Представљање књиге Борке Павићевић
ГЛАВА У ТОРБИ
ГЛАВА У ТОРБИ
Издавач: Центар за културну деконтаминацију 2017.
уз подршку ИмагоЛит-а из Стокхолма
Учествују: Алексеј Кишјухас, Саша Ћирић, Лазар Бодрожа и ауторка
Док
новија културна историја овог поднебља још увек чека да буде написана и
објављена, као уосталом и неки други пројекти од широког друштвеног
значаја, Борка Павићевић неуморно и континуирано (тако нетипично за ову
средину бројних дисконтинуитета) из недеље у недељу бележи и коментарише
чињенице из културног и политичког живота, али и "обичне" свакодневице
без које ни политике ни културе нема. Увек повезујући "јучерашњи свет" и
садашњицу ауторка се, између осталог, јавно супротставља погубној
официјелној политици заборава, истовремено демонстрирајући радост
стварања и (културне) продукције, чије је друго име често -
солидарност.
Књига Глава у торби садржи колумне Борка Павићевић које су објављиване у истоименој рубрици у викенд додатку листа „Данас“ у периоду од четири године, од 2013. до 2016. године.
„Oва књига представља у исто време три књиге: књигу сећања, књигу подсећања и хронику културног и социјалног живота Београда и повремено Србије, постјугословенских друштава и одређеног броја европских средина, Шведске или Берлина на пример. Такође, ово је и имплицитна аутобиографска књига Борке Павићевић. Као колумнисткиња Борка Павићевић је ауторка на путу, амалгам извештача о догађајима којима присуствује, заправо којима хрли или који су циљано разлог њеног путовања, потом неке врсте схоласта који предочава историјат одређених фестивала, изложби итд., и који сажето подсећа на биографије, изјаве и поступке одређених јавних и мање јавних личности, уметника и политичара и, на крају, особе која евоцира лична сећања, која су увек добрим делом и општа. То су сећања драматуршкиње, мировне активисткиње и култур-трегеркиње независне културне сцене у Београду од 1990-их до данас, интелектуалке која је увек и читатељка и гледатељка. Разуме се, овој ненамерној тријади „улога“ које, као у каквој позоришној трупи скромних средстава или авангардног концепта, ауторка ових колумни радо преузима не себе, можемо лако придружити улогу коментаторке текућих збивања и пристојне, немалициозне полемичарке.“ из пoговора Саше Ћирића
Књига Глава у торби садржи колумне Борка Павићевић које су објављиване у истоименој рубрици у викенд додатку листа „Данас“ у периоду од четири године, од 2013. до 2016. године.
„Oва књига представља у исто време три књиге: књигу сећања, књигу подсећања и хронику културног и социјалног живота Београда и повремено Србије, постјугословенских друштава и одређеног броја европских средина, Шведске или Берлина на пример. Такође, ово је и имплицитна аутобиографска књига Борке Павићевић. Као колумнисткиња Борка Павићевић је ауторка на путу, амалгам извештача о догађајима којима присуствује, заправо којима хрли или који су циљано разлог њеног путовања, потом неке врсте схоласта који предочава историјат одређених фестивала, изложби итд., и који сажето подсећа на биографије, изјаве и поступке одређених јавних и мање јавних личности, уметника и политичара и, на крају, особе која евоцира лична сећања, која су увек добрим делом и општа. То су сећања драматуршкиње, мировне активисткиње и култур-трегеркиње независне културне сцене у Београду од 1990-их до данас, интелектуалке која је увек и читатељка и гледатељка. Разуме се, овој ненамерној тријади „улога“ које, као у каквој позоришној трупи скромних средстава или авангардног концепта, ауторка ових колумни радо преузима не себе, можемо лако придружити улогу коментаторке текућих збивања и пристојне, немалициозне полемичарке.“ из пoговора Саше Ћирића
Борка Павићевић је својим радом обележила позоришну и
културну праксу Југославије, што и данас чини на тзв.
простјугословенским просторима: била је драматуршкиња Атељеа 212,
БИТЕФ-а, позоришта у Зеници, Сплиту, Скопљу, Љубљани, Суботици, Приштини
и Подгорици. Основала је театар "Нова осећајност" у Старој беорадској
пивари 1981. Била је учесница покрета КПГТ (Казалиште, позориште,
гледалишче, театар) у периоду 1986-1991. Са места директора Београдског
драмског позоришта смењена је 1993. због политичког и јавног деловања.
Учесница је цивилног покрета отпора (1991) и чланица Београдског круга
независних интелектуалаца. Центар за културну деконтаминацију у Београду
основала је 1994. и са невеликим а изузетним тимом води ову институцију
доказујући безмало свакодвеним програмима сврсисходност "ангажмана" у
пољу културе и уметности. Већ деценијама континурано пише за различита
јавна гласила постјугословенских и других европских држава, те је 1994.
објавила прву збирку колумни: „ Мода “ , а потом и другу збирку 1998:
„На ex-Постдејтонска мода “. Добитница је бројних домаћих и регионалних
награда, као и Ордена легије части Републике Француске 2002.
Нема коментара:
Постави коментар