петак, 17. новембар 2017.

Razgovor sa Homerom Flintom o legendarnom bendu The Residents uoči koncerta u DOB-u


 
Pioniri avangarde, The Residents, u mnogo čemu su bili i pioniri savremene alternativne prakse u popularnoj kulturi, utirući put drugima – od pokretanja nezavisne izdavačke kuće do uvođenja videa kao ravnopravnog dela nastupa. Ponikli u okvirima kalifornijske andergraund umetničke scene, već 45 godina se smatraju najmisterioznijim ikonama avangardne muzike. The Residents su sva svoja iskustva spojili u jedno, sa idejom da stvore spektakularan novi program za novi vek, pod imenom "Između snova": muzičku predstavu sa još uvek izrazitim pozorišnim pristupom, koju će izvesti 20. novembra u Domu omladine Beograda. U susret ovom velikom koncertu, imali smo priliku da porazgovaramo sa Homerom Flintom (Homer Flynt), osobom za kontakt benda sa javnošću, i jedinim izvorom informacija o svetu ovih istinskih legendi američkog art roka.


Kako su The Residents rešili da pokrenu Ralph Records, svoju nezavisnu izdavačku kuću, i da li se taj biznis model, koji nije bio uobičajen u to vreme, pokazao dobrim za grupu?

Kao i sa mnogim drugim stvarim u vezi sa njima, mislim da je to bio dobar biznis model, posebno na početku. Pre svega jer ono što su The Residents radili kad su počinjali niko ne bi podržao. Uspeli su da nastave da rade isključivo zato što su imali svoju izdavačku kuću i distribuciju. Jedino tako su mogli da dođu muzikom do svoje publike.

Međutim, kako vreme prolazi, vi počinjete da shvatate kako ne možete sve sami da uradite. Posle nekog doba, počinjete da razumete da neka druga kompanija možda može više vremena da posveti stvaranju interesa za tu muziku, nego što vi postižete. To je dovelo do drugačijih poslovnih dogovora oko distribucije muzike The Residentsa.


Da li je Internet olakšao situaciju tom smislu, pošto sad umetnik lakše nego ikad može da ima direktnu komunikaciju sa svojim fanovima?

Iskreno rečeno, imam pomešana osećanja u vezi sa tom direktnom komunikacijom: sa jedne strane to je odlično, i predstavlja odjek onog što su i sami The Residents radili, kontrolišući sopstvenu izdavačku delatnost i kontakt sa publikom. Sa druge strane, proizvod nekako postaje jeftin, kao da gubi na vrednosti – muzika više nije tako specijalna kao što je bila nekad, pre trideset, četrdeset ili pedeset godina. Ali, šta ćemo, stvari se menjaju i jedini način da se opstane jeste da se ide u korak s vremenom...

U današnje vreme ima sve manje privatnosti i tajni, zahvaljujući sveopštoj umreženosti. Da li se The Residents danas bore sa nekim drugim opasnostima koje ovo vreme donosi?

Slažem se da Internet menja stvari, neki put ne u dobrom smeru, ali sa druge strane je dobro što je omogućio da više u društvu ne postoje „čuvari kapije“, već svako može da dođe do svakog ili do svačeg što želi da istraži. Izdavačke kuće više ne odlučuju šta će ugledati svetlo dana, a šta neće, što je svakako dobra vest. Takođe, digitalizovane alatke omogućavaju danas svima da lako naprave album i snime ga svojim telefonom, što je sjajna stvar. Sa druge strane, toliko raznog đubreta se zbog toga pojavljuje, da je teško razabrati šta je dobro, a šta loše – ali to je i tako uvek bio problem.



Danas putujete širom sveta i susrećete fanove koji su odrasli u potpuno različitim kulturama, a svi vole The Residents. Kako oni funkcionišu u tako različitim kontekstima?

Uvek je u to uključen element misterije. Recimo, kad su The Residents prvi put svirali u Rusiji, imali su dve rasprodate večeri u klubu – po njihovom saznanju niko do tad nije objavio nijedan njihov album u toj zemlji, pa je pitanje bilo kako su ti ljudi uopšte znali da oni postoje, a kamoli da treba da dođu na koncert. Takav je slučaj bio i na nekim drugim mestima na kojima su bili... Odgovor je samo ponekad bio očigledan: recimo, The Residents su bili veliki u Grčkoj, a razlog za to se krio u činjenici da je glavni klub u Atini, radio stanicu, te izdavačku kuću, držao čovek iz muzičkog biznisa koji je bio njihov veliki fan – naravno, on se brinuo da svi u Grčkoj čuju za njih, pa su tamo uvek bili veoma uspešni.

Sad prvi put imate pred sobom publiku iz „millenials“ generacije, kako oni reaguju na vaš šou?

Drago nam je što su i oni tu, ali, kao što rekoh, niko ne razume kako su uopšte saznali za The Residents i gde.

Da li su The Residents ikad dali neki eksplicitan politički komentar?

Ne, ništa posebno, nije ih to zanimalo. Na neki način, album „Wormwood“, sa pričama iz Biblije, bio je najbliže tome, jer je na njihov način predstavljao reakciju na rast religioznog konzervativizma u Americi krajem devedestih, ali ni to nije bio direktan komentar.

Mada se u videu koji prati ovu turneju pojavljuje bivši predsednik Nikson, to je ipak dato na način koji The Residents najviše vole, a to je jukstapozicija – kad stavite jednu pored druge dve stvari koje naizgled nemaju nikakve veze, i onda one komentarišu jedna drugu. Njima se činilo da je trenutak kad Nikson priznaje da je sanjao da je bluz pevač – krajnje šarmantan.

Konačno, da li su The Residents u pripremi novog albuma izučavali neke naučne poglede na snove?

Ne, zaista nisu - svi imamo snove, pa su se The Residents u pripremi uglavnom orijentisali prema svojim snovima.

Ulaznice su u prodaji preko EVENTIM mreže, u vrlo ograničenom kontigentu. Koncert će biti sedeći, što omogućava maksimalan komfor i koncentraciju za praćenje ovog jedinstvenog umetničkog spektakla!

Нема коментара:

Постави коментар