KulturniK: Kaminski i ja - i knjiga i film

петак, 4. март 2016.

Kaminski i ja - i knjiga i film

Fim rađen prema istoimenoj knjizi Danijela Kelmana je beskrajno šarmantna, duhovita priča puna ljubavi prema ljudima. Drevno pitanje - knjiga pa film ili obrnuto svodi se na sličnu dilemu sa kokoškom i jajetom. Kako god, oba medija imaju svoje pouzdane adute, bilo da se radi o pitkom i pronicljivom jeziku pripovedača, protkanim maštovitim opisima i zajedljivim konstatacijama ili o sjajnoj fotografiji i dobro izbalasiranoj radnji koju nudi film. Uz par imaginarnih marifetluka svojstvenih advokatu-spadalu Ali Mekbil.

A sad se malo osvrnimo na radnju knjige i filma. Tridesetogodišnji Sebastijan Celner posle studija istorije umetnosti se, sa manje ili više uspeha (čitaj manje!) bavi profesijom književnog kritičara. Kao da Fred Merkjuri i Kvin o njemu pevaju u „Velikom folirantu“. No, smislio je genijalan plan; rad na biografiji slepog slikara Manuela Kaminskog, kojeg su otkrili i potpomogli Matis i Pikaso. Kontraverzan i slavan, pomalo i zaboravljen za Sebastijanov plan je idealan (čitaj: „zlatna koka“) - jedini uslov je da uskoro bude i mrtav!

„Knjigu ne smem objaviti pre njegove smrti, a ni mnogo kasnije, nakratko će se naći u središtu pažnje.“

Jer, umetnicima i njihovim delima, nažalost, skoči cena tek kada ih više nema na ovom svetu. Po pikanterije iz slikarevog života putuje u njegov dom u Alpima. Sa malo znanja, ali sa puno drskosti, agresivnosti pa i beskrupuloznosti, nakon što je sakupio nešto materijala i razgovarao sa nekim slikarevim poznanicima iz mladosti, želi da sa još živog „izvora" sazna sočne detalje za svoju knjigu. No, s nečim nije računao; da Kaminskog štiti čitava vojska odanih osoba, predvođena stasitom i suzdržanom ćerkom Mirjiam. Potvrdu trvdnje da đavo nikad ne putuje sam, Celner dobija posle razgovora sa devojkom koja je, pokazaće se već bivša...

Upornošću uspeva da zaobiđe slikarevo obezbeđenje, dospe do njega i prekine njegovu dnevnu rutinu, koja je obeležena starošću, samoćom i kućnom negom. U podrumu otkiva skriveno blago, kasne slikareve radove za koje svet i ne sluti da postoje:

„Brada se izdužila, boje su postajale sve drečavije, čelo i uši predugi. Izgledalo je kao da me oči svaki put posmatraju sve udaljenije, ravdnodušnije i – skidoh sledeći pokrivač - prezrivije“.

Uz obećanje da će ga odvesti do njegove ljubavi iz mladosti, Tereze Lesing, novinar vodi starca na putovanje po Evropi. Art road movie! Usput spoznaje nešto što ga potpuno razoružava:, ni na koji način nije dorastao matorom slepcu! Gedijatrija može da bude poprilično vrcasta i vragolasta, tako da čak i zaseni mladost. Ili bar da je zadivi. Ono što je počelo kao posao pretvara se u međusobnu naklonost. U svojevrsnu katarzu.

„Književnost bi trebala da govori i o gubitnicima", smatra Danijel Kelman, pisac ove sjajne knjige, braneći svog glavnog junaka na manje od 140 stranica. Ovaj Bavarac rođen 1975. godine, koji je doktorirao na delu Imanuela Kanta, sada bezbrižno živi u Beču. Za svoje priče i romane, prevedene na više od četrdeset jezika, dobio je brojne nagrade. Od istog autora dolaze i sledeći naslovi: „Malerovo vreme“ (1999), „Berbolmova predstava“ (2000), „Slava“ (2008), „Izmišljeni dvorci“ (2010) i najnoviji „Premerenje sveta“. U poslednjoj izdatoj knjizi, sledi misteriozne tragove naučnika Aleksandra fon Humbolta i matematičara Karla Fridriha Gausa.

U glavnoj roli na filma se pojavljuje pišćev imenjak Danijel Bril, već proslavljeni nemački glumac. Od oca Španca i majke Nemice, rođen 1978. godine u Barseloni, ubrzo sa porodicom preselio u Keln, gde mu je otac radio kao televizijski reditelj. Sam Danijel se prvi put pojavljuje na televiziji 1994. godine. Proslavio se 2002. godine, kada je nominovan za najboljeg glumca nove generacije za ulogu Bendžamina Kvebeka u filmu „Nema žaljenja“ (Nichts bereuen). Njegov najveći uspeh dolazi 2003. kada se u bioskopima pojavio, sada već kultni nemački film, „Zbogom, Lenjin“ (Good by, Lenin). Zapažen je bio i u Tarantinovom filmu - „Prokletnici“ (Inglorius basterds). Na onogodišnji Berlinale i tamošnji crveni tepih stigao je sa ostvarenjem „Sam u Berlinu“ (Alone In Berlin).

Film „Kaminski i ja“ režirao je Volfgang Beker. Film nemački precizno prati knjigu, što je svakako njegov osnovni kvalitet. Beker je rođen 1954. godine. Studirao je na Nemačkoj akademiji za film i televiziju u Berlinu (DFFB). Njegov prvi film Schmetterlinge osvojio je nagradu Zlatni leopard na Filmskom festivalu u Lokarnu. Beker je jedan od osnivača kompanije X Filme Creative Pool. Prvi film koji je režirao za X Filme bio je Das Leben ist eine Baustelle, koji je premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Berlinu 1997. godine i osvojio je tri Nemačke nagrade za film. Good Bye, Lenin! je imao više od šest miliona gledalaca širom sveta i bio je najuspešniji nemački film 2003. godine, prodat u više od šezdeset zemalja. Isti film osvojio je brojne nagrade u Nemačkoj i Evropi i bio nominovan za Zlatni globus.