Ovogodišnji Bitef biće održan od 3. do 10. oktobra u Beogradu, a međunarodni festivalski žiri kojim će predsedavati prof. dr Ana Vujanović odlučivaće o glavnim nagradama festivala.

Na drugoj po redu konferenciji za medije u susret ovogodišnjem Bitefu, koja je održana danas na terasi hotela Indigo, tim festivala družio se sa predstavnicima medija i najavio ovogodišnji međunarodni žiri.

Kako je otkrio umetnički direktor Bitefa Nikita Milivojević, predsednica žirija biće prof. dr Ana Vujanović (HZT, Univerzitet umetnosti u Berlinu; SNDO, Akademija za pozorište i ples, Univerzitet umetnosti u Amsterdamu).

Žiri će činiti i Žoris Lakost, dramski pisac i pozorišni reditelj, umetnički direktor „Enciklopedije reči“, Nataša Barbara Gračner, glumica i profesorka glume na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju Univerziteta u Ljubljani, Siniša Ilić, likovni i umetnik performansa, scenograf i kustos i Iris Rafetzider, dramaturškinja festivala Viner Festvohen.

Oni će odlučivati o tome ko će dobiti ovogodišnje nagrade festivala - Gran pri „Mira Trailović“ i Specijalnu nagradu „Jovan Ćirilov“. Takmičarski program čine predstave „Deca sunca“ (Nemačka), „Zbogom, Lindita“ (Grčka), opera-performans „Sunce i more“ (Litvanija), „Raspevana mladost“ (Mađarska), „#Jeanne“ (Švedska), „Wakatt“ (Belgija, Burkina Faso), kao i domaće produkcije „Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom“ i „Kao i sve slobodne djevojke“.

Pored glavnog programa, Milivojević je skrenuo pažnju i na prateći program 57. Bitefa, koji čine Susreti sa autorima, Bitef polifonija i Cirkobalkana. Cilj festivala je da i ove godine ponudi i razvije teorijski diskurs koji će pratiti selekciju glavnog programa. Tim povodom prof. dr Ana Vujanović održaće predavanje „Od proleterijata do prekarijata - i nazad!“

EVROPSKI DUH BITEFA

Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji istakla je na konferenciji za medije da je ponosna što Delegacija EU u Srbiji šesti put podržava Bitef festival.

„Od početka naše saradnje, cilj nam je da podržimo najnovije pozorišne tendencije, kao i da pomognemo umetnicima i profesionalcima da uspostave nova partnerstva u kulturi. Kroz ovu podršku, želimo da ohrabrimo i osnažimo umetnike i kulturnu zajednicu u Srbiji i da pomognemo da se šira javnost senzibiliše o značaju transformativne i kreativne moći umetnosti“, izjavila je Halačeva. „Kulturna scena Srbije ima toliko toga da ponudi i doprinese našem zajedničkom bogatom i raznolikom evropskom kulturnom prostoru. Zato nas ne čudi što je Srbija jedna od najuspešnijih učesnica našeg programa Kreativna Evropa, glavnog pokretača Evropske unije za podršku kulturi, kako u EU, tako i u Srbiji.“

Kristof Feldhues, direktor Gete Instituta, podsetio je da ova institucija podržava festival od njegovog nastanka i predstavio nemački komad „Deca sunca“ u izvođenju Šaušplihausa iz Bohuma, kojim će 57. Bitef zvanično biti otvoren. Reč je o komadu Maksima Gorkog u režiji Mateje Koležnik.

„Mateja dekonstruiše ovu konstalaciju i stavlja je u rane šezdesete godine, što omogućava pogled na drugo, a opet, ne toliko drugačije društvo, sve predstavljeno na hiperrealističnoj scenografiji Orfea Fogta“, naveo je Kristof Feldhues. On je napomenuo i da je komad bio uvršten u program najuglednijeg pozorišnog festivala savremenih komada u Berlinu, gde je posebno isticana njegova savremenost naglašena tragičnim kontinuitetom individualnog neuspeha suprotstavljenog realnim izazovima vremena.

Marija Levanti, ambasadorka Grčke, govorila je o predstavi „Zbogom, Lindita“ u režiji mladog reditelja Marija Banušija, u produkciji Narodnog pozorišta Grčke. Kako je rekla, reč je o jednoj od predstava koje su izazvale najveće interesovanje ove godine u Atini.

