Film „Momak i devojke“ u režiji Ivice Vidanovića otvara VI Dunav Film Fest

 

Šesto izdanje Dunav Film Festa biće održano od 22. do 27. avgusta u Smederevu. Na festivalu će biti prikazano 35 ostvarenja u četiri programske celine.

 

Na konferenciji za medije održanoj u mts Dvorani predstavljen je program festivala, a prisutnima su se obratile i ekipe filma „Momak i devojke“ i serije „Tunel“.

 

Dragoljub Martić, direktor Centra za kulturu Smederevo i izvršni producent festivala govorio je o značaju festivala za grad Smederevo i predstavio lokacije na kojima će biti održan program.

 „Festival će biti održan na četiri lokacije u Malom gradu Smederevske tvrđave, u prostoru sa izvanrednim ambijentom i odličnom akustikom, i tu će biti prikazani filmovi u takmičarskoj selekciji. Filmovi će se prikazivati i u Dunavskom parku, platou kod Karađorđevog duda gde će biti prikazani filmovi za najmlađe posetioce i ovaj program smo nazvali Porodica na okupu i u našem Centru za kulturu Smederevo i u okviru ovog programa imaćemo dosta autora koji će biti gosti festivala. Odabir ovih lokacija je prilika da se spoji čarolija filma sa delovima grada koji su karakteristični po svojoj arhitekturi i značaju i koje oplemenjuju svako filmsko iskustvo. Zahvalio bih se i pokroviteljima Ministarstvu kulture Republike Srbije i gradu Smederevo. S nestrpljenjem čekamo da podelimo sa vama magiju filmske umetnosti,” rekao je Martić.

 

Ekskluzivan program festivala čini prikazivanje prve dve epizode serije „Tunel“ nastale u produkciji Telekoma i Zillion Filma. Glumica Minja Peković je predstavila seriju rečima:

„Jako sam srećna što će premijera prve dve epizode biti baš na filmskom festivalu. U pitanju je policijski i psihološki triler u režiji Petra Ristovskog inspirisan istinitim događajima koji su se desili u Srbiji. Ja igram koordinatorku pregovaračkog tima koja je stavljena u okolnosti koje svaka žena danas živi i oseća i koja ima dodatni pritisak, i trud, da se bude dobar. Da bi stvarno bio priznat i dobar moraš da budeš bolji od muških kolega koji se bave istim poslom, a paralelno sa tim imaš sve svoje ženske uloge u privatnom životu koje moraš da odigraš. Ono što je posebno u seriji jeste to da ljude u uniformi ne vidimo samo kroz prizmu njihove profesije već da je svako to biće, pre svega, čovek. U seriji smo se bavili i pitanjem važnosti mentalnog zdravlja”.

 

Ivica Vidanović, reditelj filma „Momak i devojke“ koji će otvoriti festival je predstavio ostvarenje i rekao:

 „Inspiracija je došla iz teksta Roka Radiše. U pitanju je lična priča između troje protagonista, jedne devojke koja se vraća u svoj rodni grad (snimali smo u Temerinu), jednog propalog košarkaša i njegove bratanice. I u tom krugu smo pokušali da ispričamo priču o ljudskosti i ljubavi. Ima malo tuge, ali i dosta radosti u ovom ostvarenju. Ovaj film ima važnu crtu, koju ima i ovaj festival u Smederevu, a to je da se kultura proširi po celoj Srbiji“.

 Tamara Aleksić, glumica iz ovog ostvarenja je o svojoj ulozi kazala:

 „Privukla me je priča ovog filma, ali i reditelj sa kojim je milina raditi. Ivica je autor koji se ne plaši emocija i davanja nade publici. Imali smo divnu ekipu na setu, osećala sam se u sigurnoj zoni u toku snimanja i radovala sam se odlasku na snimanje. Ovo je jedan emotivan, ispravan film sa pravim moralnim vrednostima i podseća nas na to da je, na kraju dana, najbitnije da budemo čovek“.

 

Ceremoniju svečanog otvaranja 6. Dunav Film Festa upriličiće i koncert pod nazivom Veče filmske muzike. Glumac Slobodan Boda Ninković najavio je da pubiliku očekuje muzika iz filmova i serija.

