Premijera predstave „Nečista
krv" po tekstu Maje
Todorović koja je uradila i dramatizaciju ovog čuvenog dela Bore Stankovića i u režiji Milana Neškovića zakazana je za 12. april na Velikoj sceni Narodnog
pozorišta u Beogradu. Prva postavka „Nečiste krvi“ u Narodnom pozorištu u
Beogradu bila je 1933. godina, a druga
1975. godina sa Mikijem Manojlovićem u ulozi
Sofkinog muža Tomče.
Pripovedač, romansijer,
dramatičar, jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma, Borisav Bora
Stanković rođen je na 31. marta 1876.
godine u Vranju. Rano je ostao bez roditelja pa je odrastao uz babu Zlatu i
njene priče o starim dobrim vremenima. Ona je bila potomak stare, ugledne, ali
osiromašene vranjanske porodice.
„Staro, staro mi dajte, što miriše na
bosiljak…!“, govorio je Stanković. Jer čovek ne živi samo sadašnjost nego, prečesto
i podjednako u uspomenama prošlosti i snovima budućnosti.
Kako reče na konferenciji direktorka ove nacionalne kuće, Ivana Vujić,
ovo delo je značajno i u evropskim okvirima, nepravedno je zanemerareno i
skrenuto u stranu, te nam dolazi posle pauze od 44 godine. Pokreće iskrena
pitanja u nama, donosi uzbudljive momente i izvrsnu glumačku ekipu. Odala nam
je i neke tajne te smo saznali da Dugajlić i lepo slika, da Ninkovićeva ima
tremu, da Radmila Živković u komadu ima jednu fantastičnu scenu, ali i da će
premijeru pratiti i otvaranje izložbe o Bori Stankoviću i njegovom delu.
Osvrćući se na to šta nam Bora
poručuje svojim delom iz 1910. apostrofira da je to „naše emocije, ono slabo u nama,
što treba da izmenimo, da spoznamo ka čemu treba da se krećemo. Živimo u
merkatilnom društvu, društvu trgovaca, u kojem se prećutkuju uniženja, i
poništenja identiteta čoveka, a sve
zarad tople čorbe i bezbrižnog hrkanja ispod jorgana. Da li
ljudi mogu da podnesu slobodnog čoveka a da ga ne zatuknu?“
„Protiv starenja se moramo boriti
umetnošću.“
Reditelj Milan Nešković, pomalo nervozan pred nastupajuću probu,
rad na ovom tekstu doživljava kao „napor ali i zadovoljstvo, obavezu i stres.“
Za reditelja njega je „Nečista krv"
priča o ljubavi, "o raznim vidovima ljubavi, o tome kako je ljubav nestala između
ljudi.“
„Kako je moguće da ljubav
nestane? Možda samo prestane? Da li onda značo da ima rok trajanja? Može li
ljubav da bude pogrešna A zakasnela? Može li se živeti bez ljubavi i uprkos
ljubavi?“
Najavljujući dramaturškinja Maja Todorović Ivana pravi omašku u njenom
prezimenu, ali kaže da je moguće da je „to i neka vrsta lepog predskazanja“. Todorovićeva nagoveštava glumu lišenu
folklornih motiva i vranjanskog dijalekta, a naglasak je stavljen na novac i
silu, mentalilet sredine (palanačke-šta će ljidi reći) i eros. U njenoj adaptaciji
svi junaci su zadržali karakteristike koje su imali ikod Bore Stankovića. „Mnogo
toga bilo za dramatizaciju, da bi tekst dobio svoj život i kroz ženske likove progovorila o slobodi.“
Nova Sofka je mlade žene, ali drugačija, samosvesna.
„Zanimljivo je da se nasilja
dešava i među ljudima koji su se nekada voleli. Šta se dogodi u nama pa ljubav
preraste u nezadrživi bes? Nije ovde samo Sofka žrtva nasilja, niti je Tomča
nasilnik. Gotovo svi junaci su na neki
način i žrtve i dželati, a neki su i sami svoji dželati. Promenilo se vreme,
okruženje i način na koji živimo, ali mislim da su posledice koji ostavljaju
nerešeni porodični odnosi uvek i svagda isti i uvek i svuda bolni. Važno je da
izazovemo emocije kod ljudi koji gledaju predstave i da oni imaju priliku da se
identifikuju sa sadržajem komada."
