уторак, 10. март 2020.

Ružni, prljavi, zli u BDP-u-Sloboda koliko ti treba




“Ružni, prljavi, zli” Slobodana Obradovića, po motivima istoimenog filma Etore Skole, u režiji Lenke Udovički novi je projekat Beogradskog dramskog pozorišta premijerno će biti prikazan 14. mart 2020. Istoimeni film premijerno je prikazan 1976. Iste godine,  osvojio je nagradu za najbol ju režiju na Kanskom filmskom festivalu.

“Ružni, prljavi, zli” je crnohumorna priča o ljudima sa margine, o ogromnoj porodici koja živi u pretrpanoj straćari, u nehigijenskom naselju na obodu Rima. Glavni junak, jednooki Đakinto je i glava porodice sastavljene od četiri generacije, koje se izdržavaju uglavnom krađama i prostitucijom, ali i radeći sve druge poslove; poštene ili nepoštene, bez razlike. 



Ruzni-prljavizli-foto-Dragana-Udovicic

Đakinto je za gubitak oka od osiguranja dobio popriličnu sumu, koju odbija da deli sa njima. Novac troši na sebe i krije ga od ostalih članova porodice, koji neprekidno pokušavaju da mu ga ukradu, a on neprekidno ih zlostavlja verbalno i psihički. Materijalna nemaština uvod je u emotivnu, moralnu bedu, svodi ljude na puku egzistenciju i instinkte.



Posle duge pauze, Lenka Udovički, rediteljka koja je sarađivala sa mnoštvom osvedočenih svetskih umetnika i kulturnih institucija, a koja je umetnički rukovodilac Kazališta Ulysses, vraća se na beogradsku teatarsku scenu.

„Živimo u vremena kada smo svi pomalo ljudi sa dna društvene kace, o čemu ovaj komad govori ali sa dosta humora koji mu daje šarm. Etore Skola je proročki, još pre gotovo 50 godina  upozoravao na ono što je i danas vrlo aktuelno”, ističe Lenka Udovički.

Ozren Grabarić, prvak pozorišta "Gavela", koji je briljirao kao Ričard III, Per Gint, Tartif, Odisej, Kreont, Hinkeman... a TV publika ga pamti po "Crno-beli svet", "Počivali u miru"...
na današnjoj pres konferenciji kazao je:


"U središtu radnje je familija koja teško živi u kartonskom naselju na periferiji Rima. Ipak, i u takvim okolnostima pronalaze veselje i neku živost. Kad u porodicu uđe element novca (koji je pater familijas dobio kao odštetu što mu je, kako kaže, oko "sjebao kreč"), tada počinje gramzivost. Taj prljavi, ružni i zli kapitalistički sindrom je i iznedrio sve ove današnje vladare. Iz toga je nastalo i današnje pomanjkanje empatije, humanizma i ljudskosti. To je sistem u kojem polako izumiru majstori, poput obućara koji su pravili obuću prema meri vašeg stopala. Sada kupujete cipele iz masovne proizvodnje, pa ako žuljaju...“





Na ponovljenoj konferenciji, 6. oktobra ove godine, posle odlaganja kojem svi znamo uzrok, Lenka se dopunjuje:



"Trebamo da se vratimo onome što nam je falilo. Da kreativnost nastavi da živi. Mračne strane čovečanstva ojačale su, prete da ovladaju svetom.  A u ovom komadu imamo fizički twatar, mnogo pokreta, nije bilo lako, bila sam zahtevna, a asambl na visini zadatka. Predstava je začudna, duhovita, grotesnmma, korespondirta sa ovim vremenom u kojem živimo." 

Nadovezje se Ozren, koji je kaže dobio istu sobu kao i onomad, ugostili su ga divno i kaže da se oseća kao kod doma:

"Čudan je osećaj;  nije obnova, a opet nipremijera. Prestava je kad je trebala da uzelti, izjalovilo se... 

Odgovara mu Lenka: 

"Kao da je prošlo hiljadu godina, a opet kao da je bilo juče. 