 

„Prošle godine sam bio u žiriju festivala i uživao sam u ambijentu koji je redak u Evropi. Festivali su pravo i lepo mesto za predstavljanje filmova. Ja sam u Smederevu išao u bioskop Svetlost i za nas decu je najveći događaj bio da uspemo da kupimo kartu za film,“ naglasio je Ninković.

 

Igor Stanković, idejni tvorac festivala i selektor programa predstavio je program:

 

„Na festivalu će biti prikazano 35 filmova, od toga šest ostvarenja će se takmičiti za nagradu Dunavska lađa. O nagradi će odlučivati žiri u sastavu Iveta Ivanova, glumica i rediteljka iz Bugarske, Jelena Mihajlović, glumica i direktorka Drame na srpskom jeziku Narodnog pozorišta Subotica i Zoran Amar, reditelj. Odaćemo omaž velikanima svetskog filma Federiku Feliniju i Roberu Bresonu. Na festivalu ćemo razgovarati sa scenaristom Jovanom Markovićem, Darkom Bajićem i Hadži-Aleksandrom Đurovićem. Predstavićemo i knjigu Srpski film: pedesete Saše Radojevića, a imaćemo i izložbu Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1970-1979 Filmskog centra Srbije. Festival će zatvoriti ostvarenje Madam di Bari“.

 

Ulaz na festivalske projekcije je slobodan, sem programa koji će biti prikazan u Malom gradu Smederevske tvrđave. Novina od ove godine je da će publika svoje ulaznice moći da nabavi i onlajn, putem sajta Centra za kulturu Smederevo: sdkultura.rs

DOBITNICE ZLATNOG LAVA STIŽU NA BITEF

 

 

Nagrađivana opera-performans „Sunce i more“, autorki Rugile Barzžukaite, Vaive Grainite i Line Lapelite, biće izvedena 7. i 8. oktobra u glavnom programu ovogodišnjeg Bitefa.

 

Litvanska predstava „Sunce i more“ smeštena je na plaži, u pesku, gde ljudi, koje bismo tipično sreli u ovakvom javnom prostoru (od sredovečnih parova sa decom, preko starih ljudi, pa sve do dece i mladih) kroz pevanje o naizgled nebitnim i svakodnevnim stvarima, zapravo tretiraju problem klimatske krize i ekoloških katastrofa u bujajućem kapitalizmu.

 

Premijerno izvedena u Litvaniji 2017. godine, ova predstava privukla je veliku svetsku pažnju učešćem na 58. Bijenalu u Veneciji (2019). Nagrađujući rad autorki Zlatnim lavom, žiri je posebno pohvalio eksperimentalni duh komada i kritiku savremenog društva.

 

Iako potiču iz različitih umetničkih okruženja, autorke Lina Lapelite (kompozicija), Vaiva Grainite (libreto) i Rugile Barzžukaite (režija) insistiraju na zajedničkom radu koji karakteriše nehijerarhijski pristup. On uvek igra na tankoj liniji između dokumentarnog i fiktivnog, stvarnosti i poezije, uvek preispitujući na koji način mogu da se prepliću pozorište, muzika i vizuelne umetnosti.

 

„CVIJETA ZUZORIĆ“ DOBIJA PLAŽU

 

Uz nekoliko tona peska koji služi umesto tradicionalne pozornice, opera-performans „Sunce i more“ prepoznatljiva je po tome što prostor u kojem se izvodi transformiše u pravu malu plažu. Zanimljivo je i to što publika celu predstavu prati sa galerije, posmatrajući iz ptičje perspektive živote glavnih junakinja i junaka koji se sunčaju na plaži.

 

Četiri uzastopna igranja podrazumevaju da se ova predstava od jednog sata izvodi bez prekida, a publika u odabranom terminu, ukoliko to želi može da se kreće po galeriji, prateći radnju iz različitih uglova.

 

„Sunce i more“ izvodiće se u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, 7. i 8. oktobra u četiri termina, sa početkom u 18, 19, 20 i 21 sat.

 

REMEK DELO ZA ERU KLIMATSKIH PROMENA

 

Pišući za Njujork Tajms, Džošua Baron u svojoj kritici opisuje performans kao „mozaik potrošačkog društva, globalizacije i ekološke krize“, dodajući da smo dobili „remek-delo za eru klimatskih promena“.

