IZ PISMA GLUMCIMA PRE
ČITANJA DRAMATIZACIJE ROMANA LIMENI DOBOŠ GINTERA GRASA
"Imao sam čast da budem pozvan da režiram predstavu Limeni doboš u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Tako sam se prihvatio nimalo lakog zadatka da uradim rediteljsku adaptaciju/dramatizaciju ovog velikog romana (velikog prventsveno po značenju ali i broju stranica – ukupno 746). [...]
Naravno, svakom reditelju je čast kad
režira u JDP-u, ali je meni to od većeg značaja no ostalima. Evo zašto.
Studirao sam na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Najlepše godine života proveo sam u Beogradu i zavoleo ga više od bilo kog grada na svetu. Beograd je postao moj dom. Kad je 1992. sve otišlo u sunovrat, otišao sam iz Beograda i nikad se više nisam vratio u ovaj grad. Hiljadu puta sam imao mogućnost, ali je svesno nisam iskoristio. Nisam želeo da se suočim s prošlošću. Ali sada, posle više od 30 godina, konačno je došlo vreme da izbacim malog Oskara iz sebe." ističe Vasil Hristov.
ODVIKAVANJE
OD POMRČINE
„Rat se ispucao.
Petljalo se oko mirovnog ugovora i davalo povoda za buduće ratove…“, kaže se u jednom
od početnih poglavlja Grasovog romana. I, zaista. Kao da je kraj svakog rata
obeležen neodigravanjem četvrtog čina, nedovršavanjem priče, neraščišćavanjem.
Kao da se svaki put svima samo zamažu oči šarenim lažama u vidu šarenih zastava
i pečata na mirovnim sporazumima koji liče na tempirane bombe koje samo čekaju
pravi trenutak da se aktiviraju ili da budu aktivirane, i onda sve iznova, ali
za neke nove generacije koje nisu bile pitane ni za prethodne ratove, ni za taj
u kom su stavljeni pred svršen čin: ili da učestvuju ili da dezertiraju. Da
budu slavljeni mrtvi heroji, sažaljevani preživeli veterani ili prezrene žive
kukavice.
I, kako to promeniti? Šta se može preduzeti? Da li se može podići glas?
Oskar, glavni junak Limenog doboša donosi upravo tu odluku. On podiže glas odmah po
rođenju, pri susretu sa svetom koji je deformisan, distorziran, demonski oboleo
od samoga sebe. Podiže glas iz potrebe da jasno dâ do znanja da on tom društvu
odraslih, koji sopstvene monstruoznosti ne može ili neće da vidi, odbija da
pripada. Podiže glas rešen da bude drugačiji od njih.
No, da li on u tome i uspeva? Da li uspeva
da, podizanjem glasa koji lomi i uništava, bude drugačiji, ili se i sam sve
više približava njima, samo iz nekih drugih ravni? I da li je moguće ostati
zaista neiskvaren, neisprljan, neoštećen, da li je moguće ostati „izvan svakog
zla“? [...]
Svojom borbom protiv monstruoznosti sveta,
Oskar Macerat pred nas postavlja zadatak: ponovo pronaći svetlo. A da bismo u
tome uspeli, najpre moramo pomrčine postati svesni, ali i svesno odlučiti da se
od nje odviknemo." kaže
Premijera predstave je u petak,
8. decembra 2023. godine u 20 časova na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog
dramskog pozorišta
VASIL HRISTOV je pozorišni i filmski reditelj rođen u Skoplju, diplomirao na odseku Pozorišne i radio režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Postdiplomske studije u oblasti filma i televizije je nastavio na Univerzitetu u Amsterdamu i u Mauric Binger institutu. Osim filmskih dobitnik je Nagrade za najbolju režiju na Festivalu „Dani Jurislava Korenića“ u Sarajevu i Festivalu „Risto Šiškov“ u Strumici za predstavu Demoni Narodnog teatra u Bitolju. Koosnivač skopskog Wonderland Theatre.
Značajnije
predstave: Tempirana opera, tekst i režija, po romanu Paklena Pomorandža
i drami Opera za tri groša, Mara/Sad, režija i adaptacija, Rođendan,
režija, Osvrni se u gnevu, režija, Dani našeg života, režija
(Makedonski narodnni teatar), Demoni, adaptacija i režija (Narodni
teatar Bitolj), Kralj Ibi, adaptacija i režija (Dramski teatar,
Skoplje), Utopija postojanja, režija, Devojka i smrt, režija, Klasni
neprijatelj, adaptacija i režija (Wonderland Theatre), Rođendan,
adaptacija i režija, Tip koji dobija šamare, režija (Narodni teatar
Štip), Tri sestre, adaptacija i režija, Buđenje proleća, režija, Tetovirane
duše, režija (Teatar narodnosti, Turska Drama, Skoplje), Nokturno,
tekst i režija (Narodni Teatar Strumica), Glengeri Glen Ros,
režija, Van pameti, tekst i
režija (Raketa Magazin, Skoplje).
LIMENI
DOBOŠ
(Die Blechtrommel)
Po motivima romana Gintera
Grasa
Prevod: Olga
Trebičnik
Režija i adaptacija Vasil Hristov
Dramaturškinja Vesna
Radovanović
Scenograf Kostantin
Trpenoski (mvv.design)
Kostimografkinja Marija Marković Milojev
Kompozitor Nikola
Kodžabašija
Scenski govor Ljiljana Mrkić Popović
Dizajn svetla Siniša Čupić
Dizajn zvuka David Srbljin
IGRAJU
MIODRAG DRAGIČEVIĆ
Oskar; Miodrag
JOVANA BELOVIĆ
Agnes; Marija; Rozvita Raguna; Sestra
Agneta; Irma Hofman; Jovana
MARKO JANKETIĆ
Alfred Macerat; Sigizmund Markus; Feliks;
Dikerhof; Aksel Miške; Učenik; Marko
JOAKIM TASIĆ
Jan Bronski; Bebra; Nuhi Ajke; Fajngold; Raspućin;
Učenik; Mačor; Joakim
IVA MANOJLOVIĆ
Ana Bronska; Šuger Leo; Gretica Šefler;
Sestra Skolastika; Helga Majer; Mačor Bizmark; Krava; Učenica; Firer; Iva
LAZAR ĐUKIĆ
Podnarednik Lankes; Dr. Holc; Bruno; Piljar
Gref; Lotar; Žandar 1; Balavi Kesi; Ribar; Činovnik 2; Rus 1; Lazar
TAMARA ŠUSTIĆ
Gospođica Špolenhauer; Teta Kauer; Kiti;
Suzika Kater; Sestra Inge; Hedviga Bronska; Babica; Mačor; Tamara
TEODOR VINČIĆ
Trubač Majn; Kobjela; Poručnik Hercog;
Hanzika Kolin; Žandar 2; Činovnik 1; Prase; Učenik; Stefan Bronski; Rus 2;
Teodor
RADE STOJILJKOVIĆ
Inspicijent, Rade
Inspicijent Rade Stojiljković
Sufler Gordana
Perovski
Organizator Vladimir Perišić
Majstor svetla Bogdan
Ognjenović
Asistent kostimografa Smiljka Babić
Нема коментара:
Постави коментар