Lena Kovačević predstavila novi singl ''Cafe''

Lena Kovačević održala je u Beogradu promociju svog novog singla ''Cafe'' u izdanju Magic Records, u novoj Cafe poslastičarnici Gelato Freddo u centru Beograda u Čika Ljubinoj.

Producent i kompozitor pesme je Darko Dimitrov, tekst je napisala Emina Jahović Sandal, a singl Cafe je, kako Lena kaže, pesma koju je dugo čekala, u pitanju je kompozicija koja nosi u sebi spoj različitih stilova i jedinstvenu melodiju.  

Nakon singla ''Zauvek'' Magic Records i Lena Kovačević nastavljaju uspešnu zajedničku saradnju koja predstavlja nešto muzički novo i sveže, u trendu sa onim što se dešava i u svetu.

Odmah nakon promocije, Lena Kovačević će Srbiju predstavljati u Americi koncertima tokom nedelje kulture u Čikagu i Njujorku, od prvog do desetog decembra. Lena je u septembru mesecu nastupila u čuvenoj Albertini u Beču, a u planu su brojni nastupi u gradovima Srbije i regiona.

Singl ''Cafe'' uskoro ćemo imati prilike da čujemo i na engleskom jeziku.

 

Den Braun "POREKLO"

Odakle dolazimo?

Kuda idemo?

U početku, čovek stvori boga!

To su pitanja koji su ljudi odvajkada postavljali, istovremeno se plašeći odgovora. Dok jezde po putu koji se jednostavno zove život. Prosto kad je jedinka u pitanju, maglovito kada se radi o celoj vrsti. Adam i Eva, Darvin ili...

 

Novi roman Dena Brauna"Poreklo" nastavlja tamo gde je predhodni stao. Bavi se antagonizmom vere i nauke, vodeći nas ovaj put u Španiju. I dok nas nauka, njena dostignuća sve više ubrzavaju i gaze, bog u savremnom svetu postaje totalno demode. Tu ni španska inkvizicija nimalo ne pomaže. 

Braun se baš nešto navrzao na hrišćane, ali pre svega na katolike. Dakle, dežavi. Ovaj put nemamo stampedo kroz gradove, nemamo jednog znamenitog čoveka čiji se rad koristi za šifrovanje. 

Tumbamo se od Sevilje, preko Dubaija, Budimpešte, Madrida do srca Katalonije Baselone. A umni ljudi i majstori koji ukazuju na tragove ili samo mute vodu su Darvin, Niče, Kopernik, Gaudi, Gogen, Vilijam Blejk, Džon Konvej, ...

Dakle Den Braun (’Da Vinčijev kod’, ’Anđeli i demoni’, ’Inferno’) se drži svog nauma kao pijan plota. Nekad je to bilo uzbudljivo, ali sad postaje šablon, gubi se dinamika i efekat iznenađenja. Trebalo je smisliti nešto novo. 

 

Tipovao sam na Prag, tamo je lepo moglo da se zakuva, uvedu noviteti, alhemičari i pisci metastazirali preko noći u bube, Bohemija i krvoločan odnos katolika i protestanata. 

Ovako samo imamo jedan humanoidni računar, kola sa autopilotom, blogere, naručene ubice, uzbunjivače, kraljevsku krv i nerotkinje.

O, umalo da zaboravim profesora simbologije i verske ikonografije Roberta Langdona. Nikako da se ratosilja one infatilne čuke. Njega zatičemo u  muzeju Gugenhajm u Bilbau, gde prisustvuje saopštenju šokantnog otkrića, koji će prodrmati učmalu istorijui čovečanstva. A nju treba da okupljenom auditorijumu  saopšti  jedan od profesorovih bivših studenata sa Harvarda, Edmond Kirš, milijarder i futurolog. 

Romana ne bi bilo ako autor ne bi tog mesiju odmah ubio, a sve ostalo uvukao u vrzino kolo intriga i zavera. Tu je svakako i lepuškasta pratilja za promućurnog profu Langdona, direktorka muzeja Ambra Vidal i potencijalna španska kraljica. 

