Свечаним програмом на Великој сцени, у оквиру којег су додељена
годишња признања за уметничке и радне резултате, Народно позориште у
Београду прославило је 149. година постојања.
Програм прославе, у режији Иване Драгутиновић Маричић, започео је
пројекцијом документарног филма, аутора Петра Антоновића, у којем је
сликом дочарано све оно што је на уметничком плану урађено у протеклих
годину дана.
Као и сваке године, у оквиру програма који су овај пут водили Вјера
Мујовић и Ненад Стојменовић, презентован је и мали подсетник везан за
најбитнија дешавања у претходној сезони у којој је, поред представа са
редовног репертоара и бројних гостовања, изведено седам премијера.
Реч је о драмским насловима – Електра, Царство мрака, Ричард Трећи, Сумњиво лице и Царство небеско – Епика балканика и операма Моћ судбине и Норма.
У периоду између два Дана позоришта, представе Народног позоришта у Београду учествовале су на
више домаћих и иностраних фестивала, на којима су освојене бројне
награде.
Родољупци су освојили Гран при Сусрета за најбољу представу у
целини на 33. Сусретима позоришта/ казалишта Босне и Херцеговине у
Брчко Дистрикту. На истој манифестација, Награда за најбољу мушку улогу
припала је мушком, а Награда за најбољу женску улогу - женском делу
ансамбла ове представе.
Играчи Балета Народног позоришта, овогодишњи су добитници Награде Терпсихора Удружења
професионалних балетских играча, кореографа и балетских педагога Србије
за извођење два једночина балета Радуа Поклитаруа, Жене у д молу и Дуга божићна вечера.
Бела кафа је освојила Награду за најбољу представу „Фестивала победника фестивала“, док је Иванову
припала Награда публике "Далибор Форетић" на Фестивалу Малих сцена у
Ријеци, Награда публике на Фестивалу "Вршачка позоришна јесен", као и
Награда публике и Награда стручног жирија „Ардалион“ за најбољу
представу на Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу „Без превода“.
Глумац Бранко Видаковић је добитник Награде града Београда за 2016.
годину за позоришно стваралаштво и Награде жирија публике Глумачких
свечаности „Миливоје Живановић“, редитељки Цисани Мурусидзе Чоловић је
припало Посебно признања за неговање традиције у уметничком
стваралаштву, а глумици Сени Ђоровић Награда "Витомир Богић" за
најуспешније радиофонско глумачко остварење и Награда „Петар Банићевић“.
Глумац Милош Ђорђевић је добио Статуету "Ћуран", за најбоље глумачко
остварење на 46. "Данима комедије" у Јагодини, Плакету за најбољу режију
„Мирослав Беловић“ и „Зоранов брк“ на „Данима Зорана Радмиловића“ у
Зајечару, Олга Одановић Награду „Жанка Стокић“ и Награду за најбољу
глумицу на „Фестивалу победника фестивала“, а Небојша Дугалић
“Изванредни Златни беочуг“ Културно просветне заједнице Србије.
Хана Селимовић је лауреат следећих признања: Награда стручног жирија
Глумачких свечаности „Миливоје Живановић“, Награда за најбоље глумачко
остварење на Глумачким свечаностима ''Миливоје Живановић'', Награда
"Вељко Маричић" за најбољу женску улогу на Фестивалу Малих сцена у
Ријеци, Награда за најбољу глумицу на Фестивалу "Вршачка позоришна
јесен" и Награда „Ардалион“ за најбољу глумцу на Југословенском
позоришном фестивалу у Ужицу „Без превода“.
Никола Ристановски је освојио Награду за најбољег глумца на Фестивалу
"Вршачка позоришна јесен", док је његовој колегиници Калини Ковачевић
припала Награда за најбољу глумицу на 16. "Данима комедије" у Бијељини и
„Златна значка“ Културно просветне заједнице Србије.
Предраг Ејдус је добио Награду на Фестивалу "Позоришно пролеће" у
Шапцу, Награду "Вељко Маричић" за најбољу епизодну улогу на Фестивалу
Малих сцена у Ријеци, Награду за најбољег глумца на „Фестивалу победника
фестивала“, "Златног ћурана" - највише признање за животно делоа на
Данима комедије у Јагодини и „Награду „Ардалион“ за најбољег глумца на
Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу „Без превода“.
Ивану Ђорђевићу је припала Награда за најбољег младог глумца на
Фестивалу "Вршачка позоришна јесен", Марији Вицковић „Златна значка“
Културно просветне заједнице Србије, Нади Шаргин Награда "Милош Жутић", а
Милени Ђорђевић Награда за најбоље одиграну улогу на Фестивалу „Чупава
бајка“ у Бијељини.