 

Nakon Bijenala u Veneciji, britanski Gardijan izdvojio je ovaj komad kao jedan od najboljih te godine, dok je Igor Toronji-Lalić u svojoj kritici za Spektejter zabeležio: „Retko kada je ekološka poruka bila tako suptilno, duhovito, rečito preneta u umetničkom delu.“

 

Nakon osvajanja Zlatnog lava, ova uzbudljiva opera-performans krenula je na veliku svetsku turneju. Do sada je uspešno izvođena na brojnim festivalima i u prestižnim umetničkim institucijama u Njujorku, Los Anđelesu, Rimu, Londonu, Helsinkiju, Santjagu de Čileu…

 

SNAGO, NE PRISTAJ DA BUDEŠ NEČIJA

 

Ovogodišnje izdanje Bitefa, 57. po redu, biće održano od 3. do 10. oktobra. Pod sloganom „Snago, ne pristaj da budeš nečija“ publika festivala biće u prilici da u glavnom programu pogleda devet  predstava koje stižu iz Nemačke, Litvanije, Mađarske, Švedske, Grčke, Burkine Faso, Belgije i Srbije.

 

Festival su tradicionalno podržali Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture Republike Srbije, kao i Delegacija Evropske unije u Srbiji , Gete Institut, Ambasada Savezne Republike Nemačke i Ambasada Grčke. Partner i prijatelj Bitefa je i New Moment New Ideas Company, kreativna agencija festivala. Partneri festivala ove godine su Generali osiguranje Srbija, Erste Bank a.d. Novi Sad, kao i prijatelji festivala Coca-Cola Hellenic Srbija, 1664 Blanc i Somersby, Rajićeva Shopping Center, Alma Quattro, Info media group i Halo Creative tim.

 

Sve informacije kako o glavnom, tako i o pratećim programima festivala, mogu se pronaći na zvaničnom sajtu festivala, kao i putem društvenih mreža fejsbuk i instagram.

Prateće fotografije:

     Sunce i more, opera-performans autorki Rugile Barzžukaite, Vaive Grainite i Line Lapelite, izvođenje u pozorištu „Argentina“ u Rimu (2021), Foto © Neon Realism

      Sunce i more, opera-performans autorki Rugile Barzžukaite, Vaive Grainite i Line Lapelite, izvođenje na Bijenalu u Veneciji (2019), Foto © Andrej Vasilenko

   Sunce i more, autorski trio (2019), Foto © Andrej Vasilenko

Novi glasovi Beogradskog dramskog pozorišta

 

U okviru projekta Novi glasovi Beogradskog dramskog pozorišta tokom avgusta vas očekuju čak 4 premijere mladih dramskih umetnika na BDP "Millennium Team" Areni. Svake subote u avgustu nova premijera!

Crna komedija "U se, na se i poda se" Gorana Starčevića u režiji Stefana Gajića biće odigrana 5. 8. (pretpremijera 4.8, repriza 6.8). 

“Momir Karapandžić, lažni vojni invalid, veteran sa rata na Kosovu i Metohiji nakon neuspešne proslave veterana iz ratova devedesetih, biva ucenjen od anonimnog druga iz rata, te mu mora dati mito kako bi zadržao svoju penziju. Momir ne birasredstva, do svog cilja žrtvovaće sve kako bi to i ostvario.”

IGRAJU: Marko Pavlović, Vukašin Jovanović, Mina Obradović, Ognjen Malušić, Andrijana Đorđević, Ognjen Nikola Radulović, Dragan Petrović, Petar Petrović, Ksenija Repić, Radosav Janjić.

Predstava "Tiho, tiše" Milice Radojčić u režiji Ane Janković, premijerno će biti izvedena 12. avgusta (pretpremijera 11, repriza 13.8)

Nakon što je neko prijavio silovanje, grupa srednjoškolaca koji su svedoci, ali i saučesnici zločina, pokušva da sklopi priču o tomešta se dogodilo prethodne noći, ali ne mogu da se slože oko jedne stvari – da li je to bilo silovanje ili seks?

Tendencija predstave je da pozove na preispitivanje mitova o silovanju, patrijarhata i uopšte položaja žene u društvu u kom se seks i silovanje koriste kao sinonimi, u kom „ne“ još uvek znači „da“.

