Хипноза једне љубави 50. пут пред публиком

Екипа представе Хипноза једне љубави и Звездара театар славе јубилеј 50. Извођење у недељу 5.11. у 20 часова!

Од премијере која је била 23.12.2016. представу је видело преко 12 500 гледалаца, представа је изведена на сцени Звездара театра 38 и још 12 пута на гостовањима.

Представа изазивa велико интересовање публике и медија, учествовала је на бројним фестивалима и освојила је значајне награде али и високе оцене гледалаца.

Текст и режију представе Хипноза једне љубави потписује Душан Ковачевић, глумачку екипу чине Љубомир Бандовић, Аница Добра, Нина Јанковић, Драган Петровић Пеле, Иван Михаиловић и Урош Јаковљевић.

Хипноза једне љубави говори о породици, одласцима, љубави према ближњима... Пред кућом шумара Ранка и његове жене учитељице Соје једне септембарске ноћи под звезданим небом одвија се радња ове необичне бајке. Њихова ћерка Мила се спрема на далек пут са младићем Мајем. Њихове комшије пензионисани војни лекар др Васа и његов син Драги, који комуницира са околином свирајући гајде, проучавају несвакидашње појаве које су задесиле мирно планинско сеоце...

Овог месеца представа је на репертоару 5, 11, 15, 18.11. у Звездара театру и 19.11. (Брчко), 22.11. (Алексинац).

Поводом 50. извођења поставили смо питања глумачкој екипи представе, погледајте њихове одговоре:

Да ли се и како Ранко мењао током педесет извођења?

Љубомир Бандовић, Ранко: Ранко се мењао колико сам се и ја мењао, колико су га партнери на сцени и публика променили. Дакле, незнатно.

Да ли се Ваша Соја навикла на планинску тишину након ових педесет извођења?

Аница Добра, Соја: ???Тишину??? Ко познаје Соју и ко је макар једном видео, зна да је у њој и око ње увек бучно, а како планина прво упија звуке, а затим их вишеструко враћа кроз ехо, тако се Соја чује и до далеких галаксија удаљених милијардама година.

Да ли је теже или лакше отићи после толиког времена (50. извођења)?

Нина Јанковић, Мила:  Све је лакше и лакше!

Колико др Васа утиче лековито на публику?

Драган Петровић Пеле, др Васа: Публико, пријатељи моји! ,,Ви сте мене позвали да излечим вас, а ви сте излечили мене и др Васу.“

Да ли одлазак мање боли после 50. извођења?

Урош Јаковљевић, Драги: Одлазак боли подједнако па чак и више, обзиром да из представе у представу и из дана у дан боље упознајеш оног који одлази, јаче се повезујеш, јасније видиш оно што можеш да изгубиш, али без обзира, љубав остаје непроменљива у свакој од (не)једначина.

Због чега Мај има толику моћ?

Иван Михаиловић, Мај: Сви желе Маја, зову га, цео живот га траже, а често забораве да провере да није случајно све време био сакривен у њима самима. Мај не постоји, ми смо Мај.

 fotograf: Nikola Vukelić