Слобода Мићаловић је добила Плакету "Жанка Стокић" за најбоље
глумачко остварење на Позоришним свечаностима “Жанки у част”, Игор Вук
Торбица Награду за најбољу режију на Фестивалу "Вршачка позоришна
јесен", Бранко Јеринић „Златну значку“ Културно просветне заједнице
Србије, диригент Ђорђе Павловић Вукову награду, а примадона Радмила
Бакочевић Награду за изузетан допринос музици.
Првак Опере Миодраг Д. Јовановић, овогодишњи је носилац „Златног
беочуга“ Културно просветне заједнице Србије, примадона Јадранка
Јовановић добитник је Награде „Браћа Карић“ за изузетан допринос култури
и уметности, а некадашњи првак Балета Боривоје Младеновић „Изванредног
Златног беочуга“ Културно просветне заједнице Србије.
Солиста Балета Игор Пастор добитник је Награде Удружења балетских
уметника Србије „Наташа Бошковић“, његов колега Дејан Коларов Награде
„Смиљана Мандукић“, а колегиница Татјана Татић Награде „Радомир Вучић“.
У претходних годину дана обележено је и неколико јубилеја: опера
„Боеми“ и драме „Зли дуси“, „Бела кафа“ и "Дама с камелијама“ изведене су
50-ти пут, док је „Велика драма“ прославила 15 година од премијере.
Народно позориште у Београду је и у претходној сезони наставило да негује
сарадњу са домаћим и иностраним театрима - у Опери и Балету гостовали су
бројни реномирани уметници из иностранства.
Ни Музеј Народног позоришта није заостајао са активностима: поред
редовних програма, организоване су четири самосталне изложбе: „Ромео и
Јулија” на сцени Народног позоришта у Београду – драма и балет (јубилеји
Шекспира, Прокофјева и Парлића)“; „20 година са Балетом Народног
позоришта“; “Млади сценографи - пронађено у преводу” и „Гордана Јевтовић
Минов, примадона и професор“.
Нажалост, период од прошлог Дана позоришта биће упамћен и по томе што
су нас заувек напустили: чланица Хора Зеина Живковић, солисткиња Балета
Зоја Беголи, првакиња Опере Добрила Богошевић, глумац Михаило Баџа
Плескоњић, дугогодишњи уметнички директор Филхармоније младих "Борислав
Пашћан" Даница Томковић, члан Хора Владимир Скрипка, диригент Александар
С. Вујић, редитељ Дејан Миладиновић, Референт-координтор у служби за
безбедност и заштите од пожара Владо Огњеновић и примабалерина Вишња
Ђорђевић.
Програм је, потом, настављен обраћањем управника Савића који је,
између осталог, истакао да је Народно позориште између два Дана
позоришта остварило веома запажене резултате на које „свако од нас може
да буде поносан“.
„Национални театар, као државна установа, прати све интенције, односно намере Владе Републике Србије да уведе ред и да, некако, систематизује наше редовне и пословне делатности. Када је речено да направимо систематизацију, ми смо то урадили тако што смо смањили 111 места. На то треба још да се урачуна неких тридесетак радних места која су остала празна зато што многи од наших великана, пријатеља и колега, нису више са нама или су отишли из позоришта по неком другом основу. Ми смо сада, што се тиче запослених, на једном историјском минимуму. Но, упркос томе, не дозвољавамо да се она два основна постулата које смо зацртали на било који начин наруше или неиспоштују" – рекао је Савић.
Према његовим речима, реч је о највишем уметничком нивоу и обиму продукције од две представе дневно.
„Али, то није зато што смо ми тако смислили да треба, него зато што ми имамо публику за то, зато што имамо капацитете, зато што је Београд град са више од два милиона становника и зато што смо ми највећа и, можда, најважнија национална установа културе“, објаснио је Савић и најавио да ће театар, у том правцу „тако наставити и убудуће“.
Он је подржао изградњу нове концертне дворане на Ушћу, јер то води и остварењу њиховог циља да уместо Стакленца на Тргу Републике буде подигнута нова зграда Националног театра што ће, уверен је, у наредном периоду бити један од приоритета и државе и града.
Такође, осврнуо се и на реконструкцију Ђумуркане, прве позоришне зграде у Србији, која данас као таква не постоји, али постоје њени темељи.
Савић је истакао да највиши и најодговорнији органи за то, као што су, осим Града, председништво Републике, Министарство културе и Завод за заштиту споменика Београда, крајње благонаклоно гледају на тако нешто и нагласио да мисли, „буде ли упорности и добре воље, а верујем да тога неће мањкати, можемо у скоријој будућности да се надамо добрим вестима“.
