Premijera predstave Sirano Edmona Rostana u režiji Gorčina
Stojanovića biće održana u utorak 19. marta u 20:00 na Sceni „Ljuba Tadić“.
Prevodilac je Milan Dimović, scenograf Gorčin Stojanović,
kostimograf Lana Cvijanović, scenski pokret oblikuje Milica Cerović a scenski
govor Ljiljana Mrkić Popović.
Sirano, kao pesnik, idealista, hrabar, duboko osećajan čovek koji se razmeće hrabrošću kako bi prikrio nesigurnost po pitanju fizičkog izgleda, čovek koji duhovitošću štiti ranjivo srce, i u izvesnom smislu produžetak linije Tužnog Pjeroa, Sirano je najuspeliji Rostanov junak. U njega je Rostan ulio sav svoj romantični žar i strast prema Idealu i sa njim deli mnoge osobine: integritet, nezavisnost, hrabrost, entuzijazam, odbijanje da pravi kompromis sa svetom, prikrivanje osećajne pesničke duše iza sklonosti ka zbijanju šala. Uprkos tome što Rostan nije (kao Sirano) imao groteskni fizički izgled koji bi ga obeshrabrio, strah od neuspeha koji je pripisao svom junaku imao je i on sam. Rostan je Sirana stvorio po slici sopstvene duše, tvrdila je njegova supruga.
U predstavi igraju Dragan Mićanović (Sirano), Anita Mančić,
Marija Vicković, Nina Martinović, Joakim Tasić, Nebojša Milovanović, Marko
Janketić, Slobodan Tešić, Katarina Veljović, Stefan Jevtović, Lazar Đukić,
Teodor Vinčić, Ognjen Nikola Radulović, Stojša Oljačić, Luka Antonijević, Luka
Radosavljević, Maja Kolundžija Zoroe, Hristina Tatić, Ivan Blagojević, Luka
Sević, Vukašin Jovanović, Ana-Marija Stamenković, Sara Pavlović i Nikola Vasić
/ Viktor Radišić.
EDMON ROSTAN (Marselj, 1. april 1868 – Pariz, 2.
decembar 1918) francuski pisac i dramatičar, u epohi naturalizma oživeo je
romantični teatar i pokušao da mu vrati stari sjaj.
Njegov Sirano de Beržerak je od pariske premijere 1897.
osvojio publiku i do danas se održao na pozorišnim repertoarima. Beogradska
praizvedba održana je 21. marta 1914.
Po završetku studija prava u Parizu postao je član
advokatske komore, ali se – zahvaljujući dobrom imovnom stanju porodice –
advokaturom nikada nije bavio. Oženio se pesnikinjom Rozamondom Žerar s kojom
je imao sina Morisa, takođe pesnika i dramskog pisca. U književnosti se pojavio
1888. komadom Crvena rukavica (Le Gant rouge), koji nije imao uspeha, kao ni
zbirka stihova iz 1890, da bi komedija u stihovima Romantične duše (Les Romanesques),
iz 1894. doživela odličan prijem. Dobro su dočekana i sledeća dva komada:
Daleka princeza (La Princesse lointaine, 1895) i Samarićanka
(La Samaritaine, 1897), koje je napisao za Saru Bernar, ali trijumf postiže tek
istorijskom komedijom Sirano de Beržerak (Cyrano de Bergerac, 1897) napisanom
za tada slavnog glumca Koklena (Coquelin Constant). Komad je preveden na mnoge
evropske jezike i svuda dočekan sa oduševljenjem.
Nedugo nakon toga, bezmalo istovetan prijem ima i drama
Orlić (L’Aiglon, 1900) sa Sarom Bernar u glavnoj ulozi. U svojoj 32. godini
Rostan postaje uvažen autor, a 1901. postaje član Francuske akademije, u koju
će zbog zapaljenja pluća kročiti tek 1904. Sa bolešću opada i njegov književni
uspeh, pa će sledeće delo, nastalo skoro deset godina nakon što je dosegao najveću
slavu, doživeti neuspeh.
Nadahnut hrabrošću kralja Petra Prvog prilikom povlačenja
kroz Albaniju, Rostan je napisao pesmu Kralj Petrova četiri vola, koju je na
srpski jezik preveo Milutin Bojić, a pesma je već na Solunskom frontu bila
borbeno nadahnuće srpskim vojnicima.
GORČIN STOJANOVIĆ JE diplomirani pozorišni reditelj. Režirao
šezdesetak pozorišnih predstava. Autor četrdesetak scenografija za svoje i predstave
drugih reditelja. Režirao u svim medijima.
Režije u JDP: Draga Jelena Sergejevna (1989), Hamlet (1992),
Majn Kampf (1993), Poslednji dani čovečanstva (1994), Lulu (2005), Gospođica
(2013), Don Žuan (2017), Zagreb–Beograd via Sarajevo (2021).
S I R A N O
(Cyrano de
Bergerac)
Po herojskoj komediji Edmona Rostana
„Sirano de Beržerak”
Adaptacija: Gorčin Stojanović
Prevod: Milan Dimović
Režija i scenografija: Gorčin
Stojanović
Kostimografija: Lana
Cvijanović
Pokret:
Milica
Cerović
Scenski govor: Ljiljana
Mrkić Popović
Pomoćnik reditelja: Vesna
Radovanović
Dizajn svetla: Siniša
Čupić
Dizajn zvuka: Bogdan
Braković i Gorčin Stojanović
Igraju:
Sirano Dragan
Mićanović
De Giš Anita
Mančić
Roksana Marija
Vicković
Roksana Nina
Martinović
Kristijan Joakim
Tasić
Le Bre Nebojša
Milovanović
Linijer Marko
Janketić
Građanin Slobodan
Tešić
Ragno Stefan
Jevtović
Monfleri/Kaluđer Teodor
Vinčić
Karbon Kastel-Žalu Lazar
Đukić
Kiži Ognjen
Nikola Radulović
Brisaj Stojša
Oljačić
Sestra Margareta Maja
Kolundžija Zoroe
Sestra Marta/Prodavačica/Kurtizana Katarina Veljović
Sestra Kler Hristina
Tatić
Valver/Rišelje Vukašin
Jovanović
Prvi markiz/Prvi kadet Ivan
Blagojević
Markiz(a)/Četvrti kadet Luka
Sević
Markiz(a) – Kesaroš/Treći kadet Luka Antonijević
Drugi markiz/Drugi kadet Luka
Radosavljević
Tužni Pjero Ana-Marija
Stamenković
Radosni Pjero Sara
Pavlović
Sin – dečak Nikola
Vasić / Viktor Radišić
Inspicijent: Daša
Velimirović
Sufler: Dragana
Anđelković
Andrija Urošević
Majstor svetla: Dragan
Arsenić
Realizacija zvuka: Bogdan
Braković
Asistent scenografa: Ivana
Krnjić
Asistent kostimografa: Anđela
Bajagić
Нема коментара:
Постави коментар