"Nemoj da kriviš ogledalo, ako je tvoje lice ružno" (ruska poslovica)
XXIII Festival autorskog filma biće održan od 24. novembra do 2. decembra u
devet beogradskih dvorana. U okviru osam programskih celina biće
prikazano ukupno 91 filmova.
Glavni program
festivala suočava nas sa nakaznim licem današnjeg sveta, sa njegom najdubljim košmarima.Autorski film ima odgovornost da se bavi društvenim problemima i pojavama, filozofski, poetski i angažovano. Potrebu i radoznalost da se bavi stanjem ljudske duše.
Filmovi u glavnom programu pored turobne svakodnevnice svedoče i o tome da i u takvom svetu, ili baš u takovm svetu ima mesta za velike
i značajne filmove, poput novih ostvarenja Andreja Zvjaginceva (Bez ljubavi) i Mihaela Hanekea (Hepiend) konstatovao je umetnički direktor festivala Srđan Vučinić.
"Stvarnost je postala luđa i nepredvidivija od fikcija pa se autori okreću dokumentarnom filmu", nadovezuje se Stefan Arsenijević opravdavajući prisustvo dokumentarnih filmova.
Direktor XXIII FAF-a Igor Stanković obavestion nas je da je ove godine na festivalu najveći
broj filmova dosad, da će ugostiti dvostruko više gostiju
(30) nego prošle godine, ali i da su finansijska sredstva manja, te da budžet festivala neće
preći 48 hiljada evra.
Devet ostvarenja iz glavnog programa nadmetaće se za Nagradu "Aleksandar Saša Petrović". Dva su dokumentarna: "Makala" Emanuela Grasa i "Kaniba" Lusijena Kastan-Tejlora i Verene Paravel. Od igranih filmova tu su: "Felisite" Alena Gomisa. "Barbara" Matjea Amalrika, "Čovek od integriteta" Mohameda Rasulofa, "Kada dan nije imao ime" Teone Strugar Mitevske, "Projekat Florida" Šona Bejkera, kao i dva debitanstka filma: "Starateljstvo" Gzavijea Legrana i "Vojnici. Priča iz Ferentarija" Ivane Mladenović koja stvara u Rumuniji.
Film Andreja
Zvjaginceva Bez ljubavi se bavi razvodom dvoje ljudi, a u stvari
govori o sebičnosti, emocionalnoj otupljenosti, gubitku svakog odnosa sa
bližnjima, a samim tim i sa samim sobom. O jednoj velikoj praznini u kojoj živi
ili bolje rečeno samo egzistira savremeni čovek.
Sličnom temom se bavi i francuski film Starateljstvo Ksavijera Legranda, u kome
netrpeljivost bivših supružnika klizi i nemilosrdno gradira u stravično
nasilje.
Hepiend Mihaela Hanekea
govori o raspadu savremene porodice, o otuđenosti, nerazumevanju i nemogućnosti komunikacije.
Dokumentarni film Kaniba
radikalno autorski i etički,
predstavlja bez moralisanja portret jednog kanibala. Čoveka bez kajanja i bez kazne.
Čovek od integriteta iranskog
reditelja Mohameda Rasulofa se bavi
svetom u kome ili si jagnje ili si vuk. Film govori o čoveku koji od žrtve
postaje dželat.
Nemački film Vestern je epizoda iz života nemačkih radnika na
jednoj maloj hidrocentrali u bugarskoj provinciji, o njihovoj nemogućnosti da
ostvare odnos sa lokalnim stanovništvom,
o sličnostima, ali i razlikama koji tu komunikaciju čine nemogućom. O
predrasudama koje proizvode jaz, mržnju i nepripadanje.
O nepripadanju govori i
Kentaur Aktana Arima Kubata, a o usamljenosti
i voajerizmu koji proističe iz te napuštenosti Mraz Šarunasa Bartasa.
Zemljina lopta zavidno je uznapredovala
u obilju patoloških procesa: ona sad podseća na umorno, bolesno lice kanibala u
krupnom planu (koje je lajt-motiv uzbudljivog francuskog dokumentarca Kaniba).
Dobro, ući u meditacije i sentimente jednog monstruma no, nije li podjednako
izazovno pratiti neku francusku ili rusku porodicu danas, kako se, pod
blagotvornim dejstvom zrgtačkog, neoliberalnog koncepta sveta i čoveka,
pretvara u zverinjak i gladijatorsku arenu (u filmovima Hepiend, Bez ljubavi i Starateljstvo)? U takvom miljeu,
ljudski život nadrealan je i košmaran kao i sama smrt – u šta nas maestralnom
režijom uverava priča o apsurdnom plesu junaka sa sudbinom u izraelskom Fokstrotu.
