У оквиру XVIII Фестивала иранског филма с
великим уживањем сам одгледао филм из
2013. године „Сасвим сам“ (Tanhāye tanhāye tanhā) редитеља Ехсана Абдипура. У
неких сат и по један довитљив, радознали, маштовит и ведар дечак, који не иде
утабаним стазама и који има изражен осећај и за посао, али и за правду провешће
вас кроз приморски градић над којим се надвија омча санкција. У овој, слободно
можемо рећи, иранској верзији ИТ-ја, који ради неки њихов Кустурица, али
припитомљен и осећајан, дружимо се са Ранџером, једанаестогодишњим, прерано
одраслим дечаком из Бушехра.
Он може све; да обара непријатељске авионе
који нападају његово место, сусреће
ванземаљца који се волшебно претвара у корњачу, продаје свежу рибу Русима,
тргује с посадама бродова, прича наставницима бајке, постављајући, успут, озбиљна
и незгодна питања и проналазећи најсмелија оправдања, а онда се спријатељује са дечаком, уз то
странцем, који живи у кампу између његовог села и нуклеарне електране. Они,
преко преводиоца, склапају искрено и
свима осталима чудно пријатељство.
Али њихово детињство није ведро како
изгледа на први поглед. И један и други из породице носе различите порблеме
које покушавају да реше. И изгледа да је то оно што их спаја, упркос језичкој и
културолошкој баријери.
Но, ни ту није крај њиховим дечачким
мукама. На плећа им се сруче и економија и политика, те гадне зверке, о којима
они не знају баш пуно. Док заједно очајавају, Ранџеро доноси одлуку да крене
на несвакидашње путовање и среди ствари који су одрасли закомликовали.
Улоге: Мејсам Фархуманд, Армен Хованисијан, Ана Паносијан,
Абас Џавади, Тигран Кзмалијан, Мохсен Макари, Ебрахим Тамхид.
Нема коментара:
Постави коментар