivala i Pozorišnog muzeja Vojvodine.
“Evropa još od elizabetanskog vremena nije poznavala takvog Šekspira
kakav je bio prikazivan na Savićevoj Šekspirovoj pozornici u Minhenu. Njegova
pozornica je svakako otkriće i predstavlja početak novog shvatanja i umetničkog
oblikovanja pozorišnog prostora koje će nastaviti Eduard Gordon Krejg i Adolf
Apija i koje će trajati sve do najnovijeg poimanja praznog prostora Pitera
Bruka i siromašnog pozorišta Ježija Grotovskog.”
Joca Savić je
nedovoljno poznato ime u našoj pozorišnoj javnosti. O njegovom značaju za
evropsko pozorište XIX veka takodje se
malo zna.
Rođen u Novom Bečeju 1847. godine, Joca Savić je svoju
karijeru gradio u najznačajnijim nemačkim pozorištima krajem 19. veka, a ono
što je svakako najzanimljivije u njegovom životu i radu jeste činjenica da je
upravo delo Šekspira predstavio u potpuno novom i orginalnom svetlu na nemačkim
scenama, čime je praktično ustanovio novi princip igranja Šekspira.
Joca Savić je sa 20. godina bio prvak Geteovog pozorišta u
Vajmaru, a glumio je i na pozornicama Burgteatra u Beču, Manhajma … Kao
reditelj Kraljevskog dvorskog i nacionalnog pozorišta u Minhenu osnovao je
čuvenu novu Šekspirovu pozornicu na kojoj je u periodu od 1889. do 1906. godine
režirao27 dela, od kojih je 17 Šekspirovih.
dr Dušan Rnjak
Master class Nikite Milivojevića: ŠEKSPIR ZA
POČETNIKE
Ponedeljak, 1. jul u 17:00
Vila Stanković, Čortanovci
U okviru pratećeg programa 6. Šekspir
festivala direktor Šekspir festivala reditelj Nikita Milivojević održaće Master
class “Šekspir za početnike” koji je namenjen mladim glumcima Inđije.
Program “Šekspir za početnike” realizovan je
u saradnji Šekspir festivala i Udruženja “ArtFrakcija” iz Inđije.
ArtFrakcija / INĐIJA
Umetničko udruženje „Artfrakcija“ osnovano je
u oktobru 2015. godine, sa idejom da samostalnom produkcijom i projektima
podrži mlade umetnike i nezavisnu scenu. Najznačajniji projekti su pozorišne
predstave „Terorizam“, „Bračna igra“, Pozorišna radionica Kulturnog centra u
Inđiji, kao i edukativna serija za decu
„Sveznalkov rečnik“ i istoimena društvena igra koju će od juna 2019. izdavati
izdavačka kuća LAGUNA. Udruženje je osnovano u Inđiji, ali je u protekle tri i
po godine „udomilo“ mnoge nezavisne produkcije – „Razgovori u četiri oka“,
„Ana“, „Ukalupljivanje-tragedija loptanja u Srba“ i druge.
Tribina: ŠEKSPIROVA
POZORNICA JOCE SAVIĆA
Utorak, 2. jul u 19.00
Srpsko narodno pozorište, foaje
Šekspir festival / Pozorišni muzej Vojvodine
Učestvuju:
dr Zoran Maksimović, kustos teatrolog u Pozorišnom muzeju
Vojvodine
Nikita Milivojević, direktor i osnivač Šekspir festivala
Master class Nikite Milivojevića: ŠEKSPIR ZA
POČETNIKE
Ponedeljak, 1. jul u 17:00
Vila Stanković, Čortanovci
U okviru pratećeg programa 6. Šekspir
festivala direktor Šekspir festivala reditelj Nikita Milivojević održaće Master
class “Šekspir za početnike” koji je namenjen mladim glumcima Inđije.
Program “Šekspir za početnike” realizovan je
u saradnji Šekspir festivala i Udruženja “ArtFrakcija” iz Inđije.
