понедељак, 29. фебруар 2016.

Kulturnik na visokim potpeticama sa Viktorijom Abril




Da li ste svesni koliko mnogo obožavalaca imate u Srbiji? 

Da, znam. Ovo je moj drugi put u Beogradu, 2000. sam bila ovde, pevala sam i promovisala svoj album. Juče sam dala mnogo intervjua i oduševljena sam što su svi bili na španskom, svi novinari su znali španski! Obično kad radim neku promociju u Evropi, govori se na engleskom, a ovo je jedina zemlja gde svi govore španski. Shvatila sam da je razlog za to što se ovde u Srbiji i generalno na Balkanu uči španski kroz filmove i serije. Istovremeno, uvidela sam da na Balkanu postoji nešto meni vrlo blisko. Bila sam u Makedoniji kad sam snimala film sestara Mitevski koji se prikazuje sutra u Kinoteci, i tamo sam primetila veliku sličnost sa mojom Andaluzijom iz šezdesetih, gde sam provela detinjstvo. Ovaj fantastični kišni dan u Beogradu me podseća na Madrid iz osamdesetih.
 

Koji moment je bio ključan u vašoj karijeri?

Ključni momenat u kome sam ja odlučila da budem glumica a ne plesačica je bio film Promena Pola, moj prvi film sa Arandom sa kojim sam sarađivala celog života, 14 filmova za 30 godina. Almodovar je internacionalno najpoznatiji reditelj sa kojim sam sarađivala, snimili smo 3 filma u 5 godina, ali moja profesionalna karijera na filmu traje skoro 40 godina. Kad biste me pitali da se odlučim za samo jednu osobu koja je uticala na moju karijeru, to je kao da me pitate da izvučem jednu prečku iz merdevina, sve bi se raspalo. Meni su svi filmovi važni, čak i oni koji su bili neuspešni jer se na njima uči.


Počeli ste kao plesačica i smatrate da je dobro da ste počeli da se bavite glumom, jer je bar taj fizički bol nminuo. Zar zaista nema bola u glumi?

Oduvek sam želela da plešem ali sam sa 14 godina morala da pronađem neko drugo zanimanje jer sam shvatila da ne mogu da se bavim klasičnim baletom celog života. Trebalo je da postanem sekretarica, ali sam u tom periodu počela da se glumim i snimila pet filmova. Kad sam snimila peti film, Promena pola sa Visente Arandom, odložila sam baletske cipele i odlučila da budem glumica. Razlika između plesa i filma je upravo u tome što u filmu ne mora da se pati, krvari i vraća kući u suzama, mnogo mi je bilo lakše. Film Promena pola je priča o mladiću koji želi da postane devojka, i u tom trenutku sam shvatila da film ima terapeutsku vrednost, ne samo za nas koji se njime bavimo već i za one koji ga gledaju.

Sve se sećamo vaših vrućih scena sa Antonijom Banderasom u „Veži me“?


Tada smo već snimali zajedno desetak puta i smatrala sam ga gotovo rođakom. Almodvar je insistirao da se scenario striktno prati, ali mi bismo posle odigrane scene nastavili da improvizujemo, a on nije zaustavio kameru i posle je nešto od toga ušlo u film.

Da li je kinematografija sada drugačiji nego osamdesetih i ako da šta se promenilo?

Razlika između osamdesetih i sadašnjeg trenutka je što tad nije postojala politička korektnost. Sada film Veži me ne bi mogao da pronađe producenta koji bi pristao da radi na njemu. Tada smo bili mnogo slobodniji.

  
Imali ste veliku ulogu u pokretu Movida tokom osamdesetih.  Šta vas veže za taj period?

Preselila sam se u Pariz zbog ljubavi na samom početku pokreta, ali sam često odlazila u Španiju da radim. Tih osamdesetih je počela moja ljubavna priča sa Almodovarom, i iako sam živela u Francuskoj u tom periodu sarađivala sam sa skoro svim važnim rediteljima u Španiji.

Neke koleginice se žale da za žene u određenim godinama nema dobrih uloga, šta vi mislite o tome?


Tačno je. Prokleta decenija za glumice su četrdesete, reditelji ne pišu uloge za nas u tim godinama. To su samo uloge loših ili ogorčenih žena, reditelji ne žele više da budeš žena, senzualna, da se skidaš, da vodiš ljubav. Zato sam ja u četrdesetim odlučila da se upustim u jednu muzičku avanturu. Zahvaljujući muzici i publici četrdesete su bile moje najsrećnije godine. Mislim da je razlog što nema uloga za žene u tim godinama je što su suviše mlade da bi glumile starice i suviše stare da bi glumile devojke. Ali bez panike, sve se sredi kad se stigne u pedesete! Tad mogu da se glume bake, majke, ćerke i tetke.

Šta trenutno radite u Španiji? 

Ja sam snimila preko 100 filmova u Španiji, bila sam nominova za nagradu Goja puno puta. Od kad sam počela da pevam radila sam na mnogo manje filmova. Sad radim na seriji Klem u francuskoj i posvećena sam tome. 


Uskoro vas u Španiji očekuje premijeru filma “Rođena da pobedi”?

Da, u maju ove godine biće prikazan film Nacida para ganar reditelja Visente Viljanueve koji je neverovatno talentovan. Treba praviti razliku između autorskog filma i holivudske produkcije, koja dovodi do toga da se čini kao da se svaki put gleda jedan isti film.  Ovaj naš film je crna komedija, tip humora koji smo imali mnogo ranije, kad smo bili pod cenzurom. Vrlo sam ponosna na taj film.


Viktorija Abril, primila je u subotu u Jugoslovenskoj kinoteci i nagradu ove ugledne kuće "Zlatni pečat". Na rastanuku nam je obećala da će se svakako vratiti u Beograd, u Srbiju. Očekujemo je širom raširenih ruku. Dobrodošla, Viktorija! 



1 коментар:

  1. Pozdrav, ja sam iz SAD-a, želim podijeliti ovo veliko svjedocanstvo o tome kako mi je dr. Agabazara pomogao vratiti svog bivšeg ljubavnika. Tijekom moje potrage za rješenjem došao sam u kontakt s Dr. Azbazarom i kroz njegovu pomoc moj se ljubavnik vratio na u roku od 48 sati. Dakle, s ovim sam toliko podebljan da savjetujem svakome tko traži nacin da dode do ljubavnika natrag kontaktirati Dr.Agbazara na WhatsApp: { +2348104102662 } ili putem e-maila na: { agbazara@gmail.com } Ja sam tako sretan barem ja i moj ljubavnik opet se vracaju jedni drugima i idu zajedno provesti novu godinu zajedno Hvala još jednom Dr. Azbazaru

    ОдговориИзбриши