Glavnu ulogu, Sofke, igraće u
ovoj inscenaciji Jovana Stojiljković,
a Nebojša Dugalić tumačiće efendi Mitu. U ostalim ulogama su Nataša Ninković (Todora, Sofkina
majka), Nenad Jezdić (Gazda Marko), Dušanka Stojanović Glid (Stana,
Markova žena), Pavle Jerinić (Tomča,
Markov sin, Sofkin muž), Zlatija Ocokoljić
Ivanović (Stoja, Todorina sestra),
Ljiljana Blagojević (Magda, sluškinja),
Radmila Živković (Simka, „kupačica“),
Tanasije Uzunović (Arsa, Markov sluga), Nikola Vujović (Vanko, sluga mutavac), Stefan Kalezić (mali Tomča) i Nebojša Babić (operski pevač).
Prve reprize su 21. i 22. aprila
ali su karte za njih već rasprodate!
Jedan od najlepših i
najtragičnijih ženskih likova domaće književnosti - Sofka – stiže na veliku
scenu Narodnog pozorišta. Jovana
Stojiljković posle „Senki nad Balkanom“ i „Jutro će promeniti sve“ postaje
Sofka. Svoje stanje opisuje kao „napeto i mirno, u saradnji sa velikim
glumcima i divnim ljudima.“
Nataša Ninković prvi put igra po Stankovićevom delom, a drugi put
sarađuje sa Neškovićem. Tumači Teodoru koja se potčinava svemu i svakomu.
Pavle Jerinić timači Tomču i
ne nosi teret slave svog prethodnika uz konstataciju:
Radmila Živković je Simka, Stankovićeva muza koja ga je
"raznium metodama ubedila da piše o onome šta se ženama dešava“, a o njemu kaže da je „pisac koji nam dolazi iz budućnosti.“ Simku opisuje kao samosvesnu i hrabru.
"raznium metodama ubedila da piše o onome šta se ženama dešava“, a o njemu kaže da je „pisac koji nam dolazi iz budućnosti.“ Simku opisuje kao samosvesnu i hrabru.
Nebojši Dugaliću
je ovo druga sradanja sa Neškovićem. Radi punom parom, a na konferenciju dolazi
sa otvorenom knjigom. Mogli ste ga gledati u serijama „Senke nad Balkanom“, „Žigosani u
reketu“, „Državni službenik“.
„U delu Bore Stankovića ozbiljno se pronalazimo, tu smo kao kod kuće,
prepoznajemo i suočavamo sa svojim radikalnim krajnjostima. U patrijahalnom
poredku znao se poredak stvari, a sam život nas deprestalno demantuje u svim
ambicijama, čineći nas nestabilnim. Pristajemo na nemoguće izbore. Kao kad baci
te kamen u vodu, javljaju se talasi posledica i ne znamo na kojoj ćemo obali
završiti.Vrebaju nas ponornice, živ pesak u kojem se batrgamo. Zarto i postoji
pozorište da postavljamo prava pitanja!“
NEČISTA KRV
Premijera: 12. aprIL 2019.
Pisac: Bora Stanković
Režija: MIlan Nešković
Igraju:
Efendi Mita - Nebojša Dugalić
Todora, Sofkina majka - Nataša Ninković
Gazda Marko - Nenad Jezdić
Stana, Markova žena - Dušanka Stojanović Glid
Tomča, Markov sin, Sofkin muž - Pavle Jerinić
Stoja, Todorina sestra - Zlatija Ivanović
Magda, sluškinja - Ljiljana Blagojević
Simka, „kupačica“ - Radmila Živković
Arsa, Markov sluga - Tanasije Uzunović
Vanko, sluga mutavac - Nikola Vujović
Adaptacija: Maja Todorović
Dramaturg: Molina Udovički Fotez
Scenski govor: dr Ljiljana Mrkić Popović
Scenograf: Vesna Popović
Kostimograf: Marina Vukasović Medenica
Kompozitor: Anja Đorđević,
Asistent kostimografa: Biljana Grgur
Нема коментара:
Постави коментар