IGRAJU: Aleksandra Arizanović, Jana Milosavljević, Anja Ćurčić, Veljko Stevanović, Čubrilo Čupić, Nikola Đorđević

 

Predstava "Prozor" Katarine Nikolić u režiji Nikole Bundala ima zakazau premijeru 19. avgusta (pretpremijera 18.8, repriza 20.8).

IGRAJU: Aleksandar Jovanović, Nevena Kočović, Stefan Starčević, Marta Bogosavljević, Dragi Petrović

Predstava "Ibzenove aveti" Mine Milošević u režiji Ivana Baletića biće premijerno odigrana 26. avgusta (pretpremijera 25, repriza 27.8).

Komad Ibzenove aveti nastao je od građe Ibzenovih komada (Heda Gabler, Lutkina kuća, Aveti, Per Gint, Rosmersholm), biografije Henrika Ibzena, kao i brojnih teorijskih tekstova na temu Ibzenovog stvaralaštva. Glavni junak komada je Ibzen, koji je suviše zauzet bavljenjem sobom i takmičenjem sa svojim savremenikom, dramskim piscem, Avgustom Strindbergom, da bi primetio da njegove udružene dramske junakinje – Nora, Heda Gabler i Tea Elvsted – u jednom sasvim običnom ibzenovskom salonu pokreću pobunu protiv njega. Pitanje je, međutim, da li će ga njegova istorijska uloga borca za prava žena poštedeti gneva onih žena koje ga najbolje poznaju, njegovih junakinja.

Predstava Ibzenove aveti nastala je u okviru doktorskog rada reditelja Ivana Baletića na studijama Višemedijske umetnosti na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Pored dramskih scena, predstava se sastoji od brojnih kratkih eksperimentalnih filmova i video radova, plesnih performansa i muzičkih deonica. Kroz sva ova izražajna sredstva predstava istražuje lik i delo Henrika Ibzena, njegove strahove, nesigurnosti, ali i konfliktne odnose sa ženama i svojim rivalima. Predstava iz feminističke perspektive kritički preispituje rad i život ovog pisca, koji se smatra jednim od prvih feminista, prvenstveno zbog svog pisanja o ženama koje se suprotstavljaju građanskom društvu kroz, tada radikalan, čin razvoda braka. Postavlja se pitanje koliko su njegove gnevne junakinje u mogućnosti da mu objektivno sude, te šta je najveći greh ovog pisca, a šta bi za njega bila najveća kazna. Uprkos kritičkom preispitivanju, pa i nemilosrdnom ogoljavanju Ibzena, ova predstava još jednom slavi njegov rad, problematizujući auru nedodirljivosti velikih autora uopšte, približava ga novoj publici i proučava iz jedne nove perspektive.

IGRAJU: Milan Zarić ,Srđan Marković, Lana Migrić,  Jana Milosavljević, Anica Petrović, Milica Stefanović, Marko Todorović

Sve predstave počinju u 20:30 časova.

TRI DOMAĆE PREDSTAVE NA 57. BITEFU

 

Predstave „Božanstvena komedija“, „Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom“ i „Kao i sve slobodne djevojke“ biće izvedene u glavnom programu ovogodišnjeg Bitefa, koji se održava od 3. do 10. oktobra.

Nadovezujući se na prethodno izdanje Bitefa, kao i na praksu koju je uveo prethodni umetnički direktor festivala Ivan Medenica, publiku će u ovogodišnji, 57. po redu Bitef uvesti predstava – prolog. U pitanju je „Božanstvena komedija“ u režiji Franka Kastorfa, koja će na sceni „Olivera i Rade Marković“ Beogradskog dramskog pozorišta biti izvedena 3. oktobra od 18 časova.

Time će ona predstavljati tačku povezivanja koja ima za cilj održavanje kontinuiteta sa prethodnim festivalskim izdanjima. Izuzetno razigrano izvođenje ansambla, te višeznačnost teksta, scenskog prostora, muzike i pokreta koju Kastorf vešto koristi, ujedinjeno doprinose snazi ove kritike konzumerizma u današnjem neoliberalnom kapitalizmu koji se podjednako vešto reprodukuje u svim vremenima.

Pored pomenute predstave, u takmičarskom delu programa publika Bitefa biće u prilici da u petak, 6. oktobra pogleda čak dve domaće predstave.

