Još jedan sjajan film na DOK #1 festivalu, sastavljen od delića starih
filmova iz nacionalne arhive BFI-a i regionalnih arhiva širom Velike
Britanije, tako da podražava nemi film, sa sjajnom bazičnom muzikom i
različitim zvucima iz prirode. Blaga, cinična distanca, ovom filmu daje
prefinjen, konačni šmek.
Arkadija je ljudski ideal, ali i stvarno
mesto u Grčkoj. To je postojbina Pana, kolevka priprostih i poštenih
ljudi (ratara i pastira). Simbol neiskvarenog i moralnog života. U ovom
filmu, preselila se na britansko ostrvo. Kreativnim montažnim postupkom asocijacija i analogija kroz
manipulaciju arhivskim materijalom otkriva se do sada neviđen pogled sa one
strane nepatvorene ljudske slobode, paganske i razuzdane radosti života.
Film je maestralna
apoteoza složenog odnosa čoveka i prirode, međusobnu interakciju, od
nastanka do u budućnost, od ruralnog do urbanog, u repetativnom,
cikličnom tempu, ređa pastoralne scene, uzima u obzir bajke, mitove,
rituale, religije, narodne običaje, maškarade i poklade, seksualnost,
klijanje života i njegovu konačnost, stavljajaći naglasak na iskonskom,
atavističkim, animalnom i dovodeći ga u sukob sa otklonima od toga
(progres, lov, industrijalizacija, prevelika i nestručna eksploatacija,
erozija, katastrofe, otpad) kao inicijatorima neizbežne kataklizme i
propasti.
A da li nudi i ikakvu nadu?
Moraćete da ga odgledate da biste saznali.
Nisam drukara.
Koristim priliku da organizatorima čestitam na uspešnom prvencu, DOK #1, na odličnom odabiru intrigantnih filmova, tačnosti početka projekcija i sjajnim, u duhu srpskog jezika prevodima koji su omogućavali potpuno uživanje u filmovima.
A da li nudi i ikakvu nadu?
Moraćete da ga odgledate da biste saznali.
Nisam drukara.
Koristim priliku da organizatorima čestitam na uspešnom prvencu, DOK #1, na odličnom odabiru intrigantnih filmova, tačnosti početka projekcija i sjajnim, u duhu srpskog jezika prevodima koji su omogućavali potpuno uživanje u filmovima.
Нема коментара:
Постави коментар