Članovi žirija glavnog tamičarskog programa: su kirgiski reditelj
Aktan Arim Kubat, Loran Žakob, selektor kanskog programa Izvestan pogled
i programa Sinefondasion (Cinéfondation) i Fabijen Anklo, direktorka
Kanskog programa ACID (Udruženja za promociju nezavisnog filma).
U
okviru glavnog programa van konkurencije videćemo ostvarenja: Lukrecije Martel "Zama", Denija Kotea "Tako meka koža", Arnoa Deplešena "Duhovi Ismaila", Aktana Arima Kubata "Kentaur", Honga Sang-soa "Dan posle", Filipa Garela "Ljubavnik na jedan dan"...
Gledaoci će imati prilike da premijerno vide i pet novih filmova srpske (ko)produkcije: "Mnoštvo i manjina" Gorana Markovića, "Nigde" Predraga Velinovića, "Druga strana svega" Mile Turajlić, "Otvorenih očiju" Marka Novakovića, "Kada dođu svinje" Bijane Tutorov, "Plašim se da se sve razume" Puriše Đorđevića i "Vojnici. Priča iz Ferentarija" Ivane Mladenović.
Treću godinu zaredom održaće se i takmičarski program "Hrabri Balkan".
"To je program u okviru kojeg se prikazuju najuzbudjivja ostvarenja sa prostora Balkana. U duhu najprogresivnijih festivala današnjice mi se trudimo da ne postavljamo granice i otvoreni smo za sve forme: kratkometražne, dugometražne, igrane, dokumenatrne i eksperimentalne filmove. Ove godine u konkurenciji je desetostvarenja, sedam kratkih i tri celovečernja. Izdvojio bih "Kratki izlet" Igora Bezinovića, neočekivanog pobednika Zlatne arene u Puli, filma na granici dokumentarnog i igranog, kao i "Srećno" Bena Rasela koji je sniman u Srbiji u filmičnom gradu Boru", rekao je Stefan Ivančić, selektor ove selekcije.
O
pobednicima u ovoj kategoriji odlučivaće članovi žirija: Dimitra Karja, selektorka
programa Sinefondasion u Kanu, domaći reditelj Sabolč Tolnaj i reditelj
iz Hrvatske Zvonimir Jurić.
Zaštitini znak festivala je 1967. godina u jugoslovenskom filmu, čemu
će biti posvećen poseban program u Muzeju kinoteke u Kosovskoj. Reč je o filmovima "Skupljači perja", "Kad
budem mrtav i beo", "Ljubavni slučaj ili tragedija službenica PTT",
"Kaja, ubit ću te!", "Nemirni", "Jutro", "Mali vojnici", "Praznik", "Na
avionima od papira" i "Breza".
Festival će svečano biti zatvoren 2. decembra u 19:30 časova u Domu omladine projekcijom filma "Laki",
debitantskim rediteljskim ostvarenjem glumca Džona Kerola Linča i
poslednjim filmom Harija Dina Stentona, zvezde nezavisnog filma koja je
preminula u septembru.
I ove godine biće organizovan profesionalni trening program za mlade
autore koji još uvek nisu snimili svoj prvi film, a master klasove će
držati Milčo Mančevski, Loran Žakob i direktor programa "Forum"
Berlinskog filmskog festivala Kristo Terehte.
Drugo izdanje
Srpsko-francuskih filmskih susreta biće organizovano od 27. do 29.
novembra u Kinoteci. Program "Bande A Part" u selekciji Vladimira Perišića donosi osam
filmova, a otvoriće ga ostvarenje "Slava i propast malog filmskog
preduzeća" Žan Lik Godara iz 1986. koji je snimljen za francusku
televiziju, prikazan samo jednom, a zatim pohranjem u arhive.
Filmovi će biti prikazivani u Domu
omladine, Dvorani kulturnog centra, Domu kulture Studentski grad, Art
bioskopu Kolarac, UK Parobrod, bioskopu "Fontana", Centru za kulturu
"Vlada Divljan", Jugoslovenskoj kinoteci (na obe lokacije).
Projekcija dokumentarnog filma "Druga strana svega" Mile Turajlić biti održana i u Velikoj sali Sava centra 29. novembra u 20h.
Ulaznice su u u prodaji po ceni od 150 rsd (za projekcije od 10 do 15 časova) do 300 rsd (za filmove od 19:30 i kasnije).
Više informacija o festivalu pronaći ćete OVDE.
Нема коментара:
Постави коментар