Suočeni smo danas sa paradoksom sveta koji, što više postaje
uniformnan, pod uticajem mondijalizacije i tehnologija, sve više budi
razmišljanja o identitetima: regionalnim, nacionalnim, verskim,
kulturnim, običajnim. Čini se da, što se razlike više gube, sve više
tražimo da ih oživimo ili da stvorimo nove.
U Evropi, pad Berlinskog zida nije ispunio sva očekivanja. Identitetska strast obuzela je duhove, grubo suočene sa globalizacijom, te podstakla populističku retoriku koja je zašla čak i u srca najstarijih demokratija. Pitanje identiteta nam se dakle nameće. Njegovo ignorisanje neće učiniti da nestane. Čini nam se da je mnogo pametnije potruditi se da ga razumemo, kako bismo njime bolje ovladali.
Ovo predavanje ima dvostruki cilj: da dokaže sposobnost jedinke da izgradi sopstveni identitet i pored svih determninističkih stega, a sa druge strane da ubedi da osobenost i univerzalnost nisu nespojivi.
Нема коментара:
Постави коментар