Koncert na Zidiću: Johanbrauer

Najmlađi aktivisti underground rok škole u Beogradu, mogući naslednici Repetitora, Johanbrauer sve što imaju da kažu – kažu glasno. Gitare i vokal ovog bučnog sastava koji po svemu pripada tzv “garažnoj” rok struji paraju uši od potrebe da se nešto kaže o sebi.

Tek na početku karijere, ali sa dovoljno riginalnih autorskih pesama iza sebe, oni su jedan od najrečitijih dokaza da ovu muziku ima još uvek ko da živi, te da je i dalje besno istura pod nos svima koji ignorišu svesni deo današnje omladine. Ukoliko posle svega, ipak želite prst u oko, odnosno uvo, Johanbrauer su vaš izbor.

Koncerti na Zidiću, koje Dom omladine Beograda već nekoliko sezona organizuje  na Platou Milana Mladenovića, postali su nezaobilazna tačka susreta svih generacija u vrelim letnjim večerima. U novoj sezoni, počevši od Praznika muzike koji se 21. juna obeležava u čitavom svetu, predstavljaju nove grupe i stare znance sa domaće scene.

Kao nezaobilazni deo letnje ponude Beograda i kultno okupljalište mladih bendova i publike već šesti put za redom, na Zidiću je do sada predstavljeno preko 100 muzičkih sastava, uglavnom neafirmisanih snaga, novih talenata i onih koji obećavaju, ali i nekih poznatih grupa, pa i gostiju iz bližeg i daljeg inostranstva. Ovaj urbani džep, sada u novom arhitektonskom ruhu, sa svojevrsnim mini-amfitetarom, i ove godine će biti mesto letnjih susreta muzičara, Beograđana i gostiju glavnog grada.

Zidić ispred DOB-a subotom od 20:00 biće malo umetničko žarište na otvorenom, scena za muzičare svih žanrova koje će moći da pokažu šta sve umeju pred publikom – kako onima što su sa namerom došli na koncert, tako i pred slučajnim prolaznicima. Svima nudimo jedinstveno muzičko putovanje u moguću budućnost naše muzičke scene.

Koncerti na Zidiću ispred Doma omladine Beograda postali su polako institucija za sebe, mesto novih otkrića, odakle se pank, džez, metal, hip hop, bluz i alternativni rok snažno i daleko čuju u samom srcu grada, mesto druženja i uživanja.

Subota, 30. jun 2018. u 20:00 - DOB//Plato Milana Mladenovića

KRAJ SEZONE 2017/18 U POZORIŠTU NA TERAZIJAMA: OD FANTOMA DO TOTALNOG PREOKRETA

     

Izvođenjem mjuzikla “Mamma Mia!“ u nedelju 17. juna Pozorište na Terazijama je završilo sezonu 2017/18 na svojoj matičnoj sceni.

Zvanično, završili su je gostovanjem sa mjuziklom „Čikago“ 22. juna u Crnoj Gori- svečanim otvaranjem festivala „Purgatorije u Tivtu. Ovo je treća godina za redom gde Pozorištu na Terazijama pripada čast da ozvaniče početak ovog mediteranskog festivala.

U sezoni 2017/18 izveli su 138 predstava na matičnoj  sceni i realizovali 4 gostovanja. Aplauzom je ansamble predstava pozdravilo blizu 60 000 gledalaca.

Premijerno je izveden  dugo očekivani naslov „Fantom iz Opere“ u režiji Juga Radivojevića (7. oktobra) kojeg je u jednoj sezoni izvođenja videlo preko 11 000 ljudi.

Za ulogu Fantoma u ovom svetski poznatom mjuziklu, prvak Pozorišta na Terazijama Slobodan Stefanović dobio je nagradu grada Beograda za pozorišno stvaralaštvo za 2017. godinu.

Ovu sezonu su obeležili i brojni jubileji:

19.01.2018. DVA MIRISA RUŽE- 15 godina od premijere i poslednje izvođenje

21.01.2018. GRK ZORBA- 100. izvođenje

07.02.2018. NEKI TO VOLE VRUĆE- 150. izvođenje (od obnove 2007. godine)

10.03.2018. PRODUCENTI- 100. izvođenje

23.05.2018. ZONA ZAMFIROVA- 100. izvođenje

26.05.2018. CIGANI LETE U NEBO- 300. izvođenje

Trocifreni broj izvođenja većeg dela repertoara najveći je kompliment od publike koja se i više puta vraća da pogleda svoju omiljenu predstavu.

Početkom naredne sezone premijerno će biti izveden mjuzikl „Totalni preokret“ (Inside Out) u režiji mlade rediteljke Ane Grigorović.  Ovo je prva Anina saradnja sa Pozorištem na Terazijama.

Radnja može da se prepriča otprilike ovako: Šest žena se sreću na psihoterapiji kako bi se na što adekvatniji način suočile sa preprekama na koje nailaze u muškocentričnom svetu u kome žive. Bez obzira na to koliko su ostvarene kao poslovne žene, udate ili neudate, supruge ili majke, svaka od njih na sebi svojstven način pokušava da se izbori sa sterotipima koji su im nametnuti od strane savremenog sistema ili medijskog predstavljanja slike o idealnoj ženi kakve bi trebale da budu sve. 

Svaka od junakinja iznosi problem s kojim se suočava, sa nadom da će pronaći primereno rešenje, da će promeniti svoj pogled na svet, da će se smelije suočiti sa svojim strahom.

Uloge su poverene Jeleni Jovičić, Dušici Novaković, Suzani Lukić, Ivani Knežević, Ivani Popović Ilijin i Mini Lazarević. Učestvuje i balet i orkestar Pozorišta na Terazijama.

