Izložba „Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993–2019.”

Shodno vanrednim merama Vlade Republike Srbije koje su uvedene u cilju suzbijanja širenja virusne zaraze COVID-19, nismo u mogućnostida u planiranom terminu, 28. marta, za javnost otvorimo izložbu Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993–2019. Zbog toga ćemo u narednom periodu umetnička dela zastupljena na njoj učiniti dostupnim na našem sajtu i društvenim mrežama.

Autorke koncepcije ove izložbe su kustoskinje Muzeja savremene umetnosti: Mišela Blanuša, Rajka Bošković, Svetlana Mitić i Žaklina Ratković.

Izložba Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993–2019. obuhvata preko dvestotine reprezentativnih umetničkih dela — slika, grafika, crteža, skulptura, instalacija, fotografija i video radova — koja su planski nabavljana za zbirke Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Prateći širok dijapazon različitih jezičkih specifičnosti, ali i raznovrsnih fenomena prisutnih u sferi moderne i savremene umetnosti od početka dvadesetog veka do danas, izložba je koncipirana u trinaest tematsko-problemskih celina kao što su: Muzej u muzeju, Postulati modernizma, Društvo –Politika –Umetnost, Aporije savremene scene…

Kroz izložene celine, koje se mogu iščitati kao neka vrsta mikro narativa, prepoznaju se tematske i problemske relacije ali i novi dinamični odnosi u koje su pojedini autori postavljeni, što reflektuje dinamiku heterogenosti muzejske građe koja je bila polazište za rad na ovoj izložbi. Kroz predstavljen izbor može se pratiti politika otkupa Muzeja koja je sprovođena tokom poslednjih 25 godina, a obuhvaćena dela pokazuju dve osnovne linije kolekcioniranja.

Prva je istorijska linija koja prati razvoj modernizma na jugoslovenskom umetničkom prostoru, dok je druga vezana za kretanje i dinamiku  savremene umetničke scene. Dela savremenenih umetnika prezentuju nove pojave u figurativnom slikarstvu, neokonceptualne pristupe, ali i savremene umetničke prakse koje su većinom prožete tematikom političkih previranja, krize i posledica transformacije postsocijalističkog društva. Od izuzetnog značaja je i problem raspada zajedničke države, koji je doveo i do redefinisanja izvorne zamisli o formiranju Muzeja kao centralnog umetničkog fonda tadašnje SFRJ. Iz današnje perspektive se ovaj fond pozicionira kao jedan od najrelevantnijih za izučavanje i izlaganje umetnosti jugoslovenskog umetničkog prostora i tako poprima širi međunarodni značaj. Tendencija popunjavanja zbirki delima svetskih umetnika deo je projekta koji vodi ka stvaranju respektabilne evropske kolekcije Muzeja u budućnosti.

Povod za ovu izložbu je i činjenica da se u periodu od 25 godina muzejski fond uvećao za preko 1.400 dela domaće, regionalne i evropske moderne i savremene umetnosti. Dela su nabavljana putem otkupa i poklona, većinom od umetnika, sa domaćih i međunarodnih izložbi realizovanih u Muzeju i drugih reprezentativnih samostalnih i grupnih izložbi, kao i putem poklon zbirki i legata.

Mnoga dela će posle dužeg vremenskog perioda ponovo biti prikazana publici, a neka će po prvi put biti postavljena u izložbenom prostoru Muzeja, što je jedan od glavnih imperativa ovakvog tipa muzejskih izložbi, koje se u cikličnim periodima priređuju kako bi Muzej javnosti prikazao dela kojima obogaćuje svoju kolekciju.