„Ovo delo ispostavilo se kao najpozitivnije iznenađenje u grčkim pozorišnim dešavanjima, jer je mladi 25-godišnji reditelj uspeo da dirne sve one koji su je videli“, kazala je Levanti. „Mario Banuši je došao iz Albanije u Grčku sa šest godina, a uspomene iz rodnog mesta i iskustva iz svoje nove zemlje kreirao je predstavu u čijem središtu je tema suočavanja sa gubitkom i konačnog rastanka od najmilijih. U predstavi nema dijaloga, što je čini dostupnom svima.“

57BITEF23 / MEĐUNARODNI ŽIRI

· Prof. dr Ana Vujanović / HZT, Univerzitet umetnosti u Berlinu / SNDO, Akademija za pozorište i ples, Univerzitet umetnosti u Amsterdamu, predsednica žirija

Prof. dr Ana Vujanović (Berlin/Beograd) je kulturna radnica: istraživačica, dramaturškinja, spisateljica i predavačica. Usredsređena je na spajanje kritičke teorije i savremene umetnosti, a bavi se i istraživanjem feminističkog pripovedanja, ekofeminizma i otpora fašizmu. Diplomirala je na Univerzitetu umetnosti u Beogradu; doktorirala na pozorišnim studijama i postdiplomskim studijama iz kulture i studija roda. Predavala je na raznim univerzitetima; trenutno je mentorka na SNDO, Univerzitetu umetnosti u Amsterdamu, i profesorka na HZT, Univerzitetu umetnosti u Berlinu.

Bila je članica TkH [Teorija koja hoda], teorijsko-umetničke platforme sa sedištem u Beogradu, i urednica časopisa TkH časopis za teoriju izvođačkih umetnosti, 2000-17. Kao dramaturškinja ili koautorka učestvuje u brojnim predstavama i spotovima/filmovima; poslednja aktivnost: u dokumentarnom filmu Pejzaži otpora (2021) u režiji M. Popivode. Objavila je niz članaka i nekoliko knjiga, od kojih je najnovija A Live Gathering: Performance and Politics in Contemporary Europe, ur. sa L. Pjacom (Berlin, 2019) i Ka transindividualnom sopstvu, Studija socijalne dramaturgije, sa B. Cvejić (Berlin, 2022).

· Nataša Barbara Gračner, glumica i profesorka glume na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju Univerziteta u Ljubljani.

Nataša Barbara Gračner je pozorišna i filmska glumica, pozorišna rediteljka, profesorka glume i šefica Katedre za glumu na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju Univerziteta u Ljubljani. Prvakinja je ansambla SNG Drame Ljubljana, ali je radila u skoro svim pozorištima u zemlji i nastupila u više od dve stotine, uglavnom glavnih, pozorišnih, filmskih, televizijskih i radijskih uloga. Igrala je na velikim festivalima širom Evrope, Amerike i Azije i osvojila više od dvadeset glumačkih nagrada. Kao pozorišna rediteljka režirala je sedam predstava. Solo komedija Odbrana pećinskog čoveka B. Torsona najizvođenija je predstava u Sloveniji, izvedena više od 780 puta. Među najznačajnijim nagradama je i pobednička predstava 53. Beogradskog međunarodnog pozorišnog festivala. Na Bitefu je 2019. godine igrala glavnu ulogu, Emi, u predstavi Ali: Strah jede dušu (Fasbinder), koja je osvojila Grand Prix za najbolju predstavu, Nagradu publike i Politikinu nagradu.

· Siniša Ilić, likovni i performans umetnik, scenograf i kustos

Siniša Ilić (rođen 1977. u Beogradu) je likovni i performans umetnik koji se bavi i oblikovanjem izvođačkog prostora. U radu se bavi istraživanjem društvenih napetosti, bilo u vezi s održivošću, kulturnom baštinom, uslovima rada ili migracijama, bilo pronalaženjem načina za negovanje prijateljstva i solidarnosti. Učestvuje u nizu saradničkih projekata i među osnivačima je TkH (Teorija koja hoda), umetničko-teorijske platforme (2000-2017). Svoje radove je izlagao u Kunsthalle, Welt Museum, Beč; Tate Modern, Calvert 22, London; Centre Georges Pompidou, Kadist Art Foundation, Pariz; MAXXI Museo, Rim; na Uralskom bijenalu, Jekaterinburg, i Lofoten art festivalu, Norveška; u MSU Beograd, Zagreb i Ljubljana; CZKD-u, Narodnom pozorištu i Ateljeu 212 u Beogradu; SNG-u u Ljubljani; ZKM-u u Zagrebu... Njegov kustoski rad uključuje kuriranje sa Bojanom Đorđevim i Majom Mirković srpske izložbe na Praškom kvadrijenalu scenskog dizajna i prostora, Radovi na sceni, 2019.