Od 18 časova u Bitef teatru biće izvedena predstava „Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom“. Delo autora i koreografa Igora Koruge, u produkciji Stanice Servisa za savremeni ples, bavi se kompleksnim pitanjem pozicije savremenog plesa u Srbiji. To pitanje dodatno se usložnjava kada se u obzir uzme to da u Srbiji ne postoji institucionalni okvir čuvanja, tj. arhiviranja savremenih plesnih praksi.

„Skrećući pažnju na fenomen neuređenosti polja plesa, Bitef nastoji da doprinese borbi protiv dalje marginalizacije savremenih plesnih praksi“, navodi koselektorka i producentkinja glavnog programa Bitefa Ksenija Đurović.

Ovaj komad nastao je u saradnji Koruge sa šestoro pionira domaće plesne scene – Anđelijom Todorović, Nelom Antonović, Sanjom Krsmanović Tasić, Tatjanom Pajović, Jelenom Jović i Borisom Čakširanom.

Od 20 časova na sceni „Mira Trailović“ Ateljea 212 biće izvedena predstava „Kao i sve slobodne djevojke“ nastala u produkciji tog pozorišta, a prema tekstu Tanje Šljivar i u režiji Selme Spahić.

Predstava je inspirisana istinitom pričom o sedam trinaestogodišnjih devojčica koje su ostale trudne na školskoj ekskurziji i na hrabar i originalan način bavi se temom tinejdžerske seksualnosti, otvarajući brojna pitanja na koja društva u regionu odbijaju da daju odgovor.

 

„Stavljajući u fokus pitanje generacijskog jaza i nebrige starijih generacija prema mlađima, a istovremeno ističući u kojoj meri se glasovi mladih ljudi na ovim prostorima zanemaruju, ova predstava se tematski sjajno uklapa u ovogodišnju selekciju“, objašnjava koselektorka i dramaturškinja festivala Tijana Grumić.

SNAGO, NE PRISTAJ DA BUDEŠ NEČIJA

Ovogodišnje izdanje Bitefa, 57. po redu, biće održano od 3. do 10. oktobra. Pod sloganom „Snago, ne pristaj da budeš nečija“ publika festivala biće u prilici da u glavnom programu pogleda devet  predstava koje stižu iz Nemačke, Litvanije, Mađarske, Švedske, Grčke, Burkine Faso, Belgije i Srbije.

Премијера комедије Карла Голдонија „Рибарске свађе“ на Сцени „Раша Плаовић“

 

 

Комедија Карла Голдонија „Рибарске свађе“, у режији Ане Томовић, биће премијерно изведена 2. јула (20:30) на Сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду.

 

Тачно након две деценије од последње инсценације, чувени комад у којем је познати италијански комедиограф успео да угради оно најбоље од комедије дел арте – архетипске ликове и духовите дијалоге, враћа се у Народно позориште, у новој редитељској поставци, са новом поделом.

 

Овога пута, дух и атмосферу трга у малом медитеранском месту где се живи од аброва и где све тајне веома брзо изађу на видело, дочараће са својом брижљиво одабраном глумачком и сарадничком екипом вишеструко награђивана редитељка Томовић, која је у националном театру, пре више година, с успехом поставила представе „Мајка Храброст и њена деца“ и „Роналде, разуми ме“.

 

Јунаци „Рибарских свађа“, праизведених на Kарневалу у Венецији 1762. године, и данас, после толико времена, с лакоћом комуницирају са публиком захваљујући, пре свега, својој непосредности, хумору, топлини и хуманости.

 

„Рибарске свађе говоре и о напорима једног чиновника да прокљуви у чему је права мука људи који су се посвађали, да их не кажњава и не затвара, већ да им приђе као човек који себе лично инволвира у потрагу за решењем. Kолико често данас у судским бирократским лавиринтима наилазимо на овако личан приступ човека човеку и разумевање његове муке и борбе са егзистенцијом, као и спремности да се помогне? Људскост и емпатија су једини бедем одбране од зла у данашњем свету. То је порука коју желим да пошаљем овом представом“, каже редитељка Томовић уз напомену да је у раду са глумцима желела да „останемо на трагу топлине, љубави и људскости а пре свега на трагу јако добре карактеризације ликова који изазивају смех и радост код публике“.