Autorski tim čine Slobodan Obradović (prevod i prepev songova), Milan Nedeljković (orkestracija i  dirigovanje), Marija Jevtić (scenografija), Dragica Laušević (kostimografija), Igor Koruga (koreografija).

ANA GRIGOROVIĆ je rođena je 1987. godine u Beogradu. Diplomirala je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Ivane Vujić. Završila je interdisciplinarne master studije teorije umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. 

Predstave: Dom Bernarde Albe (Narodno pozorište u Beogradu), Magično popodne, Pedeset udaraca (Atelje 212), Đani Skiki, Bastijen i Bastijena (Narodno pozorište u Beogradu), Igra,  Lepotica i zver (Pozorište ”Bora Stanković”, Vranje), Gozba, Petar (Bitef teatar), Rađanje jednog zapisnika (Narodno pozorište Pirot), Biti (Ustanova kulture Parobrod), Nacionalna klasa, Dečaci Pavlove ulice, North Force (Omladinsko pozorište Dadov), Pet dečaka (Malo pozorište ”Duško Radović”), Ako mi se zviždi, zviždim (Narodno pozorište ”Sterija”, Vršac), Bekstvo (Ustanova kulture ”Vuk Karadžić”), After Sun (SKC Beograd).  

Dobitnica je nagrade ”Hugo Klajn” za najboljeg studenta pozorišne režije u generaciji, nagrade ”Zoran Ratković” za režiju, nagrade grada Beograda za umetničko stvaralaštvo mladih za 2009. godinu, nagradu Narodnog pozorišta za najbolju predstavu u sezoni 2016/17 i pohvalu Narodnog pozorišta za režiju opere Đani Skiki.  

МИЛОВАН ЗДРАВКОВИЋ: АНЕГДОТЕ И ЦРТИЦА ИЗ ПОЗОРИШНОГ ЖИВОТА

Пише:  Мирко Жарић, рецезент књиге

РЕСТОРАН „СТАРА ЦАРИНАРНИЦА“, ЗЕМУН, Кеј ослобођења

11:00 Представљање књиге МИЛОВАНА ЗДРАВКОВИЋА: АНЕГДОТЕ И ЦРТИЦА ИЗ ПОЗОРИШНОГ ЖИВОТА

УЧЕСНИЦИ:

Радомир Путник, уредник издања

Мирко Жарић, рецезент

Александра Милошевић, лектор и коректор

Милан Цаци Михаиловић, драмски уметник

Бранка Пујић, драмска уметница

Милован Здравковић, аутор

 ЗАВОДЉИВОСТ АНЕГДOТСКОГ ЖАНРА

Духовитост, хомор и анегдоте, никако нису суштина театра, већ само једна од његових најкориснијих, најпријатнијих и најефикаснијих елемената. Уопште узев, они су и његови најпроблематичнији елементи. Како због њихове природе и веродостојност, тако и због њихове "етичке примене", поводом разних пригода, личности и ситуација.

Милован Здравковић, латио се овог тешког и (не)захвалног посла, да прикупи нове и да нови контекст старим анегдотама: од старих Грка, па до данашњих дана нема народа који у својој културној баштини не поседује сличну књигу или књиге. У свом основном значењу, анегдотски, хуморни приступ позоришту и његовим посленицима и просвештеницима има за сврху да  изрази, или извргне критици, поједине естетичке, етичке или еротске приступе или претеривања која су се догогодила у нашем позоришту и позоришном животу у распону времена од Јоакима Вујића, па до Петра Краља.

Понекад из ових анегдотских приказа можемо више сазнати о појединим личностима, њиховим карактерним особинама и наравима, него ли из позоришних критика угледних хроничара театарског живота. Прави хумор и духовитост, имају задатак да код онога који анагдоту слуша или чита, произведе општу раздраганост, јер она приказује саму слику "живота на позорници" или изван ње, а њихово опажање треба да произведе извесно узбуђење које именујемо комиком или смехом.

И ту код Здравковића имамо неуједначене резулате, све у зависности ко је те анегдоте испричио или забележио. Умногоме зависи од доховитости и инвенције самог казивача анегдота. Очито, Здравковић се сретао у својим истраживањима са људима различитог интелектуалног знања, знатижеље, склоности за приповедање и доховитости.

Политичке, социјалне, или ауктуелне алузије о некој личности или догаћају, забављају нас јер су употребљене у датом тренутку, а не зато што се односе на нешто, што је, уистину, врло смешно. Али то је проблем који може да детаљније објасни овај скромни предговор, јер захтева много више простора, али приступ који превазилази оквире театрологије и театрографије.

Ипак, морам на овом месту да споменем један проблем који се тиче савремене комедије базиране на анегдотској грађи. 

Претерани поступак поигравања са  стварима из реалног живота поуздано изазива смех, отуда просечан писац комедије и комичар који импровизује претерују у томе до тачке уметничког опустошења; као последица јавља се претерана поплава "шоу програма", који уживају огромну популарност, али су без икаквог драмског језгра, тако да не живе дуже од тренутка својих пролазних алузија.

Књига Милована Здравковића, компонована у двадесет поглавља, успева да спасе од заборава "прегалаштво анегдотског жанра", из историје нашег позоришног живота, и у том смислу представља лепо штиво, које ће читаоце забавити и орасположити.

Само човек  велике и несумљиве љубави и преданости позоришту, какав је Милован Здравковић, могао је читаоцима да подари књигу овако богату живписним и животним причама и садржајима.