Najveći problem ovog romana je predvidiljivost. Imate utisak da ste ga već čitali. Nema leptirića u stomaku. Nema detaljnijeg opisa kultnih mesta gradova i legendi i špekulacija vezanih za njih. Nekako je gosn. Braun štedeo na nama. Kao da se kolebao gde da radnju smesti, pa neprekidno tumara globusom. Nedosledan, neujednačen prevod verovatno  je posledica rada dva prevodioca na tekstu i diktirane brzine.

Ključni deo radnje, nagoveštavaju to i korice, odvija se u čuvenoj barselonskoj katedrali Svete porodice (La Sagrada Família). Crkvu je počeo da gradi arhitekta Fransesk de Paula del Viljar (Francesc de Paula del Villar), da bi 1882. godine projekat preuzeo i u potpunosti izmenio Antoni  Gaudi Gaudi (Antoni Gaudí i Cornet) (25. jun 1852. – 10. jun 1926.). U to vreme lokacija na kojoj je počela izgradnja bila je 1,5 km udaljena od Barselone. Gaudi je na projektu radio 40 godina, od toga poslednjih 15 je radio isključivo na tom projektu. 

“Ko zna jesmo li ovu diplomu dali ludaku ili geniju. Samo će vreme pokazati”, 

reči su jednog od njegovog profesora. Dana 7. juna 1926. godine, Gaudija je pregazio tramvaj.   

Zbog njegovog dronjavog izgleda i džepova koje je vetar šamarao taksisti su odbili da ga voze u bolnicu. Niko u povređenom odrpancu nije prepoznao najslavnijeg arhitektu Barselone, dok ga prijatelji nisu pronašli u bolnici za siromašne. Kada su hteli da ga premeste u bolju bolnicu on je to kategorično odbio. Umro je dva dana kasnije, ožaljen od cele Barselone.

Većina Gaudijevih skica i projekata crkve bila je uništena za vreme Španskog građanskog rata. Crkva organske, skeletne konstrukcije, ukrašena pripadnicima životinjskog carstva, po sadašnjim predviđanjima trebalo bi da bude završena do 2026. godine, na stogodišnjicu Gaudijeve smrti. 

A kada smo već kod porekla lobanja nedavno pronađena u Kini mogla bi promeniti čitavo shvatanje ljudske evolucije. Većina antropologa veruje da je naša vrsta nastala u Africi pre oko 200 hiljada godina, a da ju je jedna grupa napustila oko 80 hiljada godina kasnije. 

Najnovija istraživanja ukazuju da su se neke od važnih karakteristika ljudi zapravo razvile u istočnoj Aziji, a ne samo u Africi.  To objašnjavaju intenzivnim mešanjem ljudi koji su se selili iz Azije u Afriku i nazad. Ako se ova istraživanja ispostave kao tačna, to bi značilo da su moderni ljudi sastavljeni od DNK predaka i iz Azije i Afrike. Dakle da smo u svojoj biti, bar dvokontinentalni.

„КАИНОВ ОЖИЉАК“ ШАБАЧКОГ ПОЗОРИШТА У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ БЕОГРАД

Шабачко позориште гостоваће 30. новембра на Сцени "Раша Плаовић" (20:30) са представом "Каинов ожиљак", по роману Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића, у режији Југа Радивојевића.

"Каинов ожиљак на занимљив и узбудљив начин говори о мисији Иве Андрића као амбасадора Краљевине Југославије у нацистичкој Немачкој. Лик дипломате и књижевника тумачи Владимир Милојевић, док су улоге Хитлера и осталих нациста поверене женама. „Каинов ожиљак, у једном метафоричком смислу, јесте прича о непостојаности добра и тврдокорности зла, с друге стране, Каинов ожиљак је проклетство које носи сваки човек и све што је човек створио. У причи о Андрићевим годинама у Берлину, где је урушена и подељена држава послала свог великог уметника да се ценка са ђаволом и покуша да уразуми неразумне, оваплоћује се теза о немоћи обичног човека спрам цикличних насртаја зла. А двадесети век, у коме је Иво Андрић провео већи део свог живота, може се слободно назвати Веком зла. Ипак, иако у немогућој ситуацији, Андрић, хуманиста и писац, успева да сачува човека у себи и то је можда најснажнија порука коју нам је послао, како својим држањем у Берлину, тако и својим романом “Проклета авлија” на који је недвосмислено утицало берлинско искуство које је сам Андрић сматрао најтежим и најмучнијим делом свог живота", наводе писци Кецмановић и Стојиљковић.

