четвртак, 23. новембар 2017.

Dvojno državljanstvo Nine Jargekov






Ko smo?

Kojim jezikom govorimo, a na kom sanjamo?

Gde nam je kuća?

samo su neka od pitanja na koja Nina Jargekov pokušava da odgovori u svom romanu “Dvojno državljanstvo“ u izdanju “Arhipelaga“. Povodom prvog prevoda sa francuskog, a koje je baš srpsko (u prevodu Katarine Trajković) kaže:

“Imamo pravo da budemo komplikovani u jednom telu, da u sebi nosimo različite kulturne uticaje, da smo jednostavno ljudi otvorenog duha, bez potrebe da se opredelimo za samo jednu stranu svoje ličnosti.“


Glavna junakinja romana budi se jednog jutra na aerodromu pod amnezijom i uznemireno shvata da o sebi ne zna ništa a da ima dva pasoša… 

„Budiš se na aerodromu. Ne znaš ko si, ni kuda ideš. Imaš u torbu dva pasoša. Nosiš sjajnu krunu, a osećaš se kao ukradeni auto. Kako iz ove amnezije osmisliti život? Ponoviti ga? Iako su to, u stvari, bila dva života?“
tako se junakinja romana pita u jednom izuzetnom trenutku svog života koji deli s mnogim emigrantima, iseljenicima i mladim ljudima u Evropi čiji su identiteti i državljanstva ukršteni.


Amnezija je autorki pomogla da progovori o raznolikosti kultura, na lak i vedar način. Poput detektiva ispituje kredibilnost hipoteza ko je, šta je i odakle je? Volterovski naivan pristup problemu. Za manje od godinu dana po drugi put je u Srbiji, a o nastanku knjige kaže:

„Ideja za knjigu nastala je još 2006, a objavljena je 2016, tako da je čitavu deceniju bila uz mene pre nego je pošla u susret čitaocima. Bazirana je na autobiografskim momentima, i ja sam Francuskinja, a moji roditelji su Mađari. Pripadam ljudima kojima se od detinjstva postavlja pitanje gde ste više kod kuće, tamo ili onamo, na kom jeziku sanjaš... 

To upućuje na ideju da vi samo jednim delom birate odakle ste. Osećam svoje veze i sa jednom i sa drugom zemljom, i sa jednom i sa drugom kulturom... I nigde nisam skroz kod kuće. I uvek imam pogled sa strane, i sa distancom. To nekad učini da imate različite reakcije, pa čak i različita politička mišljenja. 

Htela sam ponešto o svemu tome da kažem u ovoj knjizi iz ugla sadašnjeg sveta.Imala sam potrebu da pišem o raznovrsnosti evropskih kultura i o raznovrsnost evropskih predrasuda. Danas nisu retki ljudi koji pripadaju različitim identitetima sa svim posledicama, dobrim i lošim, koje to može sa sobom da nosi.

Imamo pravo da budemo komplikovani u jednom telu, da u sebi nosimo različite kulturne uticaje, da smo jednostavno ljudi otvorenog duha, bez potrebe da se opredelimo za samo jednu stranu svoje ličnosti.

Kako stvari stoje u današnjem svetu, možda će u dogledno vreme izuzetak postati oni koji su vezani samo za jednu zemlju i za jednu kulturu.“


Gojko Božović  izdavač (Arhipelag) konstatuje da ova knjiga donosi novi glas francuskog jezika, glas savremene književnosti, aktuelnih, novih, ključnih tema identiteta, višestruko ukrštenih i u stalnom preispitivanju. Onih koji s evropskog istuka egzistenciju i blagostanje traže na njenom zapadu, ali deluje ne nailaze na razumevanje. Junjakinja je izdanak dve različite kulture, dva društva, dva senzibiliteta. Da li je to blagoslov, stigma ili žrtva? Da li je to neminovnost da se živi dvostruki živt, zasebno svaki za svoj način ili ih me moguće objediniti? Raskošna, proživljena priča, prepuna fino izbalansiranog humora.


