Фебруарски број часописа Кинотека знатним делом је посвећен
филмском великану Душану Макавејеву, који је преминуо крајем јануара. Ово
издање доноси и интервју са редитељем Гораном Радовановићем о његовом новом
филму, затим са аргентинским редитељем Луисом Ортегом и глумцима из његовог
филма „Црни анђео“, као и са новинарем и писцем Бранком Росићем који је
саставио листу за програм Мој избор.
Ту су и текстови уз циклус Великани светског филма - о Стиву Меквину и Дарију Арђенту,
наставак фељтона Црни филм, анализа
феномена савремених ТВ серија…
На насловној страници објављен је портрет Макавејева, уз потпис „Феномен
Макавејев“, а на унутрашњим странама већи број фотографија, међу којима и са
снимања чувеног „WR: Мистерије организма“. Задњу корицу краси плакат
предстојећег, 47. Феста, чији је визуелни идентитет инспирисан делом
Макавејева, са слоганом „Без заштите“.
Рубрика In memoriam
подсећа на биографију и филмографију овог изузетног ствараоца. Следи рубрика Из личног угла с текстом редитеља
Милутина Петровића под насловом „Хвала, Мак“.
Пишући о филмском рукопису Макавејева, Петровић констатује:
„Када је СФР Југославији нос израстао са стране, Душан је морао да смисли те
нове резове да би нацртао то што види. Тим новим језиком постављала су се
питања оштра као апсурд и горка као цинизам: има ли слобода границе и ко су
цариници, шта је ововековно добро, а шта вечно зло?“.
„А Мак је ДНК нашег филма. Шта год планирао, на кога год се
ложио, код нас филмаџија кад год спојиш два кадра на добар начин, то ће личити
на Мака“, истиче Петровић. Он такође поставља питање „ко је још сем Мака стао
на црту и пљунуо смртоносно опасног маршала, али и кока-колу?“.
У том духу је и цитат Макавејева, штампан на целој страници:
“Моја некадашња земља тврдила је за себе да је друштвени експеримент; а више је
личила на комбинацију затвора и циркуса”.
Стицајем околности редитељ Горан Радовановић је неколико
дана пре вести о смрти Макавејева дао интервју за Кинотеку о свом новом
документарном филму „Случај Макавејев или процес у биоскопској сали“, који је
истовремено омаж његовом омиљеном редитељу и анализа титоизма. Окосницу чини
аудио снимак јавне дискусије о филму „WR: Мистерије организма", одржане у
новосадском биоскопу Арена 1971. године.
На питање шта посебно цени код Макавејева - оригинални стил,
субверзивне идеје, бескомпромисан ауторски став..., Радовановић каже да је код
Макавејева „све то - једно, све произлази једно из другог: тема, садржај,
нарација, форма“.
„Макавејевљева субверзивност је иновативна! Произлази из
готово експерименталног односа према форми или је и део слободарског духа самог
аутора, који се у свом делу суочава с непатвореном стварношћу преиспитујући
вредносне и идеолошке системе свога времена и блиске прошлости“, изјавио је
Радовановић у разговору са Зорицом Димитријевић уочи премијере свог филма на
47. Фесту.
На Фесту ће бити приказан и аргентински филм „Црни анђео“, а
Сандра Перовић је интервјуисала редитеља Луиса Ортегу и главне глумце Лоренза
Фера и Чина Дарина. Брутални трилер проткан црним хумором истражује истиниту
причу о адолесценту невиног лица који је почино 11 убистава, као и велики број
крађа. Ортега признаје да је као дечак волео одметнички животни стил и додаје
да „скоро све што је забавно јесте незаконито“. Како је објаснио, главни
протагониста мисли да је у филму, „умислио је да смрт није стварна“.
На питање о односу главних ликова Рамона и Карлоса, Феро и
Дарин одговарају да је комплексан.
„Чули смо за хомоеротичне ствари, али нисмо
баш за то јер би то етикетирало њихов однос. Ми мислимо да је то прича о љубави
између две особе. Почиње као љубав пријатеља, партнера“, изјавио је Дарин.
Због великог интересовања публике Кинотека у фебруару
репризира јануарски циклус Великани
светског филма, посвећен Стиву Меквину. У овом броју Мими Влаовић пише о шармантном
и темпераментном јунаку и антијунаку филмова „Булит“, „Бекство“, „Лептир“, „Паклени
торањ“ и других акција и трилера, о „бунтовнику с разлогом који истерује правду
с обе стране закона, хара Дивљим западом, успева да превазиђе страхоте логора,
проналази излаз из острвских затвора, гаси пожаре у највишим солитерима и у
сваком тренутку остаје тзв. The King of Cool“ и оцењује да нас јединствени
реализам Стива Меквина „наводи да дишемо с њим као једно у свакој његовој борби“.
Програм Мој избор
у фебруару чини селекција британског филма коју је саставио Бранко Росић,
новинар, уредник, писац, музичар, одликован Медаљом Британске империје за
изузетан допринос у промовисању и унапређењу културних веза између Велике
Британије и Србије. У интервјуу за Кинотеку Росић открива шта га привлачи
британској кинематографији, како је формирао укус на Фесту и у Музеју Кинотеке у
Косовској, шта су му у младости значили филмови „Кад би“, уз који је препознао
да неће водити мејнстрим живот средње класе, и „Квадрофенија“, коју је гледала
цела тадашња панк екипа и то неколико пута недељно.
