KulturniK: SMRT I DEVOJKA U KC GRAD

четвртак, 16. новембар 2017.

SMRT I DEVOJKA U KC GRAD

Kulturni Centar GRAD u saradnji sa Fakultetom primenjenih umetnosti, Dizajnerskom školom i Austrijskim kulturnim forumom organizovao je 15. novembra (10-16h) prvi javni čas crtanja kao deo novog programa „Umetnost za sve“.

U okviru ovog programa zainteresovani učesnici imali su priliku da se u galeriji Kulturnog Centra GRAD posvete crtanju po modelu (Maja Atanasijević – Zipa Yoma) sarađujući sa umetnicima i profesorima.

Rezultati javnog časa u vidu pop up izložbe predstavljen je publici istog dana u 19 časova. Pristunima se obratio i direktor Austrijskog Kulturnog Foruma, gospodin Johanes Iršik (Johannes Irschik).

Potom je za mnogobrojne posetioce organizovana projekcija filma Egon Šile: Smrt i devojka (2016).

U pitanju je film o životu Egona Šilea jednog od najkontraverznijih umetnika bečke scene sa početka XX veka. Egonov otac Adolf umro je od sifilisa kada je dečaku bilo 15 godina, ostavivši porodicu osiromašenu. Rođen je 1890. godine u Austrougarskoj. Upisao je bečku Akademiju lepih umetnosti 1906, ali ju je napustio posle treće godine, nezadovoljan akademizmom koji je tamo vladao.

Velika inspiracija u njegovom životu bile su žene, posebno dve koje su ostavile veliki trag i u njegovoj umetnosti; prva je Gerti, Šileova sestra i njegova prva velika muza, a druga je sedamnaestogodišnja Valburgom Vali, njegova jedina istinska ljubav. Potonja je predstavljena i na čuvenoj slici "Smrt i devojka".

Šileova radikalna umetnost skandalizovala je tadašnje bečko društvo. Licemerima, malograđanima je uvek smetala gola istina. Pod optužbom da širi pornografiju i da sablažnjava i napastvuje maloletnike/ce, mesec dana proveo u zatvoru.

Tako su meštani češkog Krumlova proterali slikara i njegovu ljubavnicu iz svoga mesta, ne odobravajući njihov slobodni stil života. Egon je 1914. godine, kada se vratio u Beč, odnosno u njegovo predgrađe, upoznao sestre Edit i Adel Harms, devojke koje su živele u zgradi preko puta njegove.

Jedno vreme družio se s obe, da bi se 1915. oženio s Edit. I pored skandala koji su ga pratili, čuveni Klimt kao i tadašnji umetnički trgovci prepoznali su jedinstveni stil Egona Šilea. Bio je spreman da se suoči sa sopstvenim bolom i žrtvuje svoju ljubav zbog umetnosti.

Na 49. izložbi secesije, koja je 1918. godine bila priređena u austrijskoj prestonici, bilo je predstavljen sa čak pedeset radova. Slike su mu bile izložene u glavnom holu. Egon Šile je živeo samo dvadeset i osam godina.

Šileov omiljeni način slikanja bio je iz perspektive ptice grabljivice. Zaostavština Egona Šilea obuhvata oko 300 slika i nekoliko hiljada crteža. Krajem oktobra 1918. godine Šileova žena Edit je umrla od španske groznice, koja je tada harala Evropom. Bila je u šestom mesecu trudnoće. Šile je umro tri dana posle nje od iste bolesti.

Njegovi modeli za aktove nisu rafinirani. To su obične žene, žene sa pijace, koje susrećemo svaki dan u prolazu, žene u grču, žene koje nose stameno teret svog života. Žene sa snažnim karakterom. Pre su to žene iz Hastlera nego iz Plejboja. Slatkiši su ipak za klince.

Jedan Bosanac kupio je na buvljaku negde u Nemačkoj Šilerov crtež. Na njemi par izvlači mrežu iz vode. Kaže, sliku je kupio upravo zato to ga podseća na njega i njegovu suprugu i njihov tegoban život. Kada je došao kući, na poleđini slike video je potpis, otišao na internet i ostao šokiran videvši da je što je pazario za nekoliko evra vredno milione. Možda nema znanje jednog istoričara umetnosti, ali ume da namiriše umetnost. Bravo!