ХЕРОИНЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА У СРБИЈИ

Пратећи програм уз изложбу:
Разговор ХЕРОИНЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА У СРБИЈИ и пројекција филма Новице Бабовића ЕЛСИ ИНГЛИС – БОЛНИЦЕ ШКОТСКИХ ЖЕНА

Говоре: Милена Марјановић и Новица Бабовић

Среда, 18. септембар 2019. у 19 сати
Галерија Артгет, Трг републике 5/I

У оквиру ауторске изложбе Милене Марјановић У земљи кипућег меса: Мери И. Дарам, Надежда Петровић и Катарина К. Штурценегер, посвећене трима високообразованим женама различитих професија које су с фотоапаратом боравиле и непрестано бележиле свакодневни живот и покрете војске у Србији и околним земљама у време балканских ратова и Првог светског рата, покрећемо тему о многим хероинама тога доба, а посебно током Првог светског рата.

Као посебан подстицај овом разговору у години када се сећамо Конференције мира 1919–1920, којом је окончан Први светски рат, уз актуелну изложбу, приказујемо и филм Елси Инглис – Болнице шкотских жена, према сценарију и у режији Новице Бабовића (Продукција: Музеј науке и технике, Београд; 27 минута). Филм садржи драгоцен архивски материјал Југословенске кинотеке и Шкотског филмског архива (Scottish Screen Archive) из 1915–1917. године.

Налазимо се овде у самом средишту страшне олује, а то је тако као да вас непрестано туку киша и ветар не дајући вам ни око да отворите, а ви за све време у себи понављате – не може ово дуго да потраје, толико је све ово страшно.
 
др Елси Инглис, Крагујевац, 1915.

Филм Елси Инглис – Болнице шкотских жена прати животни пут др Елси Инглис (Elsie Maud Inglis, 1864–1917), једне од највећих хероина Првог светског рата. После студија медицине и специјализације хирургије у Единбургу и Глазгову, Елси Инглис отвара хируршку и гинеколошку болницу за сиромашне жене у Единбургу, 1904. године.

Др Инглис је била оснивач и главна покретачка снага Болница шкотских жена за службу у иностранству (Scotish Women`s Hospitals for Foreign Service). Од скромног почетка и идеје о оснивању једне болнице са 100 постеља, Болнице шкотских жена за службу у иностранству су током Првог светског рата израсле у моћну хуманитарну организацију, са одборима у Единбургу, Лондону, Глазгову, Манчестеру, Ливерпулу, Бирмингему и Велсу. Од укупно тринаест јединица Болница шкотских жена, десет је било ангажовано у помагању Србији. Међу првима су дошле у Србију, почетком јануара 1915. године, и до краја рата су, без престанка, биле са Србима.

Настале у епохи борбе за женска права и без пружене прилике да се докажу у својој земљи у рату, Болнице шкотских жена су своју пуну афирмацију оствариле помажући Србима. Током дугих ратних година развио се однос поштовања, поверења и љубави који је створио чвршће везе између српског и британског народа.

Новица Бабовић (Земун 1967). Осавремењивање културне и научне баштине кроз мултимедијално и ликовно стваралаштво заузима централно место рада Новице Бабовића. Реализовао је 13 самосталних изложби (Србија, Немачка, Француска, Румунија) и учествовао на преко сто групних изложби. Аутор је 20 документарних и експерименталних филмова. Оснивач је и уметнички директор уметничке асоцијације АРТ НОВА.

 

Улаз је слободан,!

 

Галерије Културног центра Београда су отворене сваког дана од 12:00 до 20:00, сем недељом и државним празницима.