Осим Милојевићу, улоге су поверене Маријани Дугалић, Ивану Томашевићу, Зорану Карајићу, Страхињи Баровићу, Соњи Милојевић, Деани Костић, Милошу Војновићу, Кристини Пајкић, Анети Томашевић, Љубиши Баровићу и Слободану Петрановићу - Шарцу.

Предавање: СПОМЕНИЦИ СРБСКИ АНАСТАСА ЈОВАНОВИЋА У СВЕТЛУ НОВИХ ИСТРАЖИВАЊА

 

Предавач: Мср Данијела Ванушић, виши кустос Музеја града Београда

Среда, 29. новембар 2017, у 17 ч.

Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, Београд

У оквиру изложбе Анастас Јовановић – Уметност и нови медији, у среду, 29. новембра 2017. године, у 17 часова, у Конаку кнегиње Љубице, аутор изложбе мср Данијела Ванушић, виши кустос Музеја града Београда, одржаће предавање Споменици Србски Анастаса Јовановића у светлу нових истраживања.

„Највећи национални литографски уметнички подухват настао током 19. века били су Споменици Србски Анастаса Јовановића. Најављени као едиција од дванаест свезака „одељанија”, требали су да излазe у Бечу у равномерном размаку од два месеца. Предвиђено је да свака свеска садржи четири литографије, односно три портрета и једну историјску композицију и одвојен, на два табака штампан пропратни текст с краћим биографијама и описима историјских догађаја. На овај начин аутор је планирао да у речи и слици прикаже историју српског народа од најстаријих времена до 1847. године. Због разних невоља којима је био изложен, на првом месту неповерењу бечке цензуре, од најављених дванаест, у периоду од 1850. до 1852. у Бечу су изашле само прве четири свеске Споменика.

Компаративном анализом расположивих историографских извора и сачуваних радова уметника, припремних студија, цртежа, акварела и литографија, извршена је могућа реконструкција основне идејне замисли целокупног литографског подухвата. На овај начин је указано на ауторову скривену симболичну поруку едиције Споменици Србски која се услед израженог пропагандног дејства литографског медија и историјске тематике едиције, залагала за нововековно буђење српске нације и повратaк династије Обреновић на кнежевски престо у Србији.“ (Данијела Ванушић)

Duša od stakla – Jelena Milošević Jovanović

Slikarka i dizajnerka Jelena Milošević Jovanović predstavće od 5. decembra 2017 u u Velikoj galeriji Domu vojske Srbije izložbu pod nazivom „Duša od stakla – snaga poteza”,. Pored impresivni komada stakla, od kojih se većina prvi put pojavljuje pred beogradskom publikom, biće izložen i jedan mali segment izložbe koji predstavlja njen omaž stvaralaštvu, ljubavi i njenoj vezi sa velikim srpskim slikarem Zoranom Jovanovićem Dobrotinom. O njihovom umetničkom životu već sam pisao: 

Tramvaj se blago ljuljao i sporo prelazio preko starog mosta. Sava ispod njega je mirno tekla. Gazili smo jesenje lišće u svom bojama, a snažan novembarski vetar besno ga je bacao na fasade kompleksa poznatog pod imenom Staro sajmište.

Neka žena je užurbano prostirala veš, a uplašeno kuče, tamo negde, iz zapećka, podmuklo režalo. Uputili smo se u jedan umetnički atelje, u potrazi za jednom zanimljivom pričom, u kojoj vino igra značajnu ulogu. Već izdaleka, atelje je isijavao nekom vanzemaljskom svetlošću, nekom toplinom, poput bogate novogodišnje jelke, toliko u suprotnošću s mrakom, koji je oko njega vladao. Stresli smo se od novembarske studeni i žurno pokucali na vrata ateljea.