Kasni večernji program 40. Beogradskog džez festivala u Amerikani DOB otvaraju Émile Parisien Quartet i Quartabê

 

Kasniji večernji program 40. Beogradskog džez festivala, koji se tradicionalno održava u sali Amerikana Doma omladine Beograda, počinje 25. oktobra koncertima kvarteta Emila Parizijena (22.30č) i benda Quartabê (24.00č). Ulaznice su u prodaji na eFinity prodajnim mestima i onlajn.

Sopran saksofonista i kompozitor Emil Parizijen (Kaor, 1982) nosilac je najvećih priznanja u francuskom i evropskom džezu: laureat je Prix Django Reinhardt za 2012. godinu, najbolji džez muzičar Francuske u 2014. (Victoires du Jazz), kao i najbolji inostrani instrumentalista 2016. (kategorija: drveni duvači) po mišljenju nemačke džez kritike (ECHO Jazz). Studirao u Marsijaku i Tuluzu, bivajući rano u prilici da se sretne sa ikonama džeza tokom festivala Jazz in Marciac. U Parizu se nastanjuje 2000. godine, gde će kasnije osnovati kvartet inspirisan muzikom Koltrejna, Šortera i Kolmena, kao i klasičnom muzikom 19. i 20. veka, ekspresionistički po karakteru i sa naglašenim elementom improvizacije, u poslednje vreme uz blagi upliv elektronike. Vodio je i kvintet sa Joakimom Kunom, internacionalni sekstet Louise, kao i radio u duu sa Kunom, Vensanom Peranijem i Robertom Negrom. Član je i kolektiva sa Peranijem, Balakeom Sisokom i Vensanom Segalom, kao i kvarteta XXXX, sa Mihaelom Volnijem, Timom Lefebrom i Kristijanom Lilingerom. Među umetnicima sa kojima je sarađivao su i Mišel Portal, Džeki Terason, Danijel Imer, Jaron Herman, Džon Tejlor, Žan-Pol Selea, Ugo Karvaljas, Manu Kođa, Teo Kroker i Našit Vejts. Snimio je 14 albuma kao lider ili kolider; počev od 2014. je ekskluzivac prestižne nemačke produkcije ACT.

Emil Parizijen je debitovao na Beogradskom džez festivalu u kvintetu Vensana Peranija 2016. godine, a već na sledećem izdanju predstavio i svoj kvartet. Taj ansambl, koji čine Émile Parisien – sopran saksofon, efekti, Julien Touery – klavir, Ivan Gélugne – kontrabas i Julien Loutelier – bubnjevi, elektronika, ove godine obeležava dve decenije postojanja. Ovog proleća objavili su novi album „Let Them Cook“, koji će predstaviti na 40. Beogradskom džez festivalu, a koncert je organizovan uz podršku Francuskog instituta u Srbiji.

U drugom delu programa iste večeri, premijeran nastup na Beogradskom džez festivalu imaće brazilski sastav Quartabê, koji čine Maria Beraldo – klarinet, bas klarinet, Filipe Nader – bariton i alt saksofon, Mariá Portugal – bubnjevi i Chicão – klavijature.

Identitet ovog benda izgrađen je na metafori učionice: grupa sebe vidi kao školsko odeljenje koje bira nastavnike među velikim majstorima brazilske muzike. Pretpostavljajući da je za procese učenja i stvaralaštva zajedničko eksperimentisanje i igra, kvartet karakteriše smelost u pristupu i izbegavanje očekivanih puteva. Eklektični izraz ujedinjuje razne pritoke – od avangardnih tokova Sao Paola, preko popa i elektronike, do slobodne improvizacije. Sa većinom žena u postavi koje sviraju, komponuju i aranžiraju, što je neuobičajeno u Brazilu, sastav šalje i važnu političku poruku sa muzičke scene na kojoj pozicije moći i kreacije uglavnom drže muškarci.  Kvartet je započeo svoje studije snimivši albume „Lesson #1: Moacir“ (2015) i „Depê“ (2017) posvećene delu Moasira Santosa, legendarnog brazilskog kompozitora, aranžera i dirigenta. Na trećem albumu „Lesson # 2: Dorival“ (2019) nastavili su „školovanje“ proučavajući nasleđe Dorivala Kajimija, osnivača i revolucionarnog stvaraoca brazilske popularne pesme (música popular brasileira), u čijem se delu prepliću uticaji religije kandoble i afro-brazilske kulture, more i ribarenje u rodnoj Bahiji sa urbanim životom Rio de Žaniera. Kvartet je bio među najzapaženijim učesnicima showcasea na sajmu Jazzahead! u Bremenu 2022. godine. Koristeći teme, motive i tembr Kajmijevog univerzuma kao početni impuls za sopstveno istraživanje, Quartabê stvara originalnu muziku koja njegove ideje vodi nepoznatim strujama. Na desetogodišnjicu postojanja sastav je ovog leta objavio novi album „Repescagem“, još jednom se osvrnuvši na muziku Dorivala Kajimija.