· Žoris Lakost, dramski pisac i pozorišni reditelj, umetnički direktor „Enciklopedije reči“

Žoris Lakost piše za pozorište i radio od 1996. godine, a od 2003. režira svoje predstave i emisije: 9 lyriques pour actrice et caisse claire 2005, Purgatoire 2007. i Le vrai spectacle 2011. Godine 2004, osnovao je kolektivni istraživački projekat W. Bio je saradnik u Theatre de la Colline 2006-2007. Od 2007. do 2009. bio je jedan od direktora umetničkog projekta Laboratoires d'Aubervilliers.

Godine 2007, osnovao je kolektiv „Enciklopedija reči“, u okviru kojeg je kreirao predstave Parlement (2009), Svita br. 1 (2013), Svita br. 2 (2015), blablabla (2017), Svita br. 3 (2017), Jukebox (2019) i Svita br.4 (2020). Predstave „Enciklopedije reči“ prikazane su širom sveta, a posebnu pažnju dobile su na Jesenjem festivalu u Parizu 2020. Godine 2018. kreirao je komad Noyau ni fixe sa devet mladih izvođača iz programa Talents Adami. U Gentu je 2023. postavio prvu scensku verziju A-Ronne Lučana Berija sa ansamblom HYOID, kojim je dirigovao Filip Rate. Žoris Lakost je takođe autor brojnih performansa i učesnik nekoliko izložbi u muzejima i umetničkim centrima. Preveo je i četiri Šekspirove drame za rediteljke Gvenael Moren i Mari Lamašer.

· Iris Rafetzider, dramaturškinja festivala Viner Festvohen

Iris Rafetzider je članica vodećeg dramaturškog kolektiva festivala Viner Festvohen. Nakon studija pozorišta, filma i medija, studija romanskih jezika i književnosti, kao i master studija plesa i dramaturgije u Beču, Parizu, Nici i Frankfurtu na Majni, od 2014. radi za festival Viner Festvohen u saradnji sa različitim umetničkim direktorima. Od 2021. na čelu dramaturškog tima, sa fokusom pozorištu, performansu i kuriranju plesa. U okviru Viner Festvohena, kao i slobodna umetnica, sarađuje sa brojnim međunarodnim i bečkim umetnicima u kreativnim procesima. Njenom stvaralaštvu svojstvena su stalna razmišljanja o dramaturgiji i budućim festivalima.

PRODAJA ULAZNICA

Onlajn prodaja ulaznica sa popustom od 20% traje sve do 10. septembra u 23:59 časova. Posle tog datuma ulaznice će na sajtu festivala moći da se kupe sa popustom od 10%. Po redovnim cenama ulaznice će od 11. septembra moći da se kupe i na blagajni Bitefa, gde će moći da se kupi i komplet ulaznica sa popustom od 30%. Blagajna će i ove godine biti otvorena u festivalskom pres centru, na prvom spratu MTS dvorane, na Trgu Nikole Pašića.

Festival su tradicionalno podržali Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture Republike Srbije, kao i Delegacija Evropske unije u Srbiji, Gete Institut, Ambasada Savezne Republike Nemačke i Ambasada Grčke. Partner i prijatelj Bitefa je i New Moment New Ideas Company, kreativna agencija festivala. Partneri festivala ove godine su Generali osiguranje Srbija, Erste Bank a.d. Novi Sad, kao i prijatelji festivala Coca-Cola Hellenic Srbija, 1664 Blanc i Somersby, Rajićeva Shopping Center, Alma Quattro, Info media group, Acibadem Bel medic, program „Svaka limenka se računa“, hotel Indigo i restoran Cveće zla, kao i Halo Creative tim.

Sve informacije kako o glavnom, tako i o pratećim programima festivala, mogu se pronaći na zvaničnom sajtu festivala, kao i putem društvenih mreža fejsbuk i instagram.