Комедија „То кад увати, не пушта“ је дуодрама у којој играју Мима Караџић (Новица) и Нела Михаиловић, (Иконија). То је прича о остарелом брачном пару и њиховој дневној динамици. Прича почиње на вест да је неки познаник умро, што код мужа Новице изазива напад хипохондрије којом угњетава своју уморну жену Иконију. Кад најзад оду на преглед у болницу, испостави се дубоко увредљива чињеница да је он сасвим здрав.
О
93. премијери Звездара театра, директор Коваћевић је рекао:
- "Овај комад је заправо једна лепа интимна прича о двоје људи која се
догађа у Црној Гори. Међутим, по свом значају и односу могао би да се догоди
било где. Када бих морао да препричам комад у једној реченици, рекао бих само
да једна болесна жена изузетно брине о изузетно здравом човеку. И то је врло
апсурдно, али врло тачно. Двоје људи које играју Мима и Нела, су сјајне улоге
које у том камерном миљеу делују изузетно лепо и мислим да ће публика волети да
их гледа."
Редитељ
ове дуодраме, Милан Караџић, каже да је ово комад два снажна карaктера и
менталитета.
- "Проблем је универзалан и ова прича би могла да се дешава у било ком
мањем месту, селу, у Босни, Хрватској, Србији, било где. Од два снажна
карактера, један је хипохондар који угњетава своју жену, која га зна у душу. Поред
све те приче о мукотрпном животу жене са таквим мужем, који је чак трагичан лик,
он нема никакво осећање да је напоран и да је угњетава. Напротив, мисли да је
најпоштенији, најискренији, што даје једну радосну тугу целом комаду.", истакао
је Караџић и додао:
"Што год сам радио кад су комедије у питању, увек сам се с радошћу враћао Мију Караџићу. Давне 1985. режирао сам његову драму „Ђекна још није умрла, а кад ће, не зна се“ за манифестацију „Титоградско љето“. Играли су Пера Божовић, Мима Караџић, Бранимир Брстина, Љиља Драгутиновић, Стела Ћетковић. И млада Адријана Чулина тада је играла Мишура, а потом је глумила и у чувеној серији Живка Николића, који је гледао гостовање наше „Ђекне“ у Београду, одушевио се текстом и тражио да упозна писца. Потом сам свако мало режирао неки Мијов комад, од „Шта му је оно на главу“ до „Прве брачне ноћи“. Године 1990. режирао сам „Јеси ли то дошао да ме видиш“ од чега сам 2015. направио филм „Горчило“. Радио сам „Чу’ ја љубоморан“, затим „Само ви ајте, а ми ћемо грактат и арлаукат“ што сам после узео за основ ТВ серије од десет епизода, коју сам сачинио на основу већине његових комедија као омаж писцу кад је умро и надам се да ћу је у будућности реализовати.
Ова комедија садржи све најбоље особине Мијове драматургије. Његови ликови су живи и аутентични, а прича је веродостојна и у основи, испод смеха, носи неку обичну људску тугу. Та фелинијевска атмосфера радосне туге, ти ликови који подсећају на неке смешне рођаке и комшије и враћају дах детињства, све су то разлози због којих публика радо гледа Мијове представе и због којих му се и ја стално враћам."
Нела
Михаиловић у улози Иконије, описала је како доживљава свој лик:
- "Моју Иконију доживљам као жену која је трпељива, одана, заглављена
у живот са Новицом, у том дому у ком све стоји, па и врме. Али има негде ту и
љубави. Можда је и та љубав апсурдна, можда кад би јој неко понудио другио живот
не би умела да га живи навикнута на свог себичног, грубог, размаженог Новицу.
Чини ми се да је и она допринела томе, тако да имам потребу да га браним, јер
има негде и дирљивости у њиховом односу. Једно без другог не могу да живе,
заглављени у том животу који је њихов, аутентичан."
Мима
Караџић, у улози Новице, додаје да му је ова пемијера једна од многих у
Звездара театару:
- "Ово двоје људи не могу једни без другог и мислим да Новица без Иконије не би могао да
живи. Драго ми је да поново играм у мојој позоришној кући и да сам још једном
са Нелом на сцени."
Музику
за најновији комад је радио Владимир Петричевић, који се осврнуо на рад на овом
комаду:
- "Ово је један животни комад пун љубави. Тема је универзална и на тај
начин смо Милан и ја нашли кључ за комад. Пробали смо да је локализујемо и зато
смо изабрали танго, јер је симбол односа двоје људи и трећег. Постоји и трећи у
тангу, а у овом случају то је страх од смрти, односно болести. На тај начин смо
хтели да покажемо и ту једну врсту глобалности којом се комад бави. "
Миодраг Караџић (1950-2020.) један је од наших
најнаграђиванијих комедиографа. Три пута осваја награду Радио Београда за
најбољу комедију, делима „То кад увати не пушта“, „Ђекна још није умрла а каће
не знамо“ и „Млада јес премлада још није“. Драма „Само ви ајте, ми ћемо грактат
и арлаукат“ стиче награду „Бен Акиба“. Награђен је и Ћопићевом наградом и
откупном наградом „Радоје Домановић“ за сатиричну причу „Зашто волим своју
домовину“, као и наградом на фестивалу ЈРТ у Неуму за најбољи сценарио, за
комедију „То кад увати не пушта“. По Караџићевим текстовима режирали су и Живко
Николић, Благота Ераковић, Здравко Шотра, Бранко Балетић, Драшко Ђуровић, Горан
Булајић, Милан Караџић.
Аутор је сценарија за филм „Горчило“, који је настао на
основу позоришне представе „Јеси ли то дошо да ме видиш“.
Чувене телевизијске комедије „Мале невоље великих пријатеља“, „Пријемни испит“, „Срећна ми нова година“, „Виљушка се држи у лијеву руку“, „Новогодишње венчање“, „Спушти слушалицу“, као и монодраме „Бизмисмен“ у извођењу Воја Кривокапића, „Прва брачна ноћ“, коју изводи Мима Караџић и „Златни ланчић од бижутерије“, у интерпретацији глумца Андрије Милошевића, дела су правог мага комедије карактера, које урнебесним смехом поздравља публика у целом региону.
Премијера: 8.11.2023.
Репризе: 1, 22, и 27.11
Играју:
Писац:
Миодраг Караџић
Редитељ:
Милан Караџић
Сценограф: Борис Максимовић
Костимограф: Драгица Лаушевић
Композитор: Владимир Петричевић
Продуцент: Драгиша Ћургуз
Инспицијент: Станислав Младеновић
Дизајнери тона: Никола Јововић, Стефан Анђелић
Нема коментара:
Постави коментар