KulturniK: AVETI u Bitef teatru

четвртак, 17. март 2016.

AVETI u Bitef teatru

"Znate Manderse, ja gotovo verujem da smo svi mi aveti. Ne kreće se u nama samo ono što smo nasledili od oca i majke. To su i svi mogući i stari i mrtvi nazori, svakakva stara i mrtva verovanja itd. To ne živi u nama, ali nam leži u krvi i ne možemo ga se osloboditi.

Kad god uzmem novine u ruke i čitam ih, čini mi se kao da se aveti šunjaju između redova. Mora da svuda na zemlji žive aveti. Mora da ih im toliko mnogo, koliko i peska u moru. I zato se svi mi tako bedno plašimo svetla, svi redom."

konstatuje Mira Karanović u ulozi Helene Alving, bogate udovice i brižne majke. Žene koja se žrtvovala ceo svoj život i koja je poklekla pod pritiskom licemernih drušvenih normi. Koja je utehu pronašla u čitanju slobodoumnih knjiga. Ali, koja je, ipak, napravila pakt sa đavolom. Saučesnik u njenom duhovnom zločinu je sveštenik, koju ju je kao „zabludelu ovcu“ vratio u stado. Koji je odbio da sa njom proživi sreću. U strahu, bilo mu je lakše da je vrati tamo odakle je pobegla, u sredinu u kojoj caruju korupcija, malograđanština i licemerje. U obor, iz kojeg se ona ovca koji bleji, zakolje, da ne uznemirava ostale.

Predstava“Aveti”, po istoimenoj drami Henrika Ibzena, vraća nas na večnu temu provincijskog društva i porodične (ne)sreće. Na teren onih koji život žive, misleći šta o njima drugi misle. Koji se potčinjavaju svojoj ustajaloj sredini. Svoje uporište drama pronalazi u porodičnom okruženju, koje je prepuno devijantnosti, koju uporno pokušava da zataška. Pratimo udovicu koja podiže sirotište, u spomen na svog preminulog supruga. Klupko se polako odmotava i saznajemo da je njen suprug bio sve, samo ne časan i čestit čovek vredan divljenja. I da njegova dela nisu baš njegova, ali neka druga, za koja se i ne zna, zapravo jesu. Da li su deca kriva za grehove svojih roditelja? Da li ona moraju da plate, kada se računi, na kraju, ispostave?

Ovom dramom Ibzen je tragediju izmestio iz antičkog hrama u norveški građanski salon negde bogu iza leđa. Komad je napisan davne 1881. godine, premijerno izveden godinu dana kasnije, a aktuelan je i danas.

Ovom ulogom Mirjana Karanović ostaje na tragu onog što je pokazala u svom režiserskom debiu sa filmom „Dobra žena“. Večno aktuelnoj temi o jednom zaostalom, patrijarhalnom društvu, u kojoj ženi nije dato da postavlja pitanja, već da se povinuje bez pogovora. Radnja ovde drame sjajno korenspondira sa dramom NORA! Šta se dogodilo nakon što je Noranapustila muža ili Stubovi društava, Jugoslovenskog dramskog pozorišta. To i ne čudi, s obzirom da je ovaj komad, baš i napisan kao odgovor na žestoku kritiku koje su doživele „Lutkine kuće“ („Nora“). Tamo je Nora napustila muža, a ovde je gospođa Alving ostala i trpela. Odabrala je „dužnost“ umesto „slobode i radosti“. I kako se to završilo? Ima li, uopše, hepienda, ako sve nije iskreno i „od srca“? Ima li budućnosti za išta što se ne radi sa radošću, već iz prinude i iz griže savesti?

Nije li, stoga, u pravu služavka Regina Engstrand kada, na kraju, prelomi:

"Sirota devojka mora da iskoristi svoju mladost, pre nego što propadne. A i ja imam radost života u sebi!"

Sjajna glupačka postava, gde svaki pojedinac daje sve od sebe, gde glumačka tehnika zadivljuje, a snažne emocije prosto ekspolodiraju i nateraju publiku da ih i sama proživi. Posvećeno i bez ikakvih kalkulisanja i dodvoravanja, glumci su sa publikom podelili ono što su imali. Zato i ne treba da čudi gromoglasni aplauz koji se prolomio na kraju predstave.

Ovo je još jedna od predstava koja nikako ne bi trebalo propustiti. S ovako angažovanim predstavama, Bitef teatar se pozicionirao među najozbiljnije pozorišne kuće u gradu. Kuće, koje imaju šta da ponude onima koje žele nešto više od pučke zabave.

Trupa okupljena oko ove predstave, posle izvođenja Aveti u Bitef teatru 16. marta, spakovala je kofere i uskoro kreću na turneju!