ArtFrakcija / INĐIJA
Umetničko udruženje „Artfrakcija“ osnovano je
u oktobru 2015. godine, sa idejom da samostalnom produkcijom i projektima
podrži mlade umetnike i nezavisnu scenu. Najznačajniji projekti su pozorišne
predstave „Terorizam“, „Bračna igra“, Pozorišna radionica Kulturnog centra u
Inđiji, kao i edukativna serija za decu
„Sveznalkov rečnik“ i istoimena društvena igra koju će od juna 2019. izdavati
izdavačka kuća LAGUNA. Udruženje je osnovano u Inđiji, ali je u protekle tri i
po godine „udomilo“ mnoge nezavisne produkcije – „Razgovori u četiri oka“,
„Ana“, „Ukalupljivanje-tragedija loptanja u Srba“ i druge.
Tribina: ŠEKSPIROVA
POZORNICA JOCE SAVIĆA
Tribina: ŠEKSPIROVA
POZORNICA JOCE SAVIĆA
Utorak, 2. jul u 19.00
Srpsko narodno pozorište, foaje
Šekspir festival / Pozorišni muzej Vojvodine
Učestvuju:
dr Zoran Maksimović, kustos teatrolog u Pozorišnom muzeju
Vojvodine
Nikita Milivojević, direktor i osnivač Šekspir festivala
Premijera filma: SVE JE ISTINA (All is True, 2018)
Sreda, 3. jul u 20.00/Kulturni
centar Novog Sada
Režija: Kenet Brana (Kenneth Branagh)
Uloge: Kenet Brana, Džudi Denč, Ijan MekKelen …
Trajanje: 1h 40’
Ljudi me često pitaju zašto i dalje volim da radim Šekspirove komade.
Nemam nekakva konvencionalna religijska uverenja, ali je Šekspir za mene izvor
inspiracije, zato što ne postoji situacija sa kojom sam se susreo u svom
života, koja nije na bilo koji način opisana u delu ovog pisca
Kenet Brana
Najnoviji filmski poduhvat Keneta Brane Sve je istina
fokusira se na pozne godine života Vilijama Šekspira.
Sve je istina svoju svetsku premijeru imao je 21. decembra
2018.
Radnja filma smeštena u 1613. godinu kada je Šekspir već
priznat kao najznačajniji pisac svoga vremena. Nakon požara u kome njegov Glob
teatar izgori do temelja, Šekspir je primoran da se vrati u Stratford, gde se
suočava sa problematičnom prošlošću i zapostavljenom porodicom.
Šekspir festival obezbedio je premijerno prikazavanje filma
“Sve je istina” u Srbiji. Nakon prikazivanja na Šekspir festivalu film neće ići
u dalju bioskopsku distribuciju.
Ser Kenet Čarls Brana
(Kenneth Branagh) je britanski glumac i
režiser rodjen u Belfastu 1960. godine.
Najpoznatiji je po svojim filmskim adaptacijama Šekspirovih
drama, zbog kojih je i počeo da se bavi glumom.
Sa 16 godina je prvi put u pozorištu pogledao „Hamleta“ sa
Derekom Džejkobijem u glavnoj ulozi. „Na trenutak sam poželeo da igram tu
ulogu. Bio sam zadivljen kakav je to triler. Imao je sve – ubistvo, nasilje,
strast, duha… Bilo je neverovatno“, ispričao je jednom prilikom Brana.
Posle samo nekoliko godina postao je stalni član Kraljevske
Šekspirove kompanije. Imao je 23 godine kada je igrao glavne uloge u „Henriju
V“ i „Romeo i Julija“, ali i kada je dobio pozorišnu nagradu „Lorens Olivije“
za najboljeg mladog glumca.
Kenet Brana u narednom periodu snima „Henrija V“, „Hamleta“,
„Mnogo buke ni oko čega“, „Kako vam drago“, „Nenagrađeni ljubavni trud“,
„Zimska bajka“… dok u pozorištu igra i režira gotovo sva Šekspirova dela.
Нема коментара:
Постави коментар