Галерија Артгет
19. април 2019 у 12:00
ЈАВНОСТ ИЗМЕЂУ АРХЕОЛОГИЈЕ И ПСЕУДОАРХЕОЛОГИЈЕ
Александар Палавестра
Арт бранч је формат разговора, прилика за размену мишљења уз кафу и колаче, једног петка у месецу, тачно у подне.
Позвани
гост, гошћа из области филозофије, књижевности, социологије,
архитектуре, дизајна, медицине… у 15 до 20 минута излаже на тему о којој
ће се у следећих 45 минута водити разговор између публике и говорника.
Као припрему за размишљање пред априлски Арт бранч, Александар Палавестра нам најављује тему:
Данас
смо изложени агресивном испољавању „постистине“ која задире у свако
ткиво јавности – од популарних медија до уметности и (псеудо)научних
исказа. Свако има право на своје личне и колективне теорије завере,
уверења да је рецимо Земља равна плоча, или да се у неолиту Србије
писало ћирилицом. Научне дисциплине, па и археологија, тако не
функционишу. Археологија приступа свом предмету путем интерпретације
евиденције (података), која раздвајају машту од стварности и фантазију
од научне теорије. А теорија је неопходна како би евиденција о прошлости
постала смислена и веродостојна. Сва та питања уопште не оптерећују
псеудонауку и псеудоархеологију. Чак ни евиденција, коју псеудонаучници
могу лако измислити, фалсификовати, или тумачити не придржавајући се ни
основних логичких принципа. Због тога је немогуће археологију и
псеудоархеологију сврстати у исту раван, што медији често погрешно раде,
позивајући на тобоже „равноправни дијалог“.
Александар Палавестра је
редовни професор на Одељењу за археологију Филозофског факултета у
Београду. Бави се теоријом и историјом археологије, праисторијском
археологијом и хералдиком. Аутор је књига: Кнежевски гробови старијег
гвозденог доба на централном Балкану (1984), Родословне таблице и грбови
српских династија и властеле (са Д. Спасићем и Д. Мрђеновићем, 1987,
1991), Праисторијски ћилибар на централном и западном Балкану (1993),
Магија ћилибара (са В. Крстић, 2006), Илирски грбовници и други
хералдички радови (2010), Културни контексти археологије (2011).
Специјални гости: др Моника Милосављевић, доцент на Одељењу за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, др Владимир Михајловић, доцент на Одсеку за историју Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, и Милета Продановић сликар и писац.
Улаз је слободан.
Нема коментара:
Постави коментар