Bitef teatar - Život stoji, život ide dalje

Kako živimo ove svoje jedinstvene ovozemaljske živote? Da li smo ukopani u šančevima ili dišemo punim plućima? Da li „život teče“  kao što bi poručio Zvonko Bogdan sa etikete istoimenog vina? Uspeva li nam da savladamo vlastite strahove, da li držimo vlastiti život pod kontrolom? Da li smo zadovoljni i da li smo uspeli u životu?

Predstava rađena po tekstu Filipa Vujoševića, u režiji Jelene Bogavac, liči na probu, na glumačko razigravanje. Naizgled opušteno, pomalo zbrda-zdola ("da vidimo gde će to da nas odvede u pozorišnom smislu"). No, kada se malo bolje udubite, kada zagrebete po površini, naslutite da komad baca svetlo na savremeni pozorišni trenutak i svet u kojem živimo. Glumci na sceni su ogoljeni, svesni da nisu oni koji se vuku po medijima i tabloidima i logično popularni. Ne libe se da progovore i o svojim mizernim prihodima. 

Za sve vreme u pozadini ide prikaz imena pobijenih u Srebrenici. I kako što se već zbilo sa jednom predstavom ovog alternativnog teatra, neko bi mogao da prigovori, odakle smeh, odakle takve, neprimerene, trivijalne teme (poput ličnih sudbina) u pozadini takve velike tragedije. Ne shvataju, da pozorište i treba da bude provokativno, da podstakne i probudi. Da se velike teme i velike tragedije ne mogu uniziti i uvrediti umetničkim delom, već to možemo učiniti samo mi sami. Što nam vrlo uspešmo polazi za rukom. Kako smo se, već, mi unizili zločinom u Srebrenici, ili „međunarodna zajednica“ sa masnim obmanama i bezočnim i plitkim lažima koje vređaju i prosečnu inteligenciju (doznajemo kada glumac Slaven Došlo briljanto citira čitavu rezoluciju 1244 sa svim pripadajućim aneksima). Posle koje sledi gromoglasni aplauz publike, koja ne uspeva da prikrije mučni grč na licu. 

Šta je, onda, prema tim nacionalnim tragedijama, jedna lična, poput propasti braka, gubitka posla ili teške bolesti? Pa, ništa, ako vi niste baš osoba koja se nalazi u toj ulozi! A kada glumcima, na rubu egzistencije ponestane inspiracije i elana, u pomoć im priskače nesuđeni violinista, kamufliran u odelo bankarskog službenika. I sa puno žara okončava ono što njima nije pošlo za rukom. Da li smo osuđeni na to da stvari večno rešavaju amateri? Da li smo svi mi kockari spremni da rizikuju sve i sve izgube?  Da li mirno spavamo? 

Interaktivna predstava koja direktno, britko, duhovito, na trenutke i oporo komunicira sa publikom i uvlači je da sa njima prožive „pozorišni trenutak“. Nekima se, svakako, neće dopasti. Najpre su to oni koji zabijaju glavu u pesak pred problemima, pred našom neveselom sadašnjošću. 

„I pasivni posmatrači su, takođe, učesnici“, podseća nas glumica Jelena Bogavac. Pozorište se ispostavlja kao svojevrsna psihoterapija, a za duh predstavlja isto ono što i teretana za telo. Neophodnost.

Za ulogu u ovoj predstavi Slaven Došlo je osvojio Sterijinu nagradu za najboljeg mladog glumca. Sasvim zasluženo, usudio bih se da dodam. Predstava "Život stoji, život ide dalje" je na ovogodišnjem Sterijinom pozorju osvojila i specijalnu nagradu za pozorišni iskorak u formalnom i sadržajnom smislu. Zato, očekujte neočekivano...

Odlomak iz predstave možete pogledati ovde 

Režija: Jelena Bogavac

Dramaturgija: Slobodan Obradović

Zvuk: Vojno Dizdar

Video: Igor Marković

Dizajn svetla: Nikola Zavišić

Organizacija: Tamara Pović

Igraju: Suzana Lukić, Miloš Timotijević, Aleksandar Đinđić i Slaven Došlo

P.S. Sada mi je mnogo jasnija i "Vlažnost". Pa, Miloš i Slaven su komšije.