Ozren pravi dubokomisaonu grimasu:

"Teorija relativnosti"


Reč uzima Iva Ilinčić:

"Komad je hirurški precizan; ako samo jedna stvar trokira sve ode do đavola. (Nadam se da ne misli na visru n.a.)  Sjajna zajednička energiga, značajan napor u njenom pripremanju, neprocenjiva vrednost saradnje sa Ozrenom..."

Opšta je konstatacija da je dragoceno da ovaj eminentni glumac nastupa i u beogradskim pozorištima i to ne samo u gostujućim predstavama zagrebačkih pozorišta. O tome on kaže.

"Bio sam zaterčen kada mi je Lenka to predložila u jednom zagrebačkom kafiću. Kako da promenim poznati prostor gde sam siguran i zaštićen. Pročitao sam monolog koji mi je ona poturila i odmah pristao! Nisam ni slutio šta će se desiti. 

Koristi od takvog rizika višestruko su mi se vratili. Delo je zajedničko, ali  sa različitim pogledima na pozorište, sa različitih pozicija. Svakako pravi izazov za svakog glumca.  Osluškivati tekst i scenu, deo te strukture, posle koje se sve samo igra i poligon za izražavanje slobode. 

Predstava se upisuje nee u mozak, već u telo, složenija je partitura, živi od pokreta i koreografije, u teatru pronati slobodu- onoliko koliko ti treba! Današnja kinomatografija oskudeva u teatarskim elementima koji su krasili film nekad, u kojima je čak i šminka pozorišna." 




Premijera 8 oktobar 2020. godine, pretpremijera 7, reprize 9,10, 11 oktobra u 20h

Sve predstave BDP-a preseljene su zbog bezbedonosnih merra na veliku scenu.

Scena na otvorenom biće aktivna i iduće godine, najverovatnije od juna. 


Slobodan Obradović rođen je u Beogradu, diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti. Kao dramaturg sarađivao na predstavama Bog je di-džej (režija Miloš Lolić), Kičma (režija Bojana Janković), Don Žuan (režija Ana Đorđević)… Pozorišni kritičar časopisa Teatron (od 2004.) i Yellow Cab (od 2008.)



Lenka Udovički je poznata pozorišna i operska rediteljka i glumica. Rođena je 1. janura 1967. godine u Beogradu. Majka joj je Bolivijka, a otac je učestvovao u francuskom pokretu otpora i  španskom građanskom ratu. Svoju karijeru je gradila i u Ujedinjenom Kraljevstvu i u Americi, kao i u regionu. Karijeru je započela u Beogradu po završetku fakulteta, a u inostranstvu se istaknula kroz režiju velikih književnih dela, poput „Oluje“ Vilijama Šekspira u londonskom Globe teatru, klasika Vlijama Voltona „Henri V“ u dvorani Vatroslav Lisinski u Zagrebu.




Za ovu godinu u BDP-u su planirane i sledeće premijere:

„ČITAČ”, Bernarda Šlinka, režija Boris Liješević, projekat je koji bi premijerno trebalo da bude izveden početkom aprila. Roman nemačkog književnika i pravnika iz 1995. godine, analiza je konflikta posleratne generacije s holokaustom, koncentracionim logorima, te postavlja moralna pitanja o ispravnosti suđenja nacistima u posleratnoj Nemačkoj. Knjiga je prevedena na 39 jezika, a po njoj je 2007-08. godine snimljen američki film „Žena kojoj sam čitao”, u režiji Stivena Daldrija sa Kejt Vinslet koja je dobila Oskara 2009. godine za najbolju glavnu žensku ulogu. Knjiga je prodata u tiražu od milion primeraka u džepnom izdanju u SAD, a u nekim nemačkim pokrajinama je obavezna školska lektira u gimnazijama.

