XVIII GUITAR ART FESTIVAL - BUZUKI XXI VEKA

Sjajan nastup Giorgos Georgopulus kvarteta na XVIII Guitar art festivalu sinoć u Domu omladina Beograd započeo je Pjacolinim  Libertangom, zavodljivom instrumentalnom melodijom.

 

Ovaj kvartet čine: Giorgos Georgopoulos na buzukiju, Foibos Apostolidis, perkusije, Giannis Karakalpakidis,  gitara i predivan glas i stas Rie Ellinidou. U par numera pridružila im se naša Dragana Tomić, vokalom i kavalom. Izveli su i jednu srpsku melodiju Milijano, ćero moja mila.

Sada već proslavljeni muzičar, nastupao je 2012. godine u Zadužbini Ilije M. Kolarca u okviru XIII Guitar Art Festivala, kada je uz pratnju akustičnog gitariste, izvanrednom tehnikom i muzikalnošću predstavio buzuki van stereotipa tradicionalnog sirtakija i suflakija. Rođen je u Atini 1983. godine, a prve časove muzike pohađa u Kalamati gde se seli sa svojom porodicom sa osam godina. Bio je član mnogih bendova. Studirao je na Katedri za tradicionalnu muziku u Arti, Grčka. Do sada je radio sa proslavljenim grčkim muzičarima kao što su Manolis Mitsias, Dimitris Basis, Kostas Makedonas, Gerasimos Andreatos, Vasilis Lekkas i drugi. Definitivno najznačajni dosadašnji događaj njegove muzičke karijere je učešće u svečanosti povodom i početka Olimpijskih igara u Atini i saradnja sa velikim Tanasis Polikandriotisom.

Prosto je neverovatno šta se sve može izvići iz tog instrumenta, kruškastog oblika, iz porodice mandolina i lauta, pejdžovske solo deonice da i ne pominjem. Priča deset jezika! I u kojim se sve dimenzuijama izrađuje. Komentarišući tako jedan buzukić, koji se prosto izgubio u njegovim rukama, Giorgos Georgopulus kaže:

„Mali je ali je snažan iznutra! Videćete!“

Tradicionalan grčki melos na ovom koncertu je radikalno 

drugačije tretiran i interpretiran, virtuozno, filigranski precizno, klizeći kroz mnoštvo stilova od ambijentalno-mediteranskih i balkanskih melodija sa orjentalnim začinima do čiste psihodelije. Ugođaj nije pokvailo ni problemi koje je perkusionista imao sa monitorom. Giorgos se igra i zabavlja na sceni sa sjajnom interakcijom sa ostatkom kvarteta. Publika se prirodno na ovaj fluid koji kruži salom. U jednom trenutku uzima gitara bez pragova (fretless guitar) i kaže nam da ona daje istočnjački zvuk.

Sat i po nadahnute svirke, pozivanje na „Oči čornije“, melodiju iz „Nemoguće misije“ doprineli su da se sporo, izležavajući se na nekog egejskoj plaži upijamo ovu raskošnu zvučnu paletu. 

Koncert je završen i muzičari su se poklonili. Publika, alava, traži još. Ekipa je opet na sceni. No frontmen Giorgos ima problema sa buzukijem. Vokal Rea nudi lakonsko rešenje: 

„Uzmi drugu imamo ih dosta!“

Viidevši da je izmešao opremu on pokušava da se opravda: 

„Mnogo pedala!“

„Da zaigramo sirtaki!“, rešava opet nesuglasicu i zaključuje ovo lepo muzičko druženje i putovanje šarmantna Rea. Slatko ali energično svom kolegi je zabeležila u tefter minus kada je majstora zvuka nazvao svojim.