 

Говорећи о томе шта се у међувремену променило од последње поставке „Рибарских свађа“ у Народном позоришту, Ана Томовић каже:

 

„Схватила сам да ни море, а ни морска обала више нису исти. То више није и не може бити романтична слика рибарског градића у ком је време стало, који живи уљуљкано у својој изолованости. Године 2023. море и морска обала изложени су еколошкој катастрофи до које је довела похлепа неолибералног капитализма. Неконтролисана употреба пластике довела је до огромног загађења обале и мора, а посебно морских врста. Монопол великих компанија довео је до тога да мали рибар нема од чега да живи. У том смислу, у мом виђењу Голдонијеве комедије, то није романтична, већ помало апокалиптична слика света“, открива Ана Томовић која је заједно са драмaтургом Ђорђем Kосићем урадила адаптацију текста који ће се играти у преводу Иве Тијардовића.

Народно позориште у Београду, у оквиру програма одрживости, овим комадом активира иницијативу „Зелени театар“ која подразумева да се у производњи и промоцији представе што више користи рециклирани материјал.

Уметнички тим  чине и Андреја Рондовић (сценограф), Мариа Марковић Милојев (костимограф), Ирена Поповић (композитор), Андреа Кулешевић (сценски покрет и кореографија), др Љиљана Мркић Поповић (сценски говор), Вук Ршумовић (помоћник редитеља), Јефимија Секуловић (драматург на пракси), Ема Павловић (асистент сценографа) и Ена Kротић (асистент костимографа).

 

Улоге у комаду, чија главна линија прати трагикомичне догодовштине двеју супротстављених темпераментних рибарских породица, поверене су Тамари Шустић, Јовану Јовановићу, Недиму Незировићу, Драгану Секулићу, Теодори Драгићевић, Иви Милановић, Вучићу Перовићу, Ивани Шћепановић, и Златији Ивановић, Хаџи Ненаду Маричићу и Браниславу Томашевићу који други пут играју, али у садашњој поставци у другим ролама.

Ово ће бити трећа поставка „Рибарских свађа“ у Народном позоришту у Београду; 1973. године режирао их је славни Паоло Мађели, а пре две деценије, 2003, инсценацију је урадио талентовани Горан Рушкуц.  

 

Након београдске премијере, „Рибарске свађе“ ће гостовати на Фестивалу „Град театар“ у Будви где ће 8. и 9. јула, од 21 час, бити одигране на Сцени „Између цркава“. 

Реч редитељке

 

Голдонијева комедија карактера "Рибарске свађе" осваја публику и после двеста педесет година својим комичним и дирљивим приказом љубоморе из љубави и сиромаштва. Свађа која настаје тривијално између две сиромашне рибарске породице које живе једна до друге у малом рибарском месту и обе имају девојке за удају, нараста до неслућених димензија под утицајем југа који дува с мора али и тврдих а поносних карактера који на овом свету немају ништа друго осим своју част. 

Наравно, ова комедија у сваком времену добија другачији одјек – 2023. године море и морска обала изложени су еколошкој катастрофи до које је довела похлепа неолибералног капитализма. Неконтролисана употреба пластике довела је до огромног загађења обале и мора, а посебно морских врста. Монопол великих компанија довео је до тога да мали рибар нема од чега да живи. У том смислу, у мом виђењу Голдонијеве комедије, то није романтична, већ помало апокалиптична слика света. 

"Рибарске свађе" говоре и о напорима једног чиновника да прокљуви у чему је права мука људи који су се посвађали, да их не кажњава и не затвара, већ да им приђе као човек који себе лично инволвира у потрагу за решењем. Људскост и емпатија су једини бедем одбране од зла у данашњем свету. Колико често данас у судским бирократским лавиринтима наилазимо на овако личан приступ човека човеку и разумевање његове муке и борбе са егзистенцијом, као и спремности да се помогне?  

Та врста свести о свету у коме живимо данас, огледаће се у сценској реализацији пре свега у елементима сценографије или "контекста" где и када се ова универзална љубавна комедија дешава. У раду са глумцима желим да останемо на трагу топлине, љубави и људскости а пре свега на трагу јако добре карактеризације ликова који изазивају смех и радост код публике. 

 

Ана Томовић