„Имамо снажну подршку и мислим да ће то у наредном периоду бити један од приоритета и ове државе и Града Београда, а самим тим и наш приоритет. Мислим да Кућа, као што је Народно позориште треба да добије још једну сцену. Неће то бити сцена само за оперу и балет, то ће бити дворана у којој ће се играти и драмске представе“, прецизирао је Савић.
Он је подсетио да ће Кућа, у наредном двогодишњем периоду, обележити два веома значајна јубилеја – 150 година од оснивања, као и 100 година од оснивања Опере Народног позоришта.
„Желимо да представимо оно најбоље што имамо, да премијерно изводимо дела домаћих аутора и потврдимо своје важно и доминантно место у српској култури. Верујем да ће то бити период којег ћемо се касније веома радо сећати“, поручио је управник Народног позоришта.
У наставку свечаности, Удружење оболелих од Паркинсонове болести, у сарадњи са Неуролошком клиником, доделило је Народном позоришту - Захвалницу и икону Светог Јована Крститеља које је управник Савић примио од председнице тог удружења Јелене Савић и др Душанке Крсмановић..
У оквиру свечаности, управник Савић је доделио и три сребрњака Народног позоришта који су уручени солисткињама Балета Паши Мусић и Марији Вјештици Стојаковић, те првакињи Опере Наташа Јовић Тривић.
Плакету поводом значајних активности у раду Народног позоришта добили су првакиња Драме Олга Одановић и Хотел „Метропол“.
По одлуци Управног одбора, Награде Народног позоришта за најбоља индивидуална премијерна уметничка остварења у оквиру репертоара Народног позоришта, добили су прваци Драме Олга Одановић, Душанка Глид Стојановић, Наташа Нинковић и Игор Ђорђевић, солисткиња Опере Дубравка Филиповић и првак Опере Ненад Јаковљевић.
Награде за изузетно значајан укупни радни допринос, такође према одлуци УО, добили су уредник WEB сајта Микојан Безбрадица и координатор послова продукције Милорад Јовановић.
Награда Народног позоришта у Београду за најбољу представу у оквиру репертоара Народног позоришта у периоду од 22. новембра 2016. године до 10. новембра 2017., године припала је опери „Ђани Скики“, Ђакома Пучинија, у режији Ане Григоровић.
Круну свечаности, као и сваке године, представљала је додела Награде „Раша Плаовић“, за најбоље глумачко остварење на београдским сценама између два Дана позоришта, коју је ове године добила Олга Одановић за улоге Матрјоне у представи „Царство мрака“, у режији Игора Вука Торбице и Мајке Југовића у представи „Царство небеско“ у режији Јернеја Лоренција.
Жири, којим је председавао театролог Бошко Милин, а чланови су били редитељ Славенко Салетовић, драматург Славко Милановић, позоришна критичарка Драгана Бошковић и прошлогодишња добитница Нада Шаргин, одлуку је донео већином гласова.
У образложењу жирија, оцењено је да је Олга Одановић један од оних наших уметника који не добијају атрактивне, на свеколику пажњу и успех „осуђене“ глумачке задатке.
"А и када се то деси, њена глумачка етика (= поетика) води је ка уклапању у целину представе, пре него преузимању било каквих корака који би њу лично извели у први план. Пословична инерција приликом прављења подела најчешће је смешта у комичке жанрове, мада је реч о глумици изванредног драмског нерва, што је показала у више наврата. Глумица се са овим „проблемом“ савршено добро носи: поптпуно у складу са савременим позоришним развојем сценског језика она превазилази задата жанровска ограничења кроз усложњавање својих ликова, који у интерпретацији Олге Одановић могу да буду смешни у драми и тужни и комедији, а да то ипак никада не изађе изван оквира жанровског и стилског определења целине представе.
