Evropa se suočava sa najvećim izazovom od tridesetih godina XX veka.
Ideja Evrope je u opasnosti.
Na sve strane kritike, uvrede i dezerterstva.
„Dosta s ’građenjem Evrope’!“ čuju se povici. Povežimo se ponovo s našom „nacionalnom dušom“! Otkrijemo naš „izgubljeni identitet“! To je program zajednički populističkim snagama koje se šire kontinentom. Nije važno to što apstrakcije kao što su „duša“ i „identitet“ često postoje samo u mašti demagoga.
Evropu napadaju lažni proroci pijani od besa i u delirijumu kada god dobiju priliku da skrenu pažnju na sebe. Napustila su je dva velika saveznika koja su je u prošlom veku dvaput spasla od samoubistva; jedan preko kanala, a drugi preko Atlantika. Kontinent je ranjiv na sve neumoljivije uplitanje Kremlja. Evropa kao ideja raspada se pred našim očima.
U ovakvoj štetnoj klimi održaće se evropski parlamentarni izbori. Osim ako se nešto ne promeni; osim ako se nešto ne pojavi da preokrene ovu nadiruću, postojanu plimu; ukoliko se ne pojavi novi duh otpora, sve sluti da će ovi izbori biti katastrofalni. Doneće pobedu rušiteljima. Za one koji još veruju u nasleđe Erazma, Dantea, Getea i Komenskog biće to sramotni poraz. Trijumfovaće politika prezira inteligencije i kulture. Doći će do eksplozija ksenofobije i antisemitizma. Zadesiće nas katastrofa.
Mi, dole potpisani, među onima smo koji odbijaju da se pomire sa ovom predstojećom katastrofom.
Verujemo u veličanstvenu ideju koju smo nasledili, za koju verujemo da je bila jedina sila dovoljno snažna da uzdigne evropske narode iznad sebe samih i njihove prošlosti ispunjene ratovima. Verujemo da je ona jedina sila dovoljno vrla da potre nove znake totalitarizma za kojima idu bede mračnih doba. Ne smemo odustati, zbog onog što je na kocki.
Otuda i ovaj poziv da se pridružite novom talasu.
Otuda ovaj apel na akciju uoči izbora koje odbijamo da prepustimo grobarima evropske ideje.
Otuda ovo ohrabrenje da se još jednom ponese baklja Evrope koja, uprkos svojim greškama, propustima, povremeno i kukavičkim postupcima, ostaje svetionik za svakog slobodnog muškarca i ženu na planeti.
Naša generacija je pogrešila. Kao i Garibaldijevi sledbenici u 19. veku, koji su ponavljali, kao mantru, „Italia se farà da sè“ (Italija će se sama), verovali smo da će se kontinent sam ujediniti, bez potrebe da se borimo za to. Rekli smo sebi, „istorija teče u tom smeru“.
To staro uverenje moramo da ostavimo po strani. Nemamo izbora. Moramo se boriti za ideju i Evropu ili gledati kako ona propada pod talasima populizma.
Kao odgovor na nacionalistički i identitetske napade, moramo ponovo otkriti duh aktivizma ili prihvatiti da nas ogorčenje i mržnja okruže i potope. Hitro moramo da upozorimo na ove potpaljivače duše i duha koji, od Pariza do Rima, preko Barselone, Budimpešte, Drezdena, Beča i Varšave, žele da bace na lomaču naše slobode.
U ovom čudnom porazu „Evrope“ koji izranja na horizontu, u ovoj novoj krizi evropske savesti koja obećava da će srušiti sve što je naša društva učinilo velikim, časnim i prosperitetnim, krije se izazov veći od bilo kojeg još od tridesetih godina prošlog veka – izazov liberalnoj demokratiji i njenim vrednostima.
Potpisnici:
Milan Kundera, Salman Ruždi, Elfride Jelinek, Orhan Pamuk, Bernar-Anri Levi, Vasilis Aleksakis (Atina), Svetlana Aleksijevič (Minsk), En Eplbaum (Varšava), Jens Kristijan Grendal (Kopenhagen), David Grosman (Jerusalim), Agneš Heler (Budimpešta), Ismail Kadare (Tirana), Đerđ Konrad (Debrecin), Antonio Lobo Antuneš (Lisabon), Klaudio Magris (Trst), Ijan Mekjuen (London), Adam Mihnjik (Varšava), Herta Miler (Berlin), Ljudmila Ulicka (Moskva), Rob Rimen (Amsterdam), Fernando Savater (San Sebastijan), Roberto Savijano (Napulj), Euđenio Skalfari (Rim), Sajmon Šama (London), Peter Šnajder (Berlin), Abdulah Sidran (Sarajevo), Lejla Slimani (Pariz), Kolm Tojbin (Dablin), Mario Vargas Ljosa (Madrid), Adam Zagajevski (Krakov)
Prevod sa engleskog: Ana Ješić
© za srpski jezik: Arhipelag
Нема коментара:
Постави коментар