Ненад Беквалац наставља фељтон Црни филм о пробоју афроамеричких филмских стваралаца захваљујући
жанру названом „блексплоатација“ који је изазвао бурне дебате, али и постигао
огромну гледаност у Америци 70-их година прошлог века, а чију је формулу
успоставио велики успех филмова „Песме Свит Свитбека“ и „Детектив Шафт“.
Уз програм Нема среда
Александар Саша Ердељановић даје детаљан преглед под насловом „Српски играни
филм до 1914. године“.
Поводом програма Документарни четвртак Божидар
Марјановић представља Милослава Самарџића, аутора документарне ТВ серије „Краљевина Југославија
у Другом светском рату“,
чији је продуцент предузеће Погледи из Крагујевца, а копродуцент Удружење
бивших бораца Краљевске југословенске војске у Отаџбини за Велику Британију.
Милослав Самарџић у свом тексту описује како су Погледи
набавили обимну архивску грађу из Националног архива у Вашингтону, те серија
садржи инсерте из филмова које наша јавност још није видела: посета краља Петра
II председнику Рузвелту 1942, Рузвелтов поклон „летећих тврђава” Југословенском
краљевском ратном ваздухопловству, под командом генерала Драже Михаиловића,
октобра 1943, сусрет америчког пуковника др Роберта Мекдауела и генерала
Михаиловића 31. августа 1944…
У тексту „Читате ли серије?“ Ђорђе Микетић пише о феномену
популарности и квалитета нових ТВ серија. „Анализирајући савремене серије,
квалитативно и наратолошки, морамо телевизији дати много више од пуке
апологије, чак, ишао бих толико далеко да устврдим да ТВ серије, у ствари,
постају савремени романи“, истиче Микетић, а као преломни тренутак издваја
серију „Сопранос“.
Рубрика Са полица
библиотеке представља фотомонографију „Орсон Велс у Хвару“, коју потписују
професор и публициста, Хваранин Душко Ковачић и директор Хрватског
аудиовизуелног центра Даниел Рафаелић. Књига прати настанак филма „Дубина“,
који је славни амерички редитељ, глумац, сценариста и продуцент Орсон Велс
снимио у Југославији, на Јадранском мору, крајем 60-их година прошлог века.
Фебруарски циклус Великани
светског филма посвећен је редитељу Дарију Арђенту. О италијанском редитељу
и сценаристи, утицајном мајстору хорор жанра, који је своје најбоље филмове
снимио 70-их и 80-их година 20. века, пише Ненад Беквалац.
Наводећи да је по
мишљењу многих његово ремек дело „Суспирија“ (1977), Беквалац помиње и
контроверзе око римејка у режији Луке Гвадањина, који ће бити приказан на 47.
Фесту.
У сусрет Фесту Кинотека преноси два осврта из доба почетака
популарног фестивала. Милан Митић је у Свету 1973. оценио да је „Фест обезбедио
будућност јер је на време сишао у народ и ослободио се куртоазије“. Била је то
година када су приказани „Кум“, „Рубљов“, „Паклена поморанџа“, „Кабаре“ …
У Радио ТВ ревији 1978. Данило Штрбац под насловом „Ко се
боји Феста још“ пише „због чега су две социјалистичке, једна капиталистичка и
једна несврстана земља одлучиле да својим филмовима не дозволе приказивање у
Југославији“. Реч је, између осталих, о „ТВ мрежи“ Сиднија Ламета и „Човеку од
мрамора“ Анджеја
Вајде.
Рубрика Критика из
прошлости преноси текст Милана Митића „Менталитет под присмотром“ о филму „Три карте за Холивуд“, чија ће дигитално рестаурирана
копија бити приказана у оквиру пројекта Vip Кинотека. Ова опора комедија у
режији Божидара Николића, по сценарију Жељка Мијановића, „бави се догађајима с
почетка шездесетих, али само зато да би показала колико су наше бољке тешке,
вечне, неуништиве и фаталне по ментално здравље народа“, оценио је Митић у
Новостима априла 1993. године, хвалећи целу глумачку екипу, а посебно
Бранислава Лечића и Богдана Диклића.
Поводом смрти првака српског глумишта Марка Николића In
memoriam је написао Бранислав Ердељановић оцењујући да је Николић био истински
уметник, ненаметљив и једноставан, „глумац огромне харизме и упечатљиве појаве,
чије су се улоге заувек урезале у сећање генерација“, посебно она у филму „Карађорђева
смрт“ у режији Ђорђа Кадијевића.
О хрватском глумцу Иви Грегуревићу, који је такође преминуо
почетком ове године, пише Маријана Терзин Стојчић у тексту „Направите места,
стигао је Чаруга“.
У рубрици Трагови на
филму сарадници Кинотеке пишу и о другим недавно преминулим уметницима,
међу којима су глумац Божидар Боле Стошић, глумице Пени Маршал и Сондра Лок,
редитељи Мринал Сен и Ринго Лам.
Број закључује текст Ненада Беквалца о Теренсу Фишеру,
редитељу класичних хорор филмова којем је посвећен програм Шок коридор представља. Фишер није стављао акценат на шок ефекте,
све филмове режирао је тако да међу њима нема додирних тачака, сем имена главних
јунака - Дракула, Франкенштајн, Мумија, а теме којима се бави луцидно су
метафизичке, оцењује Беквалац.
Часопис као и до сада објављује програм пројекција у салама
Кинотеке у Узун Мирковој и Косовској улици.
Нема коментара:
Постави коментар