Огроман распон средстава свог глумачког израза Олга Одановић на сцени испољава увек ненамљетљиво, суздржано, прикривено. И када се после нагле ерупције смеха, гледалац затекне у неочекиваном осећању туге, када му глумица натера сузе на очи, он тешко може да рационално артикулише шта се у ствари догодило, јер је изостао наговештај трансформације - онај тренутак припреме увек видљив и код врхунских глумаца. Изазивајући у гледаоцу наглу смену емотивних реаговања за којом оно рационално у рецепцији увек касни барем делић секунде - Одановићева као да ствара неку само њој знану технику Verfremdungseffekta (Ферфремдунгс-ефекта). Овај, спортским жаргоном речено, слалом кроз учесталост жанровских промена, у гледаоцу гради једну интелектуалну дистанцу која му омогућава да у лику види више од његове базичне карактеризације; глумица као да осветљава више нијанси лика него што то допушта и сам драмски текст. Тако и њена Матрјона у Толстојевом „Царству мрака“, иако је у њој је нељудско нарасло до неслућеног обима, па се чак и телесно манифестује у дијаболичној силуети, успева да измами осмехе саосећања. Глумица у лику Матрјоне открива оно зрно људскости које нам не дозовољава да је видимо само као карикирану фигуру зла из средњевековних моралитета. У интерпретацији Одановићеве Матрјона је само грангињолски предимензионисана слика сваког човека обузетог слепом вољом за поседовањем; њена Матрјона није карикатура зла самог по себи, она приказује човека у тренутку екстремног испољавања пароксизма унутарњих противуречности, у тренутку када је жудња за олаким стицањем победила и поразила жудњу да се живи праведно.
Не морамо да се сложимо са одушевљеним критичарем да је Мајка Југовића „животна улога“ Олге Одановић, али не можемо а да не прихватимо оно што се каже у коментару: „реч је о глумици која само што нас је засмејала до суза, у следећем часу успева да нас до суза троне“. На ово опажање критичара није навела нека од бројних траги-комедијских улога Олге Одановић. Напротив, брзину трансформације трагичког у комичко (и обратно) глумица је демонстрирала у представи „Царство небеско“, дакле на најтежем задатку: тек што је као трагична мајка Југовића изговорила потресне стихове о погибији својих синова - појачавајући градацију трагичког сазнања из стиха у стих - она већ евоцира шаљиве епизоде из њихових живота - из времена када нису били деперсонизоване херојске фигуре, него само обична деца као и сва друга. Олга Одановић тада више није трагична мајка Југовића већ „обична“ мајка обичне деце. То умеће трансформација из мајке хероине у „обичну“ мајку, а затим хитри повратак из сфере свакидашњег и световног у подручје ванвременог и митског, представља демонстрацију врхунског умећа какво се ретко виђа на нашим сценама" – наведено је у образложењу жирија којим је председавао Бошко Милин, а чланови су били Драгана Бошковић, Нада Шаргин, Славенко Салетовић и Славко Милановић.
Призната глумица примила је награду из руку Дејана Савића, док јој је дело академског сликара Душана Радишића уручио председник Општине Уб Александар Дамњановић.
Олга Одановић је казала да јој ово признање, које је добила од своје матичне Куће, веома много значи.
„Мислим да је Народно позориште у последње две године направило, одговорно тврдим, подвиг што се тиче репертоара захваљујући нашем директору Жељку Хубачу који је довео тако изванредне редитеље, одабрао такве дивне текстове и на тај начин омогућио, и нама глумцима, да добијемо овако комплексне и сложене задатке, не само у овим представама за које сам награђена, него и у осталим“, рекла је госпођа Одановић коју су присутни поздравили бурним аплаузом.
Она се захвалила свим колегама са којима је до сада играла и оценила да „ниједан глумац без доброг партнера на сцени, не може да направи ништа“.
Досадашњи добитници Награде „Раша Плаовић“ су Петар Банићевић (1988, 2001), Лазар Ристовски (1989), Бранислав Цига Јеринић (1990), Бранимир Брстина (1991), Петар Краљ (1992), Вера Чукић (1993), Љуба Тадић (1994), Ксенија Јовановић (1995), Тихомир Арсић (1996), Драган Мићановић (1997, 2004), Марко Николић (1998), Миодраг Мргуд Радовановић (1999), Михаило Јанкетић (2000), Предраг Ејдус (2002), Тихомир Станић (2003), Владан Гајовић (2005), Властимир Ђуза Стојиљковић (2006), Милан Гутовић (2007), Борис Исаковић (2008), Никола Ристановски (2009), Борис Комненић (2010), Наташа Нинковић (2011), Игор Ђорђевић (2012), Војин Ћетковић (2013), Дара Џокић (2014), Слободан Бештић (2015) и Нада Шаргин (2016).
Дан Народног позоришта 22. новембар, установљен је 1968. године, приликом обележавања стогодишњице Националног театра.
Наиме, тог датума, по новом календару, пре 148. година (1868) одржана је прва представа новооснованог Народног позоришта - „Ђурађ Бранковић“ Кароља Оберњака у гостионици „Код енглеске краљице“.
Прва представа у новој згради, „Посмртна слава кнеза Михаила“ Ђорђа Малетића изведена је 30. октобра 1869. године.
Нема коментара:
Постави коментар