LIVING ROOM”, autorski projekat reditelja iz Nemačke, Ersana Mondtaga, imaće premijerno izvođenje u Beogradskom dramskom pozorištu u junu. Jedan od najperspektivnijih, mladih stvaralaca nemačke i evropske scene, rođen 1987. godine, multimedijalni je umetnik koji povezuje više oblasti: pozorište, operu, muziku, performans i instalacije. Dobitnik je dve nagrade kritičarskog kruga Teatra Hojte za mladu nadu – kao reditelj (2016) i kao scenograf/kostimograf godinu dana kasnije. „LIVING ROOM” u BDP-u deo je njegovog, prošle godine u belgijskom teatru NP Gent započetog, istoimenog projekta o poslednjim časovima čoveka/žene i njegovim razmišljanjima pred samoubistvo. Naslov je i kod nas neprevodiva igra reči – pošto je u pitanju dnevna soba (kako je mi zovemo) odnosno “soba za život” u bukvalnom prevodu sa engleskog.

„BAAL” Bertolda Brehta dovodi nam cenjenog i višestruko nagrađivanog slovenačkog reditelja Diega de Breu. On počinje sa probama sredinom juna, a premijera je zakazana za prvu polovinu oktobra 2020. “Baal” je prvi Brehtov celovečernji komad, napisao ga je kao dvadesetogodišnjak na samom kraju Velikog rata (1918) i vezan je za ekspresionističke motive, ali kroz pojedine elemente predstavlja i začetak njegovog „epskog teatra”. Neke muzičke sekvence Breht je sam komponovao. Beograd inače još pominje kultnu predstavu Eduarda Milera rađenu pre više od trideset godina. „Baal putuje prema svom neizbežnom samouništavanju. Njegova želja da ispuni Nebo bez Boga prisiljava ga da prezire već opustošeni svet. Preokupiran je vrednostima, verom i ljubavlju, domovinom i zakonom”, Brehtove su reči.

TIHO TEČE MISISIPI” dramatizacija prvog romana Vladimira Tabaševića, nagrađivanog književnika mlađe generacije o kome se mnogo priča, projekat je koji je u režiji gosta iz Hrvatske Ivice Buljana u planu za narednu zimu. Tabašević piše poeziju, kratke priče, a do sada je objavio tri romana: “Tiho teče Misisipi” (2015, u užem izboru za NIN-ovu nagradu), i za koji je dobio regionalnu nagradu Mirko Kovač, zatim „Pa kao” (2016, u najužem izboru za NIN-ovu nagradu) i „Zabluda svetog Sebastijana” (2018) za koji je nagrađen NIN-ovom nagradom za roman godine. “Misisipi” zaokružuje priču o jednoj državi, veku i ideji, nudeći nam poražavajući intimni bilans njihovog kraja. U prozi se prepliću istorija i intima, lično i ideološko, oslikavajući kraj jednog veka i raspad jednog društva.

Za veliku scenu u planu su još inscenacija dela Nobelovca Petera Handkea, te krajem 2020. projekat Sebastijana Horvata po komadu „CEMENT” Hajnera Milera.



BDP -Velika scena „Olivera i Rade Marković“


RUŽNI, PRLJAVI, ZLI

Slobodan Obradović
(po motivima filma E. Skole)

Autorsku ekipu čine scenograf Aleksandar Denić, kostimograf Bjanka Adžić Ursulov, kompozitor Najdžel Ozborn i koreograf Staša Zurovac.





IGRAJU:

ALEKSANDAR VUČKOVIĆ
ALEKSANDAR JOVANOVIĆ
VANJA NENADIĆ
IVA ILINČIĆ
IVAN ZABLAĆANSKI
IVANA NIKOLIĆ
JANA MILOSAVLJEVIĆ
JOVO MAKSIĆ
MARKO GVERO
MILAN ZARIĆ
NAĐA SEKULIĆ
NATAŠA MARKOVIĆ
NINA JANKOVIĆ
OZREN GRABARIĆ
SLAĐANA VLAJOVIĆ




ORGANIZATOR: Ivana Jovović
SUFLER: Jovana Matić
INSPICIJENT: Dejan Popović

Нема коментара:

Постави коментар