Borba za zemlju, prava i slobode na 58. Bitefu- „Lepota (ne)će spasiti svet”

 

Pedeset osmi Bitef biće održan od 25. septembra do 4. oktobra pod sloganom „Lepota (ne)će spasiti svet”. Beogradskoj publici u glavnom programu predstaviće se čak deset produkcija koje stižu iz Nemačke, Francuske, Švajcarske, Bolivije, Brazila, Holandije, Belgije, Slovenije, Hrvatske i Srbije.

Od borbi zemljoradnika u Amazonu preko preispitivanja granica slobode u Boliviji do sudbina aktivista na Balkanu, ovogodišnji Bitef od 25. septembra do 4. oktobra ugostiće svetske produkcije koje hrabro preispituju našu sadašnjost i otvaraju vrata ka novoj budućnosti.

Pedeset osmo izdanje festivala, čiji je generalni sponzor 1664 Blanc, održava se pod sloganom „Lepota (ne)će spasiti svet”. Tokom deset dana ugostiće odvažne predstave sa različitih meridijana, koje pokušavaju da daju odgovor na pitanje da li je lepota dovoljna za spasenje sveta izmučenog kapitalizmom, ekološkim krizama i drugim problemima kroz koje prolazi savremeno društvo.

 

„Antigona u Amazonu“ gradskog pozorišta NTGent iz Belgije još jedna je predstava iz ovogodišnjeg programa u kojoj se mitska i antička ženska figura iščitava i interpretira na nov i aktuelan način kroz preplitanje sa savremenim kontekstom. Čuveni švajcarski reditelj Milo Rau, dobro poznat Bitefovoj publici, ovim radom završava svoju trilogiju koja reinterpretira antičke mitove.

 

Za potrebe rada na ovoj predstavi Rau sa svojim timom odlazi u Brazil, gde šume i prirodu proždiru kapitalizam i vatra i gde 1% stanovništva poseduje 45% zemlje. Predstava je realizovana upravo u saradnji sa najvećim (zemljo)radničkim pokretom bez vlasništva nad zemljom MST (Movimento dos Trabalhadores Sem Terra).

 Četvoro izvođača na sceni i još mnogo učesnika, pripadnika starosedelačkih naroda Brazila, prisutnih kroz video-projekcije, rekreiraju priču Antigone smeštajući je u kontekst konkretnog događaja iz 1996. godine. Rau se sve vreme kreće između videa i odigravanja događaja uživo na sceni, između antičke drame i dokumentarnog materijala, između realnosti i fikcije.

 Ova alegorijska predstava o borbi ljudi za dostojanstven život biće izvedena 2. i 3. oktobra na Sceni „Mira Trailović” pozorišta Atelje 212.

 

 

Projekat „Palmasola – zatvorsko selo“ Kristofera Frika u produkciji KLARA Teaterprodukcionen iz Bazela (Švajcarska) zasnovan je na višegodišnjem istraživanju jednog od najozloglašenijih zatvora na svetu, takozvanog zatvorskog sela Palmasola u gradu Santa Kruz de la Sijera u Boliviji.

 

Ovaj zatvor izgrađen je kasnih osamdesetih godina prošlog veka i u njemu trenutno živi više od 6000 muškaraca i žena, od kojih je samo četvrtina zvanično osuđena. Frik i njegov tim jedina su umetnička trupa koja je do sada dobila dozvolu da provede neko vreme u Palmasoli, da razgovara sa zatvorenicima i drugim akterima tog specifičnog sistema i uopšte dokumentuje svoj boravak tamo, što je bila osnovna građa predstave.

Gledajući ovu predstavu, u bliskom kontaktu sa izvođačima, bez mogućnosti distanciranja i opuštanja, gledaoci imaju priliku da donekle iskuse šta znači život u ovom zatvorskom selu, ali i da na nov način sagledaju okolnosti spoljnog sveta u kom žive i zakone opstanka u njemu koji možda i nisu toliko drastično drugačiji od onih u Palmasoli.

Lokacija izvođenja ove predstave biće naknadno otkrivena, a za sada se zna da su na Bitefu predviđena dva igranja i to 1. i 2. oktobra od 20 časova.

 

 

Predstava „Pukotina” u režiji slovenačkog autora Jana Krmelja i u produkciji Mestnog gledališča ljubljanskog rađena je prema tekstu britanske autorke koja je za potrebe ove izvedbe nazvana Rouz Selavi. Spisateljica, naime, u uvodnoj napomeni svog teksta ističe da se predstava ne sme oglašavati pod njenim stvarnim imenom i stvarnim naslovom.

 

Već tom naznakom daje se ključ čitanja ovog teksta koji se bavi sudbinom dvoje klimatskih aktivista koji su 2021. godine pronađeni mrtvi u svom stanu, a o čijim životima i smrti ne postoje nikakve informacije na internetu iako je, navodno, u pitanju dokumentarna priča.

 

Mladi reditelj Jan Krmelj, koji je za režiju ove predstave nedavno dobio prestižnu Borštnikovu nagradu, vešto se poigrava mnogostrukim značenjima i slojevima teksta, sve vreme se krećući između stvarnosti i fikcije, ličnog i političkog. U vremenu postistine i sveprisutnog nadzora, ova uzbudljiva predstava na promišljen način ogoljava mehanizme kontrole i otvara pitanja od ključnog značaja za trenutak u kom živimo.

 

Predstava „Pukotina” biće izvedena 1. oktobra u 20 časova na Sceni „Olivera i Rade Marković“ Beogradskog dramskog pozorišta.