Beldocs festival, koji je počeo juče, do 17. maja, u okviru već tradicionalne programske celine Vatromet predstavlja dvanaest upečatljivih i vibrantnih ostvarenja snažnih vizuelnih estetika i jedinstvenih autorskih poetika. Uz nove radove francuskih, španskih, libanskih, izraelskih i brojnih drugih reditelja, ova selekcija donosi i dokumentarac Mongoloid sa gitarom iz 2004, debitantski dugometražni film švedskog reditelja Rubena Estlunda, prošlogodišnjeg dobitnika Zlatne palme na Filmskom festivalu u Kanu.
„Ovaj sada već prepoznatljivi deo
programa Beldocsa ponovo će predstaviti publici minuciozno režirane filmove
snažnih estetika. Ovo su pravi bioskopski filmovi koji će nahraniti oči
gledalaca izgladnele od slabih i nikakvih vizuelnosti skorašnjih mejnstrim
hitova“, izjavio je selektor festivala Igor Stanojević.
Bend, ostvarenje
islandske glumice i rediteljke Alfrun Ernolfsdotir,
kroz poigravanje dokumentarnom formom na komičan način preispituje neuspeh
viđen očima tri članice The Post Performance Blues Band-a. Hrefna, Saga
i Alfrun daju sebi samo godinu dana da se probiju na muzičkoj sceni ili je, u
suprotnom, zauvek napuste. Prateći žene koje na pragu četrdesetih pokušavaju da
se afirmišu u velikoj, nemilosrdnoj industriji, Bend na duhovit i
intiman način problematizuje mogućnost umetničkoj proboja u zrelijoj životnoj
dobi.
Gluvarenje u Toljatiju, španske rediteljke Laure Sistero, u fokus smešta ruski grad Toljati, nekada simboličko mesto progresa i centar automobilske industrije u kom se proizvodio automobil Lada, a danas, poput Detroita, grad-duh. U ovom beznadežnom okruženju pojavljuje se pokret Bojevaja Klasika koji spasava stare Lade, pretvarajući ih u sredstvo pobune. Gluvarenje u Toljatiju, kroz svakodnevicu i bunt troje mladih željnih promene, na sugestivan način evocira osećanje života bez jasnog cilja.
Hobotnica, dokumentarac nagrađivanog libanskog reditelja Karima Kasema, beleži posledice kataklizmične eksplozije koja se dogodila u luci u Bejrutu 2020. godine. Film ćutke plovi kroz devastirane prostore, otvarajući bez reči čitav korpus egzistencijalnih previranja. Pitanja patnje i smisla, kolektivne svrhe, i neotkrivenih pogleda na svet razbacana su usred post-eksplozijskog krša. Šta govorimo onda kada ne kažemo apsolutno ništa?
KaprKod, dokumentarna
opera češke rediteljke Lucije Kralove, živopisna je rekonstrukcija života i
stvaralaštva Jana Kapra, čehoslovačkog kompozitora, istaknutog komuniste i
laureata Staljinove nagrade, čija su dela kasnije zabranjena u Čehoslovačkoj. U
skladu sa Kaprovim muzičkim eksperimentima, film ritam umetnikove biografije
saobražava njegovim operama. Ovo smelo i neuobičajeno ostvarenje istražuje
prirodu sećanja i naracije, služeći se, između ostalog, do sada neviđenim
amaterskim snimcima samog Kaprova.
Mara, dokumentarni
esej beloruske umetnice i rediteljke Saše Kulak koji je svoju premijeru imao na
Festivalu u Roterdamu, sučeljava lični i kolektivni pogled na izbore u
Belorusiji 2020. godine. Apstraktni prizori bivstvovanja na razmeđi jave i sna
proganjaju autorku, dok teskoba i neizvesnost istorijskog trenutka čine da
ostane zarobljena između suočavanja sa sopstvenom realnošću i bežanja u
imaginaciju. Mara je esej o noćnoj mori zajednice, noćnoj mori koja je
udružila čitavu naciju.
Mongoloid sa gitarom, film švedskog
reditelja i laureata Kanskog festivala Rubena Estlunda, predstavlja mnoštvo
različitih ljudi koji žive van društvenih normi u izmišljenom gradu Jeteborgu,
upadljivo sličnom pravom Geteborgu. Na granici dokumentarnog filma i fikcije, Mongoloid
sa gitarom Estlundovo je izazov dobrom ukusu i građanskom moralu švedskog
društva.
otac.sin, ostvarenje poljskog reditelja Jakuba Gomolke, prati proces resocijalizacije Mariusa i njegovog sina Mateusa koji po izlasku iz zatvora pokušavaju da se prilagode životu na slobodi. Nasuprot očekivanju, veza oca i sina ispunjena je nežnošću i ljubavlju, dok je realnost izvan zatvorskih rešetaka izvor surovosti i grubosti u ovom crno-belom kratkom metru.
Silos u
Budimpešti, mađarske rediteljke Žofije Pacolej, u
mraku najvećeg aktivnog mlina u Budimpešti, luta za Jozefom koji tu radi preko
30 godina. On se tokom dana probija kroz debele slojeve prašine vodenice, da bi
se potom spuštao u 25m dubok silos, preduzimajući naizgled besmislen zadatak
čišćenja. Film u kratkoj metraži kondenzuje sublimnu sliku čoveka – samog
unutar nesagledive mašine.
Stidljivost u krošnji, italijanske
rediteljke Valentine Bertani, proviruje u život jednojajčanih blizanaca
jevrejskog porekla Bendžamina i Džošue Izraela i pokušava da razume kako
izgleda odrastati pod neuobičajenim okolnostima – sa intelektualnim teškoćama i
pored nekoga fizički istovetnog, ali psihološki veoma različitog. Tokom pet
godina snimanja, braća Izrael traže svoje mesto u svetu, kako zajedničkim
snagama, tako i u pokušaju da se razvijaju nezavisno jedan od drugog.
Uvid, austrijske
rediteljke Eme Braun, donosi neuobičajenu priču i mladoj odžačarki Sofi. Kroz
šetnju po krovovima grada, film nudi dve osobene perspektive – žene u poslu
kojim dominiraju muškarci i grada viđenog odozgo, sa mesta na koja se retko
zalazi. Kao jedna od malobrojnih žena u ovoj odumirućoj profesiji, Sofi na
videlo iznosi svoje iskustvo, jedinstveno i živopisno, ali neretko izloženo
predrasudama.
Vidi šta si me prisilio da uradim, holandske rediteljke Koko Šrajber, bavi se,
kroz tri priče – Finkinje Lore, Holanđanke Rejčel i Italijanke Rozalbe – temom femicida. Ove tri žene odslužuju kazne za
ubistvo muževa čiji su teror godinama trpele. Počevši od biblijskog motiva
Judite koja obezglavljuje Holoferna, pa sve do prizora porodičnog nasilja u 21.
veku, film postavlja pitanje da li je i kako moguće izbaviti se od nasilnika.
Zlo vatre, francuske rediteljke Alis Brigo, osvrće se na traumatični događaj iz 2019. godine, kada je pred mnoštvom užasnutih ljudi goreo Notr Dam u Parizu. Služeći se autentičnim snimcima sa lica mesta, rediteljka uz pomoć fotogrametrijskog procesa rekonstruiše reakcije i osećanja ljudi u trenutku požara, a nelagoda proistekla iz tako sintetisane slike koincidira sa socijalnim tenzijama koje i same prete da se rasplamsaju.
Нема коментара:
Постави коментар