Osvojili ste
najznačajnije evropsko filmsko priznanje, Zlatnu palmu u Kanu. Šta se promenilo
od maja prošle godine?
Ja se bavim pozorištem
kod kuće i sada prosto više ljudi zna da ja glumim, više njih me prepoznaje
(smeh). Osim toga, moram da kažem da se nije mnogo toga promenilo. I drago mi
je što nije!
Ovo je Vaša
prva filmska uloga.
Pre i posle filma, bila
sam angažovana u pozorištu u svojoj zemlji, ali se trudim da ne ograničavam
svoj rad na bilo koji način. Jednako se bavim tradicionalnim, modernim i
eksperimentalnim teatrom, bez restrikcije na samo jednu formu. To je već neko
vreme moj život, a nastavio je da to bude i nakon ovog filma.
Sarađivali
ste sa Žakom Odijarom, koji je poznat zbog svog intenzivnog rada sa glumcima.
Da li je to i ovde bio slučaj?
Da, apsolutno. Osim
toga, meni je ovo prvo pojavljivanje na filmu, a uz to i saradnja sa rediteljem
kojeg ne poznajem i koji dolazi iz druge kulture. Bilo je to predivno iskustvo,
on želi da njegovi glumci rade sa njim, a ne za njega. On je zaista uzbudljiva
osoba za rad! Iscrpljujuće je, ali ste na kraju dana zadovoljni.
Na koji
način ste se spremali za snimanje, jeste li imali mnogo proba ili ste i
improvizovali na samom setu?
Imali smo mnogo proba, da,
i na njima smo razne scene prepravljali i prolazili više puta. Ponekad bih
pomislila: u redu, ovde treba samo da sedim i biće lako, ali Odijar obraća
pažnju na veoma suptilne stvari i nikada nije siguran šta želi dok ne proba.
Nismo ni mi bili sigurni šta je zamislio, pa smo istraživali. Dakle, ne bih
rekla da je to bila improvizacija, ali ništa nije bilo precizno i na tom putu
pronalaska rešenja bili smo zajedno sa rediteljem. Odijar je autor koji
neprestano stvara, te su promene i neizvesnosti bile neizbežne.
Veštački
kreirana porodica Dipan, čiji ste Vi deo, pokušava da se dokopa boljeg života,
kao i mnogo migranata koji sada putuju sa jednog kontinenta na drugi. Šta
mislite o tome? Vaš film, tačnije Odijarov film, je na neki način predvideo
stvari.
Želim da naglasim da
migaracije nisu nova stvar, ljudi koji su primorani da promene svoje
prebivalište su fenomen koji postoji već veoma dugo. Sada se to zove na
određeni način, ranije se zvalo drugačije. Događalo se na raznim mestima i
različitim ljudima, sada je možda samo malo veći fokus na tome.
Moram da se
složim sa Vama, premda u ovom obimu mi do sada nismo bili svedoci migracija,
možda neke prethodne generacije. Poslednje pitanje za Vas je da li ćete se
vraćati filmu i da li ste u kontaktu sa Odijarom?
Da, povremeno se
čujemo, ali nemamo nikakve zajedničke planove. Generalno ne volim da planiram
projekte mnogo unapred.
Нема коментара:
Постави коментар