Premijera predstave GODINA BEZ LETA u BITEF TEATRU

Godina bez leta bavi se temama romana “Frankenštajn - moderni Prometej” Meri Šeli. Uzimajući u obzir istorijske okolnosti u kojima je delo nastalo, prirodne događaje poput erupcije vulkana, odjeke industrijskih revolucija od tada do danas, ali i stvaranje i prekide odnosa i veza, koreografi su radili na hiperprodukciji materijala iz tri različite perspektive. Frankenštajnovsko kombinovanje pri spajanju ovih materijala, šavove čini vidljivim, a svako izvođenje drugačijim. 

Propitujući neuspeh u kontekstu umetničkog i naučnog rada, praksi i uslova, koristeći ples i druge medije, bavi se nesavršenošću ljudi i ideja i nedoslednošću koja se krije u svakoj odluci. Odnos stvaraoca i stvorenog, žudnja za vrlinom/progresom koja vodi u nesreću/kaznu. 

Predstava, nastala u okviru projekta Frankenštajn, u kontekstu umetničke produkcije posvećena je problematizovanju ideja poput upornosti, doslednosti i čežnje za zadovoljenjem potreba. 

Nesavršenost kao prostor strategije, prostor za donošenje odluka i preuzimanje inicijative koja nije opterećena obaveznim potvrđivanjem uspeha upravo je prostor u kojem umetnici okupljeni na projektu postoje i rade.

PREMIJERA: 5. april u 20h, Bitef teatar

repriza 6. april

Godina bez leta

Koprodukcija Bitef teatra i Stanice Servisa za savremeni ples

Autori: Dušan Murić, Jovana Rakić, Marko Milić

Izvođači: Nemanja Bošković, Ana Zagorac Ignjatović, Katarina Ilijašević, Miloš Janjić, Jana Milenković, Nina Pantović, Miona Petrović, Tamara Pjević, Danka Sekulović, Hristina Šormaz, Boris Vidaković, Nikola Živković

Kostimograf: Đorđe Tešić

Kompozitor: Bojan Palikuća

Video art: Jovan Nedeljković, Marko Bogunović, Marta Mandić

Predstava Godina bez leta uzbudljiv je umetnički i producentski poduhvat Bitef teatra i Stanice servisa za savremeni ples, u kojem zajedno rade plesačice i plesači okupljene oko Bitef dens kompanije i nezavisne plesne scene u Beogradu.

Predstava objedinjuje rad tri autora nezavisne scene, različitih poetika i rukopisa, ali sličnog odnosa prema temi kojom se bave i sličnih senzibiliteta kada je u pitanju pravac razvoja plesne scene, , njena estetika i forma. Balansirajući između svedenog i raspuštenog pokreta, fiksiranog materijala i improvizacije, oni grade zanimljivu scensku strukturu. Zajedničke tačke i uporišta su im potreba da se bave društveno relevantnim pitanjima i problemima, ali i da scenski jezik radikalizuju i ogole.

U polju potpune umetničke slobode, radeći na predstavi, autori i izvođači pružaju otpor ideji savršenstva, uspeha i nužnog kreiranja proizvoda poželjnog na tržištu, već propituju svoje  ideje, zamisli i stavove o umetničkom delovanju, podstičući na taj način inventivnost i kreativnost svojih izvođača.

Jelena Kajgo