KulturniK: Premijera Zaspanke za vojnike u Sava centru

понедељак, 5. новембар 2018.

Premijera Zaspanke za vojnike u Sava centru

U perak, 2. novembra kada je skoro letnji novembarski dan narušila tradicionalno iznenadna košava održana je u Sava centru premijera filma o junacima Velikog rata u režiji Predrag Gaga Antonijević, a po scenariju Nataše Drakulić zasnivane na Srpskoj trilogiji Stevana Jakovljevića.

On je u filmu kao i u životu profesor biologije i učesnik Prvog svetskog rata, koji dolazi na obeležavanje dvadesetogodišnjice rata i otvaranje spomen-kosturnice u selo u kojem je nekada boravio zajedno sa svojom prvom ratnom jedinicom, V tobdžijskom baterijom.

Susreće samo ostarelog komandanta jedinice, kroz njihove flešbekove otvara se sudbina pete baterije koja je prestala da postoji baš u tom selu, teški ali i radosni momenti kao i Stevanov i Aleksandrov odnos koji od početne netrpeljivosti postaje prijateljski.

Ono što Stevan bude saznao od bivšeg komandanta promeniće sve. U ovoj priči o hrabrosti i prijateljstvu, lik potporučnika Aleksandra, čiju sudbinu saznajemo na kraju, pokazaće i zašto je srpska vojska uprkos svim nedaćama uspevala da iznese tolike vojne poduhvate - jer je jedan čovek, poručnik, nadređeni, svesno žrtvovavo svoj život, pre toga ugled i čast da bi spasao bar jednog svog vojnika.

Ovo je priča o koji su poput stotine hiljada drugih učinili da slava srpske vojske postane besmrtna. U rat odlaze golobradi mladići u pratnji očeva, koji ih neće više dočekati s fronta, seljaci koji napuštaju svoje porodice i njive. Skupljeni s svih strana Srbije i beskrajno različiti, kroz sve teške dane i bitke postaju jedno u odbrani svoje otadžbine.

Film jasne vizuelne lepote, pomalo liči na ono što smo dobili s Ravnom gorom. Čak si i neki glumci isti, kao da se išlo na prepoznavanje. Ovde se govori o stradanju vojnika u ratu, u svoj tragediji ratnih dejstava. Nekako nema tu mnogo spomena da smo na to bili naterani, da smo napadnuti, a da smo se ponašali herojski, ali i humano prema neprijatelju koji je po Srbiji činio bezbroj nedela i onda to još jednom ponovio. Pacifizam je u redu, ali ne u trenucima kada ste napadnuti. Tada imate legitimno pravo da se branite. Da se odbranite. I nema ni mesta ni razloga da se nekome za to izvinjavate, niti posipate pepelom. Posebno je dirljiva pojava pokojnog Nebošje Glogovca koji prikuplja zemne ostatke stradalih heroja.

Vaš izveštač mora da nevoljno prizna da niti je čitao ovo delo niti gledao pozoršnu predstavu 'Srpska trilogija' (Narodno pozorište u Beogradu, premijera 22. novembrar 2013. režija Slavenko Saletović, uloge: Vuk Kostić, Ivan Bosiljčić... ), ali da mu je u ovoj godini jubileja koju dočekujemo s pomešanim osećanjima nedostajalo svega onog što krasi kultni 'Marš na Drinu' uprkos evidentnim tehničkim ograničenima.

Pored sjajne glumačke ekipe predvođene (Ljubom Tadićem i Zoranom Radmilovićem), tu je i taj optimizam uprkos svemu, humor, inat, sprdanje s sudbinom i ukazivanje na manjkavosti sistema (ugledni sklanjaju decu sa fronta). Ovako kako smo prikazani u ovom filmu evidentna je tragedija, ali je sve previše sivo i pravolinijsko. Možda primerenije našem vremenu.

STEVAN J. JAKOVLJEVIĆ (Knjaževac, 24.11/7.12.1890 — Beograd, 02.11.1962) je srpski pisac i botaničar po struci, profesor Univerziteta u Beogradu i rektor od 1945. do 1950. godine. Kao oficir srpske vojske, borio se u I svetskom ratu, a u II svetskom ratu bio je u italijanskim i nemačkim logorima.Književno ime i popularnost stekao je romanom "Srpska trilogija" koji čine: "Devetsto četrnaesta", "Pod Krstom" i "Kapija slobode". Za manje od tri decenije nastalo je oko 300 autorskih tabaka proze — koja se sada jedva smestila u deset debelih tomova ovog, prvog izdanja sabranih dela. Bolesni i iznureni Jakovljević samo pet dana posle dolaska iz zarobljeničkog logora u aprilu 1945. postao je predsednik komisije za obnovu Beogradskog univerziteta, a ubrzo i njegov prvi rektor, a istovremeno je ušao u novu vlast kao član prezidijuma ispred Narodnog fronta. Dva puta je biran za poslanika u Veću građana Jugoslavije.

Posle rata ponovo je imao problema s generalima zbog knjige „Velika zabuna“ u kojoj je opisao slom jugoslovenske vojske u otadžbini u aprilskom ratu 1941. zbog izdaje. Sudu ga je tužio general-major JNA Petar Tomac, koji se prepoznao u liku komandant štaba Vardarske divizije, defetiste i izdajnika. Tomac je dezertirao i postao pukovnik u Pavelićevoj vojsci, a 1944. prešao je u partizane i postao načelnik „Obavještajnog odjela Glavnog štaba Hrvatske“.

Dela Stevana Jakovljevića iz botanike: Studije o biljnom svetu Prespanskog jezera, Makrofitska vegetacija Ohridskog jezera, Sistematika lekovitog bilja.

Njegovo glavno delo 'Srpska trilogija' (1937), doživela je neobičnu popularnost kod čitalaca i sve do danas nije prestala da se preštampava. Toj popularnosti nisu smetale ni sve one slabosti na koje je kritika od početka ukazivala: „diletantizam, reporterska površnost, rasplinutost, faktografizam, suvoparnost, slabosti koje su još naglašenije u drugim njegovim romanima.“

Književnoj javnosti poznato je i delo njegove sestre Milice, poznatije kao Mir Jam koji su nedavno i ekranizovani. Milica je tokom okupacije odbila da dobro plaćen posao radi u Nedićevim okupacionim novinama da ne bi okaljala svoj i obraz brata Stevana. Mir Jam je „rehabilitovana“ tek 1972. postavljanjem predstave „Ranjeni orao“ po njenom romanu na scenu Ateljea 212.