Knjiga ima dva dela, dva aneksa i dešava se u četri države-dve stvarne i dve hipotetičke. Prvi je pogled s zapadne strane, a drugi donosi osvrt s istoka. Tu susrećemo predrasude, stereotipe, tabue. Stilski iznijansirani prikaz teških i mučnih tema, ublažen ironijskim humorom. Priča počinje u Francuskoj, zatim junakinja odlučuje da ode u Jazigiju, čiji pasoš ima, ali stiže u Mađarsku. Odjednom u Budimpešti, Francuska postaje Lotaringija. Aneksi objašnjavaju pravila izmišljenog jaziškog jezika i daju kratku istoriju Lotaringije. Aneksi govore o izmišljkenim zemljama kojie su sinonimi za postojeće, uz par razlika. U Jazigiji se piše brojevima, ne slovima već izračunatim logaritamskim i eksponencijalnim funkcijama. Stoga je aneks svojevrsni priručnik za učenje jazigijskog s pravilima tog jezika. 


Prevodilac romana, Katarina Trajković kaže da je rad na ovom prevodu bio veliki izazov, usled jezičkih zavrzlama, igri reči, višeznačnosti, sinonima, kolokacije, izmišljenih reči, koje su opet draz bogatstva autokinih misli. Ono što ju je imnpresioniralo je milion ačina tretiranja teme poštenja. Nema samoavaravanja, samo skrivanja iza humora. 



Govoreći o aktuelnostima koje književnika potiču na rad i u kojim temama pronalazi motivaciju Jergokova konstatuje da su to migranski talas, hijerarhija između članica EU i postojanje dvostrukih aršina. Zalaže se protiv zlostavljanja i protiv smrtne kazne: 

„Imam utisak da je Evropska unija veliko školsko odeljenje sa različitim učenicima. U tom odeljenju, kao i u svakom drugom, postoji ravnopravnost među učenicima, ali svi znaju da među tim učenicima postoje i različita težina i tretman. Volela bih da o tome nešto napišem. Posle iskustva sa pisanjem romana “Dvojno državljanstvo”, osećam se pozvanom da progovorim o toj temi.“


O srpskom izdanju svog romana kaže:

„To je prvi prevod nekog mog dela na strani jezik. S obzirom na to da gotovo sasvim znam knjigu, znam gde je koji deo, prelistavajući izdanje na srpskom, prepoznavala sam poglavlja. Čovek stekne čudan osećaj da zna jezik koji uopšte ne poznaje. učinilo mi se da mogu da čitam na srpskom. „Arhipelag” je moj prvi strani izdavač, i to je činjenica koja će uvek biti deo mene.“





Nina Jargekov (1980), francuska književnica mađarskog porekla. Piše romane, bavi se prevođenjem i sociologijom.Doktorirala je iz oblasti sociologije prava. Predaje na univerzitetu. Pruža i obuku za socijalne radnike koji rade s porodicama u teškoćama. Takođe je francuski-mađarski i mađarski-francuski prevodilac iz sudske administracije.

Dobitnik je „Misije Stendal“ (2012), stipendije francuskog Nacionalnog centra za knjigu, kao i Nagrade Flor“ za roman Dvojno državljanstvo (2016). Objavljeni romani: Ubiti Katrin (2009), Bićete moji svedoci (2011) i Dvojno državljanstvo (2016) Nina Jargekov je objavila desetine tekstova u novinama i časopisima.

Živi u Parizu. Srpsko izdanje romana Dvojno državljanstvo u Arhipelagu prvo je izdanje ovog romana Nine Jargekov izvan francuskog jezika. Nina Jargekov je, tokom svog boravka u Srbiji imala susrete s čitaocima u Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu.



Poznata francuska književnica Nina Jargekov, autorka romana Dvojno državljanstvo, u prvoj nedelji decembra bila je gost Beograda i Srbije. Tokom ovog boravka Nina Jargekov je imala malu turneju po Srbiji tokom koje je održala književne večeri u Kragujevcu (Studentski kulturni centar, 5. decembra s početkom u 19 časova), Beogradu (Dom omladine Beograda, 6. decembra s početkom u 19 časova) i u Novom Sadu (7. decembra). 

Nina Jargekov je tokom boravka u Beogradu posetila i nekoliko kulturnih i obrazovnih institucija i imala više susreta sa piscima i čitaocima u Srbiji. 

Nina Jargekov je u Srbiju došla na poziv Francuskog instituta u Srbiji i Izdavačke kuće Arhipelag.

Francuski institut u Srbiji, Arhipelag i Dom omladine Beograda organizovali su susret i razgovor s poznatom francuskom književnicom Ninom Jargekov, autorkom romana Dvojno državljanstvo, u sredu 6. decembra u 19 časova u sali Amerikana DOB. U razgovoru su učestvovali Nina Jagerkov, Katarina Trajković, prevoditeljka romana, i glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović.

Нема коментара:

Постави коментар