Септембарски број часописа Кинотека

Септембарски број часописа Кинотека најављује нови наслов Vip Kinoteke – дигитално рестаурисану копију филма „Балкански шпијун“ Душана Ковачевића и Божидара Боте Николића. Директор Југослав Пантелић у уводном тексту скреће пажњу на ексклузивни интервју Сандре Перовић с редитељем Вернером Херцогом, есеј о делу недавно преминулог великог српског сценаристе Гордана Михића, из пера др Александра С. Јанковића, текст Ненада Беквалца о глумцу Рутгеру Хауеру, осврт на 1969. годину, препуну догађаја који су били инспирација многим филмским ауторима, интервју с глумицом Снежаном Богдановић, чији портрет краси и насловну страну броја, као и на приказ књиге „Филм о филму“ која сведочи о дугом и инспиративном дијалогу који су својевремено водили Боро Драшковић и Александар Саша Петровић...

Рутгеру Хауеру, холандском глумцу међународне каријере, који је често играо негативце, посвећен је септембарски циклус Великани светског филма. У анализи његовог богатог опуса Ненад Беквалац истиче култну улогу репликанта Роја Батија у „Блејд ранеру“ и цитира Батијеву последњу реплику: „Сви ти тренуци биће изгубљени у времену, као сузе на киши. Време је да се умре”, а потом закључује: 

„На сву срећу, иза Хауера је остало много оног што ћемо моћи да проживљавамо изнова и изнова гледајући његове филмове, иако је, нажалост, за њега дошло време да нас напусти”.

Глумица Снежана Богдановић је за програм Мој избор саставила листу филмова који су обележили њено филмско одрастање, оставили велики траг и утицали на формирање укуса.  

„Волим да ме филм дубински покрене, да ме узбуди, да ме понесе, да има емоцију, па макар имао и грешке“, изјавила је она у интервјуу за наш часопис, у којем је говорила и о сећању на Музеј у Косовској, актуелној понуди у америчким биоскопима, редитељима које цени, као и о својим најновијим улогама - у „Шавовима“ и у босанском филму „Син“.

Прослављени немачки редитељ Вернер Херцог у интервјуу са Сандром Перовић рекао је да је свој нови филм „Породична романса“ снимио у Јапану „у дивљем, герилском филмском стилу“. Прича о отуђењу и празнини живота данашњице дешава се у Токију, где главни јунак води сервис за изнајмљивање родитеља, најбољег пријатеља, обожавалаца. 

„Сви филмови које радим морају да имају везе с људским стањем. Као редитељ, покушавам да разумем људско срце. Ако можете да продрете дубоко у човека, онда можете да будете редитељ“, изјавио је Херцог, а на констатацију да је невероватно плодан стваралац одговорио је: „Ја нисам уметник. Ја сам војник у филмској индустрији“.

 У рубрици Као на филму објављен је текст „Summer of ‘69“ Вука Попадића, осврт на годину која је „понудила неколико догађаја, првенствено у англосаксонској култури, који су силином утицаја који су у последњих педесет година посредно или непосредно имали на филмску уметност, поп културу и животе свих становника планете, оставили неизбрисив траг“. Попадић пише о мјузиклу „Коса“, рок опери „Томи“, америчком председнику Никсону и Вијетнаму, слетању на Месец, Вудстоку и другим феноменима везаним за 1969. годину. 

Поводом смрти истакнутог филмског ствараоца Гордана Михића у рубрици In memoriam о опусу изузетно плодног сценаристе, али и редитеља и професора пише др Александар С. Јанковић. „Сумирајући један читав креативни живот који је трајао преко шездесет година, долазимо да јасног закључка да је Гордан Михић најпродуктивнији, најпознатији и у том контексту најбољи српски филмски и ТВ сценариста… Опсег интересовања и деловања овог јуродивог уметника из југоисточне Херцеговине недвосмислено и недељиво је везан за Југославију и југословенски простор. Као нико и никад, Михић је био тумач свих делова друштва захваћеног у историјским вртлозима које није заслужило“, оцењује Јанковић.

 

Преводилац Зора Чавић Илић, која је три деценије у РТС-у преводила са енглеског језика игране филмове, документарце и серије, лепоту тог посла видела је у изазову да титл буде кратак и експлицитан, а да сачува чар текста. У разговору са Зорицом Димитријевић истакла је да је волела да ради опере, певајући док преводи, а мучио ју је кокни, нарочито када га је „скидала“ директно с траке, без дијалог листе. У интервјуу за Кинотеку говорила је и о сарадњи са Александром Сашом Петровићем, као и о својим књижевним преводима. 

Нови наслов Vip Kinoteke је дигитално рестаурисани „Балкански шпијун“. У рубрици Критика из прошлости часопис преноси опсежан текст Милутина Чолића објављен у Политици 1984. године, с позитивним оценама за редитељски деби Душана Ковачевића и Божидара Николића и за маестралну глуму Бате Стојковића, Звонка Лепетића, као и Мире Бањац и Боре Тодоровића.

Септембарско издање доноси трећи део фељтона „Портрет умјетника као политичког дисидента: Живот и дјело Александра Петровића“, на основу истоимене књиге и докторске дисертације Властимира Судара о једном од најзначајнијих српских редитеља. 

Рубрика Са полица библиотеке даје приказ књиге „Филм о филму“ Боре Драшковића, који је пратио настајање играног филма и недовршене телевизијске серије „Сеобе“ и снимао документарац о том великом пројекту Александра Саше Петровића. Призоре и атмосферу са снимања „Сеоба“, разговоре с Петровићем о мноштву различитих тема, као и с глумцима и другим члановима екипе, личне утиске и опсервације Драшковић је преточио у књигу коју је 2010. године објавио новосадски Прометеј.

Драшковићево стваралаштво тема је есеја „Пространства и орахове љуске побуњеног човека“, који часопис преноси из књиге Срђана Вучинића „Портрети: 24 сличице у секунди (есеји о југословенском филму“, у издању Филмског центра Србије (2018). Боро Драшковић је јединствена личност у нашој култури,  баштиник медитеранског духа посвећеног старогрчким идеалима границе, мере, склада и лепоте, истиче Вучинић, издвајајући филм „Живот је леп“ као најинтригантнији у његовом опусу, и у значењском и у формалном погледу. 

Нови број Кинотеке објављује и трећи део сценарија „Мајстори, мајстори!“ писца и редитеља Горана Марковића. 

У тексту „Семе историје Кирила Ценевског“ Маријана Терзин Стојчић анализира опус недавно преминулог аутора, једног од највећих македонских синеаста, чији је дебитантски филм „Црно семе“ (1971) освојио Златну арену у Пули за режију и био југословенски кандидат за Оскара. 

Сарадници Кинотеке пишу и о другим недавно преминулим филмским уметницима. У рубрици Трагови на филму објављени су текстови о Силвији Мајлс и Питеру Фонди (аутор је Ђорђе Зеленовић), Артуру Браунеру и Валентини Кортезе (Петар Михајловић), Рипу Торну (Бојан Ковачевић), Франку Зефирелију (Бранислав Ердељановић), Симору Каселу и Џону Синглтону (Ненад Беквалац). 

Уз велики број фотографија и илустрација, часопис објављује и месечни репертоар у својим салама у Узун Мирковој и Косовској улици.